Haračlije

Javni izvršitelji su Vučićevi janičari koju ubiraju harač od sirotinje raje

Zločini po odobrenju Vođe

Na udaru javnih izvršitelja nalazi se više od dva miliona porodica u Srbiji. Zloupotrebom ovlašćenja, oni otimaju sve što stignu: kuće, stanove, njive, voćnjake, automobile, frižidere, knjige, dečje igračke... Skidaju novac s računa, uzimaju po dve trećine plate ili penzije. Svake godine oko 4.000 porodica ostane bez krova nad glavom. Ne zna se broj žrtava, nesrećnika koji nisu izdržali torturu izvršitelja, pa su, usled straha i stresa, podlegli fatalnim oboljenjima ili su podigli ruku na sebe. Najmanje dva miliona građana (toliko i porodica) napadnuto je od izvršiteljske mafije, koja na svoje račune inkasira stotine miliona evra godišnje, koje deli sa Vučićevim kartelom i bandom iz javno-komunalnih preduzeća. Gore nego u turska vremena, kada su janičari ubirali harač.

Predrag Popovič

Latinska poslovica "homo homini lupus" danas se u Srbiji prevodi kao: "čovek je čoveku izvršitelj". Do tog dehumanizovanog stadijuma stiglo se osmogodišnjom spornom primenom Zakona o obezbeđenju i izvršenju, koji je javnim izvršiteljima dao ovlašćenja da bez pravila i morala otimaju tuđu imovinu. Pljačkaški mehanizam ugrađen je u Zakon, koji ne štiti ni elementarna prava dužnika.

Na zahtev javnih izvršitelja, dužnici moraju odmah da plate i dug i troškove izvršenja, a onda mogu da se žale i pokreću sudske postupke. Sirotinji, koja nije imala novca da plati dugovanja, ostavljena je mogućnost da, kad bude izbačena na ulicu, angažuje advokate i dokazuje da im je nezakonito oduzeta imovina.

U međuvremenu, oduzeti stanovi biće prodati u bescenje, najčešće licima povezanim sa izvršiteljima. No, ni tu nije kraj mukama. I posle oduzimanja nekretnina, izvršitelji progone dužnike, od kojih se zahteva da isplate razliku nastalu povećavanjem troškova postupka, koji se nagomilavaju zbog nerada i sporosti sudova.

Zakon, koji je predstavljen kao rešenje za naplatu dugova, projektovan je kao mehanizam za pljačku najugroženijih društvenih grupa. Na udaru se nalaze nesrećnici koji ne mogu da bankama vraćaju skupe kredite, slabo plaćeni radnici, penzioneri, socijalni slučajevi, izbeglice, Romi i svi ostali, koji balansiraju na ivici egzistencije.

Bez ikakvih skrupula, njihovu teško stečenu imovinu uzimaju izvršitelji koji zarađuju po 50.000 evra mesečno. Zbog dugovanja od po nekoliko hiljada dinara, blokira im se dve trećine plate ili penzije i naduvavaju troškovi izvršenja, koji desetostruko prevazilaze vrednost osnovnog duga. S druge strane, Zakonom su zaštićene povlašćene kategorije, među kojima su advokati, lekari, apotekari, naučnici i umetnici. Advokati i glumci mogu da duguju koliko god, a da ne brinu od plenidbe.

Međutim, samohranim majkama i bolesnim starcima se oduzima sve što imaju pod pretnjom hapšenja. Od primene izvršenja izuzeti su i tajkuni, koji za porez duguju i po nekoliko miliona evra.

Samo kompanije Željka Mitrovića, Pink International i ostale, duguju više od 110 miliona evra. Što je više od ukupne sume dugovanja Beograđana za komunalije.

Naprotiv, Mitrović bez problema dobija reprogram poreskih dugova, pa i nove kredite i državne subvencije, takođe u konvertibilnim višemilionskim iznosima. Ne postoji nijedan izvršitelj koji bi se prihvatio uterivanja duga Predraga Rankovića Peconija ili bilo kojem drugom bogatašu koji je u kriminalnoj sprezi s režimom.

Krupni dužnici uživaju zaštitu svojih abonenata iz vlasti. Ministarstvo pravde je, početkom ove godine, odbilo predlog Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj da se u okviru izmena Zakona o obezbeđenju i izvršenju javnim izvršiteljima poveri naplata poreza i taksi u prometu nepokoretnosti. Iako je NALED procenio da će javni izvršitelji biti efikasniji u naplati dugovanja od poreznika, Ministarstvo pravde je to odbilo, što i ne čudi, pošto su svi poreski dužnici finansijeri Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.

Dugovi moraju da se plate, to niko ne spori. Državni sistemi u modernom svetu za to koriste i usluge javnih izvršitelja, ali u srpskoj praksi to je poprimilo sasvim drugačiju formu i smisao. Modeli, preuzeti iz uređenih zapadnih društava, u Srbiji su stavljeni na uslugu partijskim funkcionerima, njihovim prijateljima, kumovima i ostalim podobnim razbojnicima.

Umesto bogatašima, javni izvršitelji plene imovinu egzistencijalno ugroženih porodica. Dug je spisak nepravde, koja često ima i tragični epilog.

Zbog duga, koji je napravio njen bivši suprug, s kojim nije u braku 15 godina, izvršitelj Miljan Trajković je prošle godine oduzeo stan teško obolele Snežane Stojilković. Iako je pokušala da se polije benzinom i zapali, Stojilkovićeva je izbačena na ulicu, zajedno sa sinom. Trajković je priznao da ona nije stranka u postupku, kao i da nema rešenje o izvršnom postupku, ali ipak je došao bez najave i zaplenio stan zbog duga od oko 3.500 evra.

Stojilkovićeva je postala beskućnik, ali bar je preživela. Miroslav Stojanović je u aprilu 2018. godine izvršio samoubistvo. Izbeglica s Kosova, nastanjen u niškom selu Jelašnica, 44-godišnji otac četvoro maloletne dece, između života u ponižavajućem siromaštvu i smrti izabrao je ovo drugo.

Zbog duga od 22.000 dinara, jedno jutro radnici Elektrodistribucije su mu isekli struju. Stojanović je ženu i decu poslao kod tašte u Niš, pozvao je sestru i objasnio joj da nema novca da plati dug za struju. Nije imao novac, ali jeste insekticid etiol. Popio je otrov, satima je umirao u najstrašnijim mukama.

- Došao je čovek da plombira brojilo. Molili smo ga da nam ne isključuje struju. Molili smo ljude iz Socijalnog da nam pomognu. Rekli su nam da nije trebalo da rađamo decu ako nemamo uslove da ih čuvamo - požalila se udovica Slavica Stojanović.

Posle te tragedije, EPS je pozvao socijalno ugrožene meštane Jelašnice da se prijave nadležnoj socijalnoj službi, kako bi dobili besplatne kilovat-sate. U istom saopštenju, EPS je odbacio svaku odgovornost, naglašavajući da je Stojanoviću "uredno upućena opomena" i da mu je dug posle toga porastao za još 13.000 dinara.

Elektroprivreda Srbije ima mnogo više razumevanja za dužnike s naprednjačkom partijskom knjižicom. Kragujevačka Elektrodistribucija oprostila je Goranu Kovačeviću, funkcioneru SNS-a, dug od 1.623.709 dinara. Dug je evidentiran na brojilu u kući njegovog pokojnog dede, na adresi na kojoj je i Kovačević prijavljen.

Pošto ima nekoliko naslednika, sud je odlučio da se ne vrši prinudna naplata, već da se pokrene novi postupak. Iako je i ovaj primer dokazao da građani nisu isti pred zakonom, dobro je što bar Kovačević neće da se poliva benzinom ili pije insekticide.

Isto tako, ni Andrej Vučić ne mora da stavlja omču oko svog vrata, za razliku od novinarke Dragane Tripić. Oboje su imali kredite u švajcarskim francima, ali Andreja to nije brinulo, dok je bivša novinarka Kurira i Pinka zbog duga banci pala u tešku depresiju.

Aktivisti udruženja Efektiva dva puta su s njom išli u banku, na razgovore. Prihvatila je "leks specijalist", kojim je vlast deo kreditnog zaduženja prebacila na sve građane, ali ni to nije pomoglo. Finansijski i mentalno iscrpljena pretnjama da će joj izvršitelji uzeti stan i pritom naplatiti troškove izvršenja, muke je prekratila samoubistvom.

Na još dve tragedije, upravo u to vreme, pre mesec dana, direktno su uticali javni izvršitelji. Usled iseljenja, stres je fatalno pogoršao ionako teško zdravstveno stanje Suzane Alije i Aleksandra Demše. U oba slučaja značajnu ulogu su imali brutalni predstavnici vlasti.

Grad Beograd je letos pokrenuo pripreme za investicioni projekat u okviru Marine Dorćol. Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada iz 2016. godine, Grad je imao obavezu da obezbedi preseljenje u odgovarajući smeštaj sve stanare objekata koji su predviđeni za rušenje. Da bi smanjila troškove, gradska vlast je odlučila da zaobiđe zakon i izbegne obaveze.

Kuća u Ulici Dunavski kej, broj 30, izgrađena je 1934. godine. U vreme dok je bila u vlasništvu Luke Beograd, na korišćenje ju je dobio radnik tog preduzeća Adem Zećiri, koji ju je otkupio 1998. godine. Posle njegove smrti, kuću je nasledio njegov kum Seladin

Osman, koji poseduje kompletnu dokumentaciju koja to dokazuje. Međutim, Osman je 2015. saznao da ne može da legalizuje objekat, jer nije ni evidentiran u Katastru. Posle četiri godine pravnih peripetija, početkom ovog oktobra, Seladin je dobio odobrenje da kuću ponovo upiše u zemljišne knjige.

Radost nije dugo trajala. Pre nego što je to rešenje postalo pravosnažno, Grad mu je uručio rešenje o rušenju kuće. "Greška" u Katastru iskorišćena je za izbacivanje petočlane porodice na ulicu i rušenje objekta.

U akciji su učestvovali i predstavnici Gradskog sekretarijata za inspekcijske poslove, koji su vređali i pretili okupljenim Beograđanima. Policajci su nasilno izbacili porodicu Osman, a najviše muke su imali sa frižiderom, bio je pun i težak, pa su se oznojili dok su ga iznosili. Iz kuće je, na nosilima, izneta i Suzana Alija (59), obolela od raka.

Za razliku od nemilosrdnih predstavnika vlasti, na vest o tom slučaju reagovala je pevačica Marija Šerifović, koja je odmah ponudila pomoć deložiranoj porodici. "U ovoj mojoj lepoj Srbiji ne može više ništa da me iznenadi. I ne umem ni da opišem koja se količina besa u meni pojavi. Ali, evo da ne bih rekla ono što mislim i bila prosta pevaljka za neke... Ako neko ima kontakt, dajte, ja ću platiti i skućiti familiju", napisala je Šerifovićka na Tviteru. Kasnije je na istoj društvenoj mreži objavila da je stupila u kontakt s porodicom Osman i da će "sve biti ok". Ipak, njen humani gest nije sprečio najgore. Suzana Alija nije izdržala, preminula je tri nedelje posle izbacivanja iz kuće u kojoj je živela 40 godina. Istovremeno, Grad Beograd je doneo rešenje kojim porodicu Osman obavezuje da plati 10.000 evra na ime troškova za rušenje kuće. Kad plati, neka se žali kome god hoće.

- Ovo više nikome u Srbiji ne sme da se dogodi. Ovo nije romski slučaj, svakome može da se desi da ga neki moćnik ili nečiji kapital izbriše iz katastra - rekao je Muhamed Osman.

Kao i njegova rođaka Suzana, tako je usled stresa izazvanog rušenjem doma preminuo Aleksandar Demša. Kuća u Zemunu, izgrađena 1850, u vlasništvu porodice Demša nalazi se od 1930. Tako je moglo i da ostane, da napredna opštinska vlast nije odlučila da je sruši zbog rekonstrukcije kule Gardoš.

Vlast je iskoristila činjenicu da je samo jedan deo kuće legalizovan. Drugi suvlasnik parcele, izvesni Vladimir Urošević, koji i ne živi u Srbiji, nije dao saglasnost za legalizaciju, već je, preko punomoćnika, podneo zahtev za rušenje svih objekata koji su izgrađeni bez njegove dozvole.

Dva detalja ukazuju da nisu čista posla. Prvo, u zahtevu nisu navedeni Uroševićevi lični podaci. Drugo, njegov pravni zastupnik je Zoran Jakovljević, advokat Andreja Vučića. Zemunska vlast, na čelu s Dejanom Matićem, bivšim šoferom Aleksandra Vučića, primenila je stravičnu torturu nad porodicom Demša. Prvo su isključili vodu, a onda su srušili prilazni most i zazidali prolaz, kako bi i fizički sprečili stanare da ulaze na svoj posed. Na kraju, Aleksandar Demša je umro, a njegova 23-godišnja ćerka Kristina Ćirić, s dvoje male dece, izbačena je iz kuće. Sirotinjski objekat je smetao, ali ne i velelepni restoran "Gardoš", koji se nalazi samo pedesetak metara dalje, nije ni taknut. Nije, zato što je njegov vlasnik Predrag Ilić, koji poseduje nekoliko "Azzaro" restorana u Beogradu i po vrlo povoljnim uslovima zakupljuje lokale na Adi Ciganliji.

Gde vlast ne može ili ne želi da sama otima građanima imovinu, tu pomažu javni izvršitelji. Dramu, koja još traje, proživljava Beograđanka Snežana Jovanović. Opština Stari grad joj je dala dozvolu da se, sa ćerkama i unukama, useli u ruinirani stan, koji je sama opremila za skoro normalan život. U postupku restitucije, stan je vraćen Jevrejskoj opštini, posle čega je Jovanovićeva dobila nekoliko naloga za iseljenje. Uz posredovanje aktivista udruđenja "Za krov nad glavom" i rabina Isaka Asiela, deložacija je privremeno odložena. No, tu nije kraj mukama za šestočlanu porodicu Jovanović. Brige, stres i težak fizički posao uzeli su danak. Snežana se razbolela od dijabetesa i raka. Ona prima socijalnu pomoć od 11.000 dinara, koliko zarađuje i jedna od njenih ćerki, tako da šest žena živi s manje od 200 evra mesečnog prihoda.

Nemaju dovoljno ni za lekove, ali to ne zanima javnu izvršiteljku Mirjanu Dimitrijević, koja je donela rešenje o plenidbi televizora i frižidera zbog dugova za Infostan.

Mirjana Dimitrijević nije slučajno dobila nadimak "Izvršiteljka iz pakla". Naprotiv, zaslužila ga je brojnim postupcima u kojima je na ulicu izbacivala žene, decu i bolesne starce. Na taj način, nezainteresovana za to da li je sudski postupak sporan i da li postoje zakonski uslovi, Dimitrijevićeva je pažnju javnosti privukla pre dve godine, kad je na ulicu isterala beogradsku porodicu Petrović, s dvoje maloletne dece. Da nije postupala tako brutalno, ne bi mogla da godišnje zarađuje 900.000 evra.

Kad osete miris novca, javni izvršitelji ne propuštaju priliku da nasrnu na žrtvu, naročito kad je slaba, nezaštićena i bolesna. Pljačku, koju najbogatiji vrše nad najsiromašnijima, ne može niko da spreči. Zahvaljujući ovlašćenjima, ugrađenim u katastrofalan Zakon o obezbeđenju i izvršenju, javni izvršitelji sami procenjuju vrednost tuđe imovine koju oduzimaju. Izvršitelji tu "zlatnu rupu" u Zakonu koriste za kriminal i korupciju, naročito u prodaji oduzetih nepokretnosti.

Dugovanja veća od 5.000 evra namiruju plenidbom desetostruko vrednijih kuća i stanova, koje prodaju budzašto, uglavnom kupcima s kojima su u rodbinskim, prijateljskim ili poslovnim vezama.

U razliku u ceni ugrađuju se svi učesnici u tim kriminalnim radnjama.

Kako to izgleda u praksi videlo se pre dva meseca, kad je stan u Nišu, vredan oko 70.000 evra, na licitaciji prodat za oko 30.000 evra. U kancelariji niškog izvršitelja Miljana Trajkovića, nezvaničnog šampiona u zaradi trgovinom tuđom nesrećom, 18. septembra održano je drugo javno nadmetanje za stan izvršnog dužnika. Iako je bilo prijavljeno 18 učesnika, licitirao je samo jedan, Žaklina Krstić, koja je pristala da stan kupi po ceni od 3.581.482 dinara.

Taj, kao i sve ostale slučajeve u kojima se sumnja na korupciju, nije proveravala ni Komora javnih izvršitelja, a kamoli nadležno tužilaštvo. Vladin Savet za borbu protiv korupcije predložio je Ministarstvu pravde da za prodaju nepokretnosti ovlasti isključivo sudove. Naravno, predlog je odačen. Vlast ne štiti građane, nego izvršitelje, pripadnike eskadrona za otimačinu.

- Mi radimo u interesu građana, u skladu sa Zakonom - tvrdi Aleksandra Trešnjev, predsednica Komore izvršitelja.

- Želimo da imamo jedan transparentan, otvoren postupak, gde će moći svako ko želi da učestvuje bez bilo kakve bojazni - kaže ministarka pravde Nela Kuburović.

- Izvršitelji rade koristan posao, oni pune državni budžet - smatra predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Takvim licemerjem, Trešnjev, Kuburović i Vučić javno se rugaju svim žrtvama javnih izvršitelja. Kako i koliko brinu o interesu građana, Zakonu i transparentnosti, pokazuje i to što su javni izvšitelji preuzeli naplatu dugovanja javnih preduzeća mimo sudova. Po automatizmu, povlašćene kancelarije javnih izvršitelja uzimaju predmete direktno od javnih preduzeća i progone dužnike.

Na taj način, trenutno se vodi oko 140.000 postupaka protiv Beograđana koji kasne s plaćanjem računa za komunalije. JKP Infostan je uterivanje dugova poverilo izabranim izvršiteljima, koji postupaju bez sudskih rešenja, opomena i najave plenidbe pokretne i nepokretne imovine. Naravno, izvršitelji takve okolnosti koriste i za naduvavanje računa.

Beogradski penzioner Radiša Arsić dugovao je Infostanu ukupno 3.600 dinara. Bez obaveštenja, s penzije od oko 22.000 dinara, ukupno mu je skinuto 16.000 dinara, na ime osnovnog duga, kamate, naknade na dodatne troškove izvršenja i nagradu izvršitelju za uspešnu naplatu.

Još gore je prošao Dragomir Lakić iz Kaća, koji za dug od 660 dinara mora da plati 34.000 dinara.

Za problem, koji je nastao usled propusta da plati jedan račun "Čistoći" u maju 2014. godine, Lakić je saznao kad ga je banka obavestila da je blokiran račun njegovog preduzeća "Ekonomik komerc". Javni izvršitelj mu nikad pre nije poslao nijedno obaveštenje, opomenu ili rešenje, ali jeste račun u kome je navedeno da pored onih 660, mora da plati još 11.100 dinara za sudske troškove, 1.863 dinara taksu za parnični postupak i 14.585 dinara troškova izvršnog postupka. Nema veze što je Lakić plaćao sve prethodne i potonje račune "Čistoće", izvršitelj mu je jedan propušteni naplatio 50 puta više od celog duga.

Javni izvršitelji ne dozvoljavaju da ih činjenice i dokazi spreče u otimanju tuđe imovine, posebno kad to rade po nalogu uticajnih pojedinaca. Takvoj torturi bio je izložen i Magazin Tabloid. U maju, na Đurđevdan, u redakciju našeg Magazina upali su službenici javne izvršiteljke Jelene Aleksić u pratnji policije s namerom da zaplene imovinu izdavačkog preduzeća "Slobodna štampa". Izvšiteljku Aleksić angažovao je Nikola Petrović kako bi prinudno naplatila iznos od 200.000 dinara, po presudi kojom je Privredno društvo "Tabloid Press" kažnjeno zbog "povrede časti i ugleda" najmoćnijeg kuma Srbije. Iako se presuda ne odnosi na preduzeće "Slobodna štampa", izvršiteljka je zaplenila redakcijsku imovinu i dokazala da su nalozi Nikole Petrovića jači od zakona. Suočeni s dokazima, policajci su u jednom trenutku odbili da asistiraju u razbojničkoj akciji, ali po direktnom nalogu ministra Nebojše dr Stefanovića, vratili su se i pomogli u izvršenju zločina.

Magazin Tabloid je izdržao taj udar, ali mnogi građani, prepušteni na milost i nemilost izvršiteljima, to ne mogu. Monstruozni mehanizam za otimačinu već je naneo ogromnu štetu celom društvu. S parolama "niko bez doma" i "niko ne sme da bude beskućnik", u kritici javnih izvršitelja prednjači udruženje građana "Za krov nad glavom". Aktivisti tog udruženja sprečili su 250 iseljenja, zbog čega su izloženi uvredama i pretnjama izvršitelja i policijaca, ali i sudskom progonu.

Srpska radikalna stranka je u kratkom roku prikupila više od 100.000 potpisa za peticiju kojom se traži zabrana rada javnih izvršitelja. Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika SRS i narodni poslanik, najavio je pripremu novog zakona o izvršenju, kojim će biti sprečena mogućnost da bilo ko ostane bez krova nad glavom.

- U novom predlogu propisujemo da niko ne sme da ostane bez minimum 12 kvadrata stambenog prostora po osobi. Izvršenje vraćamo u sudove. Nije normalno da javni izvršitelji rade potpuno bez kontrole, njih treba ukinuti jer ne poštuju ljudska prava i dostojanstvo građana. Videćemo da li će se vlast oglušiti na apel građana koji su potpisali peticiju - rekao je Šešelj.

Šta vlast misli o tome pokazale su poslednje izmene i dopune Zakona o obezbeđenju i izvršenju. Umesto da se pooštri kontrola rada javnih izvršitelja i omogući zaštita prava dužnika, proširena su im ovlašćenja. Sad izvršitelji, u prisustvu dva svedoka, mogu bez rešenja i najave da ulaze u tuđe stanove, čak i kad vlasnici nisu prisutni. Samostalno, od oka, mogu da procenjuju vrednost imovine koju nameravaju da zaplene. Isti izvršitelj, po svojoj volji, procenjuje koliko vredi "Filips" televizor, "Ingoluci" kuhinja ili akvarel Gorana Stefanovića. Izvršitelji mogu sve što požele.

Kad im ponestane plena, kad otmu sve dužničke stanove, kuće, njive, frižidere i televizore, možda će, što kaže mlađi Šešelj, početi da dužnicima uzimaju bubrege.

Nemaju baš ovlašćenja da ubijaju siromahe koji nemaju nekretnine ili novca da namire potraživanja, ali većina ima po dva bubrega, pa jednim može da plati deo duga.

Da bi im se olakšao lešinarski posao, vlast je javnim izvršiteljima dala status službenih lica. Od 1. decembra, ko se se suprotstavi ili zapreti izvršiteljima, koji dođu da mu otimaju imovinu, biće osuđen na kaznu od jedne do pet godina robije.

Ko nanese lakše telesne povrede izvršitelju može da očekuje kaznu od dve do osam godina zatvora, a za teške telesne povrede predviđena je robija od tri do 12 godina.

Ista vlast za pljačku tešku 22 miliona evra kažnjava Svetlanu Ražnatović jednogodišnjim nošenjem nanogice, a istu meru primenjuje i na optužene za spaljivanje kuće novinara Milana Jovanovića. Pljačka budžeta i ugrožavanje nečijeg života kažnjava se mnogo blaže nego psovka ili odgurivanje javnog izvršitelja.

To i ne čudi, s obzirom da te derikože simbolizuju režim Aleksandra Vučića i njegovog naprednog kartela. Izvršitelji samo realizuju suštinu Vučićeve politike - pljačkaju sirotinju i štite bogataše.

Danas dele plen, a sutra će, kad Srbija postane uređena pravna država, morati da dele odgovornost i kaznu za sva zla koja su nanela svojim žrtvama.

antrfile

Jači od prava i pravde

Javni izvršitelji imaju status povlašćenog sloja privatnih preduzetnika. Vlast im je dodelila monopolsku poziciju i ovlašćenja na kakvima bi im pozavideo i Laki Lućano ili bilo koji drugi mafijaški bos.

Zakon ih štiti od odgovornosti za zločine koje vrše, a Komora izvršitelja primenjuje pravilo "vrana vrani oči ne vadi".

Protiv izvršitelja je vođeno 78 disciplinskih postupaka, a izrečeno je pet trajnih i tri privremene zabrane obavljanja delatnosti, kao i 36 opomena i 20 novčanih kazni. Tokom 2018. godine Ministarstvo pravde je razrešilo 21. javnog izvršitelja, većinu zbog toga što nisu položili pravosudni ispit ili zato što imaju više javnih funkcije.

Samo jedan je kažnjen jer je oštetio dužnika. Ministarstvo pravde nije pokrenulo nijedan krivični postupak protiv izvršitelja.