Natrag

Do koske

Treba da oprostima zločincima iz vrhova vlasti, ali tek kada završe na vešalima i zatvorima

Ne smemo im zaboraviti zločine i pljačku

Svrgnuti sudanski dikator Omar al Bašir osuđen je, pre tri nedelje, na zatvorsku kaznu zbog korupcije. Poslednjeg dana prošle godine, sud je izrekao smrtnu presudu za 29. pripadnika tajne policije, koji su učestvovali u mučenju i ubistvu opozicionog aktiviste. Okrivljeni su se branili tvrdnjom da su "samo vršili dužnost i radili svoj posao". "To i ja sad radim, zato vas kažnjavam smrću", rekao je sudanski sudija. Na pitanje da li želi da osuđenici budu pomilovani, brat pokojnog aktiviste je odgovorio: "Ubistvom nevinog čoveka odrekli su se prava na život, neka budu pogubljeni".

Milica Grabež

Tako to rade ozbiljni narodi u ozbiljnim državama. Srbija, nažalost, nije Sudan. Srbija nije ni Hrvatska, gde je, takođe krajem prošle godine, bivši premijer Ivo Sanader osuđen na šest godina zatvora zbog primanja mita u aferi oko prodaje naftne industrije INA mađarskom MOL-u. Sanader se već nalazi u zatvoru, po pravosnažnoj presudi kojom je kažnjen na 4,5 godine robije zbog primanja provizije prilikom prodaje preduzeća "Planinska". Sanader je bivši predsednik HDZ-a, koji je na vlasti, ali ni to mu nije pomoglo.

U Srbiji nikad nije osuđen nijedan predsednik ili premijer, iako su se nalazili na čelu organizovanog kriminala, koji 30 godina pljačka državu i narod.

Srbija je i zvanično proglašena najsiromašnijom državom u Evropi, a njeni politički lideri su uverljivo najbogatiji.

Od 1992. godine do danas, ukupni izgubljeni GDP iznosi 485 milijardi dolara. Aktuelna vlast Srpske napredne stranke dodatno je ubrzala pljačkaški trend.

Braća Vučić, njihovi kumovi, poslovni partneri i politički saradnici prisvojili su sve javne resurse, postali su vlasnici zemljišta, reka, planina, fabrika i ljudi. Zaveli su diktaturu težu od one kakva je doskora bila u Sudanu.

Kao u zatvorima Al Bašira, tako i kod Aleka Vučića umiru kritičari vlasti. Milorad Nikolić je 2017. godine uhapšen zbog uvreda na račun Vučića, koje je napisao u SMS poruci. Pod nerazjašnjenim okolnostima umro je u zatvorskoj bolnici. Zbog psovki na Tviteru, koje je uputila Danilu i Milici Vučić, već četiri meseca se u pritvoru nalazi Aleksandra Janković-Aranitović. Prekršena su sva njena prava, samo još nije ubijena. Vučićeva vlast je, takođe nezakonito, uhapsila Nikolu Pilipovića zbog nošenja plastične makete vešala na opozicionom protestu u Beogradu. Sa svojih 15 godina, taj dečak je postao najmlađi politički zatvorenik u Evropi.

Dok se nad građanima vrši stravična tortura, vlast štiti kriminalce iz svojih redova. Zoran Babić, direktor "Koridora Srbije" učestvovao je u saobraćajnoj nesreći u kojoj je ubijena Stanika Gligorijević. Prošlo je 11 meseci, zvanična istraga još traje, a nezvaničnu presudu je izrekao Vučić. Pogledao je snimak ubistva na naplatnoj rampi i zaključio da Babić nije kriv. Kao odštetu, porodici poginule žene ponudio je jedan traktor.

Babić nije ni to uradio, nije ni izrazio saučešće. Baš ga briga. Platio je zaštitu, pa može da se provodi na Brionima, Mikonosu, Vrnjačkoj banji... U jednoj ruci tompus, u drugoj viski, a na uvo mu peva Aca Lukas.

Bahati kriminalci poput Vučića i Babića manji su problem od straha u koji je okovan narod. Postoji pedesetak ljudi - svedoka s naplatne rampe, policajaca, tužilaca, advokata i sudija - koji znaju da je Babić vozio smrtonosni auto. Znaju, a ćute. Nisu svi podmićeni, niti su saradnici režimskih ubica. Uplašeni, pristaju da učestvuju u prikrivanju istine, iako su svesni da sutra i njih može da zadesi sudbina Stanike Gligorijević.

Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka, ubio je maloletnu Andreu Bojanić. Ivana Bodrožić, ljubavnica Željka Mitrovića umrla je u "Hajatu" od prekomerne doze droge. Dve godine kasnije u saobraćajnom udesu poginula je njena majka Nada. Opet su političari, policajci, mediji, tužioci i sudije uspeli da izvrdaju pravdu i da se narugaju pokojnim žrtvama.

- I ja samo vršim svoju dužnost, zato vas osuđujem na smrt - rekao je sudanski sudija.

U Srbiji nema takvog. Ovde sudije misle da im je dužnost da izvršavaju naloge političara iz vlasti. Drugačije i ne može da bude kad srpskim pravosuđem upravlja Aleksandar Vučić, preko Nikole Selakovića i Aleksandra Stepanovića, večitog predsednika beogradskog Višeg suda. Osam sudija je ignorisalo dokaze i zakon, izvršavajući nalog po kome je Aleksandru Obradoviću, uzbunjivaču iz "Krušika", određen pritvor.

Zloupotrebom sudijske funkcije, za sitne pare ili političku milost, čak 17 sudija je nekoliko godina pomagalo Predragu Rankoviću, zvanom Peconi, da izbegne odgovornost za ozbiljna krivična dela. Na isti način srpsko pravosuđe štiti Zvonka Veselinovića i ostale pripadnike njegovog kriminalnog klana. Iste sudije, bez imalo griže savesti, potpisuju izvršne presude kojima omogućavaju javnim izvršiteljima da građanima, zbog neplaćenih računa za struju i komunalija, otimaju stanove, stare televizore, frižidere, knjige i dečje igračke...

Strah, koji je paralizovao celo društvo, stvoren je uverenjem da Srbija nije pravna država i da su kriminalci jači od pravde. Za takvo stanje najodgovorniji su tužioci, pre svih Zagorka Dolovac. Ona je simbol svih nekažnjenih zločina, koji u dugogodišnjem kontinuitetu razaraju državu.

Tako će ostati dok god se Srbi ne ugledaju na civilizovanije narode, kakvi su Sudanci, pa ne uzmu sudbinu u svoje ruke, oslobode se diktatora i njegovih saradnika. A, do toga će doći kad-tad. Sudanci su se digli na ustanak kad je ubijen seoski učitelj. Ne zna se šta može da bude varnica koja će zapaliti Vučićevo bure baruta, kojim se on igra dok sprovodi torturu nad podanicima.

Kad se to desi, oslobođenje će biti potpuno samo ako se sprovede potpuna pravda, kao satisfakcija svim žrtvama naprednjačkih zlikovaca i čistka, koja će stvoriti uslove za budućnost bez aveti prošlosti.

Na optuženičkoj klupi moraju da se nađu braća Vučić i svi ostali saučesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Nije dovoljno da za ubistvo Stanike Gligorijević odgovara samo Babić, nego i svi svedoci, policajci i tužioci koji su ćutanjem prikrivali zločin. Isto važi i za ostale zločine, od onih koje je izvršila pinkoidna porodica Mitrović, do svakog sudije, zapisničara i sudskog kurira, koji su svesno sabotirali pravdu.

Sudijama i tužiocima, pre svih Stepanoviću i Dolovac, treba dati šansu da u fer i poštenom postupku odgovaraju za zloupotrebu funkcija. Neka priznaju po čijem nalogu su i za kakvu nadoknadu štitili ubice, razbojnike, prevarante i siledžije. Neka otkriju ko je i koliko platio da zastare procesi protiv Bogoljuba Karića, Mihalja Kertesa, Mlađana Dinkića i ostalih štetočina, koje su zavile Srbiju u crno. Nije dovoljno da odgovara samo Miroslav Bogićević, vlasnik Koncerna Farmakom, već i svi političari i finansijski manipulatori, predvođeni Sinišom Malim, koji su mu omogućili da izvrši višemilionske prevare. (Siniša Mali mora da bude kažnjen i zbog prebijanja svoje supruge Marije, kao što i tužioci treba da budu sudski sankcionisani jer su odbili da sprovedu istragu, na šta su bili obavezni po službenoj dužnosti.)

Milion je razloga da Nebojša Stefanović završi na optuženičkoj klupi. Društvo bi morali da mu prave tata Branko i kumovi Goran i Aleksandar Papić. Međutim, makar disciplinskim kaznama trebalo bi da budu podvrgnuti policajci koji su, pre neki dan, salutirali i raportirali Biljani Popović-Ivković, prilikom dočeka na beogradskom aerodromu, kad se vratila s novogodišnje ekskurzije u Dubai.

Umesto da je privedu i saslušaju pod sumnjom da je korupcijom došla do 400.000 evra kojima je nedavno kupila stan na Vračaru, policajci stoje mirno pred propalom televizijskom voditeljkom s trenutnim statusom državnog sekretara u MUP-u.

Srbija ima solidnu zakonsku regulativu, samo nema sudije koje su spremne da je sprovode. Za pokretanje istrage dovoljno je proveriti poreske prijave i imovinu političara i ostalih kriminalaca. Posle toga, treba im oduzeti razliku i podneti krivične prijave. Takvu proveru ne bi prošao ni Aleksandar Vučić. Naprosto, nema šanse da dokaže da je na zakonit način, s platom od hiljadu evra, kupio "Hublot" sat od 42.000 evra, a kamoli sve ostalo.

- Za ubistvo Zorana Đinđića neće biti kažnjeni samo nalogodavci i izvršioci, nego i svi koji su se tome obradovali - rekao je Dušan Mihajlović, ministar policije u vreme atentata.

Naravno, ništa od toga nije ostvareno, ali ideja mu je bila dobra. I za ubistvo Srbije treba da budu kažnjeni nalogodavci, izvršioci, pa i oni koji su se obradovali. Kako režimski novinari, tako i naprednjački sendvičari i botovi, koji svesno učestvuju u zločinima kriminalnog klana okupljenog oko Srpske napredne stranke.

- Treba da oprostimo svojim neprijateljima, ali tek kad završe na vešalima - napisao je nemački pesnik Hajnrih Hajne.

Samo primenom tog uputstva Srbija može da se izvuče iz blata u kome je drži vladajuća kasta. Potrebno je, kao u Sudanu, da se pojave sudije koje će izreći najteže presude, ali i članovi porodica žrtava, koji neće slegnuti ramenima i oprostiti ubicama, nego će zahtevati punu pravdu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane