Natrag

Veterani

I srpsko i regionalno pitanje: kako sa ovakvim političkim elitama do trajnog dogovora?

Čemu nas istorija nije naučila

Srbija nikako da razume onu poslovicu da je istorija učiteljica života i da se istorijski procesi periodično ponavljaju. Odnosi među narodima i interesima njihovih država se gotovo nikada ne menjaju već se samo menja forma i načini ostvarivanja tih interesa. Ove odnose nikako ne treba posmatrati sa aspekta pojedinačnog odnosa ili delova naroda već isključivo kao odnos vlasti i države koja je vrlo često otuđena od narodnih interesa, pšie u svom autorskom tekstu Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana Srbije.

Željko Vasiljević

Srpski ratni veterani i ostali rodoljubi odlično znamo ali i osećamo koje su države blagonaklone prema nama i našim interesima jer našu odluku ne ometaju lični interesi već je donosimo isključivo u interesu našeg roda i naše države. Zato mi možemo slobodno da kažemo ko su nam neprijatelji i ko radi na našem slabljenju i uništavanju. Istorijska je činjenica da su nam Nemačka i Velika Britanija vekovima najveći neprijatelji i da ne žale truda i sredstava koja upotrebljavaju u cilju našeg slabljenja i nestanka.

Malo je prostora da bi smo napomenuli sve istorijske trenutke i okolnosti u kojima se ovaj cilj nije ostvarivao na razne načine. Ova činjenica se najbolje ukazivala u toku ratova koji su vođeni jer su tada metodi borbe neskriveni a i uništavanje se najbolje vidi i oseća. Zar treba stalno da se podsećamo zločina i zverstava koji su nad ovim narodom činili okupatori da bi shvatili njihove namere prema nama, zar nam nisu dovoljno patnje naneli da shvatimo njihove namere, da se opametimo i tražimo mehanizme zaštite. Zašto smo toliko prokleti da lakoverno ulazimo u nove greške i nikako ne shvatamo da ćemo verujući u njihovu promenu na bolje ostati bez države i naroda? Kako je moguće da nam naši lideri ponekad a u poslednje vreme vrlo često, naročito "predsednik svega u Srbiji" Aleksandar Vučić, pričaju da su nam Nemci, Turci, Amerikanci i Englezi prijatelji kada smo svesni da sve rade protiv nas i naših interesa. Razumem Vučićevu potrebu da im se umili jer od njih zavisi njegova vladavina ali zar ne shvata da na taj način ceo narod dovodi u zabludu i veliku opasnost.

Nemoguće je, ili da budemo baš precizani, gotovo nemoguće naći primere suprotnih stavova i odnosa kada je naš interes bio isti ili sličan sa njihovim. Neko će reći da smo u nekim ratovima bili na istoj strani ali i tada smo stradali mnogo više nego što je trebalo da bi neki od njih stradali manje nego što je trebalo. Nije nam cilj da otvaramo istorisku raspravu već samo da ukažemo na činjenicu da se istorijski odnosi država ne menjaju.

I danas vidimo, ko hoće da vidi da nam Nemačka, Engleska, Turska i Amerika nisu prijatelji i da su im interesi suprotni. To što otvore po neku fabriku u kojoj zapošljavaju radnike i daju im plate od 200 eura nije odraz nikakvog prijateljstva već iskorišćavanja ovog jadnog naroda i nastavak ostvarivanja istorijskih ciljeva. Samo naši nesposobni političari a i njih nam je nametnula ta ista bratija, koji nemaju ideju ekonomskog razvoja sopstvenim resursima, ovakve gestove doživljava kao prijateljstvo. U tome po običaju naročito preteruje Aleksandar Vučić koji vlasnika neke fabrike naziva " brate Turčine" i nudi mu žene koje zapošljava ne samo kao radnu snagu. Ali šta drugo očekivati od nekog ko je nebrojeno puta do sada pokazao podaništvo kao svoju osnovnu karakternu osobinu i zbog te osobine dobija podršku za vladanje ovim narodom i državom, kakvo bi u njihovim zemljama bilo tretirano kao izdaja. I zbog toga su nam oni vekovni neprijatelji jer uvek podržavaju one koji nam nanose štetu i što je šteta veća njihova podrška njima je sve veća. Čim im se neko suprotstavi odmah biva smenjen, Milošević i Tadić a poneko ko im je opasan protivnik i ubijen poput Đinđića.

Samo naivni ili proračunati u sopstvenom interesu Aleksandar Vučić, Angelu Merkel, Makrona, Erdogana i njima slične doživljava prijateljima i liderima koji imaju slične i kompatabilne interese sa našim.

Najbolji način za potvrđivanje ovog stava je odnos prema našem narodu i njegovoj državi. Dobro sagledajte činjenice sa ovog aspekta i biće vam potpuno jasno da se istorija ne menja i da je naš nestanak cilj svih tih država i njihovih elita a naš cilj bi morao biti suprostavljanje njihovim ciljevima i borba protiv sopstvenog nestanka i uništenja. Na žalost često ta borba izostaje i ne mogu da se otmem utisku da smo upali u psihologiju logora i mirenjem sa tim nestankom jer izostaje borba i protiv najgorih neprijatelja i njihovih metoda našeg uništenja. Koliko Kragujevaca treba da nam se dogodi pa da shvatimo da im je naše uništenje cilj?

Nemci su ponovo preuzeli glavnu ulogu u ostvarivanju tog cilja ali oni to i ne skrivaju pa ih je lakše definisati kao neprijatelje i prilagoditi se borbi kada za to dođe vreme. Nemojte zaboraviti da su Srbi prvi narod koji su Nemci napali vojnom silom posle Drugog svetskog rata, da je srpska zemlja KiM prva teritorija koju su ti isti Nemci vojno okupirali posle tog krvavog rata i da je otvaranje neke fabrike u Srbiji isključivo u njihovom ekonomskom interesu samo zamagljivanje cilja.

U poseti Srbiji je ovih dana Peter Bajer poslanik nemačkog Bundestaga sa jasnom porukom da nema pristupanja EU dok Srbija ne prizna punu nezavisnost KiM. Da budemo načisto i drugi koje Vučić naziva prijateljima imaju takav stav ali je Nemcima ponovo pripala ta čast i veliko njihovo zadovoljstva da nam jasno kažu da je Srbija makar bila kao Beogradski pašaluk za njih "velika" i da će se oni truditi da nestane sa karti. Ono što je u ovom slučaju vrhunac cinizma je da se njegova poseta naziva prijateljskom a ona je duboko i suštinski vrlo neprijateljska, ucenjivačka i ultimativna.

Zašto bi ovi današnji Nemci bili bolji od onih iz 1914. ili 1941? Da li se pitate kako je moguće da su u EU primljene one zemlje koje su u Drugom svetskom ratu bile slepi poslušnici nemačke fašističke sile Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Letonija, Estonija... i da li su one ispunile one kriterijume koji se traže od Srbije? Odmah da napomenem da ne žalimo što nas neće primiti u EU jer nama tamo i nije mesto ali žalim što smo do sada dali mnoge ustupke, odrekli se mnogih nacionalnih interesa zbog pristupanja društvu u kojem nam nije mesto i sada nam se traži da se odreknemo KiM a verovatno ni tada nas neće primiti jer će izneti neke druge zahteve i ucene. Da li se još neko u Srbije seća zahteva da samo isporučimo Slobodana Miloševića Haškom tribunalu i više neće biti prepreka na putu u bolju i srećniju budućnost u EU a gde smo danas i kakvi su danas zahtevi? Srbi budite se iz hipnoze i počnite da se borite za prave nacionalne interese i ciljeve i u toj borbi izaberite one narode i one zemlje sa kojima imate bar slične interese ili bar one narode kojima nije cilj naše istrebljenje i naš nestanak.

A šta je to za šta se vredi boriti i koji su to problemi koji ugrožavaju mir na ovim prostorima vekovima unazad je tema za najumnije, najobrazovanije ali isključivo one kojima je Srbija na prvom mestu. Mnogi nam ne dozvoljavaju da napravimo nacionalni koncezus oko tih nacionalnih interesa jer znaju da bi tada bili nepobedivi u ostvarivanju istih, jer znaju da bismo se onda lako opredelili oko naroda i zemalja sa kojima bi bili prijatelji a sa kojima bi sarađivali isključivo u obostranom interesu i na osnovama za koje bi mogli reći da su poštene.

Vučić stalno ističe da je mir i stabilnost osnovni uslov za napredak i prosperitet i to je verovatno jedna od retkih stari u kojoj se svi slažemo ali uslovi za mir se razlikuju i njegovoj i našoj rodoljubivoj percepciji. On je za mir po svaku cenu što znači da tu cenu plaćamo uglavnom mi Srbi i Srbija a mi smo za mir koji će biti plaćen od strane svih kojima će taj mir doneti dobro. Da bi se ostvarila ova osnovna pretpostavka neophodno je sve probleme na ovim prostorima rešavati sveobuhvatno i po istim unapred utvrđeni principima. Naročito kada se radi o granicama, razgraničenju naroda i odnosima prema onima koji ostaju u drugim državama. Uslov za pomirenje je želja među svim narodima i opšte prihvatanje principa na kojima će se ti odnosi graditi. Poslednji je trenutak za započinjanje tih pregovora oko principa jer će nas sukobi, vrlo često podstaknuti od istih onih koje neodgovorni nazivaju prijateljima, sve više udaljavati od cilja boljeg i srećnijeg života.

Glavni zadatak naših budućih političara je definisanje ciljeva i pronalazak načina za ostvarvanje istih. Ali svakako uslov svih uslova je želja svih naroda sa ovih prostora da samostalno odlučuje o svojoj sudbini i odnosu prema komšijama, što svi smo svesni neće biti lako jer se svi ti "naši prijatelji" neće odreći prava da upravljaju našim životima i sudbinama ali isključivo u sopstvenom interesu. Ostaje nam da se molimo Bogu i da se nadamo da će buduće generacije biti pametnije ali i hrabrije od nas i da će nam međunarodne okolnosti biti pogodnije za ostvarivanje tog cilja. Ipak uslov svih uslova je pronalaženje elita i među susedima koji će želeti da se oslobode stranog tutorstva i koji će prihvatiti pomirenje kao imperativ a onda je priča o kompromisu smislena i tek onda može dovesti do cilja. Sada je priča o kompromisu samo izgovor za odricanje od interesa Srba i Srbije.

Bez sveobuhvatnog rešenja nacionalnih pitanja u Srbiji, Hrvatskoj BiH, Crnoj Gori i Makedoniji ali na poštenim principima svima prihvatljivim i uz podršku i pomoć velikih sila trajnog mira na ovim prostorima neće biti. Sukobi će nas sve vući na dno, deca će nam bežati a budućnost će nam biti tužna i ružna. Možda će se nekima učiniti da im okolnosti idu na ruku i da su u povoljnijoj situaciji ali se to može okrenuti u svakom trenutku, što se često i dešavalo, ali opšte propadanje svih je evidentno. Hrvatska koja je po sadašnjoj logici u najpovoljnijem položaju je verovatno i najugroženija jer će ostati bez ljudi, uglavnom mladih odnosno bez šansi za napredak i svetliju budućnost. BiH su zemlja koju njeni narodi ne doživljavaju kao svoju odnosno dva od tri naroda svoju budućnost vide u drugačijem okruženju. Njena budućnost je besperspektivna i sigurno se nalazi na začelju po mnogim parametrima jedino po iseljavanju je u vrhu. Crna Gora je duboko podeljena zemlja između tradicije koja je isprepletana srpskim korenima i vekovnom jedinstvu, srpskim jezikom i istorijom i želje kriminalne elite da očuva svoje privilegije makar se odrekla većinske volje naroda i silovala u političkom smislu većinu a stvarajući vrlo agresivnu manjinu koja negira sve što je tu zemlju i narod krasilo. Makedonija je stešnjena između antagonizama koje je okružuju i njenog nemanja jasnog indetiteta koji pokušavaju da stvore. Sukob dva naroda koji imaju svoje interese neće se rešiti ulaskom u NATO ili EU.

Srpski narod zbog odnosa zapadnih sila prema nama je najveća žrtva međunacionalnih sukoba na ovim prostorima i sigurno najveći gubitnik ali će se vremena promeniti i samo naivni mogu misliti da će novostvorena situacija biti trajna. Zato i predlažemo da se u svim narodima i državama stvore one političke elite koje shvataju da će samo trajnim dogovorom svih nas uz podršku najznačajnijih svetskih sila moći stvoriti takvi odnosi koji će omogućiti mir ako ne trajni što je verovatno nemoguće, ono bar za jedan duži vremenski period.

A 1. Sve će to narod pozlatiti

Ja, Janković Goran, ratni vojni invalid, teško sam ranjen u obe noge. Invalid sam 5 grupa, 70% invalid, III stepen ortopskog skraćena leva noga . Država treba da mi isplati zaostatak za četiri meseca.

To se dugovlači od Uprave za boračka pitanja. gospođe Snežane, do ministra za finansije. Novac koji treba da mi legne nema ga na mom tekućem računu na koji se uplaćuje moja invalidnina.. Ja spavam na železničkoj stanici Prokop, odvojen od moje dvoje dece, ovakav kao invalid. Ima nas mnogo.

Kada će Država da ima sluha i da preduzme mere, jer mi nismo socijalni slučajevi, mi imamo naša redovna primanja, a stanovi za nas? Za izbegla lica sa Kosova ima.

Gospodine predsedniče Vučiću, da li znate da Vam ratni vojni invalidi spavaju po autobuskim i železničkim stanicama? Da li mi imamo ponos, dostojanstvo, poštovanje od Vas, gospodine predsedniče Vučiću . A to se isto odnosi i na Vas gospodine ministre Đorđeviću. Da li možete mirno da spavate kad vam ratni vojni invalidi umiru svali dan od njihovih rana. Ja kao pojedinac spavam napolju na ovoj hladnoći bez hrane i lekova?

Ratni vojni invalid

Janković Goran

podeli ovaj članak:

Natrag