Esej

Nečista krv iz podkopaoničkog kraja

ANTIGONA IZ BRUSA

Bruska priča o muškarcu napasniku i ženama njegovim žrtvama bila bi petparačka da nije politička. Čovek iz Brusa po imenu Milutin Jeličić, po nadimku Jutka, inače porodičan, sa ženom i decom, ima nekakav čudni poriv seksizma da uznemirava tuđe žene. To može da bude i bolest, slučaj za psihijatriju. Da je na pojavnom nivou, slučaj ne bi bio za javnost, verovatno bi ga neko od muževa, braće, rođaka... napastovanih žena jednostavno pretukao i tako bi se sve završilo na običajnom pravu. Napasnik ne bi mogao da prođe nekažnjen.Problem je u tome što je taj Jutka predsednik Opštine Brus! Zabeleženo je da je on atakovao na sedam žena, koje su nasilje prijavile vlastima. O slučaju heroine Marije Lukić, koja se oduprla palanačkom paši, piše najstariji srpski živi pisac - disdent Ivan Ivanović, čiju priču ćemo objaviti u dva nastavka

Ivan Ivanović

1.

Da bi dobio te žene, Jutka je koristio vlast, položaj prvog čoveka opštine, što znači državu. Osvetnik Zoro iz običajnog prava tu ne bi mogao ništa, jer država je jača od pojedinca. Stoga slučaj bruskog napasnika ima posebnu težinu, jer proizlazi iz politike. Predsedniku opštine se može da uznemirava žene, jer ga štiti država, političko vođstvo države. To sve daje bruskoj priči širi značaj, čini je univerzalnom.

„Ozbiljne optužbe za seksualno uznemiravanje na račun Milutina Jeličića pojavile su se na proleće 2018. Tada su ga tri žene iz Brusa u izjavi Večernjim novostima optužile da je nasrtao na njih na radnom mestu i slao im lascivne poruke. Jedna od njih, Marija Lukić, koja je od oktobra 2015. skoro dve godine radila kao tehnički sekretar pri Skupštini opštine, kao i u Opštinskom odboru Nove Srbije, u martu 2018. ispričala je za N1 da je za dve godine od svog šefa (Jeličića) dobila preko 15.000 SMS-ova u kojima je poziva da budu intimni."

Povodom ovih optužbi Jeličić je u martu 2018, prema pisanju medija, bio saslušan u policijskoj stanici u Kruševcu, ali tužilaštvo nije prihvatilo krivičnu prijavu policije. Ustavno nezavisno, a praktično duboko zavisno od aktuelne vlasti, javno tužilaštvo je te prijave odbacilo, valjda je žena stvorena da bude žrtva muške obesti. I slučaj bruskog napasnika bi ostao na lokalnom nivou, pojela bi ga pomrčina, ponižene žene bi prihvatile zakon omerte (ćutanja) i povukle svoje krivične prijave, da se nije desilo nešto na šta nasilnik nije računao, akcident: Jedna od tih žena, po imenu Marija Lukić, smogla je snage da izađe u javnost, da progovori o tom teškom ženskom pitanju starom dva milenijuma, o nasilju muškarca nad ženom. Neću da ćutim! Potez ravan samoubistvu! Razgolititi se pred javnošću, izneti istinu po cenu osude i stradanja, samouništenja i svog i svoje porodice - može samo veliki čovek. Stoga je za mene Marija Lukić velika žena, kao, recimo, Klara Cetkin ili Roza Luksemburg, žene koje su se izborile za prava žena. Njenom hrabrošću i zaslugom u Brusu se dogodio svet, pravo žene, koje je moderni svet usvojio, ali ne i opština Brus u podnožju Kopaonika u zemlji Srbiji. Iako svesna da će Jutka da joj pripremi žrtvenik, Marija nije pobegla od uloge žrtve.

Na sreću, desila se jedna povoljna okolnost, za slučaj se zainteresovala jedna vrsna novinarka po imenu Tatjana Vojtehovski i dovela Mariju u svoju emisiju Život priča. Tako se saznalo za slučaj bruskog silovatelja, što je još jednom potvrdilo tezu modernih vremena da je javnost jedina odbrana od nasilja. Posle te emisije, Marija Lukić nije više bila sama,

O optužbama za polno uznemiravanje Marija Lukić govorila je 27. februara 2019. u emisiji Život priča. Posle te emisije, Tužilaštvo nije moglo dalje da opstruira stvar, prihvatilo je njenu krivičnu prijavu, jedinu od sedam. Hteo ne hteo, Milutin Jeličić će morati na sud.

Kad se saznalo za njegova nedela, Jutka je pokrenuo mehanizam odbrane. Pet žena je, koje pretnjama, koje mitom, koje ucenama - uspeo da ućutka i da ih natera da povuku krivične prijave. Jednu je poslao na psihijatrijsku kliniku (o njoj ću kasnije). Ali, ostala je Marija, koja, kao Jovanka Orleanka, prkosi lomači. Ma koliko bio silan, kao feudalac u svom feudu, Jutka se našao u neprilici. Ta Marija je sačuvala njegove SMS poruke, njih 15.000, u kojima joj je on izlivao ljubavne pozive ali i pretnje. U modernom pravu to se zove mobing. Dokaz kao vrata.

Šta radi Jutka u svojoj samoodbrani. Najpre, organizuje da se emisija Život priča ne gleda u Brusu. U vreme emitovanje emisije, u Brusu je došlo do prekida emitovanja kablovske televizije. Vlasnik kablovskog operatera u Brusu, Siti servisa, Zoran Radojković rekao je medijima da njegova firma nije prekinula signal, već da je nestala struja u Domu kulture, u kom se nalazi kablovska stanica. Radojković je izjavio i da je "čudno to što je svuda u okruženju bilo struje, te da je samo taj objekat nije imao".

Nije važno što je cela Srbija mogla da čuje Marijinu ispovest, važno je da to nije mogao Brus! Ali feudalac se preračunao: Srbija je iznad njegovog bruskog feuda. Uzalud se Jutka branio, niko mu više nije verovao. Propao mu je i pokušaj da diskredituje Mariju.

"Marija Lukić je poslednjih godinu dana tražila bolje radno mesto, veću platu, ali ja sam joj rekao da ne mogu da je postavim za rukovodioca dok ne završi fakultet. Otvoreno sumnjam da su poruke fingirane, često mi je telefon bio u stranci na punjaču, dešavalo se i da tamo prenoći", rekao je Jeličić. (Večernje novosti, 14. 3. 2018. godine)

Nakon burne reakcije javnosti, Milutin Jeličić je najavio 1. marta 2019. da podnosi ostavku. U pismu javnosti, koje je dostavio Tanjugu, Jeličić je naveo i da vraća mandat koji je dobio za poverenika opštinskog odbora SNS-a u Brusu, kao i da zamrzava članstvo u stranci. "Slučaj zbog kojeg sam na sudu, desio se dok ja još nisam pristupio Srpskoj naprednoj stranci i tada to opoziciji nije bilo zanimljivo", naveo je u pismu, uz tvrdnju da su problemi "nastali onog trenutka kada se učlanio u SNS", te da se "slučaj koristi za direktan napad na predsednika Aleksandra Vučića i urušavanje stranke".

Jutka je još pričao da uz njega stoji šef BIE, zemljak iz Kruševca, Bata Gašić, a iza ovoga predsednik države Aleksandar Vučić.

Kad ni to nije bilo dovoljno, Jutka je organizovao miting žena u Brusu, naravno uz prisustvo kamera. Žene Brusa su se okupile ispred Opštine da brane svoga šefa. Moram da kažem da sam se osećao otužno, bljutavo, dok sam gledao tu emisiju. Pitao sam se ko su te žene, ima li među njima profesorki, lekarki... ili su sve same službenice opštine u kojoj je Jutka „Bog i batina!" Imaju li muževe, decu, sestre? Kako će reagovati kad sutra neki novi Jutka, nasilnik, nasrne na njihove ćerke? Instruirane, izjavljivale su u kameru da su se okupile spontano (Spontan je samo pobačaj!) da brane najboljeg „predsednika koga je Brus ikad imao"! Predsednika koji je njih po rodbinskoj, patrijskoj, ili nekoj drugoj vezi zaposlio u opštini. Za Mariju su donele granje za lomaču, kao ona uboga starica u slučaju Jana Husa. Sancta simplicitas! (Sveta prostoto) - rekao je Jan Hus.

Samo je jedna neugledna žena, očito čistačica u opštini, nepripremljeno rekla da je tu jer „mora da čuva leba od koga živi", a koji joj je Jutka obezbedio.

Za divno čudo, predsednik Srbije je u prvi mah prihvatio da je napad na Jutku napad na njega, odnono na institucije sistema! Zašto, pa on nije uznemiravao te žene, nije ih štipao, nije ih hvatao za butine, nije im zavlačio ruku pod suknju, nije im slao SMS poruke, nije ih pozivao u krevet? - što je sve radio Jutka. Zar nije normalno da predsednik Srbije osudi nasilje? Posle se korigovao, rekao je da smo mi pravna država i da imamo institucije koje će da rade svoj posao. Niko ne može da se krije iza partijske knjižice, ali je dodao da je Jutka to radio u vreme kad je bio član DOS-a (Demokratske opozicije Srbije).

To me je navelo da se ozbiljnije zainteresujem za napasnika žena Milutina Jeličića. Nema sumnje da su Jeličići čuvena porodica na Kopaoniku, tu su se doselili u turska vremna, ili iz Like ili sa Kosova (podaci se ne slažu, moguće je da su bila dva plemena). Za vreme okupacije Srbije u Prvom svetskom ratu, Brus je postao epicentra otpora. (O ovome sam pisao u romanu „Toplička država 1917.") Umalo je došlo do ustanka u Brusu.

O ovom događaju, gostujući u Jutarnjem programu Televizije Kruševac, ispričao je istoričar Konstantin Dobrota, ispred Udruženja Kraljevina Srbija:

„Na osnovu neke prijave uhapšeno je 38 ljudi, a njih 8 je osuđeno na smrtnu kaznu kao „kolovođe" tog ustanka. Glavni povod je bio što je blizu strugare Sibina Jeličića u Brusu pronađeno 19 sanduka sa ličnim stvarima regenta Aleksandra Karađorđevića. Inače, Sibin Jeličić je bio vrlo poznata ličnost u Srbiji, lični prijatelj kralja Petra Prvog i Nikole Pašića. Nažalost, nemamo mnogo podataka kako je teklo suđenje. Osuđenici su 9. jula su sprovedeni kroz Kruševac u pratnji mađarske žandarmerije do kasarne Car Lazar, gde su i obešeni."

Od osmoro obešenih troje je bilo iz Brusa: Vojislav Bralović, upravnik pošte u Brusu, Milosav Stevović, trgovac iz Brusa, bivši okružni i sreski narodni poslanik, dugogodišnji predsednik opštine u Brusu i Sibin (Cvetka) Jeličić, industrijalac iz Brusa. Njihova tela su zatim izložena na trgu u Kruševcu i narod je dovođen da to gleda.

Ovaj događaj je zabeležen u mnogim tekstovima, a Vojislav Ilić Mlađi opevao ga je u pesmi Mučenici iz vremena okupacije. Hrvatski pisac August Cesarec, koji je kao pisar službovao za vreme okupacije u Kruševcu, napisao je novelu Golgota osmorice.

Da dodam da je okupator otkrio i likvidirao Brusku grupu, ali ne i glavnog budućeg aktera srpske istorije, vođu Topličkog ustanka, Kostu Vojinovića. Vojinović je usled ranjavanja zaostao iz Srpske vojske i sklonio se kod oca u Kosovskoj Mitrovici, gde je ovaj bio predsednik opštine. Okupator ga je angažovao za liferanta stoke za vojsku, budući da je učio školu u Beču i znao odlično nemački jezik. Kosta Vojinović će uskoro zapaliti južni deo Srbije.

Ja sam upoznao na jednom simpozijumu o Topličkom ustanku Aranđela Raku Jeličića iz Brusa, profesora istorije. Njegovo izlaganje je bilo vedoma jasno i meni se dopalo. Raka je autor desetak knjiga o Brusu, autentični hroničar ovoga kraja.

Ima li Milutin Jeličić, aktuelni nosilac bruskih događanja, neke rodbinske veze sa ovim slavnim Brusjanima, je li njihov potomak?

Kad sam malo razgrnuo Jutkinu biografiju, video sam da stvar nije samo u mobingu. Između Jutke i Aleksandra Vučića ima neka tajna veza, biografije im se u nekim delovima preklapaju. Obojica su bili jurišnici u vreme Miloševićevog suludog režima, Jutka u JUL-u a Vučić u Srpskoj radikalnoj stranci. Te dve partije su bile u koaliciji sa Miloševićevom Socijalističkom partijom Srbije, bili su na vlasti, moguće da je ta veza još otad. Budući predesednik Srbije je tad bio ministar informacija u Vladi Republike Srbije, zapamćenoj po najvećem nasilju u istoriji Srbije nad slobodnom reči, čak i po ubistvima novinara (Slavko Ćuruvija). Svakako da se je vojnik u partiji Mirjane Marković, kojoj je njen suprug Slobodan Milošević omogućio da bez izbora postane udarna pesnica te vladavine, agronom iz Brusa, tu negde vrzmao oko te crveno-crne vlasti.

Kad je Miloševićeva abnormalna vlast ipak pala u plišanoj revoluciji oktobra 2000. godine, sporedni igrači stare vlasti, kakav je bio Jutka, preleteli su u novu vlast, koja ih je nekritički primila u svoje redove. Milutin Jeličić je doleteo u nacionalističku stranku Velje Ilića iz Čačka, u Novu Srbiju, koja je pokrivala Bruski kraj, postao njen poverenik. I predsednik Opštine. Vučić danas tvrdi da je Jutka u tom periodu pipkao te žene, on to zna. Videli smo da je glavna žrtva bila Marija Lukić, koju je Jutka postavio za svoju sekretaricu, očito sa seksističkim namerama.

Događaji su naravno tekli, čekao se novi poremećaj srpske istorije. I on se je desio 2012. godine kad se je komunističko-radikalska koalicija vratila na vlast, ovoga puta nešto prekomponovana u naprednjačko-socijalistički (crno-crveni) savez. Naravno da je Jutka to jedva dočekao, vratio se svome jatu, svome starom društvu, upisao se u naprednjake i okačio u svom kabinetu sliku Aleksandra Vučića. Da bi mu se na tome zahvalio, ovaj mu je precrtao sve grehe iz ranijeg perioda, to je ta fraza da je Jutka pipkao žene u vreme dosovske vlasti. Pošto mu se Marija Lukić nije dala, nego mu se kao prava heroina snažno oduprla, Jutka je oterao s posla i okrenuo se novim ženama, koje su morale da ćute. Vučić mu je omogućio da opere biografiju i da se vrati jedinom poslu koji je znao - da bude predsednik opštine.

Sibina Jeličića sam upoznao preko literature, Aranđela Raku Jeličića lično, o Milutinu Jeličiću znam samo ono što o njemu govore mediji.

„Večiti predsednik opštine Brus je, po pisanju medija, akter nekoliko afera - od sumnje da je zloupotrebio službeni položaj pri izgradnji kuća oštećenih u klizištima 2006, preko prijave za zloupotrebu položaja u slučaju bespravnog objekta na Pančićevom vrhu, do ozbiljnih optužbi za seksualno uznemiravanje.

U oktobru 2012. godine, Jeličić i još dvojica lokalnih funkcionera uhapšeni su zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj pri izgradnji kuća oštećenih u klizištima 2006. godine i prisvojili 223.701 evra. Pored Jeličića, kruševačka policija tada je privela i Đorđa Stankovića, bivšeg menadžera opštinske uprave Brus, i Miletu Todorovića, građevinskog inspektora SO Brus, i odredila im pritvor. Jeličić je u medijima negirao da je zloupotrebio službeni položaj i tvrdio da je "sve radio po zakonu".

Zbog bespravnog objekta na Pančićevom vrhu i sumnje da je prekršio zakon koristeći svoj položaj i uticaj koji ima kao predsednik opštine Brus, Ministarstvo građevinarstva je protiv Jeličića podnelo krivičnu prijavu u septembru 2018, a slučaj je preuzelo Više javno tužilaštvo u Kraljevu. Prema pisanju Insajdera, Ministarstvo sumnja da je Jeličić u dogovoru sa investitorkom nelegalnog objekta Snežanom Mitković, posredovao i trgovao svojim uticajem, dajući nalog NN službenom licu da falsifikuje službene isprave. NN službeno lice opštinske uprave Brus je na lažnoj prijavi stavilo zavodni pečat sa neistinitim zavodnim brojem i datumom prijema - 20. 1. 2014, navodi Insajder (po zakonu je omogućena legalizacija bespravnih objekata izgrađenih do kraja januara 2014. godine)."

Tu je čvor. Kosovo - „srpska rak rana", „najskuplja srpska reč", „kolevka Srbije". Novi srpski gospodar, posle Slobodana Miloševića, Aleksandar Vučić, upravo je stekao, kao i njegov prethodnik, harizmu na Kosovu. Uspeo je da se predstavi Srbima kao nepokolebivi borac za Kosovo i obećao da će ga uz pomoć „braće Rusa" vratiti u srpski ustavni poredak. Pošto srpske uši to žele da čuju - Srbija je dobila novog gospodara.

Da bi Vučić zavladao Kosovom, morao je da stvori svoje jurišnike za novi Kosovski boj - Srbe sa severa Kosova koje je nazvao Srpskom listom. Razume se da ti Srbi žure da tu ulogu naplate, zato im je omogućeno da vršljaju po Srbiji. I tu je dobio ulogu Jutka. Najatraktivnija srpska lokacija je Kopaonik, a ta planina je pod upravom Opštine Brus, što znači pod Jutkom. Osvajanje Kopaonika od branilaca Srpstva sa Kosova ide preko Jutke! Zato on nije slagao kad je rekao da njemu niko ništa ne može, jer iza njega stoje Bata Gašić i Aleksandar Vučić, najmoćniji ljudi poslednje Srbije.

Da zaključim o Jutki. U vreme komunizma postojala je jedna sjajna floskula koja je tačno karakterisala dobar broj ljudi: Rđav je čovek, ali je dobar komunista! Parafrazirajući ovu sentencu, za Milutina Jeličića mogli bismo da kažemo: Rđav je čovek, ali je dobar Srbin!

(Nastavak u sledećem broju)