Natrag

Tragom vesti

Hoće li hiljade migranata iz Evropske unije uskoro biti vraćeno u Srbiju

Između dočeka i ispraćaja

Nakon što su u Albaniji početkom oktobra ove godine predstavnici EU potpisali sporazum o takozvanom "migrantskom pitanju" i "objedinili" ga sa ranije potpisanim sporazumom sa Srbijom (potpisao ministar policije Stefanović), može se očekivati da će se Vučićev san ostvariti. Naime, oživeće "koridor" za migrante preko Albanije u Srbiju, a, kako sada izgleda, počeće i njihovo masovnije vraćanje iz Nemačke. Takođe u Srbiju. Posledice svega toga nije teško zamisliti. Srbi polako nestaju (prosečno po 30 hiljada ljudi godišnje), a migranti se množe i nastanjuju u Srbiji (prema nezvaničnim informacijama, godišnje ih ovde ostane oko deset hiljada, bez namere ili mogućnosti da idu dalje). Procene su da će ovakav proces potrajati još godinama, a to već dovodi u pitanju budućnost i opstanak srpskog naroda i njegove kulture, jezika, bića...

Milica Grabež

Dana 5. oktobra 2018. godine, u Albaniji je potpisan sporazum sa Evropskom unijom o dolasku graničnih patrola iz EU i o saradnji Albanije sa zemljama u okruženju, pa tako i sa Srbijom u vezi prihvatom migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike. Problem za Srbiju nalazi se u jednoj od tačaka ovog sporazuma koji podrazumeva da akti koji su potpisali 20. septembra 2018. godine, Nebojša Stefanović, ministar policije R. Srbije i Evropski komesar za migracije, unutrašnja pitanja i građanstvo, Dimitris Avramopulos, važe kao jedinstven dokument. Jasnije rečeno, da Albanija može, ukoliko proceni, da migrante pusti slobodno da uđu u Srbiju preko Kosova (gde ih niko ne zadržava i gde se oni ne zadržavaju). A, Srbija, neka vidi šta će sa njima. Jer u svim dokumentima koje je još Vučićeva vlada potpisala pre skoro dve godine, stoji "prihvaćena obaveza" Srbija da nađe smeštaj, vrši registraciju, prihvat i osniva nove centre za migrante, prema potrebi, a prema sugestijama EU.

Kao što je poznato, Vučić se ozbiljno nadao da će dobiti stotine miliona evra preko ovog "projekta", ali mu to nije uspelo, pre svega zbog grupe podunavskih zemalja (tačnije, zemalja "Višegradske grupe"), koje su zapretile da će u Srbiju vratiti svakoga ko zakuca na njihove granice sa statusom migranta. Ovome se priključila i Austrija, a ovih dana je i Italija, pa je nova vlada u Rimu, povodom sporazuma između Albanije i EU o prihvatu migranata, odlučna da se usprotivi toj saradnji.

Kad je 23. oktobra ove godine u popodnevnim satima, u blizini graničnog prelaza Maljevac, na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske, došlo do opšte tuče između grupe od 400 migranata i lokalne policije, specijalna evropska policijska grupacija Frontex, nije znala da objasni kao su se oni našli na toj lokaciji. Ovim povodom se oglasio i mađarski premijer Viktor Orban koji je podsetio svoju i međunarodnu javnost na činjenicu da "Frotex nije nikoga sačuvao od migranata", što se i u ovom slučaju potvrdilo kao tačno. Uzgred, Orban je posebno naglasio da granicu "Mađarske niko ne može bolje da čuva od Mađara".

Ovakve pouke i iskustva, očigledno ne zanimaju nikoga u Vladi Srbije, a ne zanimaju ni "neprikosnovenog" Vučića. Naprotiv, on je imao barem tri dobra razloga da ćuti, jer su onih već pomenutih 400 migranata, samo jedna manja grupa od oko 15.000 njih koji su iz (ili preko) Srbije atakovali od početka godine na "koridore" preko Bosne i Hercegovine, kroz Cazinsku Krajinu, kako bi se što pre dokopali teritorije Evropske unije. Pojedini evropski mediji, među njima i radi Dojče Vele, govore da su svi oni prilikom hapšenja i privođenja uporno tvrdili da im je "neko" u Beogradu dojavio kako će granice Hrvatske uskoro biti otvorene za migrante.

Činjenica je da je do početka jeseni 2018. godine, preko Albanije u Srbiju stiglo oko 20.000 izbeglica (prošle godine slično tom broju) i da se oni svi nalaze raspoređeni po srpskim urbanim centrima "kao slobodni građani", jer ih u prihvatnim centrima nema više od 4.000 do 5.000. Podaci Evropske unije govore da je od tih migranata koje Srbija "drži", azil u zemljama EU je tražilo 15.800 njih iz Sirije, 9.200 iz Iraka, 7.700 iz Avganistana i 6.400 iz Nigerije. I svima se kao "zemlja porekla" (dakle, poslednja država u kojoj su registrovani) vodi Srbija! Taj broj registrovanih u Srbiji kojim EU barata, nikako ne odgovara broju koji prikazuju razni "vladini službenici" u Srbiji.

Nije nova vest da maršruta migracija ide iz pravca Istočnog Mediterana i da vodi preko Albanije dalje u Srbiju. Ali je novo da se grupa "liferanata" okupljena oko Vučića, opet sprema da švercom ilegalnih migranata zaradi veliki novac. Tu priliku im pružaju susedne države. Naime, dešavaju se često i deportacije migranata iz Mađarske i Hrvatske koji nisu prošli kroz Srbiju ali ih Srbija prihavata i tako postaje "tampon zona" . Iz Hrvatske se to radi na potezu od Šida prema Somboru, uglavnom noću, a deportacije iz Mađarske vrše se u blizini Kelebije i Horgoša, otvaranjem vrata na ogradi i uz guranje nazad. Tako vraćene migrante, opet preuzimaju kriminalne grupe iz Srbije i transportuju ih do zapadne Bosne i Hercegovine, tačno do granice sa Hrvatskom. Na taj način se Srbija stalno nalazi među onim zemljama koje su "zatočene" migrantski pitanjem.

Nasuprot Vučiću, Mađarska je najavila povlačenje iz sporazuma Ujedinjenih nacija o globalnim migracijama (koji je Srbija oberučke prihvatila) i pre nego što je on stupio na snagu, jer Orbanova vlada smatra da takav sporazum predstavlja "pretnju svetu", te da "ovaj sporazum ide protiv mađarskih interesa i zdravog razuma".

Sporazum UN, o kome je ovde reč, podržava migracije i smatra tu mogućnost "osnovnim ljudskim pravom", a njegov sadržaj usaglašen je na Generalnoj skupštini UN-a i ima za cilj da stvori "međunarodni okvir upravljanja migracijama". Više evropskih medija, posebno u zemljama koje su najugroženije poplavom migranata, skoro jednodušno su ocenili da će takav sporazum samo proširiti problem. Ali, Vučić i njegova družina ne misle tako. Nedavno se njegova predsednica vlade, Ana Brnabić, pozvala i na zaključke plenarnog zasedanja Evropskog parlamenta u Strasburu, gde je usvojena je Rezolucija o napretku Globalnih sporazuma UN-a za sigurne, uredne i zakonite migracije i izbeglice koja je teškom mukom usvojena.

I dok se Vučićeva kamarila sprema da preko Albanije nastavi sa udmomljavanjem migranata, a njegova mafija priprema "velike transporte" prema bosansko - hrvatskoj granici kod Kladuše, Italija je najavila da će zatvoriti svoje aerodrome za avione koji bez dozvole dovoze migrante iz Nemačke (izjava ministra unutrašnjih poslova Matea Salvinija) otvarajući spor između dojučerašnjih partnera EU o podeli odgovornosti za tražioce azila.

Uzgred, Italija traži ovih dana hitnu izmenu Dablinskog sporazuma kako bi se uspostavila automatska raspodela tražilaca azila širom EU, umesto da se od migranta zahteva da ostanu u zemlji u koju su prvo ušli, kao što je to sada slučaj. Zvanično, Vučićeva politika prema migranstom pitanju nema jasan okvir, ali je jasno da on očekuje veliki novac za koji bi ovde udomio, ako treba i milion pridošlica.

Da je stvar krajnje ozbiljna, piše i rimski dnevnik "Republika"i podseća da je nemačka državna agencija za izbeglice poslala "desetine pisama" migrantima savetujući im da se vrate u Italju, možda čarter letovima, a prvi takav transfer je, kako se navodi, bio planiran za 9. oktobar 2018. godine. Salvini je Nemačkoj vladi poslao i ovakvu poruku (a, preneo je Rojters): "...Ako neki, u Berlini ili Briselu, misle da u Italiju istovare desetine migranata nedozvoljenim čarter letovima, trebalo bi da znaju da nema i neće biti raspoloživog aerodroma! Zatvorićemo i aerodrome kao što smo zatvorili i pomorske luke za njih!" Po svemu sudeći, velika je verovatnoća da će usled ove italijanske zabrane, neki od tih aviona sleteti u Beograd, na Surčin! Jer, ovde su, izgleda, dobrodošli, ma odakle došili: sa zemlje, iz vode ili vazduha! Počele su i pripreme za takve okolnosti ali se odvijaju pod formom "vežbi za vanredne okolnosti".

Za razliku od Srbije koja sve ovo gleda i ćuti, u Hrvatskoj su se u problem umešali i sveštenici. Jedan lokalni župnik iz pograničnog dela Hrvatske prema BiH, doslovno je pozvao narod da se brani kako zna od migranata: "...Ne primajte ih u kuću, ne dajte im ni vodu ni hranu".

U Srbiji, ne samo što imaju i vodu i hranu u izobilju, nego imaju i slobodu kretanja, pa čak i vrlo dobar smeštaj uz koji idu i humanitarne kancelarije sa besplatnim internetom, međunarodnim telefonskim vezama i besplatnu pravnu i lekarsku pomoć, odeću obuću, pa čak i školovanje (već više stotina migrantske dece je upisano i ide u naše osnovne škole). Problem ovde nije humanitarne prirode, nego se on tiče promene demografske slike. Srbija sve više nestaje i sve više menja "lični opis". Ona postaje nekakav evropsku bantustan u kome se sve crni od migranata, a takva je, izgleda, i budućnost sa ovakvim vlastima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane