Natrag

Propadanje

Da se ne zaboravi: poslovanje ekonomskih celina u Srbiji u 2017. godini

Lažni bilansi i stvarna stanja

Zbog apsolutne kontrole medija od strane Aleksandra Vučića i njegovih režimskih tajkuna, građani Srbije često nisu sigurni jesu li te, uglavnom kriminalizovane poslovne imperije, na gubitku ili na dobitku. I koliko svi mi plaćamo te gubitke kako bi desetak vodećih multimilionera u Srbiji i dalje ubitrali svoje banditske ekstraprofite u duhu "prvobitne akumulacije kapitala". Naš ugledni ekonomski stručnjak Miodrag K. Skulić, detaljno je istražio poslovanje ekonomskih celina u 2017. godini pa je ustanovio da je najveće kumulirane gubitke iskazalo 12 državnih i društvenih preduzeća, čiji kumulirani gubici su dostigli 6,8 milijardi evra. Njih deset je ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, a, recimo, ekonomska celina kompanije "I&F McCann grupa" u vlasništvu Srđana Šapera, sopstvenim kapitalom finansira samo devet odsto ukupne poslovne imovine u 30 privrednih društava, od čega su 24 pravna lica sa sedištem u inostranstvu i u prošloj godini iskazala je gubitak u visini 2,5 miliona evra.

Miodrag K. Skulić

Nakon obrade konsolidovanih godišnjih obračuna za 2017. godinu Agencija za privredne registre objavila je Saopštenje o poslovanju ekonomskih celina, prema kojem smo saznali da u Srbiji posluje 649 privredeno društvo koje ima, pored jednog dominantnog matičnog pravnog lica, i još jedno ili više finansijski povezanih pravnih lica sa matičnim. Ti konsolidovani izveštaji za svih 641 ekonomsku celinu u privredi za koja su matična pravna lica iz oblasti privrede dostavila konsolidovane izveštaje. Prema tim izveštajima matična pravna lica imaju kontrolu nad 1.939 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Među tim pravnim licima nalazi se i jedan deo pravnih lica čije je sedište u inostranstvu, ali su u pogledu upravljanja i ta privredna društva podvrgnuta matičnom preduzeću u Srbiji. Ukupan broj zaposlenih u ovih 641 ekonomskim celinama bilo je u 2017. godini ukupno 298.9825 zaposlenih, što predstavlja 27,8 odsto svih zaposlenih u privredi Srbije.

Vodeća ekonomska celina je Delta Holding, doo, Beograd koja je konsolidacijom obuhvatila 56 pravnih lica, od toga 17 sa sedištem i poslovanjem u inostranstvu. Svih tih 56 pravnih lica, pa i sam Holding su pod direktnom kontrolom, odnosno upravljanjem pravnog lica čije je sedište na Kipru. Osnovni kapital grupe čini kapital 12 pravnih lica, a ona obavljaju različite delatnosti - trgovinu, proizvodnju, izgradnju i rentiranje investicionih nekretnina i drugih objekata, izvoz i uvoz širokog spektra proizvoda, zatim upravljanje ekonomskim subjektima, distribuciju, proizvodnju i prodaju hemikalija i pesticide, ratarsku proizvodnju, uzgoj stoke, izvoz voća i povrća i uvoz vozila.

U okviru ekonomske celine Industrija mesa Matijević, doo, Novi Sad konsolidovana su 42 pravna lica, koja posluju u Republici Srbiji, izuzev jednog privrednog društva čije je sedište u Hrvatskoj. Osnovna delatnost matičnog društva je proizvodnja i prerada mesa i mesnih prerađevina, dok su se sva zavisna privredna društva bavila poljoprivrednom proizvodnjom, lovom i pratećim uslužnim delatnostima. Petar i Zora Matijević vlasnici su još jedne izuzetno velike ekonomske celine koja posluje pod nazivom MPZ-Agrar, doo, Novi Sad u čijem sastavu posluje 27 zavisnih entiteta.

Sa velikim brojem pravnih lica u krugu konsolidacije poslovanja je i ekonomska celina MK Group, doo, Beograd, koja je pored matičnog pravnog lica obuhvatala i 32 zavisna i pridružena pravna lica. Krajnje matično društvo je privredno društvo iz Švajcarske, a osnovna delatnost grupe bila je proizvodnja i prodaja poljoprivrednih proizvoda, iznajmljivanje poslovnog prostora, usluge transporta i drugo. Poslovnu aktivnost u inostranstvu obavljala su tri pravna lica. MK Holding Miodraga Kostića u svom sastavu ima i 26 zavisnih društava. Prema tome, biznismeni Miroslav Mišković, Petar i Zora Matijević i Miodrag Kostić od 1.939 zavisnih i pridruženih privrednih društava koji pripadaju ekonomskim celinama imaju 183 zavisnih društava. U prošlom broju Tabloida prikazali smo njihovu ekonomsku snagu. Vodeća ekonomska celina, po broju zavisnih pravnih lica, posle ova tri poznata biznismena, je Srđan Šaper, čija ekonomska celina I&F McCANN GRUPA, doo, Beograd, obuhvata 30 zavisnih društava, od kojih u inostranstvu posluje njih 25. Matično pravno lice se bavi konsultantskim uslugama u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem.

Ekonomska celine Koefik, doo, Beograd imala je u 2017. godini 27 zavisnih društava. Ako se trojici biznismena priključe i zavisna društva ove dve ekonomske celine, broj zavisnih društava dostiže 300, dok ostalih 624 matična društva koja pripadaju konsolidovanom bilansu ekonomskih celina imaju 1.639 zavisnih društava, ili u proseku 2,6 društava po jednoj ekonomskoj celini. A, 12 najvećih gubitnika su državna i društvena preduzeća sa kumuliranim gubicima od 5,1 milijardu evra

U 2017. godini 12 najvećih privrednih društava sa kumuliranim gubicima predstavljaju, kumuliranim gubitkom do visine kapitala na kraju te godine u iznosu od 5,1 milijardu gubitak do visine kapitala, bili smo u obavezi da radi korektnog prikazivanja ukupnih gubitaka tih 12 ekonomskih celina dodamo i gubitak iznad visine kapitala koji još iznosi 1,67 milijardi dinara.

Ukupan kapital svih privrednih društava, naravno umanjen za kumulirani gubitak iznad kapitala, na kraju 2017. godine iznosio je 5.388 milijardi evra. Koliki je teret srpskoj privredi nemanje obaveze pokrića iskazanih gubitaka u poslovanju, najbolje pokazuje odnos preostalog kapitala i kumuliranih gubitaka. Neto kapital srpske privrede na kraju 2017. godine iznosio je 5.388 milijardi dinara, a kumulirani gubici 5.232 milijarde dinara. Dakle gubici su pojeli tačno polovinu kapitala srpske privrede, i na kraju te godne preostao je kapital od 45,5 milijardi evra, kojim se pokriva samo 37,95 odsto ukupno angažovane imovine svih privrednih društava, kako stalne, tako i obrtne imovine. Iz iznetog pregleda jasno se vidi da je deset privrednih društava sa najvećim kumuliranim gubicima ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, a to znači da su za iznosa iskazanih gubitaka iznad kapitala, tj, za 1,67 milijardi evra veće obaveze tih deset privrednih društava od ukupno raspoložive njihove imovine.

U prošlom broju doneli smo sliku katastrofalnog stanja društvenih preduzeća u restruktuiranju, koje nikad nije ni sprovođeno, već je bivšem ministru Mlađanu Dinkiću i njegovoj bivšoj stranci G-17 plus, služilo za zaštitu tih preduzeća od poverilaca, od 2003. i narednih jedanaest godina, dok svoje kadrove i svoju stranku nisu "tiho utopili" u vladajuću SNS stranku i time sebe zaštitili od političke odgovornosti i podizanja optužnica za uništenje srpskog bankarstva i srpske privrede.

JP Elektroprivreda Srbije, kao ekonomska celina u svom sastavu ima dva zavisna društva: EPS Distribucija, doo, Beograd i EPS Trgovina, doo, Ljubljana. Više od 26,5 hiljada radnika je u matičnom društvu koje se bavi proizvodnjom. Na kraju 2017 godine prema konsolidovanom bilansu Elektroprivreda je raspolagala sa ukupnom poslovnom imovinom (stalnom i obrtnom) u vrednosti većoj od 9,95 milijardi evra i sopstvenim kapitalom koji je na kraju te godine iznosio 7,2 milijarde evra, pokriva 72,37 odsto ukupne vrednosti svoje poslovne imovine. Da nije iskazan kumulirani nepokriveni gubitak u JP Elektroprivredi Srbije od 1, 065 milijardi evra kapital bi bio 8,3 milijarde evra.

JP Srbijagas, Novi Sad, u svom sastavu ima 15 privrednih društava u zemlji i dva društva sa sedištem u inostranstvu, jedno u Švajcarskoj i jedno u Podgorici. JP Srbijagas vlasnik je 85,06 odsto kapitala u HIP-Azotara, doo, Pančevo, 88,22 odsto MSK Kikinda, 54,90 odsto Industrije crepa Toza Marković 30,55 odsto Informatika, AD, Beograd, 32,a8 odsto HIP-Petrohemija, AD, Pančevo, 51 odsto u Loznica gas., doo, 50 odsto u Progres gasa, doo, Beograd, 49 odsto u Podzemnom skladištu gasa, doo u Banatskom Dvoru, 40 odsto Sloga, AD, N.Sad, 25 odsto u Jugorosgas, AD, Beograd sto odsto u Prirodnom gasu, doo, Pančevo i po sto odsto u nova dva zavisna društva Transpot gasa Srbije i Distribucijagasa Srbije. U tabelarnom pregledu smo prikazali da je gubitak iznad visine kapitala u JP Srbijagas dostigao 244 miliona evra, a da ovo javno preduzeće nema ni dinara sopstvenog kapitala.

RTB Bor, doo, Bor sa tri zavisna društva: RTB Rudnici bakra Bor, doo, RTB Rudnik bakra Majdanpek i Topionica i Rafinacija, sa 4.831 zaposlenim stvorili su kumulirani gubitak od 98,9 milijardi dinara, ili 835 miliona evra, dovisine sopstvenog kapitala i gubitak iznad visine kapitala 60,6 milijardi dinara, ili jš 512 miliona evra.

Sa ukupnim gubitkom u iznosu od milijardu i 347 miliona evra RTB Bor, se Unapred pripremljenim programom reorganizacije, oslobodio 98 odsto tih obaveza, ali po Međunarodnim računovodstvenim standardima otpis može izvršiti tek izmiri sva preostala dugovanja utvrđena tim UPPR.

Međutim, već 27. juna ove 2018. godine, došlo je do sprovođenja odredbi UPPR kojom su pripojena sva tri zavisna društva matičnom društvu. Neposredno nakon toga kineski partner kupio je Rudarsko topioničarski basen Bor i postao jedini vlasnik ovog kombinata. Na taj način država se rastosiljala ovog dugogodišnjeg gubitnika.

Poslovanje tri nova AD Železnice - Po godišnjem konsolidovanom bilansu ekonomske celine Železnica Srbije, AD, Beograd u sastavu ovog akcionarskog društva nalazilo se šest zavisnih privrednih društava: Gubitak do visine kapitala Železnica Srbije, AD je 725 miliona evra, dok je gubitak iznad visine kapitala još 395 miliona evra.

Tri novoosnovana akcionarska društva Železnica Srbije (Infrastruktura, Kargo i Srbija Voz), praktično su poslovala u tom pravnom obliku u celoj 2016. godini, obzirom da su registrovana 10. avgusta 2015. godine, sa deobnim bilansom bivšeg preduzeća Železnice Srbije u kome je, nakon toga, ostala infrastruktura, lokomotive i vagoni na Kosovu i Metohiji, jer sve drugo, pa i obaveze podeljene su na novoosnovana tri akcionarska društva. Obzirom, da su ova tri društva celu 2016. godinu poslovala kao novoosnovana društva možemo dati početnu ocenu njihovog rada i rezultata te reorganizacije.

Železnička infrastruktura sa 7.787 zaposlenih i ukupnom poslovnom imovinom u iznosu od 263 milijarde dinara, ili više od dve milijarde evra (2,22 milijarde evra), sopstvenim kapitalom pokriva 79,42 odsto vrednosti imovine. U prošloj 2017. godini ovo privredno društvo ostvarilo je prihod 122,8 miliona evra, uz državne subvencije u tom iznosu od 84 miliona evra, pa je sopstveni prihod od pruženih usluga Srbija Kargu i Srbija Voz, doo samo 38,8 miliona evra, ili 31,6 odsto ukupnog prihoda Železničke infrastrukture. I pored tolikih državnih subvencija napravljen novi gubitak u iznosu od 1682 miliona evra u toj 2017 godini.

Srbija Kargo sa 3.248 zaposlenih raspolaže ukupnom poslovnom imovinom u vrednosti od 202,5 miliona evra, uz sopstveni kapital od 139 miliona evra, te tim sopstvenim kapitalom pokriva 68,49 odsto vrednosti ukupne poslovne imovine, dok su obaveze na kraju 2017. godine dostigle 63,5 miliona evra. Kako je u toj godini ostvaren ukupan prihod od samo 89,4 miliona evra, uz državne subvencije, iskazan je dobitak u poslovanju te godine u iznosu od 3,9 miliona evra.

Srbija Voz, društvo za putnički železnički saobraćaj u 2017. godini poslovalo je sa 2.425 zaposlenih i koristilo 311 miliona evra poslovnih sredstava, koje je sopstvenim kapitalom pokrivalo sa 62,8 odsto, dok su obaveze društva na kraju te godine dostigle 116 miliona evra. U toj godini društvo je ostvarilo 57,2 miliona evra prihoda, uz državne subvencije 40,5 miliona evra. Prema tome, sopstveni prihod od pruženih usluga iznosi samo 16,7 miliona evra, ili samo 29,3 ukupnog prihoda. Na tom ukupnom prihodu iskazan je u toj godini neto gubitak u iznosu od 5,4 miliona evra.

Galenika, AD

Ovo akcionarsko društvo ima još pet zavisnih društava i na kraju 2017 godine po konsolidovanom bilansu bilo je 1.550 ukupno zaposlenih. Ukupna vrednost celokupne imovine AD Galenika, i njenih zavisnih društava, na kraju 2017. godine, iznosila je 147,5 miliona evra, Ukupne obaveze društva na kraju te godine dostigle su 257,7 miliona evra i veće su od vrednosti celokupne poslovne imovine za tačno 111 miliona evra. Pri tom treba istaći da su kumulirani gubici ovog akcionarskog društva dostigli 282 miliona evra i tako su „pojeli" najveći deo sopstvenog kapitala, obzirom da je na kraju te godine preostao u konsolidovanom bilansu sopstveni kapital u iznosu od 91 milion evra. Država je uspela da sa sebe skine teret ovog akcionarskog društva prodajom AD Galenika. Kupac je brazilska farmaceutska kompanija Aelius koja u Evropi ima kapital u Luksemburgu. Za 93,7 odsto akcija plaćeno je 16 miliona evra, a prihvaćena je i obaveza da se bankama isplati 25 miliona evra za ukupne obaveze Galenike, što je značajan bonus koji je kupac ostvario. Takođe je preuzeta obaveza investiranja 5,5 miliona evra u naredne dve godine. Za 4.785 malih akcionara koji poseduju 6,3 odsto akcija kupac je ostao da im ponudi odgovarajuću cenu, verovatno srazmerno plaćenoj ceni za državni kapital.

Šta je ostalo dugova od Železare Smederevo, doo nakon prodaje imovine kineskom partneru

Nakon prodaje imovine (zemljišta, objekata, postrojenja, opreme, zaliha sirovina, proizvodnje u toku i gotovih proizvoda za 46 miliona evra kineskom partneru ranije pravno lice Železara Smederevo (matični broj: 07342691) ostalo je aktivno društvo, jer je izostao stečajni postupak. To pravno lice nije APR-u dostavilo bilans za 2016. Godinu, pa na osnovu bilansnih podataka iz 2015. godine vii se da je približna vrednost stalne i obrtne imovine društva 48,7 prema 51,3 odsto, odnosno samo 206 miliona evra, bz dinara sopstvenog kapitala, dok su obaveze dostigle, na kraju te 2015. godine, ukupno 430 miliona evra. Uzimajći u obzir da je sva zdrava imovina preneta kineskom partneru, a da je za to dobijeno 46 miliona evra, preostale obaveze iznose 384 miliona evra i predstavljaju čist gubitak poverilaca banaka, dobavljača i države, uz još nekoliko desetina miliona evra nastalih u poslovanju u prvom polugođu 2016. godine. Za čuđenje je da nije imalo stručnjaka u Ministarstvu privrede, odnosno finansija da sastavi uredan godišnji bilans i rekapitulira sve obaveze Železare Smederevo, pre ustupanja kineskom partneru.

Poslovanje tri nova AD Železnice

Tri novoosnovana akcionarska društva Železnica Srbije (Infrastruktura, Kargo i Srbija Voz), praktično su poslovala u tom pravnom obliku u celoj 2016. Godini, obzirom da su registrovana 10. avgusta 2015. godine, sa deobnim bilansom bivšeg preduzeća Železnice Srbije u kome je, nakon toga, ostala infrastruktura, lokomotive i vagoni na Kosovu i Methohiji, jer sve drugo, pa i obaveze podeljene su na novoosnovana tri akcionarska društva. Obzirom, da su ova tri društva celu 2016. godinu poslovala kao novoosnovana društva možemo dati početnu ocenu njihovog rada i rezultata te reorganizacije. Železnička infrastruktura sa 9.637 zaposlenih i ukupnom poslovnom imovinom u iznosu od 249 milijardi dinara, ili nešto više od dve milijarde evra, sopstvenim kapitalom pokriva 84,41 dsto vrednosti imovine, a ukupne obaveze društva na kraju 2016. godine dostigle su 38,8 milijardi dinara, ili 314 miliona evra. U prošloj 2016. godini ovo privredno društvo ostvarilo je prihod 109 miliona evra, uz državne subvencije u iznosu od 79,8 miliona evra, pri čemu su isplaćene bruto zarade iznosile samo 77 miliona evra, ali je, i pored toga napravljen novi gubitak u iznosu od 25,2 miliona evra. Dakle, obaveze društva od 314 miliona evra predstavljaju trogodišnjih nivo prihoda društva, a to je poražćavajuće.

Srbija Kargo sa 3.892 zaposlena raspolaže ukupnom poslovnom imovinom u vrednosti od 189 miliona evra, uz sopstveni kapital od 131 miliona evra, te tim sopstvenim kapitalom pokriva 69,25 odsto vrednosti ukupne poslovne imovine, dok su obaveze na kraju 2016. godine dostigle 58 miliona evra. Kako je u toj godini ostvaren ukupan prihod od samo 87,6 miliona evra, uz državne subvencije u iznosu od 6,7 miliona evra, iskazan je dobitak u poslovanju te godine u iznosu od nešto više od tri miliona evra. Za bruto zarade ukalkulisano je 33 miliona evra. Iako je ovo društvo pozitivno poslovalo u 2016. godini, obaveze društva od 58 miliona evra predstavljaju 66 odsto godišnjeg prihoda, ili osmomesečni nivo prihoda

Srbija Voz, društvo za putnički železnički saobraćaj u 2016. godini poslovalo je sa 2.835 zaposlenih i koristilo 305 miliona evra poslovnih sredstava, koje je sopstvenim kapitalom pokrivalo sa 62,6 odsto, dok su obaveze društva na kraju te godine dostigle 114 miliona evra. U toj godini društvo je ostvarilo 59 miliona evra prihoda, uz državne subvencije 41,5 miliona evra, dok je za bruto zarade isplaćeno 24 miliona evra, uz iskazani gubitak od 5,5 miliona evra. Dakle, državne subvencije su znato veće od isplaćenih sredstava za bruto zarade.

JP REU Resavica

Ovo republičko javno preduzeće sa 4.239 zaposlenih obavlja podzemnu eksploataciju uglja u devet rudnika u Srbiji. Ovom prilikom donećemo podatke o ostvarenom prihodu prodajom izvađenog uglja, primljenim državnim subvencijama u poslednjih osam godina i gubicima iskazanim i pored velikih primljenih subvencija. Evo te računice...

Gore navedeni tabelarni prikaz jasno pokazuje da JP REU Resavica ostvaruje mnogo manje direktne prihode od prodaje uglja, kao sopstvenog proizvoda, nego što prima subvencije iz republičkog budžeta, pa i pored toga u poslovanju za ovih osam godina, u sedam godina je iskazalo gubitak, dok je samo 2014. godine poslovalo sa dobitkom.

Na ukupnoj poslovnoj imovini, po knjigovodstvenoj vrednosti od 65,3 miliona evra, kumuliran je gubitak u iznosu od 264 miliona evra, koji je „pojeo" celokupni sopstveni kapital, pa su ukupne obaveze JP REU Resavica, na kraju 2017. godine, dostigle 200 miliona evra i veće su od knjigovodstvene vrednosti imovine 74 miliona evra. Sa takvom visinom obaveza, bez sopstvenog kapitala, ovo javno preduzeće ne može nikad stati na noge, pa mu neće pomoći ni najavljeno zatvaranje tri nerentabilna rudnika.

Magnohrom, Kraljevo posle 70 godina rada otišao je u stečaj. U 2014. u Magnohromu je bilo 308 zaposlenih, a u 2016. samo 95, dok u narednoj 2017. godina u stečaju je ostalo samo šest zaposlenih, iako je pored matičnog društva u ovoj ekonomskoj celini poslovalo još četiri zavisna društva. Na imovini po knjigovodstvenoj vrednosti od 15,4 miliona evra, kumuliran je gubitak od, čak, 154 miliona evra. Prihodi ostvareni u 2017. godini su 1,7 miliona evra a dobitak iskazan u toj godini je 245 hiljada evra.

U stečaju su pored Fabrike vagona, Kraljevo i zavisna društva ove fabrike: Livnica, Vagonogradnja, Termoplastika i TRS.

Yumco, AD Korporacija, Vranje

U ovoj korporaciji ima pet zavisnih društava. Vlasnik akcije je Akcijski fond 21,20, PIO fond 6,49, Republika Srbija 18,43, Fond za razvoj 16,63 odsto i 12.367 malih akcionara 37,25 odsto. U 2017. godini bilo je 1.435. Preduzeće već sedam godina posluje bez sopstvenog kapitala, pa su ukupne obaveze dostigle 104 miliona evra. Ukupna poslovna imovina ovog akcionarskog društva na kraju 2017. godine iznosi 55 miliona evra, a gubitak iznad visine kapitala je 49 miliona evra

Kompanija Simpo, AD, Vranje

Korporacija ima 16 zavisnih društava. U konsolidovanom bilansu ove kompanije ukupno je na kraju 2017. godine bilo 2.572 zaposlenih.Simpo nema ni dinar sopstvenog kapitala, već su gubici veći od kapitala 80 miliona evra, pa ukupnu vrednost poslovne imovine u iznosu od 145 miliona evra, finansira tuđim sredstvima. Prema tome, ukupne obaveze Simpa, AD, prelaze 225 miliona evra. Društvo još nije uspelo da povrati imovinu koja je ostala u bivšim jugoslovenskim republikama

Poslovanje ekonomske celine u vlasništvu Srđana Šapera (I&F McCANN Grupa, doo, Beograd)

Uz matično društvo u ovoj ekonomskoj celini ima i 29 zavisnih društava, od čega pored matičnog društva ima sedište u Srbiji još pet privrednih zavisnih društava. U inostranstvu je registrovano 24 privredna društva, i to: u Oslu pet, u Helsinkiju i Zagrebu po tri, po dva u Stokholmu, Sofiji i Sarajevu i po jedno u Kopenhagenu, Larnaki, Tirani, Podgorici i Ljubljani. U ovoj ekonomskoj celini prema konsolidovanom bilansu 2017 godine bilo je 626 zaposlenih. Matično društvo ima kapital u zavisnim društvima tri miliona i 95 hiljada evra.Dugoročne finansijske obaveze su prema Intesa banci 2,3 miliona evra. Ukupna vrednost imovine prema konsolidovanom bilansu matičnog i 29 zavisnih društava je skoro 43 miliona evra. Za čuđenje je da ovaj biznismen koji je pre nekoliko godina ostvarivao enormno visoke prihode i dobit, odmah iza kompanija Dragana Đilasa, na kraju 2017. godine sopstvenim kapitalom finansira samo 9,01 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine koju koristi. Na drugoj strani ova ekonomska celina ima veoma visok poslovni prihod ostvaren u 2017. godini. Taj prihod je dostigao 120 miliona evra, ali je umesto neto dobiti iskazan neto gubitak u visini 2,5 miliona evra.

Kako je ovoj ekonomskoj celini preostao sopstveni kapital od samo 3,86 miliona evra, gubitak iskazan u prošloj godini u visini od 2,5 miliona evra, ukazuje na činjenicu da ova ekonomska celina u vlasništvu Srđana Šapera nalazi se na granici totalnog rasula, jer ne samo da može poslovati još godinu i po dana pod ovakvom dobitnom strukturom, nego tu je i činjenica da nema neki značajni sopstveni kapital, a usluge u ovoj delatnostima pruža od Kipra do severa Evrope u 30 privrednih društava, koje je teško kontrolisati.

Koefk, doo, Beograd ima 27 zavisnih društava

Ova ekonomska celina zapošljava 1.137 radnika, u matičnom i 19 zavisnih društava, dok u inostranstvu ima deset zavisnih pravnih lica, od čega po dva u Republici Srpskoj i Crnoj Gori i po jedno u: Austriji, Nemačkoj, Bugarskoj, Danskoj, Mađarskoj i na Kipru. Vlasnik ove ekonomske celine je Nenad Kovač. Posebno ističemo vlasništvo nad zavisnim društvom Tehnomanija, doo Beograd saq 483 zaposlena, te Elektromontaža, doo, Kraljevo sa v159 zaposlenih i Roaming Networks, doo, Beograd sa 278 zaposlenih. Sopstvenim kapitalom ova ekonomska celina pokriva 24,18 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine ove ekonomske celine. U 2017. godini na prihodu od 19,9 miliona evra ova ekonomska celina u vlasništvu Nenada Kovača ostvarila je nenormalno visoku neto dobit od 9,4 miliona evra, što dostiže 47,2 odsto tog ukupnog prihoda.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane