Natrag

Francuska

Makron razapet između oružja i nafte tvrdi: Saudijska Arabija kao i Emirati nisu ekonomski, već strateški partner

Sila zakon ne pita

Makronova fotelja se ljulja ko klimav zub i sve više se čuje poziv na ostavku arogantnog predsednika a naredni evropski izbori se de fakto pretvaraju u referendum za ili protiv bankarskog činovnika ili predsednika za bogataše, kako sve češće nazivaju Jupitera Makrona. I ne samo zbog unutrašnje strane njegove politike već sada i tamo gde mu je bila jača strana , u odnosima sa velikim silama, sveta, vojnih ili ekonomski. Najnovija afera oko ubistva saudijskog novinara u Turskoj je jasno pokazala da su interesi jači od moralnih principa i da je prodaja oružja petrolejskom prinčevima pa čak i optužba za implicitno saučesništvo u zločinu protiv čovečanstva u Jemenu ne može da se meri sa rizikovanjem za 165. 000 radnih mesta u vojnoj industriji Francuske. Ali ima i ličnih i personalnih problema finansijske prirode samih Francuza. O ovome i ostalim aktuelnim dogodovštinama s ovog kraja Evrope izveštava Mile Urošević, dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Lice i naličje pete bombaške sile sveta

Nedavno je kraj Pariza održan sajam francuskih vojnih plovila, od čamca do nosača aviona i tom prilikom novinari su zapitali predsednika, šta namerava da odgovori na poziv Merkelove da se bojkotuje Saudi Arabija, na šta je on Jupiter primenio diplomatsku taktiku pod naslovom , ćutanje je zlato. Saudijska Arabije je posle Indije drugi najveći investitor u francusku vojnu industriju i po čuvenoj francuskoj poslovici "Mušterija je uvek u pravu"!

Francuske firme kao što su, Airbus, Dassault, Thales, Safran, Nexter, MBDA, kao 4.000 drugih znatno manjih privatnih firmi, direktno bi bili ugroženi ukoliko Francuska odluči da posluša Nemačku i udari embargo na oružje svom strategijskom partneru koji, crnog zlata vredi! Svake godine zemlja slobode i ljudskih prava zaradi 20 milijardi na puškama, bombama, torpedima, brodovima, raketama i avionima što je 5% svetske trgovine ubistvenim materijalima i isto toliko u svom GDP-u! I što je najgore, to oružje ne služi za narodnu odbranu već za ratni kriminal koji Saudijska Arabija već mesecima čini u Jemenu, bar kako to opisuje opozicija, dok su zvanični mediji zabranili sami sebi da uzimaju za temu ovaj sukob, lek protiv nezaposlenosti u vojnoj industriji, ponosu Francuske kao treće izvoznice bum - bum tehnologije, odmah iza Amerike, Rusije, kako tvrdi švedski institut SIPRI, (International peace research institute). I dok Merkelova udara sankcije Rijadu, Makron razmišlja, odugovlači i filozofira.

Francuska je potpisnica Ugovora o trgovini oružjem i Ženevske konvencije kojom se zabranjuje cirkulacija oružja namenjenih genocidu i drugim kršenjima ljudskih prava. I upravo to se zamera jednom od najboljih mušterija Francuske vojne industrije. Saudijska Arabija je na čelu jedne koalicije koja bombarduje po Jemenu. Zbog toga je prodaja oružja ovoj kraljevini u ratu problematična za Francusku, kako pišu svetski mediji. Postoji čak i opasnost da se pokrene tužba za "saučesništvo u ratnim zločinima i kršenju međunarodnog humanitarnog prava", koje francuska filijala Internacionalne Amnestije i Hrišćanska akcija za ukidanje mučenja mogu podneti međunarodnom sudu. Prema Amnesty International, u ovom sukobu koji traje već tri godine u totalnom medijskom mraku, stradaju civili i civilni objekti (pijace, bolnice, škole ili trgovinske radnje), uz svestranu upotrebu zabranjenih oružja, kao što su na primer kasetne bombe. Ne računajući i to, da je Saudijska Arabija takođe optužena za napade na sopstveno stanovništvo oko grada Awamiya, u kome živi veliki broj Šiita.

Ali, Saudi Arabija kao i Emirati nisu ekonomski, već strateški partner, tvrdi Makron da opravda upornost i tvrdoglavo slepilo Francuske pred svetskom zajednicom, koja usput budi rečeno nije ništa bolja i činila bi isto ili slično da je na mestu jedne industrijske sile i brojne nezaposlenosti svoga stanovništva. Ne treba ispustiti iz vida da će pred novu godinu Jupiter skoknuti do svog Deda Mraza da potpiše novi ugovor i tako ojača prisustvo Francuske u naftonosnom delu sveta koji sakuplja kolekciju francuskog oružja ! I kako reče Erve Morin, predsednik stranke Centra: "...Kada bi se samo demokratskim državama prodavalo oružje ne bi ni za vodu zaradili".

Para vrti gde burgija neće

Ipak iskreno budi rečeno, topovi i lova koja se oko oružja vrti, manje brine Francuze od onih para koju narod nema a bogataši ih štancuju tonama i slažu po bankama. Plate velikih francuskih šefova su provaljene u štampi i zaprepašćuju ljude koji se ubijaju od posla za minimalac dok direktori velikih firmi vuku po pet miliona evra godišnje a neki idu i mnogo više u ovoj zajebanciji naroda. Tako na primer Bernard Charles, drmator ratoborne firme Dassault vuče preko 24 miliona evrića u protekloj godine. Ove će još više ako da bog Mars i njegov predstavnik na zemlji Jupiter nema ništa protiv.

Predsednik obične firme Renault zaradi svojim mozgom za kombinacije preko 13 baksuznih miliona. Ne treba da računate mnogo, to je otprilike 12. 000 boljih srpskih plata bar za one koji su u radnom odnosu. U prevodu, sve ono što ste zaradili celog života.

Vi, vaš sin i sav njegov budući porod naslednika sve do prvog novembra 3018 te godine, ne računajući inflaciju i pod uslovom da imaju radni odnos u boljim srpskim firmama. Što je mnogo mnogo je. U poslednje vreme sve više se kritikuje takva liberalna politika mondijalizma koja jedne pretvara u milijardere a duge u prosjake. Tako su primanja ili bolje rečeno otimanja velikih guzonja u stravičnom porastu dok se plate drže na nivou ili malo i spor tek koliko da se ne podave ljudi od nemaštine. Naravno tako vide oni koji razlikuju nemaštinu po Africi ili u Bangladešu od zapadne nemaštine koja bi mnogim delovima sveta bila pravo bogatstvo. Otuda i glavni povod za masovnu migraciju koja od evropske skromnosti pravi novu bedu i nesigurnost.

Iako je ova tema dosta iscrpljena, ipak ona i dalje vodi na listi svakodnevnih problema građana i glavna je stavka u programu svih nacionalističkih stranaka. Plata nameštenih drmatora čista je naučno-finansijska fantastika, a konkretno zavrtanje raje i guranje ruku u narodne džepove suva realnost, pogotovo onih koji vole da se voze kolima. Taksa na petrol je skočila na 60% i cena benzina flertuje sa kritičnom granicom od 2 evra po litru. Program za naredne dane u mesecu je vrlo bogat i raznovrstan. Nakon velike proslave stogodišnjice od kraja prvog svetskog rata i istorijskog susreta Trampa i Putina u Parizu, 11. novembra, koji može da spasi svet od novog rata, sledi veliki narodni protest u subotu 17. novembra protiv cene goriva. Ali i povećanja cene na autoputevima, koji su već 13 godina u rukama privatnih kompanija bez srca ni duše ali sa lepljivim prstima. Stotine hiljada nezadovoljnih šofera i transportera koji su najgore vrste manifestanata u stanju su ne samo da blokiraju državu kao što to i Srbi rade rade, već i da izazovu lančani sudar interesa i podignu pravu bunu na automobilske dahije koji narod sisaju do poslednje crkavice za neke svoje projekte i bankarsko finansijske mutne radnje.

Fakat je da je gorivo poskupljivalo i kada je cena petrola padala i da je nekada gorivo bilo puno jeftinije dok je barel prelazio sto dolara. Nešto znači nije u redu. A to je visina stope porez na promet benzina i nafte koji je u Francuskoj vredan 13,5 milijardi evra što je četvrti izvor prihoda države, ili pravi pljačka otimačina po izjavi odgovornih organizatora manifestacije za ukidanje povećanja poreza naftne derivate, mada je to pomalo kao i svuda pišanje uz vetar i samokažnjavanje samih automobilista koji sami sebe blokiraju. Malo je verovatno da će Jelisejska palata da popusti pred zakrčenim avenijama i bulevarima anonimnih buntovnika, koji ni u jednoj zemlji nemaju nikakvog uticaja na važne odluke, sem nekoliko sekundi svake pete godine kada ta velika narodne ili jebena stranka tura glasačke listiće u izborne kutije. Uostalom svaka malo važnija guza vozi se helikopterom ili leti avionom. Odozgo je zgodno da se pljucka na raju. Ostaje na ostalim diktatorima da uzmu pelcer i primene istu tehniku bogaćenja, a uz takve priče ne treba dopis iz Pariza. Dovoljno je samo okrenuti se oko sebe ili zaviriti komšiji u avliju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane