Natrag

KiM

"Gde novac zveči, pravda ječi"- kaže izreka, nepogrešiva kao svaka narodna.

More Aco, ne brani Kosovo

Predstavljajući javnosti program "Srbija 2025", Aleksandar Vučić je 28.decembra sada već prošle godine, rekao da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju dobiti dodatnih 150 miliona evra. Svakako impozantna cifra, iako nije naveo koliko će to ukupno biti, ako se ovo već dodaje na postojeću.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

No, dobro se sećamo Vučićevog performansa i marketinga preko leđa kosovskih Srba, kada se sa njima sastao u Lapljem Selu kod Gračanice, nakon ubistva Olivera Ivanovića januara 2018. godine. Javnost je tada mogla u televizijskom prenosu da prati ove svojevrsne licitacije problema Srba sa KiM koju su, preko otvorene linije pratili svi ministri Vlade Srbije, te tako i reagovali, a Vučić bi povremeno, tokom razgovora, rekao: "Evo, dobio sam poruku iz Vlade..."

Kao što na licitaciji biva, prstom je pokazivano ko će kada dobiti reč i oni su predstavljali svoje probleme i potrebe a Vođa bi, u ulozi predsedavajućeg, oglašavao "kupce" njihovih problema koji su ih rešavali podstaknuti humanim ili drugim razlozima (neki od njih su visokopozicioni režimski "saradnici").

Ponižavajuće, svakako. Ali, ako će nešto da reši probleme onda je to Srbima sa Kosova i Metohije prihvatljivo, pa kako god. Jer oni ne žive samo u sredinama u kojima ne mogu da nađu posao, već u sredinama u kojima ne mogu ni samostalno da obavljaju ma kakvu delatnost jer nema ni govora o tome da bi mogli da učestvuju na ionako ojađenom albanskom tržištu u pokrajini.

Vučić je tada okupljene Srbe pozvao da mu kažu šta im nedostaje, u čemu Vlada Srbije može da pomogne, ali da novac "ne ide u bunar", već "u ono što će osetiti u svojim životima i životima svoje dece".

Čitav događaj, iako sa dozom gnušanja zbog preforsiranog marketinga pa i preko muke ojađenog naroda, javnost je ipak pozitivno prihvatila jer je dosta problema "rešeno".

Kako je rešeno i kako se dalje rešava vidimo na primeru Srba iz Gračanice i okolnih sela na osnovu saznanja do kojih je došao Magazin Tabloid. Ono što se dešava u srpskim sredinama kada Vođa nije tu, a nikada nije, može se ukupno svesti na samovolju i apsolutnu malverzaciju, čist oblik kriminala.

Nedaleko od Lapljeg Sela, u zoni koju teritorijalno pokriva Privremeni organ Skupštine grada Priština sa sedištem u Gračanici, pomoć Republike Srbije za razvoj poljoprivrede na Kosovu i Metohiji raspodeljenaje šakom i kapom ali ne onima kojima je najneophodnija već "rođacima, prijateljima, i stranačkim pajtosima" tvrde poljoprivrednici ovog kraja.

"Predsednik Vučić nije ni slutio da će ljudi na čelu institucija Srbije na Kosovu i Metohiji, pritom i ''ugledni'' članovi SNS-a selektivno na osnovu sopstvenih kriterijuma, rodbinskih, kumovskih i prijateljskih veza deliti pomoć države.

Tako je sve uglavnom završavalo u rukama onih koji su je preprodavali ili je ni po jednom osnovu ni kategorizaciji ne zaslužuju, jer su svoje oranice davno unovčili prodavši ih Albancima za pozamašne svote novca" navodi naš izvor iz obespravljenog i nezaštićenog srpskog naroda na KiM zbog čega je nužno da njegov identitet ostane poznat samo redakciji.

Ono što se dalje činilo Srbi sa Kosova i Metohije su svakako osetili u svojim i životima svoje dece i to kao nedostatak koji je otišao u bunar funkcionera Srpske napredne stranke.

Naime, Ljubinko Karadžić, čelni čovek Skupštine grada Prištine, institucije države Srbije, izmeštene u Gračanicu, uz pomoć sestrića, nekada "gradonačelnika" ovog sela po separatističkom sistemu a danas aktuelnog državnog sekretara u Ministarstvu privrede Republike Srbije, Branimira Stojanovića i još nekolicine stranačkih kolega i bliskih saradnika, odlučio je da pomoć podeli stranačkim kadrovima SNS-a a ne poljoprivrednicima koji ispunjavaju uslove raspisanog konkursa za dodelu pomoći u sadnicama voća i poljoprivrednoj mehanizaciji.

Izvor Magazina Tabloid navodi da "sadnice voća, koje je u cilju razvoja voćarstva na centralnom Kosovu podelila država Srbija, u najvećem broju slučajeva dodeljene su ljudima koji i ne planiraju da se bave voćarstvom. Sadnice su bile deo plana da se o unapređenju opstanka srpskog naroda ali su oni ih dobili oni koji su ih odmah posle toga rasprodali. Podela podsticajnih sredstava u vidu mehanizacije za razvoj poljoprivrede, prema svedočenjima poljoprivrednika prijavljenih na ovaj konkurs, izvršena je negativnom selekcijom pa su ona tako podeljena onima koji su svoja poljoprivredna zemljišta već prodali Albancima za velike svote novca".

U ovim poslovima naročito prednjači član SNS-a i član Privremenog organa Skupštine Grada Prištine i predstavnik lokalnog odbora za Donju Brnjicu Dejan Miladinović zvani Đura. Na listi za dodelu poljoprivredne mehanizacije uglavnom se nalaze članovi njegove uže i dalje rodbine, prijatelji i oni koji su svoja imanja već prodali Albancima.

Uredba Vlade Srbije o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija, od 8. decembra 2011. godine, prema kojoj su katastarske knjige skenirane i predate albanskim separatističkim (navodno "Privremenim institucijama samouprave u Prištini), onemogućila je državne organe da unose dalje izmene u katastrske knjige. Ovo su kao pogodnost iskoristili "poljoprivrednici" bez imanja kao dokaz da poseduju zemlju, donosili su potvrde izdate od službe srpskog katastra koje se upravljaju po "zamrznutim" podacima.

Tako je Srđan Milićević iz Lapljeg Sela prodao je zemlju Albancima a od Privremenog organa

Skupštine Grada Prištine dobio je sejalicu za pšenicu u vrednosti od 6.000 evra.

Meštani Lapljeg Sela znaju da je Milićević lični prijatelj Ljubinka Karadžića, Predsednika privremenog organa Skupštine Grada Prištine čije je sedište u Gračanici. Osim što se ne bavi poljoprivredom, Milićević poseduje restoran u Lapljem Selu a koji je Ljubinko Karadžić pretvorio u privatni izborni štab "Srpske liste" tokom nedavnih ilegalnih tzv "kosovskih" izbora.

Branislav Lekić iz Preoca je dobio prskalicu za žito u vrednosti od 800 evra, a zemlju je prodao Albancima što je meštanima Preoca veoma dobro pznato.

Miodrag Milićević iz Donje Brnjice, živi u Nišu gde mu je i supruga zaposlena u nekom od javnih preduzeća. Meštani Donje Brnjice tvrde da je zemlju prodao Albancima ali on ipak "ispunjava uslove" jer je u rodbinskoj vezi sa Dejanom Miladinovićem - Đurom.

Tako je Miodrag od svog rođaka, galantnog samo kada se deli besplatna pomoć, dobio roto-frezu u vrednosti od 2.700 evra. Zanimljivo je da je Miodrag dobio roto-frezu iako je bilo poljoprivrednika koji su na osnovu rang liste imali više bodova ali je njihova nesreća bila u tome što nisu bliski ili dalji rođaci Đure koji vedri i oblači.

Da Đurinoj bestidnosti nema kraja, dokaz je to što je svog oca Zlatibora Miladinovića, koji je prodao obradivu zemlju u Donjoj Brnjici, za ovaj ''patriotski čin'' od svog sina Đure nagrađen sejalicom za pšenicu vrednu 4.000 evra za koju su poreski obaveznici Republike Srbije izdvajali novac.

Đurin stric, Milosav Miladinović iz Donje Brnjice, koji je takođe prodao je zemlju Albancima u svom selu, na poklon je dobio traktorsku frezu čija je vrednost 1.000 evra.

Ovde nije kraj Đurinim prljavim rabotama, jer je bratu od strica Novi Miladinoviću, takođe iz Donje Brnjice, koji je prodao imovinu Albancima u selu i živi na relaciji EiM - centralna Srbija, dodelio motokultivator u vrednosti od 2.500 evra kako bi "obrađivao" odavno unovčenu i otuđenu dedovinu" - ogorčeno sabira nečasne radnje u krugu samo jedne porodice izvor Magazina Tabloid.

Niz se nastavlja. U ovoj deobi, pored Đurine, dobro je prošla i rodbina kao ii prijatelji Ljubinka Karadžića.

Marko Karadžić iz Lapljeg Sela kraj Gračanice, jedan je od retkih rođaka Ljubinka Karadžića, narečenog predsednika Privremenog organa Skupštine grada Prištine, koga Ljubinko nije uspeo da zaposli. Za utehu je dobio traktorsku prikolicu u vrednosti od 2.500 evra. Kako se to kaže, "da ne kvari prosek" Marko Karadžić je, prema tvrdnji meštana, pre par godina, prodao je Albancima jednu parcelu nasleđene zemlje.

Branko Janićijević, takođe iz Lapljeg Sela, za čiju decu se tvrdi da za procenat posreduju pri prodaji srpske zemlje u ovom selu kraj Gračanice, vlasnik je 10-tak lokala u svom mestu. Janićijević je komšija i lični prijatelj presednika Privremenog organa Skupštine Grada Prištine Ljubinka Karadžića. Za to prijateljstvo, jer zemlje više nema, nagrađen je tanjiračom vrednom 2.500 evra.

Dragan Stavrić iz istog sela, šurak Aleksandra Stojanovića, brata državnog sekretara u ministarstvu privrede Republike Srbije Branimira Stojanovića, na poklon je dobio drljaču u vrednosti od 500 evra.

Radojica Mitrović iz susednog Preoca, blizak prijatelj mnogih opštinskih funkcionera, još jedan je od bivših posednika zemlje koji se javno hvalio da je uz pomoć novca od prodaje koji su mu isplatili Albanci, postao vlasnik više nekretnina u centralnoj Srbiji, i za to je nagrađen prskalicom od 600 evra.

Javna je tajna, da je prilikom dodele sredstava često aktivan princip pola - pola jer se sredstva i dodeljuju da bi se unovčila.

Takođe, komisija koja je bodovala i sačinila listu bila je tendenciozno određena od strane EKradžića, kako bi on mogao da ima uticaj i potpunu kontrolu nad njenim radom a što potvrđuje sastav članova komisije među kojima se našao zamenik predsednika Privremenog organa Skupštine Grada Prištine, Zoran Danilović.

Poljoprivrednicima je trebalo mnogo vremena da dođu do kopije spiskova za dodelu poljoprivredne mehanizacije iako je rang lista potencijalnih dobitnika ovih sredstava sastavljena početkom juna 2019. godine. Prema tom spisku podeljena su sredstva u iznosu od 75.577.449,70 dinara, odnosno nešto preko 640.000 evra! Neće sva ali mahom će suma biti podeljena nakon što se poljoprivredne mašine budu unovčile.

Upravo zbog toga spisak je od očiju javnosti skrivan svim sredstvima kao najveća moguća tajna a Magazin Tabloid ekskluzivno objavlja neke njegove delove.

Za skrivanje ovog dokumenta pobrinuli su se Ljubinko Karadžić predsednik privramenog organa za Grad Prištinu sa sedištem u Gračanici kao i njegov pravnik, advokat sa nekoliko značajnih funkcija u oba sistema, Republike Srbije i takozvane "Republike Kosovo", Negovan Šaranović.

U najmanju ruku je čudno da Šaranoviću bude poverena ma kakva delatnost iz oblasti prava, jer je presudom Okružnog suda u Požarevcu br. Kž. 220/2008 od 21.10.2008., pravosnažno osuđen zbog zloupotrebe položaja, ali je svega desetak dana nakon uspeo da se dokopa funkcije sekretara PO SG Priština kao „nezajažljiv u svojim prohtevima za lagodnim životom" kažu ovdašnji Srbi.

U Gračanici je Šaranović poznat i pod nadimkom „Fleška" jer nekakvom fleš memorijom drži pod kontrolom neke od lokalnih „funkcionera".

Pored njih u zataškavanju kriminalne raspodele podsticajnih sredstvava namenjenih srpskim privrednicima na KiM, učestvovali su i Dejan Miladinović, član Privremenog organa Skupštine Grada Prištine, Branimir Stojanović državni sekretar ministarstva privrede Republike Srbije i Zoran Danilović funkcioner u Skupštini Grada Prištine i desna ruka Ljubinka Karadžića u svakom poslu.

Poljoprivrednici na Kosovu i Metohiji, koji po svemu ispunjavaju uslove za dobijanje podsticajnih sredstava, kažu da su ogorčeni "preko svake mere" jer ne samo da se time bave već im je to najčešće i jedini izvor prihoda kojim izdržavaju svoje porodice i istrajavaju u nezamislivo teškom položaju na koji čak nemaju kome više ni da se žale.

Oni veruju da Aleksandar Vučić o tome ništa ne zna i da bi sve bilo drugačije kada bi znao. Moguće je i da ne zna ali kada takvu mogućnost pomenete onim poljoprivrednicima koji nisu ni konkurisali jer se ovakvo stanje ponavlja iz godine u godinu, kažu da se takvim idejama "ne mlatimo" jer Gazda Vučić zna "kome se kada koliko pilića izleglo" a ako kojim slučajem možda i ne zna baš tog trenutka, znaju oni iz njegove službe.

Komentarišući nepravdu Vučić je na sastanku sa Srbima u Lapljem Selu rekao da "kao što znate, Srbija na različite načine ne samo da pomaže, već i suštinski utiče na vaš život na KiM. Taj život je težak, niko od vas nije dovoljno bogat, a, nažlost, ima onih koji primaju i tri do četiri plate. Preispitaćemo sve to, da pomognemo onima koji krpe kraj sa krajem".

Kasnije je dodao i to "da svi znaju da pola onih koje država plaća preko različitih javnih preduzeća ne živi na Kosovu i Metohiji" i obećao da će "država analiziranjem podataka o ljudima koji se vode da žive na Kosovu, a nalaze se u centralnoj Srbiji, otvoriti značajno veći prostor za zapošljavanje, ali, kako podvlači, vodeći računa da se ne napravi neka greška".

Od tada su prošle dve godine a stanje se nije promenilo ni malo, naprotiv, sve funkcioniše apsolutno isto kao i tada kada je rekao da o sličnim stvarima "svi znaju". Ko zna, možda Vučić ovakvo stanje i ne smatra greškom već želi da sve baš tako funkcioniše jer su se Srbi u više navrata, iz svih krajeva Kosova i Metohije, žalili na isti oblik kriminala kojim se bave funkcioneri lokalne vlasti a članovi su SNS-a i "Srpske liste".

Umesto reakcije, dešavalo se da žalioce nakon svega dan ili dva kontaktira najčešće baš osoba koju su Kancelariji za KiM prijavili i da najavi da će za njih lično i njihove porodice, od sada sve biti i gore nego što je bilo. To bi ispunili.

Krajem decembra, dan nakon što je Vučić najavio da će dodatnih 150 miliona biti dodeljeno Kancelariji za KiM, njegovi posilni iz "Srpske liste" počeli su sa svakim mogućim izlivima zahvalnosti. Međutim, narod ne misli tako jer jedine promene koje oseća kako odmiču godine Vučićeve vladavine, jesu one na gore.

Ucenjivanje za svako radno mesto, za socijalnu pomoć pa čak i za eventualne prilike u budućnosti, dok su oni na vlasti. A pomoć koja se deli preko Kancelarije za KiM, završava u rukama funkcionera i službenika pod njenom nadležnošću. Više je nego očigledno da, na ekonomskom planu, Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju ima ulogu "veš-mašine" za pranje novca. U prilog tome ide i činjenica da Vučić koji voli da se razmeće koliko je gde koliko novca uloženo u izgradnju ovoga ili onoga, ni jednom nije pomenuo iznos sredstava koja se na ovaj način troše "na Kosovu i Metohiji". Taj podatak nećete naći ni u jednom medijskom niti zvaničnom izveštaju.

Setićemo se, verovatno naručenim specijalom "Patriotska pljačka" u produkciji "Insajdera" novinarke Brankice Stanković, Vučić je uspeo da medisjki ubedi srpsku javnost da ondašnji politički predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji pljačkaju sredstva Vlade Srbije namenjena najugroženijima.

Posle emitovanja tog serijala osnovan je Anketni odbor za Kosovo i Metohiju koji je trebao da ispita kako su trošena sredstva Vlade Republike Srbije u južnoj pokrajini. Iako se i za serijal "Insajdera" i za izveštaj Anketnog odbora tvrdi da su "dokazali nepravilnosti" odnosno pljačku, niko nije procesuiran ne samo u spektakularnom već ni u jednom značajnom procesu.

Ako ćemo patriotizam meriti po pljačkanju državnog budžeta putem trošenja sredstava Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, možemo da dođemo do još jednog istorijskog zaključka - Srbija nikada do sada na svom čelu nije imala većeg "patriotu" od Aleksandra Vučića.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane