Natrag

Na nišanu

Šta nas očekuje u 2019. godini

Hoće li nas pojesti mrak?

Građani Srbije su jedva preživeli 2018. godinu. Mnogi i nisu. Teror vladajućeg režima otišao je toliko daleko da ga više ni Aleksandar Vučić ne može kontrolisati. Naprotiv, podivljale frakcije najveće stranke, moćni pojedinci i njihove partijske paravojske, ugrožavaju i njega, kao personifikaciju režima. Vučić sve teže obuzdava fanatično odane jurišnike koje je lično stvorio. Napad na građane i njihovu imovinu, napadi na retke slobodne novinare, juriš na srpsku sirotinju i njihovu sve mizerniju imovinu, prebijanja, paljevine, ubistva, mafijaški ratovi...To je bila Srbija 2018. godine. Sve govori da nas u 2019. godini može pojesti mrak koji je već pao na Srbiju i zbog koga se ne vide putevi ni izlazi iz njega. Razularene režimske horde, spremne su na obračun sa građanima još žešće. Biće i žestokog otpora. Inače nas neće biti.

Milovan Brkić

Zao glas daleko se čuje, pa su već na početku 2018. godine, sve velike svetske sile i njihovi saveznici brutalno izolovali naprednjačku vlast u Srbiji i njenog neprikosnovenog vođu Aleksandra Vučića. Konačan sud o malom njegovom režimu dao je 21. aprila i Američki Stejt department, u svom specijalnom izveštaju gde je ocenjeno da su nedostatak nezavisnosti u pravosuđu, korupcija, mešanje u privatnost, trgovina ljudima i nasilje protiv svih građana, a posebno slabih i nezaštićenih grupacija, najveći problemi u ostvarivanju ljudskih prava u Srbiji.

I u Izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu, američki Stejt department podsetio je tokom protekle dve godine u Srbiji bili parlamentarni i predsednički izbori i da su tokom obe predizborne kampanje glavnu reč u svim medijima imali isključivo režimski kandidati. Radio Glas Amerike je povodom ovih izveštaja posebno opisivao kako u Srbiji ne postoji pravni okvir za odštetu žrtvama kršenja ljudskih prava, te da tužioci ne rade svoj posao i da postoje brojni slučajevi teške korupcije u pravosuđu, kao i da društveno i porodično nasilje ostaje neprijavljeno i nekažnjeno.

Tokom 2018. godine, gotovo svi svetski mediji pisali su i izveštavali o napadima na novinare u Srbiji, mafijaškim obračunima, "kolaterarnim" žrtvama tih obračuna, nezapamćenim brutalnostima "zaštitnika vlasti", režimskim batinašima, državnim uterivačima dugova i kolektivnoj korupciji u Vladi Srbije. U tom izveštaju od 21. aprila 2018. godine, Stejt department je naveo da su "...Visoki i najviši zvaničnici odgovorni za korupciju i da za to nisu kažnjeni..."

Pred Srbijom se nalazi još jedna sudbonosna godina koju će samo retki preživeti bez teških socijalnih, porodičnih i, naravno, zdravstvenih posledica. Mrak koji je već počeo da jede Srbiju, može lako i da je dokusuri. Ima li ovaj narod snage da dočeka zoru, ili je njegovoj žilavoj genetici došao kraj?

Punih šest godina smo bili svedoci zlodela briselskih komesara i američke kancelarke Angele Merkel. Nemačka se, za vreme njenog mandata, vratila saveznicima na Balkanu, pa su u njenoj milosti postali režimi u Hrvatskoj, Albaniji, Bugarskoj, Rumuniji, a kao večiti neprijatelji na udar su došli Grci, Maćedonija i Srbija.

Dok se frau Merkel grlila i sašaptavala sa srpskim predsednikom, građani su osećali miris koncentracionog logora. Školovani su, koristeći se bezviznim režimom, bežali iz Srbije koliko ih noge nose, zaklinjući se da se u Srbiji nikada više neće vratiti.

Udvarajući se Merkelovoj, srpski predsednik je nemačkim kompanijama davao stotine miliona evra iz siromašnog budžeta, koji se punio zaduživanjem i pljačkom resursa i rasprodajom javnih preduzeća, otpisujući im i poreze i doprinose za zaposlene, a koji su radili za afričke plate. Njemu je bilo dovoljno da ga kancelarka Merkel pohvali javno, da naloži briselskim komesarima da o njemu ispredaju mitske priče.

Pregovarajući sa briselskim komesarima, jednom opasnom kriminalnmom grupom, koju predvodi Žan Klod Junker, komesari Mogreinijeva, Johanes Han i druga gospoda, građanima je jasno davano do znanja da je Vučić ''svetski državnik'', da su Srbi genocidni narod, da moraju da ispaštaju za sve grehe koje su, navodno, počinili. Podnošene su i rezolucije o Srerbrenici, kojima se Srbi osuđuju kao genocidni narod! Ej, pored Nemaca koji su u dva svetska rata pobili preko 50 miliona ljudi, Srbi su genoicidni!

Trebalo je to izdržati, gledajući raspamećenu baronesu Ketrin Ešton, potom Frederiku Mogerini, Johanesa Hana, kako u nebo dižu srpske reforme, koje ne postoje, kako se ljubakaju sa Vučićem i njegovim ministrima.

Nestanku Srbije sa zemljopisne karte doprineli su i MMF, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, koji su drešili kesu i davali kredite, čije su kreditne linije završile na drugim računima, a ne na računu srpskog budžeta.

Vučićeva vlada, u tri mandata, nastavila je politiku ekonomskog razaranja zemlje, koju je razvila, prvo Koštuničina, a potom vladavina demokratske stranke, Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića.

Dolaskom DOS-a na vlast počela je akcija recikliranja srpske istorije, vere, kulture...Za vreme Miloševićeve vladavine milioni građana su godinama bili na ulici, protestvovali su, gajeći nadu da će njegovim padom doći bolji dani. To se nije desilo. DOS-ovci su poput roja skakavaca počeli da pljačkaju sve što ime pod ruku došlo.

Dolaskom na vlast naprednjaka, izigrana je i poslednja nada građana Srbije da mogu da se osećaju kao ljudi.

Nijedna vlast u istoriji ove države nije tako zločinački krenula na svoje građane, ubijajući ih u pojam, otimanjem penzija, smanjenjem plata i nuđenjem srpske radne snage kao najjeftinije radne snage na planeti.

Horda nepismenih ljudi, sa lažnim diplomama, prostaklukom i primitivizmom, krenula je u obračun sa građanima. Javni izvršitelji su odmah zaplenili više od 700.00 penzija, koje su, uglavnom, manje od 24.000 dinara. Vezama sa mafijom u penzionom fondu, zbog komunalnih dugova, izvršitelji otimaju dve trećine tako mizernih penzija, koje su već umanjene po nalogu MMF-a. Stotine penzionera se ubilo od stida što ne mogu da se prehrane i što su pali u doživotno ropstvo. Nažalost veliki broj penzionera izdržava i nezaposlene unuke, ili svoju decu koja su izgubila posao!

Velika propaganda laži obezbeđivala je, uz punu podršku nemačke kancelarke i briselskih komesara, punu zaštitu režima. Diktature se, uči nas istorija, uglavnom održavaju uz pomoć jake armije, nahranjene i dobro naoružane i policijskih snaga koje su brutalne prema građanima, osiguravjući ropstvo građana.

U poslednjih 15 godina Srbija je razorila sopstvenu armiju, oružane snage su svedene na nivo lovačkih društava. Hiljade tenkova, topova, haubica i naoružanja pretopljeno je u Železari Smederevo, poklonjeno je američkoj kompaniji US Steell, umesto da to naoružanje Srbija proda na tržištu, ili kao oružje, ili kao staro gvožđe.

Velika propaganda laži, koja je ostavila iza sebe gubitak od nekoliko stotina miliona evra, finansirana iz budžeta i kreditima banaka, koji ne mogu biti vraćeni, nemilosrdno je uništava javni moral. Samo Pink-ova imperija je u dugu od 100 miliona evra, Večernje novosti, Štamparija Borba i Politika duguju nekoliko desetina miliona evra, a RTS se osim globe koju plaćaju građani uz račun, dobrano finansira iz budžeta, tako da stotine miliona evra ode u privatne džepove oni koji rukovode RTS-om i njihovim sponzorima.

Srbija danas, kao i u Miloševićevo vreme, nema saveznika!

Na isti način kao što se Milošević odnosio prema Rusiji, pokušavajući da sa vlasti prvo obori Mihaila Gorbačova, a potom i Borisa Jelcina, tako se i Vučić odnosio prema ruskom predsedniku Putinu. Prethodne vlade su makar uspele da sa Rusijom postignu dogovor o gasnom sporazumu, a Vučić je odbio da Rusima ustupi niški aerodrom, ali ga je zarad pljeskanja po ramenu Emaunela Makrona, poklonio francuskoj kompaniji!

Rusko ministarstvo odbrane je insistiralo kod ruskog predsednika Vladimira Putina da se konačno reši slučaj niškog humanitarnog centra, ali je srpski predsednik ostao dosledan da sa Rusijom ne pravi nikakve aranžmane, ali se javno hvali kako je omiljeni sagovornik ruskog predsednika.

Srbija je danas saterana uza zid. Promenom administracije u Vašingtonu, najavljena je i njena nova uloga na Balkanu. Potpredsednik Majk Pens je pre godinu dana, na turneji po Balkanu, najavio da će Sjedinjene Države pomoći balkanskim narodima da se oslobode političke mafije, narko kartela i počnu da žive kao građanska društva. Srpski predsednik nije razumeo vreme koje dolazi, niti je shvatio svoju ulogu, koja je bila strogo određena od onih koji su ga na vlast doveli.

On se, na našu žalost, priklonio berzanskom špekulantu Džordžu Sorošu, koji mešetari Evropom, naročito Balkanom i po Sjedinjenim Državama. On je komandant parade trećesvetizacije Evrope, pokušaja uništenja bele rase i hrišćanstva.

I dok očekuje od američkog predsednika Donalda Trampa, koji je odlučio da 'kosovski čvor'' i ''Balkansko pitanje'' uzme iz ruku Briselskih komesara, srpski predsednik se 20. decembra opet sastao sa Aleksandrom Sorošem, sinom i naslednikom ideje Džordža Soroša. U Sjedinjenim Državama se sprovodi najopsežnija istraga u istoriji ove zemlje protiv destrukcije ovog špekulanta, koja je uperena i protiv interesa ove velesile, a Vučić očekuje da ga administracija iz Vašingtona podrži u očuvanju svoje vlasti i u pregovorima o statusu južne srpske pokrajine!

Očigledno je da predsedniku Srbije odgovara svaki pritisak na Srbiju da prizna samoproglašeno Kosovo, jer je on na toj liniji i gradio svoje odnose sa predstavnicima kosovskih privremenih institucija, sa kojima ga vezuju mnogi biznis poslovi.

Ali, očigledno je da su i vodeći ljudi iz Prištine zapali u poteškoće, jer već od polovine januara veći broj njih će zameniti funkcionerske kabinete sa ćelijama u haškom sudu, koji će suditi ubicama iz OVK-a.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je javno obznanio da spoljnu politiku ne vodi ni on, ni Bedžet Pacoli, ni Hašim Tači, nego Vlada Sjedinjenih Država! Njega i Tačija i bratiju iz OVK-a, koju je na vlast dovela Klintonova administracija, sigurno ne dočekuju u Sjedinjenim Državama raširenih ruku. Jer teško je zamisliti da predsednik Donald Tramp prošerta Prišinom, a da ne naleti na spomenik Bilu Klintonu, da do grada dođe bulevarom Bo Bajdena, ili da telefonira sa telefona, koji je u vlasništvu kompanije Medlin Olbrajt, verne saradnice Džordža Soroša. Najava potpredsednika Majkla Pensa da će Sjedinjene Države dati veliki doprinos čišćenju Balkana od opasnih mafijaškig grupa koje se nalaze u vrhovima vlasti država na ovim prostorima, počeo je da se ostvaruje, a puni kapacitet te borbe već će u januaru početi da pokazuje prve, zapažene rezultate.

Hoće li čišćenje Balkana odneti mnogo ljudskih života i krvi? Hoće li i u Srbiji mnoge od nas pojesti mrak?

Francuzi su pokazali kako se osvaja sloboda i građanska prava, u borbi sa laboratorijski stvorenim zločincem, kakav je Emanuel Makron, njihov predsednik, koji je narkoman, homoseksualac i edipovac, koji je u brk poručio pobunjenim Francuzima da je morao da pohapsi stotine četrnestogodišnjaka koji su (goloruki) napali policiju, do zuba naoružanu, koja je demonstrante prskala bojnim otrovima i šok bombama, od kojih će mnogi imati trajne posledice. Francuzi su ''povukli nogu'', pa su takve pobune i ustanak desio u Briselu, a na redu je i Nemačka, dok su građani izašli na ulice u više evropskih država.

Srbija nema armiju koja bi režim branila izlaskom na ulice i ratom sa građanima, jer je ona razbijena, satrvena. Tu ulogu bi mogla da preuzme Žandarmerija, na čijem je čelu čovek koji je već okrvario ruke, čiju biografiju opisujemo u tekstu ''Komandant smrti''. Ali, i ''komandatnt'' smrti bi bio u problemu, jer mu bi većina žandarma, otkazala poslušnost, jer ga znaju kao prljavog i podmuklog oficira.

Dok je Miloševićev režim računao na punu lojalnost ''Knindži'', krajišnika koji su utekli u ''Oluji'', ostavljajući svoj narod, Vući podršku zasniva na odredima batinaša sa Kosmeta, koji biju građane po unutrašnjosti, kada su lokalni ili republički izbori. Tako je i za komandanta Žandarmerije postavljen čovek iz Ibarskog Kolašina.

Batinaši sa Kosmeta su malobrojna grupa, koju bi građani mogli lako da savladaju, ali bi i oni dobro razmislili da da čine zločine, jer bi na Kosmetu bili laka meta tamošnje policije.

Masovni protesti građana bi lako oborili vlast, ali Đilasova opozicija ne želim nikakve sukobe sa Vučićem. Vesti koje režim i Velika propaganda laži plasiraju da je Miroslav Mišković odvojio 100 miliona evra u obaranje Vučića sa vlasti su uglavnom samo špekulacije. Jer, Milošević je oboren u akciji koja je koštala 70 miliona dolara, skoro polovinu manje, koju je platila Klintonova Vlada, a polovina od te sume pokradena je među DOS-ovim liderima.

Miroslav Mišković, verujemo, ima jake razloge da se osveti Vučiću, ali se i on teško odvaja od novca, tako da je cifra potpuno nerealna. Neke pare on bi i odvojio, ako mu Đilas obeća da će pljačkom, dolaskom nove vlasti, moći da nadoknadi. Poznato je da gospodin Mišković nije u Srbiji napravio nikakvu zadužbinu, već je opsednut samo grabljenjem novca. Da je hteo da odvoji veću količinu novca, danas za Aleksandra Vučića niko ne bi ni znao. A, Vučić ga je godinama ponižavao do krajnjih granica. I njegovu porodicu takođe.

Centri moći koji če odvesti Vučića, moraju znati da je njegova smena i zamena Đilasom, težak udarac u srce Srbije. Đilas je psihopata i diletant koji se obogatio najsruovijom korupcijom, sa mesta ministra u Vladi i gradonačelnika Beograda, tako što je njegova Direct media ''poslovala'' sa sigurnim komitentima, ako što su RTS, Politika, Novosti, marketinške agencije i pljačkanjem budžeta grada Beograda, u nabavkama, rekonstrukcijama, u kojima se gospodin Đilas ugrađivao sa polovinom investiranog novca.

Istraživači Magazina Tabloid raspolažu podacima o Đilasovom kriminalu i povezanosti sa istim ''izvorima moći i novca'' na koje se i Vučić oslanjao u svojoj vladavini. Ako želi da pomogne građanima Srbije, administracija predsednika Trampa mora uzeti u obzir Đilasov zločinački poriv za pljačkanjem, koji je neutoljiv.

Da li će se u rešenje balkanske krize uključiti Ruska federacija i Kina, koje, obe zajedno, a i pojedinačno, imaju i ekonomske i geostrateške interese. Ruski predsednik Vladimir Putin je uvrstio Srbiju kao kandidata za članstvo u Evroazijskoj uniji. Samo je pitanje da li je to moguće sprovesti u život. A, razloge, svakako, dobro zna i predsednik Putin.

Nema sumnje da će 2019. godina doneti rasplet na Balkanu. Hoće li nas pojesti mrak, ili će i u naša srca da se useli nada?

A 1. Samoproglašeno Kosovo, prva džihadistička država u Evropi

Politička analitičarka iz SAD Pamela Geler kaže da je Kosovo „država džihadista u srcu Evrope" i da je njen savet američkoj administraciji povodom kosovskog čvora da obavezno podrži Srbiju.

„To je stav koji imam godinama, od vremena kada je predsednik Bil Klinton napravio jednu od mnogih katastrofalnih grešaka, podržavajući muslimansku stranu tokom građanskog rata u Bosni", navodi Gelerova za „Novosti".

Na pitanje kako vidi neuspeh samoproglašene države Kosovo u Interpolu, ona ističe da se u organizacijama kao što je Interpol realna situacija stavlja ispred političke korektnosti.

„Članice Interpola su priznale čak, iako je to prećutno, da je Kosovo puno džihadista i islamskih terorista koji se mogu infiltrirani u prištinske institucije. To nije nužno za promenu u stavu međunarodne zajednice. Još ne postoji opšte priznanje na nivou EU i UN o tome šta je Kosovo i zašto je ono značajno za Evropu. Meni je jasno da je Kosovo džihadistička država u srcu Evrope", kaže Gelerova.

Upitana da li bi Trampova administracija podržala nacionalne interese Srbije u BiH i na Kosovu ona kaže: „...Da, imate prijatelje u američkoj administraciji. Svakako, savetnik predsednika Džon Bolton ima objektivniji stav i ima više razumevanja za situaciju na Balkanu nego mnogi drugi spoljnopolitčki stručnjaci".

Ona navodi da se Bolton godinama suprotstavljao stvaranju nezavisnog Kosova, a smatra da „i Bolton i Tramp imaju zasluge za promenu spoljne politike prema Kosovu".

Povodom presuda Haškog tribunala koji je za ratne zločine osudio na desetine Srba, a veoma mali broj Bošnjaka i Hrvata, ocenjuje da je „tzv. međunarodna zajednica za ljudska prava duboko korumpirana i pristrasna kada su u pitanju nemuslimani". List piše da je Gelerova američki aktivista, novinar i politički komentator, a u javnosti je poznata i po snažnim vezama sa najvišim funkcionerima Trampove administracije, uključujući i savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, kao i da je trenutno predsednica nevladine organizacije „Zaustavimo islamizaciju Amerike".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane