Natrag

Propadanje

ANALIZA REPUBLIČKIH BUDŽETA ZA POSLEDNJIH 14 GODINA

BUDŽET REPUBLIKE SRBIJE - II DEO

U 2014. godini fiskalni deficit planiran je 20,03 odsto budžeta za tu godinu, a za 2020. godinu planiran je samo 1,51 odsto, dok su izdaci za kapitalna ulaganja u 2014. godini bili u budžetu 379 miliona evra, a za narednu 2020. godinu planirani su milijardu i 682 miliona evra, što je 4,4 puta više.

Miodrag K. Skulić

U prošlom broju obradili smo glavne odrednice Predloga republičkog budžeta za 2020. godinu, koji iznosi 11,1 milijardu evra i veći je od rebalansa prethodnog budžeta za 2019. godinu za 170 miliona evra, ili za oko 1,68 odsto.

U poslednjih 13 godina evo kako se kretao republički budžet, obračunat u evrima, na bazi srednjeg kursa, iz kraja decembra godine koja je prethodila godini za koju se usvaja budžet

Iz navedenog tabelarnog pregleda vidi se da je u 2009. godini, kada je nastupila svetska ekonomska kriza, došlo do naglog pada budžeta, jer je samo u jednoj godini smanjen republički budžet za 1,2 milijarde evra. Nakon toga nekoliko godina usvajana je približno ista visina budžetskih rashoda. Međutim, u godini 2018. došlo je do značajnog rasta, koji je te godine u odnosu na prethodnu godinu bio veći za 1,1 milijardu evra.

Usvajajući predložene republičke budžete, prihvaćana je rashodna strana, ali na prihodnoj strani bila su izuzetno visoka nedostajuća sredstva za pokriće planiranih rashoda, sadržana u ukupnom fiskalnom deficitu. Najveći depozit iznosio je u prihvaćenom republičkom budžetu za 2014. godinu u iznosu od 224,8 milijardi dinara, što po tadašnjem srednjem kursu, iznosi 1,96 milijardi evra. Taj ukupan fiskalni deficit iznosio je 20,03 odsto ukupnih planiranih rashoda, od 9,8 milijardi evra. Ništa nije bolje bilo ni u 2012. godini, kada je budžetski fiskalni deficit iznosio 19,70 odsto rashoda.

U periodu 2017 do 2020. godine ukupna nedostajuća sredstva u usvojenim planiranim rashodima iznosila su 1,17 milijarde evra, a u poslednje tri godine, ipak, samo 608 miliona evra, mada u novije vreme umesto planiranog fiskalnog deficita ostvaruje se fiskalni suficit.

Nedostajuća sredstva u usvojenim republičkim budžetima, od 15 do 20 odsto planiranih rashoda budžetskih korisnika, usvajana su u periodu od sedam godina (2009 do 2015), da bi u 2016. godini došlo do smanjenja nedostajućih sredstava za 63 odsto smanjenja planiranih rashoda u odnosu na prethodnu godinu. Nakon toga u naredne četiri godine došlo je do zadovoljavajućeg nivoa nedostajućih sredstava u republičkom budžetu.

Izdvajanja za kamate

Samo za rashode za kamate u republičkom budžetu za 2020. godinu planirana su sredstva u iznosu od 111,4 milijarde dinara, ili 942 miliona evra, što čini 8,57 odsto ukupnih planiranih rashoda u predlogu budžeta za tu godinu. O kolikim sredstvima se u konkretnom radi najbolje pokazuje podatak da je za Ministarstvo odbrane za tu godinu planirano 91,3 milijarde dinara, što je niže od planiranog izdvajanja za kamate za 18 odsto. Isto tako za Ministarstvo unutrašnjih poslova koje ima oko 49.000 zaposlenih, planirana su ukupna sredstva u budžetu za iduću godinu u iznosu od 90,8 milijardi dinara, što je niže nego za izdvajanja za kamate od 18,5 odsto.

Izdvajanja za kamate u republičkim budžetima u proteklih 14 godina kretala su se, kao što se vidi iz sledećeg tabelarnog prikaza:

Za rashode za bruto zarade svih zaposlenih u Skupštini, u kabinetu Predsednika Republike, Vladi, 18 ministarstava i brojnim drugim organizacionim jedinicama korisnicima budžeta za koja su planirana sredstva u republičkom budžetu za narednu godinu planirana su sredstva u iznosu od 2,7 milijardi evra. Upoređujući sa tim iznosom iznos planiran za izdatke za kamate u narednoj godini vidi se da je za kamate planirano 35 odsto iznosa usmerenog u bruto zarade. Ali ako se to uporedi sa budžetom za 2016. godinu, tada taj procenat raste na, čak, 55,6 odsto, a to je zastrašujući podatak.

Samo ta činjenica ukazuje gde je država Srbija bila dogurala i zašto su se samo po osnovu ukupnog fiskalnog suficita u periodu od 2007 do zaključno sa 2016. godinom nagomilana nedostajuća sredstva za pokriće nužnih budžetskih rashoda u iznosu od, čak, 12,6 milijardi evra. Eto odakle današnji dugovi države od oko 24,5 milijardi evra, a da u pomenutom periodu skoro nije bilo nikakvih ulaganja u kapitalne izdatke.

Samo za narednu godinu planirana su kapitalna ulaganja od oko dve milijarde evra, što u budžetu čini oko 18 odsto ukupno planiranih rashoda. Zato su izdaci za kamate u ovih 14 godina prekoračili iznos od deset milijardi evra.

Zaduživanje države po osnovu novih zaduženja, da bi se iz tih sredstava vratili ranije uzeti krediti i emitovane državne obveznice

Srbija mora da se zaduži 4,9 milijardi evra uzimanjem novih kredita i pribavljanjem finansijskih sredstava po osnovu obveznica i blagajničkih zapisa, da bi vratili ranije uzete kredite i ranije stvorene kratkoročne i dugoročne obaveze države. Te državne hartije od vrednosti emitovane su na domaćem i inostranom tržištu, u dinarima i evrima..

Pored ostalog planirano je da država izda garancije za: izgradnju gasovoda; nabavku pametnih brojila, izgradnju stanične zgrade Beograd - Centar, revitalizaciju hidroelektrane Đerdap.

Izdvajanja za nedostajuća sredstva za isplatu punih penzija

U republičkom budžetu za narednu godinu planirana su nedostajuća sredstva za isplatu punih penzija u iznosu od 111,4 milijardi dinara, a to predstavlja 1,33 milijarde evra, što čini 11,80 odsto ukupno planiranih rashoda za iduću godinu. O kolikom izdvajanju se radi najbolje pokazuje republički budžet usvojen za 2012. godinu, kada je za rashode po tom osnovu planirano 273,4 milijarde dinara, što je po tadašnjem srednjem kursu iznosilo 2,57 milijardi evra, sa učelšćem u tadašnjim ukupnim rashodima sa 26,46 odsto. Te godine se za bruto zarade zaposlenih iz budžeta izdvajalo 249,3 milijarde dinara, što je niže za 8,8 odsto.

Za naše čitaoce biće veoma interesantno da se ovde prikaže nedostajući iznos koji je iz budžeta obezbeđivan za isplatu punih penzija u ovih 14 godina:

Najveće izdvajanje iz republičkog budžeta za nedostajuća sredstva za isplatu punih penzija bila su u budžetu za 2012. godinu, kada je za te namene planirano 2,6 milijardi evra, što je od ukupnih rashoda budžeta te godine iznosilo, čak, 26,46 odsto.

Danas, u budžetu za iduću godinu, taj iznos je 1,33 milijarde evra i čini 11,80 odsto ukupnih rashoda budžeta, što je manje nego u 2012. godini za milijardu i 281 milion evra. Zato je budžet za narednu godinu razvojni, jer su izdaci za kapitalna ulaganja dostigli 200 milijardi dinara. Samo po ovom osnovu su moguća veća ulaganja u kapitalne izdatke, uz dodatna sredstva koja obezbeđuje rast proizvodnje i bolja naplativost poreza i doprinosa države.

Ukupne isplate za penzije iz Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja u 2020. godini

Ukupne isplate za penzije i one po osnovu naplate doprinosa za penzijsko - invalidsko osiguranje i ove za nedostajuća sredstva za isplatu punih penzija iz republičkog budžeta, su za narednu godine 685,6 milijardi dinara, odnosno 5,8 milijardi evra. U tom iznosu izdvajanja iz republičkog budžeta za isplatu punih penzija za iduću godinu su 1,33 milijarde evra, ili nešto manje od 23 odsto.

Ukupni rashodi Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja u 2020. godini

Ukupni planirani rashodi Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja planirani za iduću godinu iznose 283,3 milijarde dinara, ili 2,4 milijarde evra, a u njima učestvuju planirana nedostajuća sredstva iz republičkog budžeta za iduću godinu, u iznosu od 22,9 milijardi dinara, ili 8,1 odsto. I to je znak da je ne samo povećana privredna aktivnost, već je i povećana naplata doprinosa.

Izdvajanja za kapitalna ulaganja iz republičkih budžeta

U proteklih 13 godina i za narednu 2020. godinu kapitalni izdaci za investiciona ulaganja Republike Srbije bila su, po godinama:

Samo u poslednje tri godine, a još i za sledeću 2020. godinu ukupna namenjena sredstva za kapitalne izdatke iznose pet milijardi i 62 miliona evra, dok su za prethodnih osam godina ukupno bila 2,5 milijardi evra, što je prosečno po godini 315 miliona evra, dok je za poslednje četiri godine prosečno po godini milijarda i 265 miliona evra, ili četiri puta više. Zato ovaj period, a poslednju narednu 2020. godinu, smatramo , u smislu koncipiranja budžeta, razvojnim budžetom.

Transferi opštinama i gradovima za narednu godinu 33,3 milijarde dinara

Za 143 opštine i grada predviđeno je za narednu godinu da se iz republičkog budžeta transferiše 33.3 milijarde dinara ili 279,6 miliona evra. U tim sredstvima i ove godine nisu predviđeni transferi za Grad Beograd i njegove gradske opštine. Taj iznos čini 2,5 odsto ukupnih rashoda republičkog budžeta i već šest prethodnih godina, taj iznos se ne smanjuje, već je priblilžno planiran na istom nivou.

Transfer AP Vojvodini

Za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu transferišu se sredstva u ukupnom planiranom iznosu od 36,2 milijarde dinara, odnosno 306 miliona evra, što čini 2,71 odsto ukupno planiranih rashoda republičkog budžeta za narednu godinu. Taj iznos je veći u odnosu na rebalans za 2019. godinu za 2,7 milijardi dinara, odnosno za 22,9 miliona evra, ili za 8,1 odsto.

Efikasno delovanje inspekcijskih službi

Efikasno delovanje inspekcijskih službi na suzbijanju sive ekonomije, uspešno su doveli do znatnog povećanja broja zaposlenih radnika kod privrednih društava i preduzetnika, na jednoj strani i na drugoj strani boljoj i većoj naplati PDV-a i poreza i doprinosa od poslodavaca. Analizom pojedinih pozicija predloženog republičkog budžeta, koji je dat na 1.232 strane formata B-5, pronašli smo 12 inspekcijskih službi:

Taj iznos planiranih rashoda za 12 inspekcijskih službi predstavlja 21,76 miliona evra, i čini 1,93 odsto ukupnih planiranih budžetskih rashoda za iduću godinu.

Budžetski podsticaji za 2020. godinu, 61 privredno društvo, uglavnom inostranog vlasnika strana 110 (ek. klasifikacija 454

01/ Fiat Group Automobiles S.p.A.

02/ Air Serbia

Izmirenje preuzetih obaveza po ugovorima o dodeli sredstava za direkrtne investicije:

03/ CG Foods Europe, doo, Ruma

04/ Trendtex, doo, Prokuplje

05/ Johnson Electric, doo, Niš

06/ Carbotech Industry, doo, Smederevo

07/ Chips Way, doo, Čačak

08/ Integrated Micrro-Elektronics, doo, Niš

09/ Soylemez Rubber&Plastics, Žitorađa

10/ Deoflor East, doo, Beograd - Stari Grad

11/ Fabrika dečje hrane, doo, Dobanovci

12/ Trelleborg Wheel Systems Serbia, doo, Ruma

13/ Fush, doo, Beograd

14/ Papir Print, Gornji Milanovac

15/ Primevigilance, Beograd

16/ Continental Automotive, Novi Sad

17/ Jokey BG, Nova Pazova

18/ Essex Balkan, Zrenjanin

19/ Eldisy Serbia, Čaćak

20/ Vorwerk Drivetec Serbia, Čaćak

21/ Vorwerk Autotec Serbia, Čaćak

22/ MDK, doo, Prijepolje

23/ Bizlink Tehnology SRB, Prokuplje

24/ Eurotay, Adrani Kraljevo

25/ Adient Automotive, Banja Koviljača

26/ Kentaur Balkans, Vranje

27/ Euroconfort JUG, Svrljig

28/ Alco Group Hoteli, doo, Beograd

29/ Sport Agent, doo, Beograd

30/ PK Trebii-Sunce, Sokobanja

31/ Voda Sinreliž RUC Ždrelo

32/ Promont Group, Novi Sad

33/ Aptiv Contract Servies, doo, Leskovac

34/ Livnica preciznih odlivaka, Ada

35/ Metech, doo, Smederevo

36/ Novares Serbia, doo, Zrenjanin

37/ S.H.E. Superior Heating Elements, , doo, Svilajnac

38/ Srem Šid, doo, Šid

39/ Tristrel, doo, Niš

40/ Milotex, doo, Šimanovci

41/ Rimaster, doo, Paraćin

42/ Amphenol Automotive Technology, doo, Trstenik

43/ Konott-Autoflex YUG, doo, Bečej

44/ Matid obuća, doo, Vladičin Han

45/ Spintec Precision, doo, Niš

46/ Tridonic SRB, doo, Niš

46/ ZF Serbia, doo, Pančevo

47/Thermowool, doo, Šid

48/ Feka Automotive, , doo, Ćuprija

49/ Verdi Fashion Internationsal, doo, Stublenica

50/ Planinka, Kuršumlija

51/ Martini Gradnja, doo, Inđija

52/ Ipan BPM, DOO, Beograd

53/ H&S Fruits, doo, Arilje

54/ Grand prom, doo, Beograd

55/ Ellis Enterprises East, doo, Kruševac

56/ Rorro S, DOO, Vladimirci

57/ Barry Callebaut Sout EaST Europe, Beograd

58/ MTU Maintenance Serbia, Beograd

59/ Brose, doo, Beograd - Vračar

60/ Mei Ta Europe, Barič

61/ Gruder Serbian, preduzeće za razvoj i proizvodnju, doo, Vlasotince

PREDLOG REPUBLIČKOG BUDžETA

za 2020. godinu

Pre svega da pohvalim Ministarstvo finansija, što je po prvi put u ovih 20 godina pripremilo Predlog republičkog budžeta na vreme i dostavilo ga ovoj Skupštini i što je promenjena forma i znatno unapređena suština.

Ali, to ni u kom slučaju ne znači da na ovako koncipiran PREDLOG BUDžETA nemamo primedbi i da nam se oduzme poslaničko pravo da svojim amadmanima i dobronamernim predlozima ne predlažemo da se njegovo trošenje znatno poboljša, na dobrobit našeg naroda.

01/

Ukupni planirani prihodi iznose

-1.314,5 milijardi dinara, ili 11,1 milijardu evra, a to je po svakom kalendarskom danu ; 30,4 miliona evra.

Da bi smo se bolje razumeli, pošto je ovih dana aktuelna kupovina zlata za državu, a najavljuju se i nove nabavke, izrazio sam ovaj Predlog budžeta u kilogramima zlata, i to iznosi 253.000 tona zlata.

Dakle, mi ovde utvrđujemo ko će dnevno trošiti 700 kilograma zlata

A sad dosta o zlatu, pređimo na ove naše nekonvertabilne dinare.

02/

U vreme DOS-malijske vlasti, budžet je, recimo; u 2007. godini iznosio 7,37 milijardi evra; u 2009. godini samo 6,94 milijarde evra

Danas on iznosi;11,1 milijardu evra i veći je od budžeta za 2007 godinu za 3,7 milijardi evra, ili za 50, odsto.

03/

Ono što nas srpske radikale zabrinjava u ovom, a i ranijim predlozima republičkog budžeta, nije činjenica što planirani prihodi od PDV iznose

582 milijarde dinara, ili 4,9 milijardi evra i što učestvuju u ukupnim prihodima budžeta sa 44,3 odsto,

već činjenica da PDV na robu iz uvoza u tim PDV-prihodima čini

89,4 odsto

a PDV-planirani prihodi na dodatnoj vrednosti u zemlji čine samo

10,6 odsto.

Ako se osvrnemo na nekoliko ranijih godina, videćemo da su u predlozima budžeta za 2012 godinu oni bili 35 odsto, , a za 2009. godinu 41,3 odsto, ili za 2016 godinu 21,3 odsto.

Ne tražim od ministra finansija da se po ovom odmah izjašnjava, već tražim kompletan odgovor u januaru naredne godine, obrazložen metodologijom na koji način se vrši naplata na granici, koliko je to novčanih sredstava i kako i za koliko se kasnije vraća novca uvoznicima.

Dakle, problem za nas obične ljude postoji, a kako ga opravdati - nisam uveren da je 89,4 odsto naše potrošnje iz uvoza, mada znam, da skoro više ne proizvodimo ni obuću, ni tekstil, a i malo nafte, ali zato proizvodima celokupnu el. energiju, koju trošimo.

04/

Zadržaću se još na planiranim prihodima budžeta. Od akciza planira se prihod u visini od ; 311 milijardi dinara, ili 23,7 odsto ukupnih prihoda budžeta

Prema tome, od PDV i akciza planira se 68 odsto ukupnih prihoda.

Od naftnih derivata planirano je 54,2 odsto akciza, a od duvanskih prerađevina 34,2 odsto, što ukupno čini 88,4 odsto.

Kako je u rebalansu za 2019. godinu planiran prihod po osnovu akciza na naftne derivate 164,2 milijarde dinara, to povećanje od 2,6 odsto, je očekivano povećanje potrošnje, pa građani ne treba da očekuju nove namete na naftne derivate, dok kod duvanskih prerađevina planiran je veći prihod u odnosu na rebalans prošle godine, za 3,9 odsto, što ukazuje da nema veće potrošnje, već da će neke akcize na duvanske prerađevine, ipak biti povećane.

05/

Da li i koliko raste bruto društveni proizvod Srbije, prema MMF-u .

Naša zemlja , prema broju stanovnika učestvuje u svetskoj populaciji sa manje od jednog promila, taćnije 0,92 promila, a u 2018 godini u BDP od 50,7 milijardi američkih dolara učestvuje u svetskom ukupnom BDP sa 0,60 promila, što znači da ima manje učešće u BDP od učešća u broju stanovnika.

Srbija je, kao i druge zemlje, imala negativnu stopu rasta u 2009 godini od 2,7 odsto, ali, nažalost, za razliku od drugih, mi smo imali negativnu stopu rasta i u 2012 od 0,7 odsto i u 2014 od 1,6 odsto. Stopa rasta u 2018 bila je, prema MMF-u, 4,4 odsto, što je zadovoljavajuće.

Sa učešćem u svetskom BDP u 2010 godini od 0,63 promila mi smo u ovih osam godina padali na učešće od 0,53 u 2015 i 0,55 promila u 2017. godini.

06/

Kod ukupnih rashoda planiran je ukupan budžetski deficit za 20,16 milijardi dinara, ili 170,4 miliona evra, što čini 1,53 odsto ukupnih rashoda.

Kad smo kod ukupnog budžetskog deficita treba istaći da u vreme vlasti DOS-manlija, recimo 2010 godine planirani ukupni budžetski deficit iznosio je

120 milijardi dinara, ili 1,25 milijardi evra, odnosno 15,4 odsto ukupnih budžetskih rashoda planiranih za tu godinu,

A 2014 godine

224,7 milijardi dinara, ili 20 odsto ukupnih budžetskih rashoda, planiranih za tu godinu, odnosno skoro dve milijarde evra (1,96)

To je bio period nedomaćinskog vođenja državnih poslova, period bogaćenja pojedinaca i siromašenja srednjeg sloja stanovništva.

Dabogda se takva zla vlast nikad ne vratila u zemlju Srbiju.

07/

Dobro je što je za isplatu punih penzija u planiranim rashodima budžeta za 2020 godinu predviđen iznos od 157,5 milijardi dinara, ili 11,8 odsto ukunih rashoda budžeta, jer je u planu za 2012 godinu, za te svrhe bilo planirano 273,4 milijarde dinara, ili 26,46 odsto ukupnih rashoda budžeta za tu godinu. Dakle, smanjeno je učešće za čitavih 115,9 milijardi dinara, ili za nešto manje od 15 odsto ukupnih rashoda budžeta.

Čak i u odnosu za rebalans 2019 godine ovi izdaci smanjeni su za 16,4 milijarde dinara. Sve to je znak da su DOS-manlije bile uništile proizvodnju, a sadašnja vlast je znatno povećala broj zaposlenih i unapredila naplatu poreza i doprinosa.

Srpski radikali ZALAŽU SE da se PENZIONERIMA kojima je u one četiri godine uzeto 840 miliona evra, VRATI UZETO, na način da se o tome u ovoj Skupštini tokom marta iduće godine povede ozbiljna rasprava, a ne da nam domaći i evropski sud presuđuju, uz ogromne troškove advokata i sudova. Mi radikali smo da se od 2021 godine to vrati u četiri godišnje rate, bez kamate, a to je teret na te godišnje budžete manji od 1,9 odsto

08/

Samo za rashode po osnovu kamata Republika je planirala rashode u iznosu, nešto manjem od milijardu evra, tačnije u iznosu od 942 miliona evra, što je više nego za prethodnu godinu 70 miliona evra.

Dok je za rashode tj. za bruto plate svih zaposlenih u Vladi, ministarstvima, agencijama, upravama, kancelarijama i drugim organizacionim jedinicama planirano ukupno 2,7 milijardi evra

Ali treba imati u vidu da je za kamate u budžetu za 2016 godinu bilo planirano skoro 140 milijardi dinara, ili više nego za iduću godinu za, čak, 28,5 milijardi dinara.

09/

Srbija mora da se zaduži 5,1 milijardu evra uzimanja novih kredita i pribavljanjem finansijskih sredstava po osnovu obveznica i blagajničkih zapisa da bi vratila ranije uzete kredite i stvorene kratkoročne i dugoročne obaveze, uz minimlni ukupni fiskalni deficit od 170,4 miliona evra.

Tolika finansijska sredstva svake godine, pa i za 2020 obezbeđuju se iz emitovanja državnih hartija od vrednosti, odnosno državnih zajmova i obveznica na domaćem finansijskom tržištu, u domaćoj i stranoj valuti, u iznosu od najmanje 312 milijardi dinara, odnosno 2,6 milijardi evra kao i primanja iz evro obveznica emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu, u domaćoj i stranoj valuti, u iznosu od 236,6 milijardi dinara, ili dve milijarde evra

To sve iznosi 4,6 milijardi evra

Pored ostalog planirano je za 2020 godinu izdavanje državnih garancija za: izgradnju gasovoda; nabavku pametnih brojila; izgradnju stanične zgrade Centar-Beograd; revitalizaciju hidroelektrane Đerdap.

10/

U finansijskom podbilansu zaduživanja u zemlji i iz inostransatva, javlja se fenomen koji već više godina predstavlja zaduživanje, samo u svrhu vraćanja većeg dela u prethodnom periodu uzetih ogromnih kreditnih zaduženja Republike.

To potvrđuju analitički podaci dati u razdelu Ministarstva finansija, iz kojih se jasno vidi sledeće: 574,5 milijardi dinara, izdaci za otplatu glavnice, što iznosi četiri milijarde i 856 miliona evra, od čega: 259,2 milijardi dinara otplata glavnice domaćim kreditorima (dve milijarde i 191 milion evra) i 310,4 milijardi dinara otplata glavnice stranim kreditorima (dve milijarde i 624 miliona evra), 4,9 milijarde dinara otplate glavnice po garancijama (41,6 milion evra).

Dakle, država u 2020. godini planira da vrarti 4,68 milijardi evra. Naša država je nesposobna da iz tekućih poreskih i drugih primanja pokrije, čak, i tekuće nužne rashode, pa se za svaki dospeli kredit nazovimo ih domaćim bankama, mada su 88 odsto u stranom vlasništvu, inostranim finansijskim organizacijama i stranim državama koje su nas kreditirale, mora nanovo zaduživati, jer joj za zatvaranje tekućih rashoda budžeta nedostaju finansijska sredstva.

11/

Kapitalna ulaganja u 2020. godini planirana 111,3 milijard dinara, ili 941 milion evra

Za investiciona ulaganja predviđeno je za 2020. godinu više nego u prethodnom budžetu, čitavih 132 miliona evra.

Sredstva za ovu namenu u prethodnoj godini činila su 7,65 odsto ukupnog budžeta, a za ovu godinu dostigla su 8,44 odsto ukupnog planiranog budžeta.

Najveća investiciona ulaganja su: eksproprijacija zemljišta u cilju izgradnje kapit. projekata 13,2 milijarde dinara ; izgradnja puta Batočina - Kragujevac: milijardu dinara; izgradnja autoputa Obrenovac - Ljig: pet milijardi dinara; izrada projekta mađarsko - srpske železnice: 14,6 milijardi dinara; izgradnja autoputa Surčin - Obrenovac: dve milijarde dinara; izgradnja obilaznice oko Beograda i mosta na Savi: 4,35 milijardi dinara; izgradnja autoputa Preljina - Požega: 5,27 milijardi dinara; izgradnja puta Pojate - Preljina: 4,5 milijarde dinara; izgradnja autoputa Beograd - Sarajevo: 4,64 milijarde dinara; rekonstrukcija državnog puta Novi Pazar - Tutin: 2,92 milijarde dinara; izgradnja saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica: 5,5 milijardi dinara; izgradnja autoputa Novi Beograd - Surčin: tri milijarde dinara; izgradnja autoputa Niš - Merdare, deonica Niš - Pločnik: milijardu dinara; zanavljanje i modernizacija flote Helikopterske jedinice MUP-a: četiri milijarde dinnara; izgradnja Data centra u Kragujevcu: 2,4 milijarde dinara; svi ostali manji projekti u planiranoj vrednosti nešto manjoj od 38 milijardi dinara

12/

Planirana sredstva u budžetu za 2020 godinu za sudstvo, tužilaštva i pravobranilaštvo su; 35,4 milijardi dinara, što je nešto manje od 300 miliona evra, što je 2,66 odsto ukupnih rashoda budžeta,

Želim ovde da ukažem da građani nisu zadovoljni sa ažurnošću Upravnog suda, pa i sa tri njegova odelenja u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, prevashodno što nema dovoljno kadrova.

Građani često posle dve-tri godine dobijaju presudu na neko rešenje državne administracije. U upravnom sporu razuman je rok tok konačnog rešenja u narednih maksimum šest meseci od poslednjeg rešenja ministarstva.

13/

Iz budžeta se direktno finansira 111 organizacionih jedinica, od kojih su: 22 republička fonda, 20 uprava, 13 kancelarija, devet direkcija, devet zavoda, sedam agencija, šest ustanova i druge brojne organizacione jedinice

Ni ove godine nije došlo do smanjenja ovih organizacionih jedinica.

14/

Fondaciji dr Zoran Đinđić za 2020 godinu u ovom budžetu planiran je iznos od 10 miliona dinara, ili 84.530 evra.

Po mišljenju srpskih radikala ovo ulaganje treba izbaciti iz troškovnika države.

15/

Planirana sredstva za Društvo za borbu protiv raka u iznosu od 7,5 miliona dinara, ili 63.400 evra su nedovoljna sredstva za rad ovog Društva, obzirom da je zahtevano 15 miliona dinara.

Kako u protekle dve godine ovom društvu nije bio odobren ni jedan jedini dinar, Upravni odbor društva je morao da proda dva stana koja su građani poklonili Društvu.

Koliko mi je poznato neki članove uprave nisu želeli da glasaju za prodaju tih stanova, ali nije bilo drugih sredstava za preživljavanje rada društva.

Neko u Vladi se sveti profesoru Čikariću za iznošenje podataka o znatno povećanim malignim obolenjima u Srbiji i BiH zbog bombardovanja osiromašenim uranijumom.

To se Amerikancima nije dopalo, pa je njihov uticaj dospeo i do predlagača budžeta u prošle dve godine.

Ali sada Gospođu Grujčić niko nije mogao sprečiti da ostvari to pravo za Društvo. Poštanska marka u novembru svake godine kojom se obezbeđuju dopunska sredstva za rad ovog društva, mora se oživeti.

16/

Obezbeđenje dodatnih novčanih sredstava za Fond restitucije, nije svrsishodno, jer sa milijardu dinara, odnosno 8.453.000 evra u ovom budžetu, može se sa tim sredstvima znatno više učiniti za građane.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane