Natrag

Poljoprivreda

Ministri i prevare: planirani slom srpskog argrara i stočarstva (2)

Dvesta eksperata i trista jada

Stočarska proizvodnja u Srbiji 2018. godine, nalazi se na nivou one iz 1910. godine! I ne samo to, nego godišnje i dalje opada za dva do tri odsto! Stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede, a prema svetskim standardima to se smatra proizvodnjom na nivou najniže nerazvijene zemlje. Istraživanje novinara Magazina Tabloid o kriminalnim poslovima Ministarstva poljoprivrede Srbije, vode uvek direktno u kabinet resornog ministra, a odatle u dislocirane centre moći, farmaceutske kompanije, uvozno - izvozni lobi i druge interesne grupe, sve uz blagoslov vladajućeg režima i njegovu ključnu ličnost, Aleksandra Vučića. U prvom nastavku ovog istraživanja, autor iznosi činjenice o prevari koju je doživeo magnat mesne industrije Nemačke, Klemens Tenis, kome je Vučić obećao povlašćeni tretman, bescarinski izvoz svinjskog mesa u Rusiju, besplatnu zemlju u Srbiji, da će mu država izgraditi farme, zaposliti ljude u Banatu i slično. Od svega toga nije dobio ništa, a kad je shvatio da veterinarska mafija masovno vakciniše svinje, jednostavno je prekinuo svaku komunikaciju sa vlastima u Srbiji.

Arpad Nađ

Kina je najveći proizvođač svinjskog mesa u svetu u odnosu na drugoplasiranu Evropsku uniju. Iako obuhvata više od pola svetske proizvodnje, najmnogoljudnija država sveta je ujedno i najveći uvoznik svinjetine. Kineski uvoz je značajno porastao u poslednjih nekoliko godina, a najveći snabdevači su EU i SAD. Kina nastoji da smanji zavisnost od uvoza, a Japan, Južna Koreja i Filipini takođe dobijaju na značaju kao destinacija za svinjetinu iz Evrope i SAD. Očekuje se da globalna trgovina u ovoj godini poraste pet odsto, prvenstveno zbog istorijski visoke tražnje u Kini.

S obzirom na sve to, kakva je računica „Tenisa" sa Srbijom i šta će od toga imati domaći proizvođači?

Prof. dr Vitomir Vidović kaže da će se „neki seljaci spasiti i postati veliki, a veliki broj će nestati". Akonekim čudom dođe „Tenis", on će biti na dobitku jer će imati jeftinu svinju, svoje klanice i maloprodaju i okretaće novac jednom nedeljno. To će činiti osnovnu i najvažniju razliku između njega i ogromnog broja naših proizvođača svinja koji su ostali samo na primarnoj proizvodnji gde se novac okrene jednom godišnje i gde nema zarade. Naši farmeri će raditi za „Tenis" i u tj primarnoj proizvodnji i dalje će imati cenu kakvu imaju i - danas. A, bez sopstvene klanice i prerade nema zarade ni daljih ulaganja. Zato, mi u Srbiji imamo proizvodnju koja u poljoprivredi vredi nepunih hiljadu evra po hektaru. A, to je, napominju eksperti, ključno. Danska ima 16.500 evra, Austrija 14.800 evra, a Holandija koja uvozu stočnu hranu, koja je kao Vojvodina sa Mačvom, ima 17.600 evra po hektaru. Ovako kako se sada radi, trebaće nam 60 godina da stignemo na 5.000 evra vrednosti poljoprivredne proizvodnje po hektaru. To je sporo, to znači da cie naši ljudi postati najamni radnici na bivšim svojim farmama.

Evropa neće srpsku svinjetinu!

Dakle, Evrope neće srpsku svinjetinu, jer se kod nas ove životinje i dalje vakcinišu protiv bolesti svinjske kuge. Da bi se bolest iskorenila, svako grlo, tokom četiri godine mora da bude vakcinisano. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je nekoliko puta obećao da će se prestati sa vakcinacijom, ali je to ostalo samo obećanje. Jer, one se i dalje vakcinišu. Bar po troškovima uvoza vakcina! Za takvu odluku potrebna je i hrabrost. Jer, u zemlju se godišnje uveze vakcina u vrednosti oko 20 miliona dolara. To su značajne sume novca i na vakcinama mnogo zarađuju uvoznici. Tu se i krije ,,kvačka'' zašto ministar nema hrabrosti da prekine taj uvoz. Jer, po svemu sudeći odluka o vakcinaciji se i održava zbog tog uvoza i - zarade uvoznika vakcina. A, nijedan ministar za proteklih nekoliko decenija nije imao hrabrosti I kada je imao uslva za to - da donese odluku o zabrani vakcinacije!

Vakcine i stočni fond

I još nešto: tek kada se prekine vakcinacijama, moraju da prođu tri godine, da se obnovi stočni fond. Nakon tog perioda i stvaranja novog stočnog fonda, moći će da se izvozi svinjsko meso u EU i da se transportuje preko zemalja, članica EU. Veoma bitan je i podatak, ako bi Srbiju tog dana, kada se prekine s vakcinacijom primili u EU, mora da prođe najmanje šest godina da bi Srbija kao zemlja, imala ravnopravan tretman u toj zajednici sa ostalim zemljama, koje slede posle 15 starih članica.

Svinjetina, daleko od evropskih prodavnica

Dakle, srpska svinjetina još dugo neće videti vitrine evropskih prodavnica. Zbog nemogućnosti transporta neće je biti ni u prodavnicama Rusije. Glavni razlog što EU neće meso svinja proizvedenih i svinja tovljenih u Srbiji, je što se već više od dve decenije vakcinišu protiv bolesti kuge. Dok nadležni stalno objašnjavaju da je put do prestanka pelcovanja protiv ove opake bolesti dug, i u njega moraju biti svi uključeni, stručnjaci tvrde da iza svega stoji farmakološki lobi, koji ,,živi'' od vakcina. Uz to, kako kako kažu, tu su i nemarni ljudi i inspekcijske službe, koje nisu u periodu od po četiri godine, koliko je potrebno za iskorenjivanje kuge, sprovodile vakcinaciju na vreme i po propisima. Ali, pored ove bolesti sad je stigla i nova - Afrička kuga. U znak opeznosti zatovreni su prilazi farmama svinja, nema poseta, kako se ne bi slučajno uneo i taj parazit, odnosno virus. On za sada u Srbiji nije registrovan, ali se vodi računa da ne dođe. Afrička kuga se pojavila u susednoj Rumuniji, dakle, samo stotinak kilometara od velikih farmi u Vojvodini. Zato je zabranjen prenos hrane iz susedne Rumunije u Srbiju.

Profesor dr Miladin Ševarlić, savetnik u Ekonomskom institutu u Beogradu, kaže da bi država trebalo da osnuje fond, iz koga bi se plaćala odšteta farmerima, u slučajevima kada se pojavi kuga ili neka druga bolest, da se uništi čitavo stado. Tako rade zemlje EU, gde se ona pojavi. ,,Veterinarski lobi i farmakološka mafija ne dozvoljavaju da se izbaci vakcinacija protiv bolesti svinjske kuge.Vakcine se mnogo plaćaju, a Srbija je time samo elimnisala mogućnost plasmana svinjskog mesa i svinja na tržištu EU'', navodi Ševarlić.

U Ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije kažu da je klasična svinjska kuga veoma zarazna bolest domaćih i divljih svinja. Glavni faktori rizika za pojavu i širenje su nelegalni promet svinja - nevakcinisane i neobeležene svinje kojima se trguje. Kuga vlada i na mestima gde se leševi životinja ne uklanjaju na propisani način. Rizične su i svinje koje se drže u slobodnim ispustima, ali i područja koja se graniče sa drugim zemljama u kojima ima kuge. Za suzbijanje nelegalnog prometa neophodna je saradnja drugih službi i organa. Izvor kuge mogu da budu i svinje koje se hrane pomijama, a to se najčešće dešava u gazdinstvima gde se svinje drže u dvorištima. Hranjenje svinja pomijama na farmama je strogo zaranjeno, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Kako kažu u resornom ministarstvu, vakcinacija nije prihvatljiva u mnogim zemljama, naročito u onim koje su značajni izvoznici svinjskog mesa. Trgovinski partneri odbijaju da uvoze životinje iz područja gde se koristi vakcinacija, jer ne postoji razlika između vakcinisanih i prirodno inficiranih serološki pozitivnih životinja.

Obavezno vakcinisanje svinja protiv bolesti kuge finansira se iz državnog budžeta od 2006. godine u Srbiji. Tada je, kažu u Ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije, poslednji put evidentirana velika epidemija sa 401 žarištem. Prema njihovim podacima, u Srbiji se godišnje vakciniše oko 3,5 miliona svinja protiv bolesti kuge. Za taj broj se i uvoze vakcine. Za to se izdvajkaju iogromne pare, a ponavjiše na njima zaade uvoznici vakcina. Evropska unija podržava aktivnosti veterinarske službe čiji je cilj iskorenjivanje ove bolesti bez vakcinacije. Uz to, EU finansira formiranje fonda u Srbiji, koji će osigurati troškove koji nastanu kada dođe do pojave žarišta kuge, a prestane se sa vakcinacijom. Uprava za veterinu je 2012. godine donela i strategiju iskorenjivanja kuge, uz postepen prestanak vakcinacije protiv ove opake bolesti. Za izvoz svinja i mesa od svinja u EU nije dovoljno da se samo donese odluka o prestanku vakcinacije, već i da se dokaže odsustvo virusa kuge na teritoriji cele zemlje, uključujući i divlje svinje. Za to je potrebno i da prođe više od tri godine, posle donošenja odluke.

Veterinar Luka Stević svojevremeno je objašnjavao da mi nismo prečistitli teren od kuge i da je imamo čak i na farmama. Pre šest godina (2012. godine) na farmi u Rumi bilo je ubijeno 70.000 svinja. ,,...Treba nam potpuna vakcinacija, da bismo iskorenili bolest i prestali sa tim. Svako grlo mora da bude vakcinisano sto odsto tokom četiri godine i da se u tom periodu ne pojavi bolest. Ako se I jedan odsto svinja ne vakciniše, to znači da se bolest prenosi i zadržava'', kaže Stević.

Stočarstvo u brojkama

Poljoprivredom u Srbiji bavi se oko dva miliona ljudi. Prema poslednjem popisu ima oko 631.000 gazdinstava. Oko 500.000 je aktivnih poljoprivrednika. Stočarstvom se bavi njih oko 330.000. Srbija ima 4,1 miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Prema najnovijim podacima, obrađuje se 3.355.000 hektara. Što se tiče stočnog fonda u kontrolisanom uzgoju je samo njih pet odsto. Prosečna njiva u Srbiji je veličine oko 4,5 hektara. Gazdinstva sa posedom manjim od tri hektara u stajama u proseku imaju po jednu kravu. Ta gazdinstva ukupnom broju učestvuju sa oko 25 odsto!

Oko 330.000 agrarnih gazdinstava u Srbiji bavi se stočarstvom. U njihovim stajama nalzi se blizu 800.000 grla stoke. Dakle, po gazdinstvu oko 1,9 grla. Već nekoliko deceneija godišnji pad stočarstva je između dva i tri odsto. Vrednost ove proizvodnje godišnje je oko 300 miliona dolara. U Srbiji ima manje od 400.000 krava mlekulja. One prosečno po grlu daju godišnje po 2.700 litara mleka. U preradu godišnje u Srbiji ide ukupno oko 800 mililiona litara mleka, ostalo je u sivoj emisiji. Poređenja radi, u Austriji ima 23.000 gazdinstava i oni imaju 436.000 krava mlekulja. Kod njih jedno grlo daje između 7.000 i 9.000 litara mleka godišnje, a u Srbiji 2.700 litara.

,,Bela reka'' mleka

U Srbiji se godišnje proizvede se oko 1,5 milijardi litara ,,bele reke'' - mleka, a govoto polovina je u sivoj emisiji. Cilj je da to bude dve milijarde litara mleka. Međutim, 2014. godine zabeležen je pad proizvodnje od oko 150 miliona litara ,,bele reke'' ili deset odsto. To se neoseti na tržištu jer se zbog rasta siromaštva sve manje troši mleko (oko 50 litara godišnje prosečno po stanovniku). U EU i zemljama kojima teži Srbija to je za tri puta više! Od postojeće proizvodnje mleka danas se otkupi oko 800 miliona litara i to se preradi u 220 mlekara. Ova industrija radi sa 50 odsto kapaciteta. Opstaće samo one mlekare koje budu dnevno prerađivale najmanje 50 tona mleka.

Govedarstvo Srbije danas se nalazi na nivou 1910. godine. Najbolji dokaz takvih činjenica je da u Srbiji imamo 50.000 praznih kuća bez vlasnika i da još u 150.000 njih trenutno niko ne živi. U njima je isto toliko praznih staja za tov stoke ili obora za tov svinja. I te staje su prazne. U njima danas postoji najviše 12.000 junadi. To je veoma malo za ono što pričamo o izvozu junećeg mesa u Tursku i Kinu. Bivši predsednik Srbije je govorio o godišnjem izvozu junećeg mesa u količini od 500.000 tona u Kinu. A, mi godišnje u Srbiji proizvedemo samo 75.000 tona tog mesa!

Sadašnji aktuelni ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Branislav Nedimović, ističe da je do nedavno u Tursku izvezeno 3.000 tona junećeg mesa. Imamo ugovor na 5.000 tona. Govori hvalospeve o klanici,,Srem'' u Šidu i o njenom uspešnom izvozu mesa u Tursku. Hvalospevi idu dotle, da se stiče utisak da je on jedan od suvlasnika u toj novoj fabrici! Ministar se hvali kako je on putovao u Tursku i dogovarao prodaju još 5.000 tona mesa! Išao je da prodaje ono što mi nemamo! To su količine koje mi nemamo niti ćemo imati za narednih pet do deset godina, ako budemo radili kao do sada. Jer, nema junadi u tovu niti nešto činimo da poboljšamo tov.

Ministru i državi bi korisnije bilo da su prvo krenuli po Srbiji, videli prazne staje, ugovarali tov, pa tek onda išli u prodaju. Prodaju mesa treba da obavljaju komercijalisti, a ne ministar! Jer, danas nije problem prodati junetinu u svetu! Ovako su već prodali ono što nemamo! Šta će u buduće izvoziti, kada je sve prazno? Nema narod ana jugu Srbije, kuće su prazne, pa nema ni ko da tovi stoku. Ako, budemo uvozili junetinu, pa izvozili kroz reeksport, to će biti dobro, dok nas ne uhvate. A, tada slede rigirozne kazne!

Dakle, proizvodnja junećeg mesa u Srbiji gotovo je ugašena I država bi pod hitno trebalo da opredeli novac kako bi je obnovila, zaključivano je u Privrednoj komori Srbije, gotovo svake godine od demokratskih promena do danas. Kako se navodi, primera radi, Srbija je 2006. godine u EU izvozila 2.300 tona juneećeg mesa,a poslednjih godina 300 do 400 tona, sa tendencijom daljeg pada. Ocena je da je Srbija izgubila zahtevana tržišta za izvoz tog mesa, kao što su Italija i Grčka. Sad veoma teško može da se vrati na njih. Prema proveljivim podacima, Srbija je 2013. godine izvezla tek 100 tona ,,bebi bifa''...

Evropa, potražnja i ponuda

Dok nam EU traži juneće meso, mi im nudimo svinjsko, koje im ne treba! Naime, EU godišnje uvozi iz Argentine i Brazila oko 700.000 tona junećeg mesa. Uvozi jer ga nema. Deo količina uvoznog mesa, ali lošeg kvaliteta, čiji je rok trajanja pri kraju, prema propisima koji vladaju u Srbiji, veoma često dođe i u Srbiju. Stigne preko Albanije, Crne Gore i Kosova i Metohije...

Srpskim uvoznicima uvek pripadnu količine čiji je rok upotrebe pri kraju. I to je meso treće kategorije. Dobijaju ga po povlašćenim cenama, pa ovde imaju veoma visoku zaradu, jer ga prodaju po cenama koje vladaju na ovom tržištu. Puštaju ga u promet stalno, ali kada vlastima to odgovara, onda ih hapse i objavljuju to u javnosti, da je to švercovano meso i štetno po zdravlje ljudi. Informacije budu takve da se sve čini kako bi se narod spasao!

Evropski ministar poljoprivrede, pre nekoliko godina boravio je u Privrednoj komori Srbije i tražio da se godišnje u narednih pola veka u Srbiji proizvodi i u EU izvozi po 50.000 tona kvalitetnog junećeg mesa ,,bebi bifa''! Kreatori ekonomske politike ostali su gluvi na taj zahtev.

I tada i danas nudili smo im svinjsko meso, koje oni neće je im nije potrebno zbog vakcinacije protiv bolesti protiv kuge. I ne da im nije potrebno svinjsko meso iz Srbije zbog vakcinacije, već istovremeno ne znaju šta sa svojim svinjskim mesom. Naime, svakodnevno u EU postoji višak od 50 miliona tovljenika!

Najbolji dokaz pogrešne i loše agrarne politike u Srbiji, koja se danas vodi je primer Strategije razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine. Više od 200 eksperata u Srbiji napisalo je 145 strana Strategije razvoja agrara. Po toj strategiji ako želimo da nam BDP poljoprivrede u BDP zemlje učestvuje sa 15 odsto, agrar mora godišnje da se razvija po stoji od 6,1 odsto. Ako želimo da taj BP agrara bude i veći, onda godišnja stopa rasta mora da bude više opd 9,19 odsto. U prvoj, 2015. godini primene te Strategije, pad agrarne proizvodnje bio je osam odsto. Zatim u 2016. godini kada je bila izuzetno visoka proizvodnja rast je bio osam odsto. U sledećoj 2017. sušnoj godini, pad je po statistici bio oko 11 odsto. On je bio i veći, ali država nije priznala elementarnu nepogodu, što bi znači da bi onda morala da nadoknadi materijalnu štetu. Takva Strategija je pisana da bi se njeni autori udvarali sadašnjem predsedniku Srbije i njegovoj eliti, da može da se hvali sa velikim stopama rasta,koje su kao one u Kini! Jer, primera radi, da bi Srbija u 2018. godini imala rast BDP os 3,5 odsto, rast poljoprivredne proizvodnje mora da bude najmanje 7,25 odsto! A, po statistici biće on i veći, koliko treba da Srbija ima rekordan rast BDP, navodno, istorijski u regionu!

Nerealno i netačno

Najbolju ocenu Strategije koja je i danas validna i nalazi se u fiokama Vlade Srbije (usvojena je krajem jula 2014. godine) dao je prof. dr Koviljko Lovre, sa subotičkog Ekonomskog fakulteta. Validna jer je usvojila Vlada SRbije, ali nikada nije upućena u Skupštinu na razmatranje i - usvajanje. Tada bi bila celovita i validna i obavezivala bi sve ministre koji dođu na vlast da je sprovode. Ovako svaki ministar koji dođe na vlast (do sada ih je bilo 13 od demokratskih promena) piše svoju, novu strategiju. Tako se to ne radi nigde u svetu. U Recenziji aktuelne Strategije razvoja do 2024. godine, bivši savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije, pomenuti Koviljko Lovre, između ostalog je napisao: ,,...Autori Strategije za razvoj poljoprivrede od 2014. do 2024. godine, koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još nijedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu i poljoprivredu da se ostvare. Naime, autori su projektovali da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto, znači da poljoprivreda do 2024. godine treba da se razvija prosečno godišnje po stopi od 6,1 odsto, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom period opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebala bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od - 1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati. Autori su projektovali bruto rast investicija u poljoprivredi od 10 do 15 odsto godišnje u nominalnom iznosu što je bilo nerealno. Nerealno i zbog toga ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane investicije. Jer, one u strukturi ukupnih stranih direktnih investicija u Srbiji učestvuju od 2000. godine do danas sa 0,7 do 1,6 odsto. Ili drugi primer. U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznosio 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto..."

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane