Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (139)

Rijaliti pravda

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Evropski parlament, Evropska komisija, istražni organi iz SAD-a, Švajcarske, Nemačke i drugih evropskih država opisuju Srbiju kao mafijašku državu koju je stvorio Aleksandar Vučić sa svojim bratom Andrejom i kumovima.

Nemačka BND i američka Agencija za praćenje tokova novca, italijanski SISMI i nemačka kriminalistička policija imaju tomove dokaza koji ukazuju na svu opasnost koja dolazi od kartela Vučić iz Beograda i njihovih saradnika iz Prištine, Tirane, Banja Luke i Podgorice,

Iako nemačka kancelarka Angela Merkel štiti Vučića, kao jednog od svojih najvećih poslušnika, BND je sakupio tone dokaza o kriminalu srpskog diktatora i njegove mafije. Počev od šverca duvana, akcizne robe, migranata, oružja za islamiste, pranja novca i trgovine belim robljem...Sve te dokaze BND-e je poslednjih godinu dana podelila sa američkim istražnim službama, jer Beograd predstavlja opasnost po bezbednost Evrope, a i SAD-a.

Čišćenje Balkana počelo je u Tirani, hapšenjem tamošnjeg ministra unutrašnjih poslova, javnog tužioca, šefa tajne policije i vođa narko kartela iz Albanije. Prekinut je dotok narkotika i balkanska mafija je izgubila oko 10 milijardi evra novca u kešu od ovog unosnog posla, od kojeg je i don Vučić sa svojom mafijom inkasirao nekoliko milijardi.Najmanje toliko.

Srpsko tužilaštvo i pravosuđe je u potpunoj službi Vučićeve mafije. Tužioci i sudije služe isključivo za legalizaciju odluka koju donese izvršna vlast.

Vrh pravosudne mafije predstavljaju tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić, državni javni tužilac Zagorka Dolovac, (koja nije u kriminalu, ali ga pokriva, ćuteći), viši javni tužilac u Beogradu Nataša Krivokapić, predsednici Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković i predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović. Njima iz ruke jede mladoumna ministarka pravde Nela Kuburović.

Pomenuta kriminalna grupa je u sprezi sa advokatima i vrhom Bezbednosno informativne agencije, na čijem čelu je bio advokat Aleksandar Đorđević, značajna karika u tom mafijaškom lancu. BIA je pravila dosijea tužilaca i sudija i oni su tako ućutkani, pseći služili pravosudnoj hobotnici da građane drži u strašnoj pokornosti. Vučićeva mafija našalila se prošle godine sa evropskim institucijama, osnivajući odeljenja za korupciju u Višem sudu u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. I nikad više nije bilo korupcije, koja je u Srbiji postala način života.

Poruku svetu da ga ne zanimaju nikakve reforme pravosuđa, Vučićev režim je pokazao 29. juna ove godine izborom Duška Milenkovića u drugi mandat na funkciji predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Duško Milenković je rođen 2. septembar 1966. godine u Užicu. Od aprila 2013. godine je v. f. predsednika Apelacionog suda u Beogradu, a od novembra 2013. godine predsednik je Apelacionog suda u Beogradu, a od novembra 2017. godine je v.f. predsednika Apelacionog suda u Beogradu.

Po isteku mandata novembra prošle godine postavljen je za vršioca dužnosti, u dva mandata, a onda je ponovo izabran za predsednika jednog od najvažnijih sudova u zemlji.

Na ovu funkciju Milenkovića je progurao Nikola Selaković, tadašnji ministar pravde i član Visokog saveta sudstva.Tako je na važnoj poziciji dobio poslušnog čoveka, koji je Selakoviću, tvrde upućeni blizak rođak. Milenković nije homoseksualac, za razliku od Selakovića, koji je danas generalni sekretar predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Selaković je za vreme mandata ministra pravde uspostavio najkoruptivniji pravosudni sistem. Svaki kandidat za javnog beležnika morao je da plati 50 hiljada evra, isto toliko i oni koji su polagali ispite za javnog izvršitelja. Selaković je danas jedan od uticajnijih ljudi, jer kontroliše prinudnu naplatu novca.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković je surov i nemilosrdan prema sudijama koji ne izvršavaju njegove naloge. Ima svoje menadžere koji naplaćuju presude, a reč je o velikim iznosima novca, kada su u pitanju tajkuni i takozvani kontroverzni biznismeni. Na Zlatiboru izdaje apartmane, bespravno sagrađene.

Odeljenja za korupciju Višeg suda u Beogradu su, praktično, bez posla. Visoki kriminal i korupcija su u rukama Aleksandra Vučića, njegovog brata Andreja i kumova. Oni su za sud nedodirljivi.

Za sudiju i predsednika veća u odeljenju za korupciju postavljen je sudija Zoran Šešić. Visoki savet sudstva izrekao mu je javnu opomenu, jer je nakon sprovedenog postupka Disciplinska komisija utvrdila da je napao građanina Žarka Grujića na ulici, a potom ga prijavio policiji da je, navodno, Grujić napao njega.

Dve kamere na susednim zgradama snimile su sudijin napad na Grujića, ali je Žarko pritvoren, proveo je mesec dana u pritvoru, a potom ga je sudije Drugog osnovnog suda u Beogradu Dejan Stefanović osudio na zatvorsku kaznu, odlažući njegovo izvršenje.

Dok se Grujić bori da presudu obori pred sudijama Višeg suda u Beogradu, koji rade sa Šešićem u istom sudu, Šešić se bavi i neimarstvom. Zida stanove, što potvrđuju fotografije koje objavljujemo.

Kao podrška sudiji Šešiću javila se sudija parničnog odeljenja ovog suda, sudija Vesna Sekulić, koja je urednika Magazina Tabloid i izdavača obavezala da plate dvoma policajaca iz PS Voždovac koji su uhapsili Grujića, po Šešićevoj prijavi.

Policajci su tražili naknadu za povredu prava privatnosti, jer je jedan od policajaca na dokumentu koji smo objavili, a nalazi se u sudskom spisu, napisao broj svog mobilnog telefona, što ga je povredilo. U tužbi su policajci naveli da nisu maltretirali Grujića, predložili su da se saslušaju brojni svedoci, zatim zamenica javnog tužioca, pa i sam Grujić. Sudija je raspravu zaključila 27. februara, a 22 avgusta je poslala presudu! Nisu joj bili potrebni dokazi, odmah je, navodi u obrazloženju, poverovala tužiocima! Presudu je pisala punih 5 meseci i 22 dana! Da smo pravna država, ova propalica i pijanica bila bi razrešena od sudijske funkcije. Možda će se i ona useliti u jedan od stanova koje gradi sudija Zoran Šešić!

Mafija koristi sudije kao toalet papir. Tako je sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Ivana Trkulja Veselinović donela rešenje, koje objavljujemo u štampanom izdanju, kojim je, postupajući po tužbi Nikole Petrovića, bivšeg kuma Aleksandra Vučića, kojim zabranjuje privrednom društvu da trećim licima, do okončanja parnice, ustupa izdavanje lista Magazin Tabloid: Istine i zablude!

Obrazloženje je toliko nesuvislo, da sudija odluku zasniva samo na nalogu tužioca Nikole Petrovića. Sudije se više i ne trude da makar iznesu, čak i lažnu tvrdnju, da se presuda zasniva na nekoj odredbi zakona. Dovoljno je samo njihovo sudijsko uverenje. Tužilac traži da se zabrani ustupanje naziva lista, jer on očekuje da protiv bivšeg izdavača dobije sudske presude, koje još nisu pravnosnažne, kojim je tražio naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda. Desetine hiljada građana svakodnevno strahuje šta može da ih zadesi u predmetima u kojima su stranka. Mogu da im otmu decu, stanove, plate, pa i nadu! Sudovi su toliko kriminalizovani da ni prepadni streljački vod ne bi mogao za mesec dana da ove gadove privedu pravdi.

Privredni sud u Beogradu je vučja jazbina, u kojem veći broj sudija može da ispred imena stavi titulu don ili dona. Stečajne sudije, uz pomoć stečajnih upravnika, prazne račune i rasprodaju imovinu firmi koje su oterane u stečaj. Uzimaju, otimaju, za Boga ne pitaju.

Kolika je drskost sudija ovog suda, potvrđuje slučaj Ljubisava Đokića, Džo bageriste, koji je 5. oktobra 2.000 godine oslobodio režima Slobodana Miloševića.

Džo je osuđen po zahtevu stečajnog sudije Privrednog suda u Beogradu da vrati kredit od 15.000 maraka koje mu je poklonila Karić banka, da popravi bager. Bogoljub Karić mu je dao priznanicu da je kredit otplatio. Posle je Bogoljub otišao u emigraciju, banka u likvidaciju. Džo je osuđen da Karić banci u stečaju vrati kredit, koji mu je prinudno naplaćen. I naplaćen je, a sud je pravnosnažnim rešenjem obustavio izvršenje. Onda se stečajni upravnik, u dilu sa advokatom Nebojšom Jankovćem, bratom Saše Jankovića dogovara da ponovo traže izvršenje, a sav novac da ide na račun advokata. I dok je Džo bio u inostranstvu da traži azil, duže od dve godine su mu uzimali dve trećine penzije. Pre dva meseca sudija Gordana Vuković je obustavila rešenje o naplati prinudnim putem. Nije mu dredila da žalba ne zadržava izvršenje, već je pustila da se Džo i dalje globi. Dva meseca je prošlo a veće ovog suda nije odlučivalo o žalbi advokata Jankovića. Pada para na paricu. Sada sudija Vuković pokazuje zube, da se zna da Džo bagerista mora da trpi nasilje suda, sve dok je živ.

Džo ima samo jedno rešenje. Da pravdu uzme u svoje ruke. On je hrabar čovek, može da se žrtvuje za otadžbinu. Dok je Vučić u životu, srpsko pravosuđe je u lancima. Pseći mu služi.

A 1.

Evropski parlament o organizovanom kriminalu u Srbiji

Nestali u pravosudnim kanalima

U poslednjoj nedelji avgusta meseca 2018. godine, iz Evropskog parlamenta, a posredstvom predstavnika Slovenije u ovom telu Evropske unije, Ive Vajgla, vlast u Srbiji dobila je neku vrstu poslednjeg upozorenja u vezi sa činjenicom da je organizovani kriminal u Srbiji tokom poslednjih sedam godina, postao pretnja po bezbednost čitavog regiona i šire. Država nije pristupila rešavanju velikog broja mafijaških ubistava i jačanju saradnje sa drugim državama Zapadnog Balkana u vezi sa tim. Vajgl, koji je član Delegacije za stabilizaciju i pridruživanje Evropske Unije i Srbije, na poslednjoj debati pred Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta u junu ove godine ukazao je na veliki broj žrtava mafijaških obračuna u Srbiji među kojima je svega nekoliko rešenih, pa je tim povodom posebno naglasio: "...Radi se o tome da je bilo oko 80 slučajeva tipično mafijaških ubistava u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, a da je samo u oko šest slučajeva neko priveden pravdi. Svi ostali su nestali negde u pravosudnim kanalima. Jaka je i sumnja da odlaganje i bezvoljnost da se ovi slučajevi istraže imaju veze sa umešanošću politike, pa možda i visokorangiranih političara u poslove bliske mafiji..."

Vajgl je ovo pitanje šire objasnio za Radio Slobodnu Evropu (RSE) pa je dodao: "...Jugoistočna Evropa i Zapadni Balkan su bili i ostali deo Evrope u kome se organizovani kriminal širio preko državnih granica. Postoje sjajne veze između mafijaških organizacija u državama Zapadnog Balkana, uključujući i države koje su članice Evropske Unije. Dakle, te veze su široko rasprostranjene, a pravosuđa su veoma neefikasna kada te veze istražuju..."

Komitet za spoljne poslove Evropskog parlamenta, uputio je i Vladi Srbije i Ministarstvu pravde "podsetnik" da bez obračuna sa organizovanim kriminalom, Srbija neće nigde stići tokom suočenja sa poglavljima o pridruživanju koja mora preći. Komitet je podsetio da Srbija ima ustanovljene nove institucije koje bi trebale da nadziru vladavinu prava, rad policije i pravosuđa, ali da one "ne postižu zadovoljavajuće rezultate", a u pojedinim komentarima članova Komiteta, dokazuje se i da one uopšte i ne rade svoj posao, zbog korupcije, straha od odmazde ili nekih trećih razloga.

Pomenuti predstavnik Slovenije u Evropskom parlamentu, Ivo Vajgl, podsetio je vlasti u Srbiji da "...Svaki oblik u kome se organizovani kriminal pojavljuje mora da bude pod nadzorom, a da počinioci budu privedeni pravdi. To je ono što bi, jednostavno rečeno, značilo poštovanje evropskih standarda i vrednosti i to je ono što mi tražimo od država kandidata kada se govori o njihovom budućem članstvu..."

Evropski parlament dobio je nedavno i "Crnu knjigu" svih ubistava počinjenih u Srbiji i Crnoj Gori, od 2012. do 2018. godine, koju je pripremao istraživački tim Radija Slobodne Evrope. Ovaj projekat je, kako na početku "Crne knjige" piše, nastao sa ciljem da se ukaže na učestalost ove pojave i činjenicu da je bezbednost građana ugrožena jer do obračuna neretko dolazi u sred dana i na javnim mestima.

Novinari RSE su za svako ubistvo navedeno u bazi od nadležnih institucija tražili informacije o tome šta je država preduzela da ga rasvetli. Podaci su poražavajući - od 133 ubistva, pravosnažno je rešeno tek 14, dok su počinioci nepoznati u čak 85 slučaja. (tabelu ubistava objavljujemo u elektronskom izdanju, uz ovaj antrfile).

A 2. Kome smetaju odredbe Zakonika o krivičnom postupku?

U dokumentima Saveta Evrope, koji su u poslednje vreme stizali na adrese nadležnih u Srbiji (pre svega, Ministarstvu pravde i pojedinim vladinim agencijama) pokrenuto je pitanje razloga zbog kojih je često u praksi nemoguća nezavisna tužilačka istraga. Između ostalog, pomenuta je ugroženost takozvanog prikrivenog islednika kao dela posebnih dokaznih radnji.

Savet Evrope podseća vlasti Srbiji da za određivanje prikrivenog islednika moraju biti ispunjeni i sledeći uslovi: da se nijednom drugom posebnom dokaznom radnjom ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje, jer bi njihovo prikupaljanje bilo znatno otežano. Posebno ograničenje vezano za primenu ove dokazne radnje jeste to što se ona može odrediti samo za krivična dela za koja postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti.

Savet Evrope (očigledno isprovociran stalnim najavama "velikih hapšenja" preko Vučićevih medija, te na taj način remećenjem istražnog postupka i stavljanja u opasnost prikrivenog islednika), opomenuo je srpske vlasti da prikriveni islednik može bit ugrožen nepoštovanjem donetih zakonskih odredbi u vezi sa angažovanjem prikrivenog islednika.

Napomenuto je i da prikriveni islednik može da bude i osoba koja nije ovlašćeno službeno lice MUP-a, BIA i VBA, jer Zakonik dopušta da i svako drugo lice bude prikriveni islednik ukoliko to zahtevaju posebne okolnosti slučaja (što i piše u Zakoniku o krivičnom postupku, čl. 185).

Logično bi bilo da ministar unutrašnjih poslova, odnosno direktor BIA ili VBA, u rešenju kojim određuje prikrivenog islednika obrazloži posebne okolnosti slučaja, koje nalažu potrebu da se za prikrivenog islednika odredi lice koje nije pripadnik MUP-a, BIA ili VOA. Radnju angažovanja prikrivenog islednika određuje sudija za prethodni postupak obrazloženom naredbom, na obrazloženi predlog javnog tužioca posebne nadležnosti. Obrazloženjem predloga ukazuje se na ispunjenost opštih uslova za primenu posebnih dokaznih radnji, kao i na nemogućnost, odnosno na znatnu otežanost da se korišćenjem drugih posebnih dokaznih radnji prikupe dokazi za krivično gonjenje.

A 3. Rijaliti sudija

Sudija Prvog osnovnog sudau Beogradu, nekadašnji pomoćnik ministra pravde, Snežana Ilić, ovih dana je ušla u rijaliti šou program Pink televizije, "Zadruga 2". I to je još jedan dokaz da je Srbija sa ovakvim režimom dotakla samo civilizacijsko dno, pa nije čudo što se i Evropska komisija i Evropski parlament i Savet Evrope i sve druge evropske institucije zgražavaju od ideje da takva država uđe u zajednicu pravno uređenih država.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane