Natrag

Na nišanu

Kako je berzanski špekulant okupirao Balkan i odatle ratuje i protiv američkog predsednika Trampa

Soroševa Srbija

Kad bi Ustav definisao realno stanje, u Preambuli bi trebalo da piše: Republika Srbija je privatno vlasništvo Džordža Soroša. Sve je njegovo, vlast i opozicija, državne institucije i nevladine organizacije, pravosuđe i mediji, firme i ljudi. Unutrašnja i spoljna politika usklađuju se sa Soroševim interesima, on donosi odluke o načinu rešavanja kosovskog pitanja, odnosima s Amerikom, Rusijom i Kinom, puta ka Evropskoj uniji i svemu ostalom. Soroš je podržavao hrvatsko etničko čišćenje Srba iz Krajine, muslimansku stranu u bosansko-hercegovačkom ratu, albanske teroriste i NATO agresiju na SR Jugoslaviju, a sada preko svog namesnika Aleksandra Vučića realizuje plan da Srbiju pretvori u migrantsku tampon-zonu.

Predrag Popović

Džordž Soroš već skoro tri decenije ulaže u srpske političare, privrednike, sudije, novinare i koga sve ne, ali najviše mu se isplatila investicija u Aleksandra Vučića.

Tek kad je kupio Vučića, Soroš je zatvorio poslovnu konstrukciju i postao apsolutni gospodar Srbije.

S obzirom na uticaj koji ima na sve vlade eks-jugoslovenskih država, preuzeo je kontrolu nad celim Zapadnim Balkanom, koji sad prekraja po svojoj volji.

Do statusa nezvaničnog vlasnika Srbije, Soroš nije došao lako. U vreme ratnog raspada SFRJ, svrstao se na stranu neprijatelja Srba ,gde god bili.

U Beogradu je osnovao fondaciju, koja je finansirala nevladine organizacije i medije, koji su promovisali ljudska prava, demokratske principe i, naročito, optužbe protiv Srbije za agresiju i ratne zločine.

Soroševi abonenti, poput Biljane Kovačević Vučo, Borke Pavićević, Sonje Biserko i Nataše Kandić, brzo su stekli i opravdali imidž srbomrzaca.

Vrhovni sud Srbije je, u februaru 1996. godine, oduzeo licencu Soroševom fondu, ali šest meseci kasnije dozvolio je da se ponovo registruje pod nazivom Fond za otvoreno društvo.

Vlast Slobodana Miloševića je prvi poraz doživela početkom 1997, kad je Zoran Đinđić izabran za gradonačelnika Beograda. Džordž Soroš je došao u Beograd da mu lično čestita. Međutim, šest godina kasnije, kad je američki multimilioner drugi put stigao u Srbiju, Đinđić mu se nije obradovao. Hladan prijem izazvan je Soroševim zalaganjem da Srbija prizna nezavisnost Kosova, za šta bi "bila nagrađena stavljanjem na brzi kolosek puta ka Evropi".

Pod tim pritiskom, Vojislav Koštunica je zauzeo još tvrđi stav prema Sorošu. Otopljenje je došlo s Borisom Tadićem.

U skladu sa svojim karakterom i inteligencijom, Tadić ne samo što nije pružao otpor, već je pomagao Sorošu da uštedi na izdacima. Na Sorošev zahtev, Tadić je njegove abonente, razne nevladine organizacije, agencije i medije, stavio na budžet. Što bi skromni multimilioner plaćao svoje saradnike, kad to mogu građani Srbije?

Ipak, ni sva servilnost nije pomogla predsedniku Demokratske stranke da opstane na vlasti. Prljavi posao oko priznanja nezavisnosti albanske republike Kosovo morao je da obavi neko jači, s nacionalističkim pedigreom, ko može da razbije otpor svojih dojučerašnjih ideoloških sledbenika.

Majstori iz Lenglija su pogrešno procenili da će zadatak ispuniti Tomislav Nikolić. Iako se trudio, svom snagom pljujući po svom radikalskom vojvodstvu, Nikolić nije mogao da dobaci. Na sreću stranih investitora, scenu je okupirao Aleksandar Vučić i izvršio sve njihove naloge.

Prvih 15 godina svoje krvave politikantske karijere, Vučić je vredno satanizovao Soroša, predstavljajući ga kao najvećeg i najagresivnijeg neprijatelja svega srpskog. Kao mladi radikalski jurišnik, Vučić je usled mržnje prema tom mađarskom Jevrejinu koketirao sa antisemitizmom. U njegovoj produkciji, Srpska radikalna stranka je objavila knjigu "Protokoli sionskih mudraca", a Vučić je na tribinama objašnjavao kako holokaust nad Srbima vrše, finansiraju i promovišu Jevreji, Madlen Olbrajt, Đerđ Soroš, Andre Gliksman, Bernar-Anri Levi i ostali.

Od samog Soroša, Vučić je više i strasnije napadao samo njegove plaćenike, srpske sorošoide. Na udaru su se nalazili predstavnici nevladinih organizacija i medija, koji su dobijali novčanu pomoć Fonda za otvoreno društvo.

- U Srbiji ne postoje nezavisni mediji. Postoje antisrpski mediji, ali oni nisu nezavisni, pošto zavise od centara iz kojih se finansiraju. Za novac, za šaku dolara, objavljuju laži o Srbima. Soroš novcem kupuje oružje kojim se ubijaju Srbi u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj, a ovde kupuje političare i novinare koji opravdavaju te zločine i još nas optužuju što, valjda, ne ginemo dovoljno brzo i u dovoljnom broju - tvrdio je Vučić.

Optužbe je zaoštrio u vreme NATO bombardovanja. U svoj toj nesreći, koja je zahvatila SR Jugoslaviju, kao jednu od retkih pozitivnih stvari isticao je to što je Fond za otvoreno društvo zatvorio kancelariju i obustavio rad.

- Soroševe bombe nas ubijaju, ali bar nas više ne truju njegovi plaćenici - govorio je ratni ministar informisanja.

Nije mogao da obuzda bes kad bi mu neko napomenuo kako Fond za otvoreno društvo ne finansira samo projekte NVO i određene medije, već i državne institucije, kao i da deli humanitarnu pomoć. Nije dozvoljavao ni minimalnu mogućnost da se Sorošu pripiše bilo šta korisno i pozitivno.

Od tog stava nije odstupao ni nakon što se iz radikalskog nacionaliste transformisao u evroatlantskog fanatika. U početku, sa izuzetnom pažnjom skrivao je tragove kontakata sa soroševim plaćenicima.

U dve odvojene akcije, sredinom i krajem 2009, izvršio je pripremu medijskog terena za opravdanje promena. Oba puta zvao je desetak novinara iz raznih redakcija i tražio telefonski broj Sonje Liht i Milana Nikolića, tobože da im se zahvali što su negde rekli nešto pohvalno za njega i Srpsku naprednu stranku. Znao je da će, pre ili kasnije, javnost saznati da je odustao od optužbi protiv Soroša, pa je hteo da to prikrije lažnom pristojnoću kako ne bi uznemirio patriote, koji ga još nisu prozreli. Nije prošlo mnogo vremena, kad je SNS prigrabila vlast, prestala je potreba za takvim predstavama.

Fondacija za otvoreno društvo, kao osnovne ciljeve svoje delatnosti ima razvoj demokratske kulture, uvažavanje različitosti, vladavinu prava, puno poštovanje ljudskih prava, dobrog upravljanja i odgovornosti.

S tako proklamovanim stavovima, Fondacija je podržala Vučićevu diktaturu, gušenje demokratije, divljački progon svakoga ko misli drugačije, zloupotrebu pravosuđa i zatiranje ljudi i ljudskih prava. Izborne procese, koji su proticali u senci naprednjačkih batinaša, Fondacija je opisivala kao demokratske, "bez većeg kršenja demokratske procedure".

- Vlada Aleksandra Vučića uživa najviše poverenje političkog Zapada. Građani veruju da demokratska i razvojna agenda s ovom Vladom mogu biti osnažene i da je Vlada ozbiljna kada govori da će pobediti sveprisutnu korupciju - navodi se u Završnom izveštaju Fondacije za otvoreno društvo za 2014. godinu.

Jedina primedba odnosi se na "odsustvo kritičkog stava Vlade prema agresiji Rusije na Ukrajinu". Po sorošoidnoj proceni, sve ostalo Vučić radi dobro, lepo satanizuje političke protivnike, gasi medije, hapsi i osuđuje građane koji ga psuju po društvenim mrežama, pljačka državnu imovinu, otima penzije i štiti od odgovornosti opskurne kriminalce iz svog okruženja.

Nije lako priznati, ali, kad je počelo to zbližavanje, Vučić se držao dostojanstvenije od Soroševih saradnika. Po starom običaju, svojim tupim oruđem u radikalskom maniru udarao je po Sorošu. Naprednjački bilten Informer često su ukrašavali naslovi: "Soroš pobesneo, hoće da sravni Srbiju sa zemljom", "Soroš finansira rat u Srbiji", "Soroš dovodi migrante da unište Srbiju" i slično. Informer je predstavljao Soroša kao "zloglasnog američkog tajkuna, koji stoji iza tzv. obojenih revolucija na istoku Evrope" i "beskrupuloznog milijardera koji je odgovoran i za krvavi rat u Ukrajini, a ne žali silne pare ne bi li i Srbiju gurnuo u totalni haos".

Kao dokaz tih tvrdnji, Dragan J. Vučićević je objavio spisak plaćenika i cenovnik po kome "urušavaju Srbiju, ne bi li na vlast doveli američke marionete".

- Od 2011. do 2014. godine Soroš je raznim NVO, novinarima, ali i sudijama, tužiocima i fakultetima u Srbiji isplatio tačno 391.940.146 dinara, što iznosi skoro četiri miliona evra.

Ogromne pare dobili su Centar za kulturnu dekontaminaciju Borke Pavićević (2.242.776 dinara), Helsinški odbor za ljudska prava Sonje Biserko (2.228.400 dinara), Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić (1.466.100 dinara) i Medija centar NUNS-a Vukašina Obradovića (5.689.125 dinara). Tu su i Fond "Ana i Vlade Divac" (2.633.638), Fond B92 Verana Matića (2.001.250), ANEM (3.956.225), Peščanik (1.297.400) i Centar za evroatlantske studije Jelene Milić (2,508.400).

Na spisku se nalaze i Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, koji su dobili 5.152.000, odnosno 7.294.500 dinara - navodi se u tekstu Informera, u kome su citirani podaci otkriveni posle hakerskog upada u administrativni sistem Soroševe Fondacije.

I bez hakera, odlaskom na sajt Fondacije mogu da se vide informacije o tome ko je, koliko i za koje projekte dobio novca. Fondacija je, prema Završnom izveštaju za 2014. godinu, određenim sredstvima podržavala projekte raznih saveta i odbora nacionalnih manjina, zrenjaninski Centar za razvoj civilnog društva (20.198 dolara), Centar za istraživanje etniciteta (29.542 dolara), više od 330.000 dolara uloženo je u rad nekoliko romskih organizacija, a oko 44.000 u LGBT projekte. Po dvadesetak hiljada dolara dobili su Beta i Produkcijska grupa "Mreža" Olje Bećković.

Osim Vučićevića, aktivnosti Fondacije za otvoreno društvo naljutile su i Željka Mitrovića, koji je Džordžu Sorošu u otvorenom pismu poručio da "ne može destabilizovati Srbiju sa tih četiri miliona dolara".

- Sa tim novcem mogli ste sagraditi u Srbiji 40 škola, 120 ambulanti ili 10 bolnica, ali zbog čega bi Srbiju pomagali na takav način kada je jeftinije kupovati pogubljene ljudske duše koje se pre ili kasnije moraju prisetiti ujka Đoleta! Ja lično razumem da mojoj prijateljici Borki Pavićević trebaju donacije, ona bi mogla s njima da plati još sudskih taksi kako bi tužila i dekontaminirala otvorene žive programe na televizijama na kojima se čuje različita reč. Poštovani Đole, ja otvorena pisma pišem u skladu sa uspostavljenim slobodama u našoj zemlji, ne treba za to neka posebna hrabrost, uostalom i vi i ja ponekad idemo u toalet, to je mesto gde se i najhrabriji useru, ali vam ja obećavam da to neću raditi van toaleta, a zanima me kakvi su vaši planovi u vezi sa ovim - napisao je Mitrović ono što je Vučić tada mislio.

Uostalom, to je, bez direktnog prozivanja Soroša, istakao i sam Vučić: "Nije velika tajna kako se finansiraju oni koji me napadaju. Biće uvek onih koji će plaćati novcem spolja da se urušavaju vlada i predsednik. To je u skladu sa zakonom i dobar deo tih para će završiti u našoj zemlji. Nemam problem sa tim što rade, narod samo treba da zna šta je istina." Ipak, Vučić je, u osvetničkom zanosu, posle otkrića ko finansira proteste "Žute patke" zbog rušenja Savamale, napravio poslovne probleme Sorošu.

Preko svoje kompanije "Mid Europa Partners", Džordž Soroš je 2015. godine kupio "Danube Food grupu", u okviru koje se nalaze "Knjaz Miloš", "Imlek" i "Bambi". Soroš je bacio oko i na "Galeniku", ali Vučić je to namenio drugom kupcu, pa su pregovori propali.

Sukobi, koji su, različitim intenzitetom, trajali od početka devedesetih, definitivno su zaboravljeni 2017. godine. Vučić i Soroš su se zbližili na proklamovanom putu ka Evropskoj uniji i zaokruživanju nezavisnosti albanskog Kosova, a zatim i na balkanskoj ruti, kojom su migranti s Bliskog istoka stigli u Srbiju.

Kad je, 2015, stigao prvi izbeglički talas, Vučić je shvatio da opet može da profitira na tuđoj nesreći. Ranije je zarađivao eksploatacijom tragedije Srba s one strane Drine i Dunava, a sad mu se namestilo da isprazni džepove izbeglih Sirijaca, Pakistanaca i ostalih mučenika. S pilićarskim karakterom, nije video širu sliku, zadovoljio se da migrantima naplaćuje smeštaj, hranu i transport kroz Srbiju. Tek posle određenog vremena, shvatio je da mu je sekira opet upala u med.

Petar Panić, glavni organizator transporta od Preševa do Subotice, kod migranata je pronašao knjižicu "Emigrantski vodič", napisanu na arapskom. U vodiču za izbeglice nalazile su se mape, brojevi telefona raznih državnih institucija, bolnica i humanitarnih organizacija.

Kad mu je Panić dao tu knjižicu, Vučić je odmah uvezao kombinaciju. Pošto je izdavač bila organizacija W2EU (Welcome to EU), koja deluje u sistemu Fondacije za otvoreno društvo, znao je kako treba da izvrši pritisak na Soroša.

Pokrenuo je medijsku kampanju, kojom je zastrašivao građane Srbije najezdom migranata, opasnih talibana i džihadista. Što je tražio, to je dobio. Uz posredovanje zajedničkog saradnika Tonija Blera, Džordž Soroš je pozvao Vučića na tajni sastanak u Njujorku. Naprasno, kao da ništa nije bilo, Soroš je izgubio imidž najomraženijeg neprijatelja vaskolikog srpstva i postao "uticajni filantrop", a Vučiću je oprošten radikalski staž i overen sertifikat "partnera Zapada". Od tada, gde ujka Đole okom, tu mali Alek skokom.

- Do prvog susreta je došlo na inicijativu našeg osnivača, koji je vrlo zainteresovan za brzo napredovanje regiona prema EU i spreman je da doprinese njegovog ubrzanju. Gospodin Soroš nije zabrinut onim što gospodin Vučić radi u Srbiji, ali primetio je da je proces pridruživanja usporen. Gospodin Vučić je o tome otvoreno razgovarao i sa gospodinom Aleksandrom Sorošem. Nije bilo previše diplomatije. Dve strane se nisu usaglasile o svakom pitanju, ali postignuta je saglasnost da će Fondacija nastaviti sa naporima za unapređenje situacije u onim oblastima koje su od značaja za pridruženje EU - objasnila je Jadranka Jelinčić, tadašnja izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo, koja je prisustvovala prvom beogradskom susretu dva Aleksandra, Vučića i Soroša.

U seriji uglavnom tajnih sastanaka koji su usledili, Soroš Junior i Vučić su se lako i brzo sporazumeli oko trgovine Kosovom, a zatim i o planu da se u Srbiji napravi sabirni centar za migrante. Kad je Bliski istok zahvatio ratni požar, zahvaljujući ISIS-u i sirijskim pobunjenicima, Soroš je odlučio da izbeglice preseli u Evropu.

Po njegovoj ideji, u razvijene države EU trebalo je da se godišnje integriše oko milion migranata. Plan je brzo propao.

U prve dve godine stiglo je desetostruko više izbeglica, što je opteretilo ekonomski sistem i domicilno stanovništvo. Vučiću je ponuđeno da od Srbije napravi Sarabiju, odnosno Srbistan. Ponuda je potkrepljena solidnim honorarom.

Samo u jednoj tranši, kako se sam hvali, Vučić je dobio 20 miliona evra, a to je pratio dogovor da Soroševe i druge evropske humanitarne organizacije plate po 11 evra dnevno po glavi migranta.

Na tome je Vučić, u poslednje dve godine, zaradio još 60 miliona evra. Kompletan posao biće završen kad se migranti trajno nasele u Srbiji. I za to postoji utvrđena cena. Soroš nudi 15.000 evra po jednoj izbegličkoj porodici. Vučić je to prihvatio, s namerom da novac zadrži za sebe, a da im, kao protivvrednost, dodeli domaćinstva u napuštenim selima širom Srbije, najviše u Vojvodini.

Kako bi se brže i efikasnije realizovao taj plan, a istovremeno i rešilo albansko pitanje na Balkanu, Soroš i Vučić su odlučili da naprave "mali šengen".

Ideja o formiranju "mini šengena", kojim bi se ''olakšao protok robe i ljudi'' između Srbije, Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore, nastala je u kuhinji Džordža Soroša.

Kritičari su odmah prepoznali nameru da se iza skraćenog šengenskog plašta sakrije Velika Albanija. Neočekivano, ideji se suprotstavio odlazeći kosovski premijer Ramuš Haradinaj. Zahvaljujući njemu, javnost u Srbiji je saznala da se Vučić nekoliko puta tajno sastajao s Aleksandrom Sorošem i njegovom saradnicom Viktorijom Nuland, koja je pre pet godina, dok je imala istaknuto mesto u američkoj diplomatiji, imala zapaženu ulogu u pripremi uslova za rat u Ukrajini.

Otkad je napustila Stejt department i prešla na budžet Fondacije za otvoreno društvo, Nuland je zadužena za kontrolu balkanskih lidera. Ona je najzaslužnija za smenu vlasti u Makedoniji. Kad je Nikola Gruevski pokrenuo kampanju "desorošizacije" Makedonije, Nuland ga je zatrpala aferama, medijskim i pravosudnim pritiscima, što je dovelo do njegovog bekstva u Mađarsku, pod zaštitu Viktora Odbrana, najozbiljnijeg evropskog protivnika Soroša.

S druge strane, Nuland je prinudila lidere albanskih stranaka da podrže Zorana Zaeva. Zauzvrat, "mini šengenom" formiran je jedinstven albanski prostor, od Drača do Tuzi i Preševa, pa i severnije, sve do Horgoša.

Projekat, čija realizacija je počela u septembru, već bi bio okončan da se nije usprotivio Haradinaj. U dokumentu, koji je prošle nedelje objavila prištinska "Gazeta Ekspres", Haradinaj je optužio albanskog premijera Edija Ramu da manipuliše interesima Albanaca s Kosova. On je istakao da iza "mini šengena" ne stoje ni SAD, ni EU, nego Aleksandar Soroš, koji se s Vučićem i Ramom tajno sastajao u Tirani, Beogradu i Skoplju.

Prema toj proceni, Srbija će iskoristiti "mini šengen" kako bi se prikazala kao konstruktivan faktor u regionu, "bez ispunjenja obaveza prema Kosovu". Pored toga, "mini šengen" bi naneo štetu kosovskoj ekonomiji, pošto bi Priština morala da ukine odluku o stoprocentnom podizanju taksi na robu iz Srbije.

Edi Rama je kratko i jasno odbacio Haradinajeve optužbe tvrdnjom da je kosovski premijer "običan lažov". Aleksandar Vučić se nije oglasio, o svojim odlukama on se dogovara sa Sorošem, nema potrebu da se konsultuje sa srpskim državnim institucijama ili da uzme u obzir interese države i naroda kojim vlada.

I ne mora, svi znaju da Vučić samo izvršava naloge Soroša. Čak i najagresivniji funkcioneri SNS-a podvijaju rep na pomen "američkog filantropa". Aleksandar Martinović, predsednik naprednjačkog poslaničkog kluba, koji se u Skupštini verbalno i fizički obračunava sa svakim ko se usudi da kaže neku kritiku, a u televizijskim debatama najprimitivnije vređa sagovornike iz opozicije, kad sedne pored Milana Antonijevića, izvršnog direktora Fondacije za otvoreno društvo, samo ćuti. Sedi mirno i, kao ženka lemura u vreme parenja, samo trepće i uzdiše, ne pada mu na pamet da se uzjoguni kad Antonijević ukazuje na nedostatak medijskih sloboda.

Na još degutantniji način, Sorošu se udvara Vuk Drašković, lider blaženopočivšeg Srpskog pokreta obnove, koji se sprda sa "zatucanim Srbima", koji izmišljaju zavere.

- Onda CIA, danas Soroš. Onda Velika Srbija, sada Majka Rusija. Izgubljena četvrtina veka - objašnjava Drašković uzroke srpskog posrtanja, do koga je došlo jer se naopaki Srbi nisu priklonili prijateljima i spasiocima Sorošu i Zapadu.

Ni većina opozicionara ne sme reč da kaže protiv Soroša. Dok oni ćute, Soroš realizuje sve planove. Fondacija za otvoreno društvo je sredinom 2010. godine saopštila procenu da će Srbija za deset godina priznati nezavisnost Kosova. Izgleda da nisu pogrešili, sve ide u tom smeru.

Iz istog društva najavljen je ulazak Bosne i Hercegovine u NATO. Iako je to izgledalo kao nemoguća misija, s obzirom na protivljenje srpskog entiteta, Narodna Skupština Republike Srpske je pre dve nedelje usvojila dokument "Program reformi BiH", koji je napisan u briselskom sedištu NATO-a. Iako predstavnici vlasti u RS tvrde da prihvatanje "Programa reformi" ne prejudicira odluku o članstvu, on je definisan kao "plan postignuća u više oblasti - političkih, pravnih, bezbednosnih i odbrambenih - koje moraju da sprovedu sve države koje žele da postanu članice NATO saveza".

Crna Gora je otišla još dalje u realizaciji Soroševih ciljeva, koji su usmereni na stvaranje civilnog multi-kulti društva, smanjenja uticaja državnog aparata, odbacivanje vrednosti poniklih iz verskog i običajnog diskursa i uključivanje u evro-atlantske integracije. Crna Gora se učlanila u NATO i priznala nezavisno albansko Kosovo, mimo referenduma i volje građana. Na kraju, stvorila je zakonske uslove za oduzimanje imovine Mitropolije Srpske pravoslavne crkve.

Zapadni Balkan, odnosno četiri republike nastale posle raspada SFRJ, danas su u vlasništvu Soroša i njegove Fondacije za otvoreno društvo. Međutim, političke promene u Evropi značajno smanjuju njegov uticaj.

Neuspešnim eksperimentom s naseljavanjem azijskih migranata Soroš je uspeo da izazove otpor većine članica Evropske unije. Promene na političkoj sceni oterale su ili marginalizovale nekoliko organizacija i lidera koji su mu bili na usluzi. Sorošev uticaj topi se na svim stranama.

Vladimir Putin je odavno zabranio rad nevladinih organizacije koje su povezane s Fondacijom za otvoreno društvo. Donald Tramp, krajnje pojednostavljeno, poručuje Amerikancima: "Soroša treba zatvoriti". Najkreativniju kampanju desorošizacije već godinama vodi Viktor Orban. Cela Mađarska je okićena bilbordima na kojima piše: "Ne dozvolimo Sorošu da se poslednji smeje".

U Srbiji, trenutno, smeju se Soroš i Vučić. Dok se to ne promeni, Srbija će biti ogledno dobro za političke i socijalne eksperimente finansijskog špekulanta Soroša i političkog špekulanta Vučića.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane