Razaranja

Kakva je međusobna veza Pinka Pantera, glavnog inspektora Drajfusa i obnove novosadske palate Banovine

Spram obnove Banovine, Atila Bič Božiji, izgleda kao dobrovoljac Crvenog krsta

Kako je u povodu 80 godišnjice svečano urnisano remek delo Dragiše Brašovana. Kako je primenjena amnezija da bi se treća obnova fasade proglasila prvom. Ko je autor Elaborata obnove palate Banovine i kakvi su uslovi izdati za taj posao. Pod čijim nadzorom je započet posao. Kako je stručni nadzor protivzakonito bez saglasnosti projektanta menjao projekat. Kako je naprasno parketar doveden da hobluje fasadu. Ko je i zbog čega dozvolio bušenje mermernih fasada. Kako su se nakon prve sanacije fasade jogurtom u trećoj za restauraciju mermera koristile vodene bojice, šlajferica i Juboflor. Šta je na kraju ostalo od fasade i šta sledi naredne godine.

Stanislav Živkov

Fenomenalna serija filmova reditelja Blejka Edvardsa o Pinku Panteru ostala je zapamćena za večnost, ne samo po tumaču glavne uloge inspektora Kluzoa, nego i po njegovom glavnom rivalu, glavnom inspektoru Čarlsu Drajfusu i njegovim bisernim izjavama i komentarima o Kluzou.

E pošto je krajem novembra, nakon 80 godina od gradnje kao kapitalno dostignuće u svim mogućim i nemogućim medijima, servirana pričica o tome kako je završena sanacija i rekonstrukcija fasade Banovine u Novom Sadu, te kako su radovi, vredni 30,175 miliona dinara završeni u ugovorenom roku uz razglabanje o čišćenju kamene fasade površine 10.700 kvadratnih metara, rekonstrukciji oštećenih ili nedostajućih delova fasade, čišćenju ulaznih kamenih stepeništa i ogradnih zidova, površine 670 kvadrata, kao i obnovi dekorativnih elemenata, te da su radovi izvođeni pod svakodnevnim nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada i Tehnološkog fakulteta, što, kada se lepo preračuna, ispadne prava sitnica od svega 2.654 din/m2 ili ti oko 22,5 eur/m2, što samo po sebi pokazuje da su zapravo najviše koštali postavljanje i najam skele a najmanje sami radovi.

Uglavnom pri tzv obnovi Banovine potvrdila se stara poslovica Quod non fecerunt barbari, fecerunt Barberini („Šta ne učiniše barbari, učiniše Barberini"), zbog čega se sa pravom može parafrazirati izjava inspektora Drajfusa po kome u poređenju sa obnovom Banovine hunski vođa Atila izgleda kao dobrovoljac Crvenog krsta.

Inače, pošto je to radila neka druga pokrajinska vlada, kod sadašnje pokrajinske vlade očito je došlo do kolektivne amnezije, pa su naprasno ovogodišnje radove proglasili prvom sanacijom nakon osamdeset godina!

tome da tamo pojma nisu imali o čemu govore, najbolje pokazuje činjenica da ovo uopšte nije prva sanacija fasade Banovine, pošto je pre trideset godina fasada najpre sanirana jogurtom, a naredna je rađena pre desetak godina, nakon čega se čitava zgrada belela nakon čišćenja, a tada je postavljena i dekorativna rasveta.

Celom cirkusu pridružio se i Arhiv Vojvodine i to tako što je građanima Novog Sada upućen javni poziv da arhivu dostave svoje fotografije za izložbu, verovatno jer je u Arhivu haos pa ne mogu da pronađu svoje fotografije, a kada jednog dana izložba bude napokon postavljena te fotografije, će uskoro biti jedino sećanje na to kako je Banovina izgledala, jer ovo što je urađeno pod izgovorom "obnavljanja" zgrade - zapravo je njeno namensko uništavanja, bez obzira što kažu da je postojao nadzorni organ koji nadgleda radove a njega definitivno nije ni bilo jer su radnici radili kako oni hoće.

Iako je naoko ozbiljno shvaćen projekat sanacije fasade, o čemu govori činjenica da su svi učesnici javnih nabavki morali da dobiju poseban atest Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, pokazalo se da su zakoni napravljeni da bi bili kršeni.

Tako je na tenderu posao najpre dobila grupa firmi "Bob" i "Garnet", koje su ponudile najnižu zajedničku cenu za kompletne radove na sanaciji ove zgrade - 27,4 miliona dinara nakon, čega je usledila žalba firme "ALP Inženjering", koja je umesto traženog konzervatora-restauratora za nepokretna kulturna dobra navela muzejskog konzervatora-restauratora, tako da je žalba usvojena te je preko javne nabavke napokon izabrana firma "ALP Inženjering", čija je ponuda vredna 27.604.288 dinara prihvaćena a još tokom samog tendera nekim od mogućih učesnika sa daleko većim iskustvom jasno je rečeno da se ne javljaju, jer je sve već manje više gotovo i da procenjena vrednost radova navedena u tenderu maltene dampinška, jer je zbog mućki sa naknadnim radovima i uvećavanjem količina ceh na kraju ispao 30 miliona 175 hiljada dinara .

Za tehnologiju sanacije i primene hemijskih sredstava izrađen je ELABORAT ZA UTVRĐIVANjE TEHNOLOGIJE NA ČIŠĆENjU, KONSOLIDACIJI I ZAŠTITI KAMENE FASADE NA ZGRADAMA POKRAJINSKE VLADE I SKUPŠTINE APV U NOVOM SADU, od strane Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dana 31.10.2017.godine.

Elaboratom se došlo do zaključaka koji su postupci i hemijski materijali najpovoljniji za tretman na kamenoj fasadi, koji ne oštećuju strukturu kamena, i koje je obavezno sprovesti tokom samih radova. Uglavnom čitav spektakl i skandal započeli su postavljanjem skele

Iako je u tenderskoj dokumentaciji jasno navedeno da se montaža i demontaža skele oko celog objekta, moraju vršiti u svemu prema važećim propisima i merama HTZ-a te da skela mora biti statički stabilna, ankerovana za objekat i propisno uzemljena.

Dalje se navelo kako je potrebno na svakih 2.00 m visine postaviti radne platforme od čeličnog perforiranog lima a celokupnu površinu skele pokriti jutanim ili PVC zastorima i obezbediti fiksiranjem za objekat na mestu prozora. Štaviše navedeno je kako je u cenu skele uračunata i popravka oštećenja nastalih usled učvršćenja skele za objekat kao i uređenje terena i dovođenje u prvobitno stanje.

Posebno je bilo naglašeno da učvršćenje skele za objekat sa spoljne strane za kamenu fasadu nije dozvoljeno, ali to ni najmanje nije zasmetalo samom izvođaču radova da radi šta i kako hoće što ni najmanje ne čudi jer je ALP inženjering kao podzivođača doveo nekog Gorana Parketara iz okoline Novog Sada.

Projektom je bilo predviđeo da se čišćenje horizontalnih delova fasade vrši mehaničkim otklanjanjem debljih naslaga plastičnom špahtlom a zatim čišćenjem paročistačem prema opisu iz projekta. Čišćenje delova fasade sa crnim onečišćenjem pretežno ispod prozora trebalo je izvršiti sredstvom Arte Mundit.

Čišćenje dela fasade ROTEC tehnikom „ili odgovarajuće".odnosno peskarenjem vrtložnim mlazom. Čišćenje kompletne fasade trebalo je izvršiti paročistačem alkalizovanom vodenom parom. Čišćenje oko spoljnih jedinica klima uređaja, gromobrana, rasvetnih tela, kablova, spojeva sa prozorom i sl trebalo je izvršiti pažljivo da ne dođe do oštećenja istih.

Svako oštećenje izvođač je bio dužan otkloniti o svom trošku. Otpadna voda morala se kontrolisano odvoditi u kanalizaciju, a ako se koriste hemijska sredstva, izvršiti reciklažu pre upuštanja u kanalizaciju. Reparacija nedostajućih delova kamena i popunjavanje većih pukotina podrazumevača je vajarsku popravku i reparaciju nedostajućih delova kamena. Potrebno je bilo i ukloniti i grafite koji se nalaze u prizemnom delu.

Bilo je obavezno dostaviti pismeni dokaz od Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu da je ponuđena „ili odgovarajuće" tehnika ili sredstvo odgovarajuća zahtevanoj tehnici ili sredstvima navedenim u Tehničkoj specifikaciji. Ukoliko ponuđač ne dokaže da je ponuđena metoda ili sredstvo odgovarajuće zahtevanom, Naručilac će takvu ponudu odbiti kao neodgovarajuću.

Opšti uslovi za primenu sredstava na čišćenju i zaštiti kamene fasade: Pošto je na nekim delovima zgrade kamen ranije bio nestručno popravljen, traženo je da otklone ti nedostatci, kao i reparacija nedostajućeg kamena i popuna svih pukotina, i nanošenje zaštitnog sloja za dugotrajno samočišćenje fasade.

Cela sanacija prema ugovoru, trebala je da bude završena do 1. decembra ove godine. Međutim, po našem starom lošem običaju, sve je od samog početka išlo je mimo projekta jer je nadzorni organ odobrio bušenje mermera na zgradi Banovine zbog postavljanja skele što je izazvalo odijum i zabrinutost kod stručne i šire javnosti pre svega zbog bušenja dragocenog bračkog mermera radi postavljanja skela.

Osim toga pojavili su se i snimci koji prikazuju popunjavanje oštećenja na fasadi na ulazu iz posuda u kojima se drže vodene boje, što je navelo na sumnju da su u sanaciji, umesto propisanog i namenskog materijala, koriste upravo vodene boje. E ako je Konkursnom dokumentacijom predviđeno čišćenje tj. pranje fasade, kao i reparacija oštećenih i nedostajućih delova kamena, kako su se čistili delovi koji su već tretirani vodenim bojama?

U delu pripremnih radova na sanaciji, naglašava se da "učvršćenje skele za objekat sa spoljne strane za kamenu fasadu nije dozvoljeno", a uslovima je naglašeno da se čišćenje izvodi specijalnim, a odgovarajućim sredstvom, po proceni stručnjaka.

Reparacija nedostajućih delova kamena i popunjavanje većih pukotina podrazumevala je vajarsku popravku i reparaciju nedostajućih delova kamena sredstvom za popunjavanje, a nestručno (ranije) reparirane delove trebalo je odstraniti i popuniti cementom/betonom i adekvatno obraditi.

Predviđeno je i saniranje pukotina na fasadnim pločama ubrizgavanjem sredstva za konsolidaciju, te fugovanje kamenih ploča vodootpornom fug masom u boji kamena na mestima gde materijal nedostaje ili je ispao u toku čišćenja. "Svi ponuđeni radovi moraju se odraditi stručno i kvalitetno, na način i u rokovima koji su određeni ugovorom, a u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, podzakonskim aktima, standardima i normativima koji se odnose na predmetne radove.

U slučaju zapisnički utvrđenih nedostataka u kvalitetu i očiglednih grešaka, dobavljač mora iste otkloniti u roku od 10 dana od dana sačinjavanja zapisnika o reklamaciji", navodi se u dokumentaciji, uz napomenu da se na radove daje garancija. Stručni nadzor nad radovima sprovodio je Zavod za zaštitu spomenika kulture a o tome na šta uopšte liči taj stručni nadzor najbolje govore snimci koji pokazuje radnicu koja četkicom prelazi preko fasade, a ispred nje je pakovanje nalik onome u kojem se nalaze vodene boje.

To je navelo na sumnju da se u saniranju koriste neadekvatna sredstva, vrednosti i kvaliteta daleko ispod normi za ovakve radove i ovako kvalitetnu površinu. Takođe, fotografije, napravljene u toku izvođenja radova, pokazale su da su radnici izbušili dalmatinski mermer kako bi postavili skele, što je navelo na sumnju da se uništava fasada.

Ipak i ovde se svojim izjavama "proslavio" Zavod za urnisanje spomenika Novog Sada koji je na pitanje da li je, pre svega, došlo do narušavanja stanja mermera usled bušenja fasade, kao i da li je u sanaciji zaista korišćena vodena boja, odgovorio da to nije slučaj. Kako dodaju, radovi se izvode prema elaboratu koji je izradio Tehnološki fakultet, a nadzor nad radovima je trostruk - stručni, konzervatorski i nadzor laboratorije za ispitivanje materijala.

Kako bi opravdala sva nepočinstva koja se izvode na zgradi Banovine oglasila se izvesna Tatjana Zagoričnik arhitekta konzervator, viša stručna saradnica Zavoda za zaštitu spomenika kulture: "Odmah prilikom uvođenja izvođača u posao, postavio se problem učvršćivanja skele, jer ukoliko se skela ne učvrsti i veže za objekat sa spoljne strane, skela se mora utezati kroz prozore objekta, a to opet nije moguće zbog toga što je predviđeno pranje fasade paročistačem, pri čemu se formira velika količina vode koja bi ulazila u prostorije, te svi prozori moraju biti dobro zatvoreni i zaštićeni PVC folijom (kako je i urađeno).

Uz saglasnost sva tri nadzora, dogovoreno je da se učvršćivanje i vezivanje skele za objekat vrši sa spoljne strane, što je moguće tanjim čeličnim ankerima, a zaptivanje mesta ankerisanja nakon uklanjanja skele vršiće se materijalima koji su inače predviđeni za sanaciju oštećenja na kamenim pločama, prema elaboratu, proizvođača 'Remers', koji je na licu mesta toniran prema boji kamena ('Remersovi' agregati i veziva tonirani određenim odnosom žutog i belog mermernog brašna)".

Kako dodaje, ova odluka je i upisana u građevinski dnevnik i overio ga je nadzor. Kada je reč o sumnji na upotrebu vodenih boja, Zagoričnik je lupila da su zapravo korišćeni pigmenti, koji su samo mešani u posudama za vodene boje: "Dva kamena bloka na samom službenom ulazu u zgradu Vlade, levo i desno, su bila posebno oštećena, te je reparacija morala biti odrađena celom površinom ta dva kamena bloka istim Remersovim materijalom koji je već naveden, a toniranja su izvršena zemljanim pigmentima uz dodatak akrilnog veziva.

Posude u kojima konzervatori vrše mešanje zemljanih pigmenata nikako ne govore o vrsti materijala". Sve u svemu pod izgovorom sanacije fasade izvođači radova su zapravo napravili trajnu štetu na mermeru, a prema mišljenju novosadske istoričarke umetnosti i dugogodišnje direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Donke Stančić, inače autorke knjige o Banovini ovde je reč o "najsurovijem načinu da se devastira fasada" ovakvog objekta: "Licemerje je kada se u okviru ovakvog projekta, koji se naziva obnovom fasade i koji se finansira iz budžeta, buši mermer na bezbroj mesta kako bi se učvrstila skela i time fasadu trajno devastirala.

Postavljanje ovako velike skele je stvar inženjerske struke, postoje velika iskustva na tom planu. Pitanje je da li bi izvođači isto tako radili i prilikom obnove, na primer, monumentalnih hramova? Brašovanova Banovina je toliko značajan objekat da je ceo posao morala da prati komisija vrhunskih eksperata, o čemu je morao da misli menadžment Zavoda.

U današnje vreme postoje tehnike i metode kako da se izradi dobar projekat skele, a da se izbegne njeno bilo kakvo vešanje na zidno platno, a ne daj bože i bušenje kamena. Ovo je bio poslednji način koji je trebalo primeniti. Skela, ukoliko je dobro isprojektovana, može da se osloni na tlo i fiksira negde pri krovu. Bušenje fasade na ovakav način je skandalozno a ono što Zavod sada opisuje kao "tanji čelični anker" je sramotno ".

Štaviše postoji još jedan problem o kome niko nije razmišljao a to je ponašanje novododatog materijala kojim je krpljena fasada tokom vremena jer "Oni ubacuju tonirani, mleveni mermer u pukotine. Postoji opasnost da, kada prođe neko vreme, te ispune promene boju i cela Banovina bude upljuvana raznobojnim zakrpama, što je vrlo realna pretpostavka.

Decidirano je Zavod morao da naglasi da na fasadi ništa ne sme da se pomera i devastira, a ovo je obnova fasade sa pranjem koje se pretvorila u devastaciju". Prema rečima Donke Stančić, radove je podhitno trebalo zaustaviti i krenuti sve ispočetka, ali po pravilima struke, dok još nije sve do kraja uništeno!

Bilo bi jako zanimljivo videti koji je to pametnjaković, kome je palo na pamet da buši fasadne mermerne ploče skele radi, i koji je načinio nepopravljivu štetu i to tako što je zbog čišćenja mermera, izbušio taj isti mermer i to tako da horizontalno, na svake dve širine skele (na osam metara) ide po jedna rupa u mermeru! To su stotine rupa.

Očito je reč o nekom ponavljaču davnom usmerenog školstva koji pojma nema da su i Egipćani znali da naprave podupirač u obliku trougla a nisu bušili piramide. Sramota. Onoga ko je to odobrio pod hitno je trebalo poslati u zatvor i naterati ga da plati svu štetu. Jer nikad više ne može biti kamen zamenjen kao originalni kad je montiran. Nikad. Da potrefe nijansu nema šanse.

Uglavnom „konzervatori" su uništili sve čega se dotaknu. A nije ih briga jer će posle doći neki drugi pa će oni to popravljati... i tako u krug... a ovo 'objašnjenje' za vodene boje je smešno, kao nisu korisćene vodene boje samo posuda u kojoj stoje...Što se nadzora tiče kakva je uopšte Tatjana Zagoričnik stručnjak/inja!? Pre svega kako može nadzor bez saglasnosti projektanta da menja bilo šta u smislu izmene projektantskog rešenja? Skela je čisto građevinski projekat, a Tatjana je arhitekta, odakle pravo, a i hrabrost menjati čak i uslove iz tenderske dokumentacije? Ako u konkursu stoji da se ne sme bušiti mermer, onda ne sme!

NEKO se, posle 80 godina postojanja zgrade, osmelio da to sredi... Naravno, u zemlji Srbiji, svaki posao koji se radi je: "nameštanje, krađa, ugrađivanje". Zato je prvo, po javnoj nabavci, urađen Elaborat, koji je, posle 2 meseca laboratorijskog i terenskog ispitivanja dostavio Tehnološki fakultet NS...

Posle toga, bila javna nabavka za izvođača... Javilo se njih 5 - izabran onaj sa najnižom cenom...Svi radovi se izvode u skladu sa Projektom a i projektant je izabran na javnoj nabavci! Sve se radi uz nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Tehnološkog fakulteta NS..

Ovi gore pobrojani su valjda kompetentni?! Ili su ZA SVE kompetentni! Sve je ovo moglo bez bušenja mermerne fasade ali firma očigledno nema dovoljno znanja i stručnosti u vezi postavljanja skela a normalno da nema jer se parket ne postavlja po fasadi već po sobama. A o tome da pojma nemaju šta rade najbolje govori činjenica da je bilo kakva rupa u mermernoj oplati potencijalno oslabljenje spoja fasade na zgradi koja ako se ne sanira kako treba definitivno postaje rizik za par godina.

Ko buši mermer na Banovini?! Ko to sve dozvoljava?! O stručnosti onih koji bi trebali da saniraju mermer ne vredi ni počinjati jer takvog kadra je teško naći i u razvijenim zemljama a kamoli u Srbiji. Tradicionalno će se sve ovo nakaradno odraditi za proslavu i onda nakon par godina opet Jovo nanovo kad "proradi" sanirana fasada, tražiće izvođača za zamenu ostećenog mermera a možda i čitave fasade.

Samo par dana nakon početka radova se pokazalo kako se na stručan i sofisticiran način, pošto ne može hoblericom za parket, fasada čisti "šlajfericom" i pritom ostaju duboki risevi u mermeru a to bi kao trebalo da bude poliranje mermera i to šlajfericom!

Doduše to nije ništa novo pošto nakon šlajfovanja i struganja poliranih mermernih fasada Bogorodičine crkve u Studenici pod najstručnijim nadzorom Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, i rušenja subotičkog pozorišta, takav nivo divljaštva i varvarstva nije poznat u novijoj istoriji prilikom restauracije takvog kulturnog dobra!

Ako je konkursnom dokumentacijom bilo striktno navedeno da "učvršćenje skele za objekat sa spoljne strane za kamenu fasadu nije dozvoljeno", onda nije moglo ni saglasnošću nadzora da se to učini, jer je na taj način možda neko oštećen, posto je odustao od učešća na konkursu zbog te okolnosti ili je možda zbog drugačija i skupljeg rešanja imao skuplju ponudu.

Svejedno, naknadnim dozvoljavanjem bušenja, nadzor je izvođaču nedozvoljeno pomogao na štetu samog spomenika. Ako postavljanje skele traži bušenje fasade, onda normalan čovek neće postavljati skelu nego će koristiti kamion sa hidrauličnom platformom.

Kako se koji deo fasade očisti i sanira, tako se kamion preparkira za nekoliko metara i nastavi čišćenje. Kada je krenulo sa čišćenjem mermera na kuli Banovine celu su je izbušili kako bi mogli da ankerišu skelu. Ako je problem bio učvršćivanje skele samo je trebala da se napravi samostojeća skela kao kada se postavljaju skele unutar objekata sa visokom tavanicom kada se renoviraju, i stajala bi sama od sebe!

Zapravo ima tu izgleda i jedna dobro zakamuflirana ideja a to je da se konstatuju što veća oštećenja mermera i naknadno izvrši zamena a stari mermer bi dobro izgledao npr. u vilama, vikendicama...Uglavnom stručni nadzor i izvođač radova su bukvalno naneli veću štetu zgradi Banovine nego fašistički strani okupatori '41 koji su samo skinuli i skonili medaljone iznad ulaza! A sad lepo treba da izvadimo štopericu i merimo kojom brzinom će gips da se ispere iz rupa koje su napravili u mermeru.

Da li su "stručnjaci" rupe popunili žvakom ili plastelinom? Jesu li tzv. ,,majstori,, po direktivi onih za zaštitu spomenika planirali da srede fugnove i one roše sto su napravili projektom za stabilnost skele ? Međutim sam parketar izvođač radova naišao je na neočekivane veoma nerešive probleme i to onog trenutka kada je sa svojom šlajfericama stigao do delova zgrade gde površine koje je trebalo očistiti nisu ravne već zaobljene, recimo nadvratnike portala i stubove ispred ulaza.

Naravno problem je nastao pre svega jer iako je projektom bilo predviđeno da se čišćenje vrši isključivo paročistačem što je moguće raditi na apsolutno svakoj ravnoj ili krivoj površini, izvođaču je daleko lakše bilo da struže i šlajfuje a umesto paročistačem da šprica vodom pod pritiskom praveći roše u krečnjaku i usput poplavu u suterenu Banovine jer je u trenutku snimanja fotografija iz zgrade izjurio jedan od pripadnika obezbeđenja vičući da prestanu sa štrcanjem jer pliva suteren Banovine i to baš deo sa nekakvom arhivom!

Naravno osim eventualnog ručnog šlajfovanja što je naravno veoma sporo i dosadno, mašinsko šlajfovanje krivih površina nije izvodljivo pa je stoga iznađeno solomonsko rešenje i to tako što su kupljene kante Juboflora i sve problematične površine su lepo prebojene i tako postale lepše i nove mermerne površine stare Banovine!

Pravo čudo da nakon 30 godina nisu pokušali ponovnu sanaciju fasade jogurtom pošto je on, poput juboflora lep i beo.

Pred još većim problemom izvođač se našao kada je krenula obnova dekorativne ograde duž zelenih površina gde je solomonsko rešenje pronađeno najpre u šalovanju nedostajućih delova betonom a potom njegovim oblaganjem veštačkim kamenom i toniranjem odgovarajućom nijansom bele farbe!

Na kraju ponovo parafraziramo genijalnog Drajfusa: Novi Sad, danas raj na zemlji, sutra pustoljina.

A šta će tek ostati nakon cirkuske manifestacije NoviSad 2021? Ko preživi pričaće!