Natrag

Diplomatija

Šta strane diplomate u Srbiji spremne za doček Vučićevog kraja

Račun sa odloženim plaćanjem

Prošlo je sedam godina Vučićeve vladavine, a štetu koju je napravio i koju još uvek pravi Srbiji i njenim građanima, nemoguće je sagledati. Sigurno je samo to, da će zbog svega ispaštati sadašnje i naredne generacije. Diplomatske službe i takozvane obaveštajne zajednice najvećih svetskih sila, na njegove usluge odavno ne računaju. Ali, i dalje, uporno rade u "misiji" stvaranja još jedne albanske države. Sa njim ili bez njega.

N. Vlahović

Neposredno pred kraj 2018. godine, početkom decembra meseca, šef britanske tajne službe MI6, Aleks Janger, prilikom govora na Univerzitetu Sent Endrjus, pomenuo je i slučaj "trajnog sukoba" sa neprijateljima Ujedinjenog Kraljevstva i upozorio ih: „...Neka potcenjuje naše mogućnosti". Progovorio je Janger i o potrebi za „četvrtom generacijom špijunaže koja bi objedinila veštine operativaca i tehnološke inovacije..." Potom se direktno obratio studentima pomenutog univerziteta i pozvao ih je da razmisle "o pridruživanju MI6", kako bi se što efikasnije odbranili od neprijatelja.

Velika Britanija je bivša imperija, koja je, iza sebe ostavila ogroman obaveštajni aparat širom sveta i do današnjeg dana ga održava, neguje i podmlađuje preko svojih diplomatsko - konzularnih predstavništava, ekonomskih i kulturno - prosvetnih misija i na mnoge druge načine. Može se reći da je to i jedino što je od te imperija i ostalo. U takvoj atmosferi, u okolnostima dok se politička vrhuška u Londonu lomi na pitanju "Brexit"-a, paranoja je dostigla vrhunac pa je i ministar odbrane Gevin Vilijamson, pozvao građane da prijave sumnjive aktivnosti u blizini vojnih objekata, mada Velikoj Britaniji vojno ne preti niko osim nje same.

Više od sto godina pogubne britanske politike prema Srbiji i ovim delu Balkana, govori da je skoro svako zlo došlo iz Londona, i da bi svaka buduća ozbiljna spoljnopolitička strategija Srbije morala jednom zauvek da se odredi prema ovoj posrnuloj imperiji i njenim zločinačkim aspiracijama. Jer, istom strašću i istom retorikom, u isto vreme kad je šef MI6 Aleks Janger pozvao britanske studente da se pridruže u špijunaži i podrivanju drugih država, britanski ambasador u Prištini Ruairi O'Konel rekao je kako žali što su pojedine zemlje povukle svoja priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova: "...Na žalost, pojedine države su povukle svoja priznanja. Mislimo da nema izgovora za takva dela". Podsetio je da je Britanija priznala Kosovo i da su ispunjeni svi uslovi da "Kosovo bude nezavisna država" i da ima svoju vojsku.

Isto to, direktno i bez uvijanja, govorio je i američki ambasador Kajl Skot. Ali, "da manje boli", Skot je podsetio građane Srbije da smo sa Amerikom stari saveznici u dva svetska rata.

I bivši ambasador Nemačke, Aksel Ditman, tokom celog svog mandata je govorio na sličan način, slepo prateći spoljnopolitičku retoriku odlazeće kancelarke Angele Merkel. Novi ambasador Nemačke, Tomaš Šib, nastupa drukčije i sa više diplomatije, ali sa istim ciljem (svi putevi vode ka priznavanju Kosova kao države). O tome govori i njegova izjava da je za njega funkcija ambasadora u Srbiji nagrada i izazov, a da kao najvažnije zadatke vidi pružanje podrške Srbiji na njenom evropskom putu i rešavanju kosovskog pitanja. Ambasador Šib je objasnio i dublji smisao svojih poruka pa je rekao: "...Pružanje te podrške je u skladu sa politikom Nemačke koja svakako vidi budućnost ove zemlje i drugih zemalja Zapadnog Balkana u EU ali će zemlje Zapadnog Balkana morati da ispune uslove kako bi se priključile zajednici..."

Takođe i novi francuski ambasador Frederik Mondolini, došao je nakon svoje prethodnice, ambasadorke Kristin Moro, koja se nije ustručavala da deli odlikovanja i priznanja svakome ko se istakao u borbi protiv Vučićeve tiranije. A, onda je izgleda preterala, pa su je povukli iz Srbije u drugi deo sveta, jer je Vučiću dato u zadatak da obezbedi priznavanje Kosova kao zasebne države i u toj "misiji" ga nije trebalo ometati. Novom ambasadoru Frederiku Mondoliniju dato je u zadatak da "podstakne" retoriku o srpsko-francuskom prijateljstvu kako bi ustavna "amputacija" Kosova prošla manje bolno. Otišao je Mondolini ciljano u Šabac koji je još u Prvom svetskom ratu nazvan "Srpski Verden" a još ranije "Mali Pariz".

Ali, dok novi francuski ambasador u Srbiji ima zadatak da bude fin i taktičan, dotle njegov kolega, francuski ambasador u Ujedinjenim nacijama, Fransoa Delatro, ovako se 17. decembra u vezi Srbije i Kosova obratio skupu u Njujorku: "...Dva su principa kojima treba da se rukovodimo prilikom naše procene ovog pitanja: poštovanje suvereniteta Kosova, na kome je da izabere da pokrene tranziciju kosovskih bezbednosnih snaga: ali takođe i striktno poštovanje prerogativa KFOR-a na način kako su ti prerogativi utvrđeni rezolucijom 1244. Premda nam se čini legitimnim da Kosovo, koje mi priznajemo kao državu, može da dobije oružane snage, usvajanje tih zakona ne dolazi u dobrom trenutku jer je štetno za dijalog između Beograda i Prištine, u trenutku kada je dijalog više nego ikad neophodan. Takođe žalimo što su ovi zakoni usvojeni bez konsultacija sa NATO-om i što se nije išlo ustavnim putem. Najzad, želimo da ostanu na snazi dogovori koji se tiču raspoređivanja Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) na severu zemlje, koji predviđaju da takvo raspoređivanje može da se dogodi samo uz prethodnu saglasnost KFOR-a..."

Dakle, međusobno priznavanje dve države, Srbije i Kosova! Po cenu da se i KFOR i Rezolucija 1244 koriste kao "proteza" kako bi amputirana Srbija bila dostojanstveni invalid! I na sve ovo, ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin, skoro da je prećutao i prespavao svoj mandat, povremeno se sastajući sa Vučićem kako bi konstatovao opštepoznate činjenice o otimačini Kosova i Metohije. Da bude ironija crnja, tu otimačinu je pomogao i režim Vučićevog "prijatelja" Erdogana, a, kao što je poznato, Erdogan je sada u nekoj vrsti geostrateškog saveza sa Putinovom Rusijom.

Prvih dana ove 2019. godine (tačnije, 2. januara), britanski "Gardijan" piše kako su izbile "kontroverze" oko izgradnje grandiozne džamije na Kosovu (tačnije, Priština, naselje Dardanija), koju država Turska navodno poklanja kao kopiju Selimove džamije iz šesnaestog veka, građene u turskom gradu Jedrene. U međuvremenu, nacrt za izgradnju te džamije odbačen je upravo zbog negodovanja britanske diplomatije ali i nekih drugih zapadnih diplomatija, a i samih Albanaca koji nisu radi da im Turska pravi verske objekte, tim pre što bi to bio poklon turskog diktatora koji ih je uvredio prilikom svog boravka u Prištini, govoreći kako je "Kosovo Turska".

Međutim, u ovaj posao je uključen turski Direktorat za religijska pitanja (Diyanet), koji je do sada nadgledao izgradnju desetina drugih džamija širom islamskog sveta u poslednjim godinama, što neki opisuju kao oruđe u igri moći koju Turska igra, o čemu piše i "Gardijan" od 2. januara 2019. godine. Takođe, ne treba zaboraviti da je Turska dala Kosovu najmanje pola milijarde evra kroz investicije i donacije, te da je tamo napravila i svoju trgovinsku mrežu.

Gde je Srbija u svemu tome? Gde je srpska diplomatija? Vučićeva i Dačićeva poklonička putovanja i podanički dočeci "velikih prijatelja", nisu donela ništa osim sprdnje i proizvodnje štete za Srbiju i njene interese. Tako je to bilo i sa Erdoganom, Merkelovom, Makronom, arapskim šeicima, ali sa bivšim britanskim premijerom Blerom i njegovom hordom špijuna i secikesa...Tako je to shvatio i diplomatski kor u Beogradu, koji se već godinama ponaša kao stalna vlada "u senci".

Srpske diplomatije i nema. U svih 69 ambasada, koliko ih Srbija ima, većini ambasadora je završetkom 2018. godine istekao mandat. Na primer, ambasador u Albaniji, Miroljub Zarić, imao je čak dva mandata u Tirani, jer je na ovu funkciju postavljen 2010. godine. Među diplomatama sa najdužim stažom je Slavenko Terzić, koji je u Rusiji na službi još od u 2012. godine. Na kraju četvorogodišnje službe našao se Miomir Udovički (ambasador pri NATO), a ambasador pri UN u Njujorku Milan Milanović ušao je u petu godinu mandata. Opozvan je ambasador pri misiji UN u Ženevi Vladislav Mladenović i na njegovo mesto je imenovan Dejan Zlatanović.

Diplomatsko konzularna predstavništva Srbije u Velikoj Britaniji, Zambiji, Iraku, Libiji, Siriji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, do kraja prošle godine vodili su otpravnici poslova. I tu će doći do novih imenovanja u 2019. Po zasluzi: ko je bio bliže Vučiću, otići će i daleko i visoko.

Srbija više nema ni spoljnu ni unutrašnju politiku. Čovek koji je za to odgovoran ovih dana tvrdi da je i "srpsko pravosuđe loše" ali da on sa tim ništa nema. Sve više se poziva na svoja skromna predsednička ovlaštenja. Oganj iz devetog kruga njegovog pakla, sve je vreliji. I on misli da će izbeći kaznu. Da će se opet neko ili nešto pojaviti i "skrenuti tok istorije" tamo gde njemu odgovara.

Ali, zapadne diplomatije nisu i neće zaboraviti da je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja 1999. godine, da je iz Skupštine Srbije "dirigovao" demonstracijama (2008. godine) u odbranu haških optuženika i da je odgovoran za paljenje ambasada i međunarodnu kompromitaciju Srbije.

A, građani Srbije ne smeju da zaborave da je Vučić bio u vladi koja je 10. juna 1999. godine kapitulirala i predala Kosovo (Kumanovskim sporazumom) te da je to čovek koji je sproveo u delo sve antisrpske planove, i poslušno prihvatio Briselski sporazum kojim je otvorio vrata državnosti samoproglašenog Kosova. Treba da pamte i kako je bio već 2012. godine "na brifingu" kod šefova MI 6 i gore pomenutog šefa Aleksa Jangera.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane