Natrag

Povodom

Trojanski konj - Aleksandar Beli Šapić: od epizodne uloge do velike scene

Ko gura Gangulu?

Uskoro se Aleksandru Vučiću sprema politički svileni gajtan i samo je pitanje da li će on uspeti da obezbedi takozvano "meko prizemljenje" ili mu je namenjena sudbina odbeglog Nikole Gruevskog, bivšeg makedonskog premijera. Za Srbiju, kako stoje stvari, nema "mekog prizemljenja". O tome svedoči i uloga Aleksandra Šapića Belog, bivšeg vaterpoliste, predsednika opštine Novi Beograd, predsednika stranke Srpski patriotski savez i političkog "Trojanskog konja", iza koga stoje isti oni stratezi koji su "u sedlo" i na javnu scenu vratili i višestruko kompromitovanog Dragana Đilasa, čoveka koji je takođe deo političke travestije, čiji je konačni cilj bacanje Srbije u članstvo NATO pakta.

Milica Grabež

Načelnik za bezbednost u BIA Marko Parezanović dobio je jedan od svojih najtežih zadataka u karijeri. On mora, u ime Aleksandra Vučića, da pomalo pomaže, a mnogo više nadzire i kontroliše politički rad Aleksandra Belog Šapića (dobro znanog po ulozi Gangule u filmu "Kad porastem biću kengur") njegove privatne stranke Srpski patriotski savez (SPAS). Parezanoviću nimalo nije bilo lako da gleda fotografije i video zapise sa gej orgija koje Šapić redovno posećuje, a još mu je teže da sluša lascivne razgovore i čita prepiske koje nekadašnji vaterpolista ima sa svojim ljubavnicima.

Međutim, nekako bi Parezanović i podneo to "fizičko pederisanje" da nije svestan dvostruke igre koju igra Aleksandar Beli Šapić i tog političkog pederisanja kome je sklon.

Naime, ovaj dvocevac (i prima i udara), preko jakih veza u međunarodnom gej lobiju za sebe gradi poziciju najprihvatljivijeg političara na srpskoj političkoj sceni. Sa jedne strane, kroz kolaboraciju sa režimom Aleksandra Vučića, obezbeđuje novac, medije i mogućnost da bude na vlasti u opštini Novi Beograd, dok sa druge strane, kroz vezu koju ima sa Draganom Đilasom, za sebe kupuje poziciju veznog igrača za sve nezadovoljne unutar vlasti Srpske napredne stranke. Iz tog razloga je Dragan Đilas nametnuo priču kako u Savez za Srbiju neće moći da uđe bilo ko ko je bio u koaliciji sa SNS, čime je otvorio prostor da takve već sada, a pogotovo u perspektivi, uzima Aleksandar Beli Šapić. Takođe, procena je da kroz patriotsku priču, a uz sećanje na velike sportske uspehe, Šapić jedini može da preuzme deo navijačkih struktura, ali i mlađe ljude koji sve više apstiniraju od učešća u političkom životu. Sve ovo dogovaraju lično Dragan Đilas i Aleksandar Šapić u jednom klubu zatvorenog tipa na Savskom keju.

Veza ove dvojice bivših članova Demokratske stranke potiče još od 2009., kada je Šapić zbog konzumiranja velike količine kokaina morao da napusti aktivno bavljenje vaterpolom i kada ga je, zbog imena, u svoj tim uzeo tada gradonačelik Beograda, Dragan Đilas. Kroz mutne poslove koje su radili, za par godina je Šapić inkasirao više od deset miliona evra, poslovni prostor u centru Beograda (u Uzun Mirkovoj ulici), kao i nelegalnu hacijendu na Savskom nasipu. Ovo bratstvo po krađi se pokazuje jače nego bratimljenje po krvi, pa je tako nedavno Đilas stavio veto na to da Savez za Srbiju tretira Šapića kao lažnu opoziciju, a na čemu je najviše insistirao Vuk Jeremić. Iznenađen takvim decidnim stavom Dragana Đilasa, da ni po koju cenu neće napadati Aleksandra Šapića, iako je jasno da Savez za Srbiju gubi deo glasova koji se preliva SPAS-u, Vuk Jeremić se požalio Đorđu Vukadinoviću, kojeg je angažovao da Nova srpska politička misao uradi istraživanje o stvarnoj snazi čoveka koji je u javnom nastupu upravo zablistao u duelu sa Jeremićem kod Olje Bećković. Tada je smislio novu državu Nambiju, braneći Dragana Đilasa na nemuštom jeziku bez pravila i padeža.

Đorđe Vukadinović se latio posla i dobio rezultate koji su zabrinuli i Jeremića i Vučića. Ono što je bilo porazno za Vuka Jeremića je to što ljudi Šapića vide kao jednog od lidera Saveza za Srbiju (iako nije u tom savezu) i to ga vide kao značajnijeg i od samog Jeremića. Zabrinjavajuće za Aleksandra Vučića je to što je Šapić sve češći drugi izbor za aktuelne glasače SNS-a i to sa izvesnom perspektivom da prezume deo naprednjačkog biračkog tela i to onog navijački nastrojenog. Sa rezultatima istraživanja Vukadinović je upoznao i Marka Parezanovića kome je NSPM u ranijim godinama izdavala knjige.

Sve ovo je upalilo jako puno lampica jer je postalo izvesno kako je Aleksandar Beli Šapić trojanski konj istih onih koji su na političku scenu vratili Dragana Đilasa i namenili mu ulogu srpskog političara koji će zemlju uvesti u NATO. Svesni da Đilas to neće uspeti sam, ti krugovi su mu kreirali "novog Koštunicu" u liku Aleksandra Belog Šapića, čiji će zadatak u narednom periodu biti da se što više približi naprednjačkom biračkom telu koristeći činjenicu da ga režimski tabloidi ne napadaju, a da mu Vučić gleda kroz prste u besomučnoj pljački opštine Novi Beograd i Fondaciji "Budi human - Aleksandar Šapić". U toj kombinaciji Dragan Đilas će ići na polarizaciju političke scene i uzimaće samo tvrde opozicione glasove, kojih je po istražvanjima do oko trideset procenata, dok će Šapić uzimati glasove onih ljudi koji su između i deo onih koji okreću leđa naprednjacima, a pogotovu koalicionim partnerima naprednjaka. Takođe, Šapićeva uloga je i u smanjivanju manevarskog prostora Vuka Jeremića, koji pokušava da jednom nogom bude u Đilasovom Savezu za Srbiju, a drugom nogom izvan. Razlog za ovakvu pacifikaciju Vuka Jeremića leži u tome što se isuviše približio Kini, što ga u mnogome diskvalifikuje u očima NATO lobista u svetu.

Marko Parezanović brine i zbog toga što sve "instalaže", koje je postavio u Srpski patriotski savez, ne daju željene rezultate jer je Šapić napravio izuzetno centralizovanu stranku u kojoj apsolutno niko nema pravo glasa niti mogućnost pristupu medijima. Na ovaj način je vaterpolista nadigrao instalaže BIA, jer im je formalno dao visoke funkcije koje suštinski ama baš ništa ne znače, a što još dodatno ukazuje da je Šapić projekat mnogo ozbiljnijih struktura negoli što je to jedna partijska služba bezbednosti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane