Natrag

Banat

Zrenjanin u očekivanju ekološke katastrofe

Budžet za Bizona

Menjati narod ne možeš, jer je idealan za ovu i ovakvu vlast. Ima tu uvek budala, ali, ako su ti pune gaće..., a istovremeno javno (na izborima navodno tajno) pokazuješ divljenje prema onima koji te vode u sigurnu propast, onda kretenski zaslužuješ sve što ti se dešava. Srednji Banat su iz svojih trenutnih SNS-SPS fotelja, „zarobili" najgori ljudi koji su ikada hodali ovim prostorima. Firmu Radijator u stečajnom raspadu, nekadašnjeg giganta, od lopina najvećeg kalibra brane udruženi radnici, bez plata, ali uz nadljudske napore da spreče ekološku katastrofu od eventualnog isključivanja peći za topljenje gvožđa. Ima li tragedijama u Srednjem Banatu kraja? Jok.

Zoltan Horvat

Komasaciju zemljišta u vlasništvu malih ali ponosnih paora u Banatskom Karađorđevu, vode besprizorni državni pljačkaši, gde su izvršioci, lokalne kabadahije sa tri osnovne, dva odmora, četiri kupljene fakultetske diplome i magisterijima kojima se ni broj ne zna. Za adaptaciju Doma zdravlja u opštini Nova Crnja država je predala lokalnim kabadahijama 1,8 miliona evra, gde pojedinci na relaciji zrenjaninska Regionalna bolnica u večitoj izgradnji - kancelarija predsednika opštine, opelješiše ove narodne pare i strpaše ih u privatne džepove.

Pljačkaški pohodi amo - tamo po Banatu, ne prestaju. Zrenjaninski Radijator u stečaju od februara 2017. godine, reprezentativni industrijski gigant velike Jugoslavije, osnovan 1932. godine, danas je mesto najtežeg zločina. Beogradska firma Nodular, zakupac Radijatora, sa ugovorenom mesečnom kirijom od 20 hiljada evra i preuzetim potpisanim obavezama, ne plaća zakup, ne isplaćuje plate zaposlenima koji za male pare krvavo rade od jutra do sutra. I, šta bi, nego katastrofa. Aleksandar Pantelić, zakonski zastupnik firme Nodular, fasovao je dvodnevni pritvor, nakon čega se sastao sa izbezumljenim radnicima na parkingu ispred firme. Reče im, i osta' živ, da rukovođenje fabrikom od preuzimanja „nije bilo u njegovim rukama", i da su „neki drugi" rukovodili pedantnim rasturanjem Radijatora. Da nesreća bude najveća, dug za struju je premašio 50 miliona dinara, a najavljeno isključenje struje u pogonima od strane Elektrodistribucije, dovodi do realne opasnosti od ekološke katastrofe, izazivanjem eksplozije peći u kojima se nalazi 30 tona usijanog gvožđa.

Mogućom eksplozijom, požar bi mogao zahvatiti i 100 tona kancerogenog piralena koji je smešten u pogonima Radijatora. Nesaglediva ekološka katastrofa u najavi, za gradske čelnike, ne postoji. Nešto me baš i zabole za trajnu muku zrenjaninskog radnika u problemima do guše, reče jedan ovdašnji foteljaš, nakon čega ga je nekoliko ogorčenih radnika Radijatora čekalo ispred njegove raskošne kuće, ali ga nije dočekalo, jer je policija razjurila „bagru". U policiji se pojavio i stečajni upravnik Miloš Borovčanin, koji je takođe morao na „hitan" sastanak sa radnicima. Obećano je prošle nedelje, 26. septembra, za sutradan, pola plate radnicima, za prekosutra cela plata, uz obustavu isključenja struje dok se ne povadi gvožđe iz peći. Do zaključenja ovog broja, nekim radnicima je nešto od obećanih para „leglo", a legalni „izrabljivači" radnika su pokušali da podmite nekolicinu radnika sa po 1000 evra da sabotiraju vađenje gvožđa iz peći...Međutim, radnici Radijatora su ostali složni i jedinstveni u nameri da se grad spašava od katastrofe, pa danonoćno dežuraju u fabrici. Ko su ti „neki drugi" koji j...u zdrav mozak radnike u Zrenjaninu, to legalni predstavnici države ne smeju da kažu. Uz komentar, ode mi glava, ako zucnem. Naravno da gradonačelnik Zrenjanina, ponosni zaštitar pijane grede, u širokom luku obilazi Radijator na magistralnom putu ka Beogradu. Ni ministar privrede ne reaguje, a kamo li da naiđe, valjda je na radnom bolovanju u prostorijama stranke gde je imao ulogu pratioca šefa stranke na sednici glavnog SNS odbora...Šta ako Zrenjanin „ubije" ova preteća kancerogena ekološka katastrofa? Koga od odgovornih interesuje ozbiljno hvatanje u koštac sa rešavanjem najtežih problema? Nikoga, i tačka, odzvanja eho sa Andrićevog venca.

U Banatskom Karađorđevu komasacija zemljišta je idealna prilika za raspamećivanje poljoprivrednika. Naime, nakon proboja Solunskog fronta pre jednog veka, preci današnjih poljoprivrednika u ovom banatskom selu su od države, kao zasluženu nagradu, dobili plodnu, dobrovoljačku zemlju za obrađivanje. Više od 100 godina ovu zemlju u atarima Banatskog Karađorđeva obrađuju paori na relativno malim parcelama, ali...

Članovi opštinska Komisije za komasaciju rešili da otmu solunskim potomcima zemlju, a zauzvrat im dodele parcele ŠKLJ kategorije koje nisu decenijama obrađivane. Na seoskom zboru gde se skupilo po' sela, jasno je rečeno, ne damo našu plodnu zemlju natopljenu krvlju naših predaka! Banatsko Karađorđevo je ovom prilikom pokazalo jedinstvo i odlučnost da se, kako je navedeno u mnogim diskusijama ogorčenih meštana, stane na put lokalnim stranačkim prevarantima, koji su, sami sebe izabrali. Na čelu Komisije za komasaciju je veteran u menjanju stranačkih košulja, izvesni Ajduković, treći čovek opštine Žitište, trenutno načelnik opštinske uprave i predsednik saveta MZ u selu...Ovog i ovakvog Ajduka kojeg predsednik opštine obožava zbog pedantnih izvršavanja stranačkih SNS zadataka, nije sramota da promoli nos iz svoje kuće u Banatskom Karađorđevu, naprotiv...Oformio je i komasacionu podkomisiju, gde je, kako je navedeno na zboru, smešten najgori seoski talog.

Banditsko ponašanje lokalnih kabadahija (preblaga reč) diglo je Banatsko Karađorđevo na noge. Vlasnici dobrovoljačkog zemljišta se sastaju svake večeri u prostorijama MZ, odlučni u nameri da ne dozvole ofiranu pljačku, odnosno, otimanje plodne zemlje u zamenu za bezvredne parcele. Naravno da su ogorčeni meštani pozvali predsednika opštine i „svog" Ajduka na razgovor, njih nema, pa nema. Valjda i njih, „zabole" za muku, do neba, malog čoveka osuđenog na „robovanje" besprizornim stranačkim pizdarijama. Epilog ove drame koja ide unazad 100 godina, gde na seoskom groblju leže kosti hrabrih ratnika koji su probili Solunski front, ne naslućuje se i ne vodi na dobro. Rod pšenice dobar, cena mala, rod kukuruza rekordan, biće „sića" za kilogram, drešite gaće na šiljak paori, nema vam spasa...!

Da li će i ovoga puta, u cilju opomene, „proraditi gepek", gde su jednog visokog lokalnog funkcionera, za kaznu, vozali po' dana u gepeku automobila, ne znamo, ali se zna, da je u znak pobune i odbrane dostojanstva i prava na život, ustao zdrav deo društva i u Srednjem Banatu, ogorčen trajnom pljačkom kojoj je izložen.

Šta reći za seriju građevinskih „adaptacija" kojima nema kraja ni u opštini Nova Crnja? Pet puta se popravljao krov na hali sportova u Srpskoj Crnji, koji, jeste i nije popravljen. Lokalne kabadahije, predvođene gospodinom simpatičnog nadimka Bizon, kažu jeste, jer se pet puta maznulo iz svih mogućih budžeta (državnog, pokrajinskog, opštinskog...).

Ne, uzvikuje ogromna većina meštana, gledajući red pljačkaških „adaptacija", gde je uvek nešto „neophodno" nedostajalo (budžetska lova) za aljkavo krpljenje krpeža. Na red je došla i adaptacija Doma zdravlja, gde je u glavnoj ulozi lokalne realizatorke Bizonova ćerka, koja ni sama ne zna koliko ima funkcija, i da li joj je uopšte potrebno baš toliko love koliko se, od „adaptacija" sa EU predznakom, zgrće.

U zgrtanje privatnog tipa uključeni su i nadležni lekari. Muški, ženski, k'o da nije svejedno, al' se još uvek nesmetano „mariše". Da li će adaptacija opštinskog Doma zdravlja biti uopšte okončana, odnosno započeta, koga je to briga, otuda opširnija najava za sledeći broj Tabloida.

I za kraj, za utehu radnicima Srednjeg Banata, jedna lepa vest. Jedan od gradskih Guzonja je pre neki dan, na sastanku sa inostranom delegacijom citirao poznatog književnika iz njihove zemlje: „Srećan je onaj koji pravu sreću nije upoznao...". Mora da je mislio na svoje omiljene, radnike - heroje dobrovoljnog ropstva Srednjeg Banata.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane