Natrag

Propadanje

Čemu i kome služe bivša društvena preduzeća u stečaju

Mrtve duše u Ministarstvu privrede

Prošlo je punih 18 godina od kada Vlada Republike Srbije sprovodi proces privatizacije, a njemu se još ne vidi kraj. U poslednjih tri godine, nije privatizovano više od tri privredna društva u društvenom vlasništvu. Od 3.773 bivših društvenih preduzeća u stečaju je danas njih 1.690, a pod odrednicom "akcijski fond" u aplikaciji Agencije za privatizaciju vodi se njih 1.145 da su vlasništvo Akcijskog fonda Republike, iako u skoro polovini njih u Akcijskom fondu nema nijedne akcije, odnosno udela. Ovaj podatak još jednom opominje da se Srbija neće skoro oporaviti od udarca koji je dobila zbog politike takozvanog liberalnog kapitalizma kojim je, kao gvozdenom metlom, počišćena državna i društvena imovina, radnici i radnička prava, pa konačno i industrijska baza na kojoj svaka pametna država počiva. Uz učešće kriminala, dobre veze sa političarima i malo birokratskih igara, desila se srpska verzija privatizacije. Milioni ljudi postali su "gubitnici tranzicije" jer im niko nije rekao da je društvo u koje ulaze, kriminalno. Detaljnu analizu sadašnjeg vlasništva nad nekadašnjim društvenim i državnim preduzećima, napravio je Miodrag K. Skulić, naš ugledni ekonomski ekspert

Miodrag K. Skulić

Analizirajući sudbinu 3.773 bivša društvena preduzeća koristili smo sajt Ministarstva privrede Republike Srbije, pod nazivom Agencija za privatizaciju - Preduzeća, i utvrdili sledeću strukturu, kako je bar do sada ističe to Ministarstvo, obzirom da je još ranije ukinut Akcijski fond i pripojen Agenciji za privatizaciju, a nakon toga ukinuta je i sama Agencija za privatizaciju i pripojena Ministarstvu privrede.

* 1.690 preduzeća je u stečaju, od kojih je kod više od polovine okončan stečaj

* 1.145 preduzeća vodi se pod odrednicom "Akcijski fond"

* 104 preduzeća su u postupku privatizacije

* 79 preduzeća su pod odrednicom "Kontrola u toku",

* 755 preduzeća su pod odrednicom "Arhiva", što znači da je postupak arhiviran

Kod 1.145 bivših društvenih preduzeća koja su označena odrednicom "Akcijski fond" obradili smo 85 odsto nih, tačnije 952 preduzeća i utvrdili da kod skoro polovine njih država Srbija i sam Akcijski fond nema nijednu akciju, odnosno kod društava sa ograničenom odgovornošću, nijedan udeo.

Evo primera kod delatnosti poljoprivreda: Bez ijedne akcije Akcijskog fonda, već sto odsto u vlasništvu drugih akcionara su sledeća akcionarska društva: Jedinstvo-Vlajkovac, Dož Đerđ-Bačka Topola, Banatski Despotovac, Budućnost-Bačka Palanka, Bačka-Bačka Palanka, Šaranski ribnjak Mika Alas-Beograd, Ribnjak Ečka, Zobotnica-Bačka Topola, Ineks-Nova Varoš, Irmovo-Kisač, Kamendin-Sirig, Kačarevo-Kačarevo, Farmakop-Novi Sad, Feketić-Sombor, Hercegovina-Ravni Topolovac, Šaranski ribnjak Živača-Boljevci i brojna druga.

U delatnosti poljoprivrede kod društava sa ograničenom odgovornošću Akcijski fond nema nijedan ulog kod sledećih privrednih društava: 29 novembar-Kikinda, Đuro Strugar-Kula, Javor-Kušići, Jedinstvo-Kikinda, Jedinstvo-Apatin, Agrobogojevo-Bogojevo, Agrovet-Melenci, Agrovršac-Vršac, Agrounija-Inđija, Vojvodina-Nivo Miloševo, Voćno lozni kalemovi-Žabari, Vršački ritovi-Vršac, Galad-Kkinda i brojna druga. U oblasti rudarstva Akcijski fond nema nijednu akciju odnosno udeo u sledećim sto odsto privatizovanim društvima: Rudnik-Rudnik, Bobija-Ljubovija, Venčac/Omya Venča- Aranđelovac, Mermer-Žagubiuca i druga.

U prerađivačkoj delatnosti Akcijski fond nema nikakvih akcija odnosno udela u brojnim privrednim društvima, između ostalih i u sledećim: Karneks-Vrbas, Neoplanta-Novi Sad, Panonka-Sombor, Sunce-Sombor, Mlekara-Loznica, Imlek-Padinska Skela, Frikom-Beograd, Sombormlin-Sombor, Kikindski mlin-Kikinda, Jabuka, industrija skroba Pančevo, Beogradska pekarska industrija Beograd, Žitopromet-Ivanjica, Pekata-Bela Crkva, Pekarska industrija Pančevo, Jaffa-Crvenka, Šajkaška šećerana Žabalj, Veterinarski zavod Subotica, Rubin Kruševac i brojna druga preduzeća za proizvodnju hrane i pića.

U neprehrambenoj industriji Akcijski fond nema nijedne akcije odnosno nijednog udela u sledećih sto odsto privatizovanih preduzeća, a to su: Fabrika hartije Beograd, BIGZ Beograd, Galenika Beograd, Zdravlje Leskovac, IGM Ruma, Igma Požarevac, Betonjerka Sombor, Jelen do Jelen Do, Termika Zrenjanin, Voksal Užice, Metalski centar Beograd, Zastava Alati Kragujevac, Pionir Arilje, Insa Beograd, Goša FOM Smederevska Palanka i mnoga druga.

Registar akcija i udela

U poslednjih nekoliko godina umesto Akcijskog fonda Ministarstvo privrede je na mesto vlasnika poništenih privatizacija umesto akcijskog fonda uvelo kao vlasnika Registar akcija i udela, kao većinski upravljač u ovih 16 još neprivatizovanih preduzeća. Evo tih primera u sledećim preduzećima: 73,69 odsto Plantaža, doo, Velika Drenova, 99,74 odsto u Jadran, AD, Nova Gajdobra, 98,48 odsto u Bačka, AD, Sivac, 72,41 odsto u Omoljica, AD, Omoljica, 71,52 odsto u Ribarskom gazdinstvu, AD, Beograd, 74,68 odsto u Rudniku Kovin, AD Kovin, 70 odsto u Beolab, AD, Beograd, 95,50 odsto u PGM Budućnost, AD, Preševo, 72,93 odsto u Zastava Metal, AD, Resavica, 70 osto u Hidrptehnika - Hidroenergetika, AD, Beograd, 73,16 odsto u Vojvodinaput - Bačka put, AD, Novi Sad, 65,18 odsto u Prehrana, AD, Sombor, 52,30 odsto u Severtrans, AD, Sombor, 74,14 odsto u Mega-Projekt, AD Pančevo, 95,01 u Nedeljne novine, AD, Bačka Palanka, 77,77 odsto u Veterinarskoj stanici, AD, Kragujevac.

Fond za razvoj većinski je vlasnik u sledećim neprivatizovanim preduzećima

99,99 odsto u RTB Bor (do preuzimanja ovog giganta od strane kineske kompanije), 55,14 odsto u RTHK Trepča Kosovska Mitrovica, Teretni transport, ad, Bor (63,87%) I deset odsto Fond PIO, Minel Koncern, AD, Beograd (49,27%), dok u ovom Koncernu AF ima 4,99 odsto, Nacionalna služba zapošljavanja 4,30 odsto, Opština Stari Grad 3,99 odsto, JP EPS 3,12 odsto i ostatak 46 malih akcionara. Poznato je da je 27 juna o.g. pripajeni RTB Bor-u tri zavisna društva:

* Rudnici bakra Bor

* Rudnik bakra Majdanpek i

* Topionica i rafinacija,

Posle usvojenog UPPR u Privrednom sudu u Zaječaru, sredinom prošle godine, kojim su državni poverioci preglasali manjinske isporučioce materijala i usluga i ukupno je RTB Bor otpisao milijardu i 312 miliona evra. Upisom novog kapitala u Registar APR-a, nastalo je pravo čudo u srpskoj, a izgleda i u svetskoj praksi, koje predstavlja privrednu glupost bez presedana. Naime, nakon otpisa milijardu i 312 miliona evra, novi vlasnici ovog giganta, nekad najvećeg dužnika, tačnije, osam vlasnika udela, "podelili" su imovinu ovako: 99,99 Fond za razvoj 2.333.863.936,32 dinara, koji je praktično jedini vlasnik Rudarsko topioničarskog basena Bor, dok su ostalih sedam vlasnika u posedu samo 100,012 dinar i to:

* 73,01 dinar sam RTB Bor

* 17,59 dinara Akcijski fond

* 2,79 dinara Zlatara, Majdanpek.

* 2,54 dinara Fabrika lak žice, doo

* 2,00 dinara Fabrika opreme I delova, doo u stečaju, bor

* 1,58 dinara Institut za bakar, doo, Bor

* 0,50 dinara Konditorska industrija Pionir, doo, Beograd

Sada vlasnik Konditorske industrije Pionir, doo, iz Beograda za vrednost svog uloga u RTB Bor ne može na tržištu da kupi jednu svoju bombonu poznate marke "Negro".

Akcijski fond

Većinski je vlasnik u sledećim privrednim društvima: Duvan, AD, Ljubovija (54,79%), Svetlost, AD, Prijepolje (77,33%), dok Fond PIO ima deset odsta, a razliku poseduje 13 malih akcionara.

Država je vlasnik i sledećih 20 privrednih društava

Država Srbija ne vrši godišnji popis svoje imovine

Da država Srbija ne vrši popis svoje imovine dokaz je i samo vođenje vlasništa Akcijskog fonda na nepostojećim akcijama, odnosno udelima kod 452 privredna društva. Da je vršeno godišnje inventarisanje svoje imovine u poslednjih deset godina, moralo se izbrisati vlasništvo akcija odnosno udela na nepostojećim akcijama odnosno udelima koji se i dalje vode na ime Akcijskog fonda, a uopšte ih nema!

Ukidanje agencije za privatizaciju, a pre toga Akcijskog fonda, i njeno pripajanje Ministarstvu privrede, ne samo da je usporilo privatizaciju preostalih stotinak privrednih društava u državnom odnosno društvenom vlasništvu, nego i onih u većinskom vlasništvu Akcijskog fonda, Registra akcija i udela, Fonda za razvoj, same Republike Srbije, JP Srbijagas, pa i gradova i opština,

Da se vodi računa o državnoj imovini ni u kom slučaju dve najveće medijske kuće Politika, AD I Kompanija Novosti, pa i sama Štamparija Borba ne bi dvadeset godina bile u većinskom državnom vlasništvu. To je državni aranžman "usluga za uslugu". U normalnoj državni ne bi se moglo dogoditi da se, na primer, Magazin Tabloid u privatnoj štampariji u Podgorici i godišnje na taj način ustupi sto hiljada evra štampariji u Crnoj Gori, umesto Štampariji Borba, koja radi sa polovinom kapaciteta!

Prošlo je punih 18 godina od kada Vlada Republike Srbije sprovodi proces privatizacije, a njemu se još ne vidi kraj. U poslednjih tri godine, nije privatizovano više od tri privredna društva u društvenom vlasništvu.

Sada se za rukovodioca tendera za privatizaciju PKB-a imenuje državni sekretar u Ministarstvu privrede, koji je pre sticanja neke fakultetske diploma bio kelner. Postavlja se razumno pitanje kako je kelner uopšte postao državni sekretar u Ministarstvu privrede, a potom ko je i na koji način imenovao za rukovodioca tendera jednog od najvitalniji društvenih preduzeća za Grad Beograd i građane Beograda. Vlada bi zbog aljkavosti u vođenju procesa preostale privatizacije i haosa na aplikaciji Akcijski fond, morala da smeni tog državnog sekretara, ako se i dalje zalaže za "E-upravu".

Vlada mora odmah izložiti prodaji na Beogradskoj beri sve akcije koje poseduje Akcijski fond u onih oko 400 privrednih društava i javnim oglašavanjem prodaje udela u onih oko 200 društava sa ograničenim ulogom i na taj način zatvoriti bar deo privatizacionog procesa.

Podsetimo, danas, još uvek, ima oko 45 odsto društvenih preduzeća koja su oterano u stečaj, jedan dobar deo zbog same države, jer su preduzeća izgubila kapital kad je država vraćala retroaktivno cene, a kamata je obračunavana 36 odsto godišnje na poreski dug i uz to kamata na kamatu, a za obrtna sredstva po kreditima banaka uzimana zaduženja sa 20 odsto kamate, na godišnjem nivou. Dakle, na ovaj način, država se ponovo vratila na mala vrata (u ovom slučaju "država" je stranačka mašina vladajuće klike!).

A 1. 350 miliona evra neisplaćenih zarada

Ne treba zaboraviti na činjenicu da najmanje 80.000 radnika propalih društvenih preduzeća u Srbiji potražuje svoje zarade od države, a taj iznos dostigao je oko 350 miliona evra. Ovo bi u svakoj ozbiljnoj državi bila udarna vest u svim medijima, ali ne i u Vučićevoj paradržavnoj tvorevini u kojoj vladaju organizovana pljačka i brutalne medijske laži. Činjenica je da od 3.754 društvenih preduzeća, danas nijedno od njih više nije u rukama vlasnika kakvo je bilo nekadašnje socijalističko "društvo". Termin je važio u vreme socijalizma, razvijene svesti o socijalnoj pravdi i zajedničkim interesima svih građana. danas je pljačka glavni motivacioni faktor koji opredeljuje svaku vlast, pa i ovu Vučićevu, da surovo opljačka ono što je još ostalo od društvene imovine. A, tužnu priču o radnicima društvenih preduzeća i njihovim potraživanjima, napisaće neki istoričar najpodlije tranzicione otimačine u istočnoj Evropi koja se desila (i još se dešava) u Srbiji.

A 2. Udeo u RTB Bor: sto srpskih dinara

Nakon otpisa milijardu i 312 miliona evra Rudarsko topioničarskom basenu Bor (RTB), novi vlasnici ovog giganta, nekad najvećeg dužnika, tačnije, osam vlasnika udela, "podelili" su imovinu ovako: 99,99 Fond za razvoj 2.333.863.936,32 dinara (koji je praktično postao jedini vlasnik Rudarsko topioničarskog basena Bor), dok su ostalih sedam vlasnika "u posedu" tek nešto oko 100 srpskih dinara! Tek što je objavljena vest da je RTB Bor kupila kineska kompanija "Zijin Mining Group", postavilo se jedno tragikomično pitanje: hoće li i Kinezi imati "deoničare" sa po 100 srpskih dinara?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane