Natrag

Dežurna

Ministarstvu poljoprivrede: rat tajkunskog načelnika i režimskog ministra

Obračun na rastanku

Nakon velikog skandala koji se ovih dana desio u Ministarstvu poljoprivrede, posle žestokog sukoba resornog ministra Branislava Nedimovića sa odlazećim načelnikom Odeljenja za zaštitu i dobrobit životinja, Budimirom Plavšićem (koga je Nedimović uz obezbeđenje izbacio iz kabineta jer je tražio da i nakon odlaska iz ministarstva bude na platnom spisku i sa plaćenim doprinosima), otkriven je čitava kriminalna mreža u Upravi za veterinu, koja deluje pod kontrolom farmakomafije. Ko je i kako "zbrinuo" Plavšića, u koju stranu državu odlazi i kakvu pustoš je iza sebe ostavio u resoru u kome je dugo godina bio glavni "gazda".

Arpad Nađ

Načelnik odeljenja za zaštitu i dobrobit životinja u Ministarstvu poljoprivrede, Budimir Plavšić, zbog koga Srbija već punih deset godina ne može da izvozi svinje u Evropsku uniju (jer nije bio sposoban da organizuje suzbijanje svinjskog gripa), odlučio je da napusti Srbiju i ode za Rusiju. Glavni razlog za ovakvu odluku je činjenica je protiv njega pokrenuta ozbiljna krivična istraga, koja je kako saznajemo na svetlost dana iznela za širu javnost zapanjujuće podatke.

Kako bi se spasio od dugogodišnje robije, Plavšić je uspeo da dobije diplomatski imunitet, službenika Ujedinjenih nacija, odnosno Međunarodne organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO). Potvrdu da može dobiti ovakav imunitet od UN, izdao mu je, prijatelj iz našeg Ministarstva spoljnih poslova. Ipak Plavšić je odlučio da plata koju će primati kao službenik FAO u Rusiji, nije dovoljna. Od aktuelnog ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, tražio je da na njegov račun, nastavi da uplaćuje njegovu platu, kao i da nastavi da mu plaća doprinose. Kako Nedimović, nije bio raspoložen za ovakvu "nagodbu", Plavšić je počeo da ga ucenjuje i pretio je da će javnosti dostaviti još podataka o njegovoj povezanosti sa tajkunima.

Nedimović je uzvratio da će on istražnim organima pomoći da sačine valjanu krivičnu prijavu protiv njega, tako napisnanu da će mu UN, skinuti imunitet i vratiti ga da robija. Na vratima Nedimovićevog kabineta, se potom pojavilo obezbeđenje koje je Plavšića ispratilo napolje. Podsetićemo da je više od dva miliona evra je šteta koju će platiti poreski obveznici Srbije zbog prekomernog uvoza neregistrovanih veterinarskih vakcina, za bolest plavog jezika i bolesti nodularni dermatits (kvrgava koža krava).

Srbija je proteklih godina kupila minimum pola miliona vakcina više nego što ima životinja koje treba vakcinisati, protiv dve gore navedene bolesti. Cena jedne doze je oko dva evra (1,75), što znači da je potrošeno milion evra bez potrebe. Još milion evra je potom potrošeno na uništenje ovih inekcija!

Za sve ove akcije odgovoran je bio Budimir Plavšić, jer je dobrobit životinja bila oblast kojom rukovodi već više godina. Srpske životinje se verovatno nadaju da na toj funkciji neće biti još dugo.

Mnogim štetama poput ove sa vakcinama su, kumovali činjenjem i nečinjenjem, pored Budimira Plavšića i Dragan Glamočić, savetnik bivšeg predsednika Vlade Srbije, zatim direktor Agencije za lekove Srbije Saša Jaćović i Gordana Žugić rukovodilac veterinarskog sektora te agencije. Zoran Ivanović, načelnik odeljenja za odobravanje i registraciju objekata za proizvodnju, promet i skladištenje hrane i hrane za životinje i veterinarsko javno zdravstvo, takođe je doprineo ovom besmislenom trošku...

Treba napomenuti da je Zoran Ivanović pre nekoliko godina u Upravi za veterinu "slučajno" izbrisao sve podatke o stvarnom stanju stočnog fonda u Srbiji! Podaci o stočnom fondu od tada se više ne poklapaju sa stvarnim stanjem! Budimir Plavšić je tu okolnost svaki sledeći put koristio da uveze više vakcina nego što Srbiji treba. Tako je Srbija osim pomenutih vakcina za bolest "plavog jezika" i kvrgavu kožu goveda, nepotrebno uvozila i najrazličitije varijacije vakcina protiv svinjske kuge, mada je ona odavno iskorenjena u Srbiji s obzirom da se vakcinacija odvija već deset godina. Nije teško pogoditi da u ovakvom "poslu" vođe kriminalne aktivnosti dele i proviziju među sobom, zajedno sa farmaceutksim kućama koje te inekcije proizvode i prodaju.

Pre nego što se zaposlio u Ministarstvu poljoprivrede Plavšić je radio u farmaceutskoj firmi "Marlo farm", a njegove kolege kažu da je tada prodavao lekove kojima je istekao rok. Lekovi su bili iz preduzeća "Bako". Kažu i da je na tom poslu zaradio oko 100.000 ondašnjih nemačkih maraka.

U Ministarstvo poljoprivrede ga je 2012. godine primio Dejan Krnjajić. Od tada pa do danas stočni fond u Srbiji je vakcinisan sa svim mogućim vakcinama u okviru projekata koje je osmišljavao Plavšić. Prošle godine, iako nije registrovan nijedan slučaj bolesti plavog jezika kod goveda, Plavšić je uvezao 200.000 doza vakcina više nego što treba. Te doze sad kasnije stajale u prostorijama Nacionalne laboratorije, istekao im je rok i država je morala da plati da budu propisno uništene. Da li je to i urađeno nemamo saznanja.

Prema dokumentu na kome nema pečata Ministarstva poljoprivrede, a koji je redakciji Magazina Tabloid dostavio službenik ovog ministarstva, piše da je ovih vakcina uvezeno ustvari skoro dva miliona doza, dok je stvarno stanje životinja koje treba vakcinisati manje od milion! Ipak, kako naš sagovornik iz Ministarstva poljoprivrede kaže za 200.000 doza viška se zna gde su dok je prava enigma šta su uradili sa još oko milion doza. Postoje indicije, ali ne i čvrsti dokazi, da su tim vakcinama vršili imunizaciju drugih životinja, pre svega ovaca, koza...

Za uvoz takvih vakcina dozvolu mora da da Agencija za lekove po Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, a pošto prijavljenih slučajeva nije bilo nije bilo ni opravdanja za hitni, ili interventni uvoz. Bolest plavog jezika prenosi se isključivo ujedom insekata, zbog čega je trebalo preventivno zaprašivati, a zaprašivanje je očigledno dalo rezultate i za vakcinom nije bilo potrebe. Potreba za nečijom provizijom bila je očigledna je osim ove vakcine uvozio za programera i vakcinu koja je neka vrsta remiksa protiv svinjske kuge. Na uputstvu ove vakcine je pisalo da je kontra indikovana kod domaćih svinja. Ipak, Plavšić je naterao veterinarsku stanicu Grgeti da je distribuira i kod domaćih svinja, a kasnije je ova vakcina plaćena ali ne kao remiks već kao vakcina iz programa mera. Stručnjaci smatraju da svinje koje su bile vakcinisane ovim remiksom nisu trebale da ulaze u lanac ishrane ljudi, a kada je to plaćeno novcem predviđenim za program mera, to se u papirima više nije videlo. Plavšiću se u jednom trenutku zbog svega navedenog suprotstavila službenica ministarstva poljoprivrede Milica Knežević, ali je Plavšić nju vrlo brzo ućutkao i nastavio da sprovodi svoje projekte.

Protiv vakcinisanja životinja neregistrovanim vakcinama prva je trebala da reaguje Agencija za lekove, ali to se nije desilo. Odavno je Gordana Žugić, zadužena za veterinarske lekove iz ove Agencije, morala da predloži direktoru Saši Jaćoviću, da se podnesu krivične prijave protiv ljudi koji uvoze vakcine i distribuiraju ih bez dozvole i sve to pokrivaju izmišljenim hitnim slučajevima koji imaju za cilj sprečavanje izmišljenih epidemija...

Država Srbija je za potrebe vakcinacije bolesti plavog jezika uvezla 2015. godine 9794 doza od 100 militara serijski brojevi su s-151871 i s-151928, jedna vakcina je dva mililitara to je ukupno 489.700 vakcina, potom su uvezene serije s-151929 i s-152136 ove doze su bile od 250 mililitara ukupno 11.754 doza odnosno 1.461.000 doza ukupno 1.950.700, piše u kopiji e-mejlova koje su dostavljene našem novinaru a razmenjeni su između dvoje državnih službenika.

U međvremenu među službenicima Ministarstva, odnosno Uprave za veterinu, pokrenuta je debata o tome: "...Da li je moguće pomisliti da je Uprava za veterinu mogla da funkcioniše bez Plavšića?"

Ipak, i to se dogodilo. Iako je otišao, ostavio je za sobom neizbrisivi trag. Neraščišćene terene pune neobeleženih životinja, neiskorenjenih bolesti, skupih vakcinacija i uništene epizotiološke slike Srbije koja i ima i nema stoku (u zavisnosti od toga ko prikazuje podatke iz baze uprave za veterinu). I dalje će nadzor nad Upravom imati Plavšić koji je tamo ostavio mrežu svojih ljudi koji će ga podrobno o svemu obaveštavati šta se događa u voljenoj zemlji. A, sve je moglo da bude drugačije, samo da su hteli i da su poneki i smeli. Zbog raznih „partijskih drugova" koji su sebi dozvolili da se zovu vetrinari i da određuju sudbinu struke, veterina je na samrtničkoj postelji. Pokradena u znanju, osramoćene časti, izbrukanog esnafa. U evropskim zemljama veterinari su poštovani doktori, ljudi od reči i poverenja, pametni i rade za dobro svoje struke i naroda. U Srbiji su veterinari kriminalci, uslikani sa gomilama tuđih para, stručnjaci sa kupljenim doktoratima, lažljivci, neprosvećeni primitivci sa samo jednom željom: postati onaj koji se pita i odlučuje o sudbini gomile budala na terenu, zgrnuti pare, evropske ili srpske, svejedno, i pobeći sa što manje buke. Neki, su u tome apsolutno i uspeli.

Cela vetrinarska služba, na dobrom je putu da bude zaboravljena. Ima dovoljno stručnjaka, poljoprivrednih, sanitarnih, fitosanitarnih, stočarskih, koji uz malo truda mogu da ubede sve oko sebe da oni mogu i treba da rade ono što veterinari više ne znaju. Istina je samo to da Uprava za vetrinu nema vođu ali ima podanike i plaćenike. Svi oni koji ovih dana "beže" u beli svet jer se osetilo da više nema šta da se otme i da je došao kraj. Bez cilja i putokaza, zalutala i jadna , sapletena u sopstvenoj pohlepi, Uprava ne ume više da vodi esnaf veterine i čeka da se čudo dogodi, da možda dođe "pametniji" direktor ili iskusniji načelnik, neko ko nema izbrisanu krivičnu prijavu ili fotografiju sa vlasnikom klanice ili mlekare u lokalnom restoranu. To se, naravno, neće dogoditi, jer bi onda došlo do disbalansa u odnosima između tajkuna-kriminalaca i Uprave za veterinu, koji sada lepo sarađuju, kaže na kraju izvor Magazina Tabloid.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane