Natrag

Tabloid je pozvan

Kako porodica Čogurić zgrće milione evra od tuđe imovine

Otimanje pod zaštitom

Miljko Biljarac i njegovi sinovi Nikola i Veljko, knez paraćinske nahije, krajem 18. veka dizali su bune protiv Turaka. Bilo je žrtava, ali na kraju su uspeli da oslobode Srbiju. Njihovi potomci danas ne mogu da oslobode nasleđenu imovinu, koju su oteli nemački nacisti i, zatim, Brozovi komunisti, a demokratske vlasti zaboravile da vrate, jer je zapala za oko članovima Vučićevog kartela

P. P.

Veljkovići već dve decenije pokušavaju da vrate u posed četrdesetak objekata i placeva u Beogradu. Zakon o restituciji postoji, ali od njih je jača političko-pravosudna mafija. Kako to izgleda u praksi videlo se na primeru Beogradske industrije piva. U sporu države protiv AD BIP, učestvovali su i potomci porodice Veljković, koja je pre Drugog svetskog rata bila vlasnik te firme. Postupak je vodila Maja Čogurić, tada sudija Višeg suda u Beogradu. Predmet je stajao u njenoj fioci nekoliko godina, dok nije uveden stečaj u BIP-u, da bi posle toga proglasila Viši sud nenadležnim.

U drugom slučaju, u kome Veljkovići traže da im se u vlasništvo vrati plac pored Kalemegdana, gde je nekada bio hotel „Srpski kralj", istakao se Dejan Čogurić, rođeni brat Maje Čogurić. Sredinom 19. veka, Stojan Veljković je kupio taj plac, podigao najlepši hotel na Balkanu i, u inat Turcima, koji su još držali Kalemegdan, dao mu naziv „Srpski kralj". Stojan Veljković je doktorirao pravne nauke na Hajdelbergu, bio je profesor rimskog i krivičnog prava na Beogradskom liceju, predsednik Kasacionog suda i autor Ustava iz 1868., godine, ministar pravde i član Srpske akademije nauka, ali danas ni on ne bi mogao da izađe na kraj s pravosudnim gangom Čogurića. Hotel je uništen nemačkim bombardovanjem, a partizanski „oslobodioci" su kasnije oteli taj plac, na kome je doskora bila bašta restorana „Park".

Kad je usvojen Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, iz 2005., Veljkovići su podneli zahtev za vraćanje imovine. Iako je taj zakon zabranjivao promet spornih objekata i zemljišta, to nije sprečilo nastavak otimačine. U vreme SFRJ, tom placu, na katastarskoj parceli 705, pripojena je stambena zgrada u Pariskoj ulici broj 20, na kp 706, tako da je nastao galimatijas u kome je plac bio svačiji i ničiji. Prostor za manipulaciju iskoristio je Dejan Čogurić. Preduzeća „Himel gradnja" i „Prajm development", čiji je on suvlasnik, na volšeban način su postala vlasnici placa na parceli 705, koji u restituciji potražuju naslednici Veljkovića. Kako je legalizovano kršenje zakona možda zna Vesna Čogurić, sudija Upravnog suda u kome Veljkovići vode spor, koja je supruga brata od strica Dejana Čogurića.

U postupku restitucije, advokatu Miloradu Beliću je 2014. godine vraćen lokal od 300 kvadrata u Pariskoj 20, čije dvorište je zapravo plac koji traže Veljkovići, a koji je prisvojio Ćogurić. Đavolji advokat je, za 900.000 evra, kupio lokal od Belića. Od bivše supruge pozorišnog reditelja Kokana Mladenovića u toj zgradi je kupio stan. Da bi povećao šanse da zadrži taj plac, Čogurić je krišom, ispod šatora, napravio objekat od 30 kvadrata. Ministarstvo građevinarstva je krajem 2016. donelo rešenje o rušenju tog objekta, ali džabe, Čogurić je uspeo da ga, pre tri meseca, legalizuje i uknjiži u katastru opštine Stari grad.

Veljkovići tvrde da se advokat Belić zaklinjao da nikome neće prodati svoj lokal, kako ne bi omogućio uzurpaciju tuđe imovine. Međutim, kasnije je promenio ploču i pravdao se strahom od Čogurića, za koga je tvrdio da je samo „istureni igrač" iza koga stoji Kolja Ljubičić, sin generala Nikole Ljubičića. Mediji su Kolju Ljubičića opisivali kao saradnika izraelskih vlasnika kompanije „Aštrom grupa". Ta firma je izgradila tržni centar „Rajićeva". Izraelci su za manje od milion evra dobili hektar građevinskog zemljišta u najužem centru Beograda. Suprotno propisima i Detaljnom urbanističkom planu, izgradili su gotovo 30.000 kvadrata više nego što je dozvoljeno. Prema određenim procenama, tim projektom budžet Beograda je oštećen za 56 miliona evra, ali to nije zanimalo Anu Brnabić i Sinišu Malog, koji su se zahvaljivali „Aštromu" na investiciji. Brnabićka je, prilikom otvaranja tržnog centra, najavila izgradnju hotela na spornom placu. Izraelska firma je dobila i podršku ministarke Zorane Mihajlović, koja je naložila Upravnom sudu da poništi svoju i odluku Ustavnog suda, kojim je zabranjena gradnja tog tržnog centra, jer je „Aštrom" nezakonito zauzeo delove Ulice cara Uroša i Rajićeve. Tržni centar je, mimo presude, izgrađen. Radi, iako do danas nema upotrebnu dozvolu.

- U vreme Broza, Veljkovići su bili na spisku deset najuglednijih srpskih porodica koje je trebalo likvidirati. Od smrti su ih spasili njihovi radnici „Pivare" i „Mlina", koji su došli ispred Ozne i, svi do jednog, potpisali zahtev za njihovo oslobođenje. Danas ne znamo da li postoje tajni spiskovi, kao u vreme Ozne, ali znamo da postoje uzupatori jači od zakona - rekao je Bogdan Veljković za Magazin Tabloid.

Preci Veljkovića lakše su mogli da se oslobode od Turaka, nego što naslednici danas mogu da svoju imovinu odbrane od Čogurića, Ljubičića i naprednjačkog klana.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane