Tragom vesti

Ekstraprofit izvoznika smrti

Srpsko oružje u rukama zločinačkih režima i terorističkih organizacija. To je vest koje Vučićev medij ne bi objavio. Ali, zato se tom temom bave neki svetski mediji. Kako se vojna oprema i oružje iz fabrike "Zastava oružje", našlo u rukama zločinaca iz "Boko Harama" u Kamerunu? Otkud srpsko oružje u rukama sirijske "umerene opozicije"?

M. Hadžić

Kad je 1. oktobra ove godine, ekipa britanske TV mreže BBC došla u posed snimka na kome se jasno vidi surova likvidacija grupe žena i dece u Kamerunu, to je postala svetska vest, ali, i ovom prilikom kao i toliko puta ranije, Srbija se našla u ulozi saučesnika u tom zločinu. Kako? Na snimku se takođe jasno vidi da su vojnici koristili -srpske puške M21, direktno pristigle iz kragujevačke fabrike Zastava oružje.

Predstavnik Amnesti Internešnela, Mišel Parsons, dao je i izjavu ovim povodom za BBC, a najvažniji deo glasi ovako: "...Ovo nije prvi put da kamerunske snage koriste srpsko oružje za kršenje ljudskih prava. To prerasta u sistemsko kršenje prava", a u slobodnom komentaru BBC se zapitao: zna li Srbija kome i zašto prodaje oružje. Amnesti Internešnel tražio je od Vlade Srbije da prestane sa prodajom oružja zločinačkim režimima i paravojskama u Africi i Aziji.

Britanski Dejli Mejl (Daily Mail) je objavio nedavno i članak ovim povodom, pa je tu rabotu nazvao uobičajenom praksom i potegao čak u 1988. godinu, kad je Ahmed Džibril vođa PFLP-a (Palestinske frakcije) naredio jednom svom oficiru da ode u Kruševac gde se nalazio depo eksploziva i skladište municije i tamo kupi šta mu treba za borbu protiv Izraela.

Naravno, licemerni britanski mediji imaju svu slobodu da praktikuju srbomržnju i da namerno "zaborave" da Britanija, Belgija, Francuska, SAD i ceo Zapad, naoružavaju zločince i teroriste. Ali, ovde se ne postavlja pitanje britanskog licemerja, nego, kako to da Vučićev režim direktno prodaje naoružanje i vojnu opremu džihadijskoj organizaciji Boko Haram, krvavoj do guše i ogrezloj u najcrnjem verskom fanatizmu?

Večni ministar Rasim Ljajić je jednom ranijom prilikom pravdajući izvoz srpskog oružja "na ruke" teroristima, doslovno rekao i ovo: "...Srbija neće odustati od izvoza jer ne može da zna kako će se koristiti oružje koje se proda...To vam je kao kada nekome prodate automobil. Kako ćete posle da znate šta će on da radi sa njim i kome će dalje da ga proda? Srbija ne može da odustane od trgovine samo zato jer to traži Amnesti internešnel..."

Problem je u tome što Ljajić hoće da kaže kako Vučić "ne zna" kome srpska namenska proizvodnja prodaje oružje! A, znaju svi, pa i BBC i Amnesti Internešnel, a tome se raduju i strani mediji neprijateljski nastrojeni prema Srbiji.

Kako je oružje stiglo iz Kragujevca u Kamerun? Dva nezavisna izvora govore da je oružje iz kragujevačke fabrike stiglo u Kamerun još pre četiri godine, kada je izvezeno 17.500 lakih pušaka i „Kojot" mitraljez (ovo je čak i Rasim Ljajić neoprezno potvrdio). Na mestu zločina puške su se našle ugovorom oružanih snaga Kameruna i Ministarstva odbrane Srbije. I tu se Ljajić pravdao govoreći da: „....Država stopira prodaju kada to odluče Ujedinjene nacije ili uradi neka velika sila, poput Amerike, Rusije, Kine ili Evropske unije". Baš to se i dešava ovih dana. Jedna velika sila, Evrospak unija, dobila je zahtev nekoliko svetskih poznath humanitarnih organizacija da se Vučićevom režimu zabrani izvoz oružja u one države čiji su režimi zločinački i putem kojih ono stiže u ruke terorista. U sporazumu o trgovini oružjem, UN inače izričito se zabranjuje bilo kakav transfer oružja i opreme ukoliko se zna da će oni biti upotrebljeni za genocid, zločine protiv čovečnosti ili ratne zločine. Ljajić pravda i sebe i Vučića da "ne znaju" ko i kako Zastavino oružje koristi u te svrhe.

Puške i mitraljezi iz Srbije su primećeni još u sukobima u Siriji. Koriste ih jedinice Slobodne sirijske armije, borci islamističkih grupa poput Ansar al-Šama, Džabhat al-Nusre, Islamske države i jedinice Sunitskih boraca u Jemenu. I u terorističkom napadu u Parizu takođe.

U priču o izvozu srpskog oružja ovog leta se umešala i sva zapadna štampa koja je optužila Vučićev režim da od prodaje oružja zločinačkim režimima i teroristima, finansira sopstvenu vladavinu i privatne projekte poput "Beograda na vodi". Vlada samoproglašenog Kosova izdala je čak i jedno saopštenje u kome tvrdi da ima podatke o tome kako Vučićev režim koristi prodaju i oružja kao diplomatsko sredstvo "da bi privolela države koje nisu priznale Kosovo da ne preduzmu takav korak".

Ali, problem je mnogo dublji i ozbiljniji. Vučić je skoro svim islamističkim režimima Bliskog i Srednjeg Istoka skinuo vizni režim, pa se danas dešava da se takve zemlje u znak "dalje saradnje" odlučuju na kupovinu oružja iz Srbije. Nije teško zaključiti kako Evropa i SAD gledaju na to.

Treba li Srbiji krvavi novac od isto takvih režima i organizacija? Je li neko pitao građane Srbije šta misle o tome?