Natrag

Na tragu

I beli mantili na crnim listama

Skraćivanje jezika zbog istine

Disciplinski postupak pred Sudom časti Regionalne lekarske komore Beograda protiv dr Jovane Stojković ne samo da je farsa, već je i skretanje pažnje javnosti sa pravog krivca za pad obuhvata MMR vakcine, a to je aktuelna vlast. Ovim postupkom grupica lekara koji nisu smeli ni da potpišu prijavu koju su podneli, pokušava da promeni politički sistem zemlje i suspenduje prava zagarantovana svakom građaninu Ustavom, kako bi se uvela puna diktatura jednoumlja diktiranog iz jednog centra, koji u ovom slučaju nije čak ni u našoj zemlji, već u inostranstvu.

Igor Milanović

Pred Regionalnom lekarskom komorom Beograda vodi se farsični disciplinski postupak protiv spec. dr med. Jovane Stojković iz Beograda u kome ništa nije po zakonu, ali jeste iz dnevno-političkih potreba.

Najveći problem tužiocima i sudijama predstavlja činjenica kako se ovakvi postupci vode javno, a to bi u slučaju dr Stojković značilo da će javnost biti upoznata sa nekim dešavanjima koja su do sada bila strogo čuvana tajna. Radi se o propustu najviših državnih organa, koji je zaista najveći krivac za izbijanje epidemije malih boginja, a ne argumentacija koju, zajedno sa mnogim drugim, iznosi optužena doktorka.

Na ove „mračne strane" iz naše najbliže prošlosti dr Stojković je ukazala u svom pismenom obraćanju Sudu časti Lekarske komore, zbog čega je predsedavajući disciplinskog veća prof. dr Tomislav Marenović odmah na početku javne rasprave, čije je održavanje pokušano 26. decembra 2019, pročitao već unapred pripremljeno rešenje o održavanju javne rasprave bez prisustva javnosti.

Ovo rešenje je obrazloženo time da je ukazano kako po identičnoj prijavi nadležno tužilaštvo sprovodi istragu protiv dr Stojković, pa bi javna rasprava pred disciplinskim većem mogla da ugrozi sudski postupak.

Međitim, kako je odbrana odmah odgovorila, disciplinski postupak u istoj stvari ne bi ni smeo da se vodi dok traje krivični postupak. To nije impresioniralo predsedavajućeg kome nalogodavci nisu objasnili šta treba činiti u takvoj situaciji, pa je jednostavno proglasio kako nema uslova za održavanje ročišta.

Tačno je da nema uslova za održavanje ročišta, ali ne zbog prisustva javnosti, pa čak ni zbog eventualnog sukoba nadležnosti sa javnim tužilaštvom, već zato što nema odgovarajuće prijave na osnovu koje je jedino i moguće pokretanje disciplinskog postupka. Naime, kako je dr Stojković navela u svojoj pismenoj žalbi, njoj je dostavljena nepotpisana prijava koja se mora smatrati anonimnom, a tako nešto nije dovoljno za pokretanje disciplinskog postupka, pogotovo je neprihvatljivo da se anonimni podnosioci prijave pozivaju da prisustvuju ročištu.

Regionalna lekarska komora Beograda je, očigledno, rešena da u jednom kafkijanskom, do apsurda dovedenom procesu, koji ima sva obeležja prekog suda sa unapred donetom presudom osudi dr Stojkovićevu i njoj pripiše ono za šta je država na prvom mestu odgovorna.

U svom pismenom odgovoru na anonimnu prijavu dr Stojković iznosi jedan zapanjujuću i do sada široj javnosti nepoznatu činjenicu da je do pada obuhvata vakcinom došlo u periodu 2012. do 2015, po podacima Instituta „Batut", zbog toga što su nadležni propustili da naruče dovoljan broj vakcina.

Zbog ovog propusta ne da niko iz Ministarstva zdravlja nije odgovarao, već se činilo (a i dalje se čini) sve kako bi se skandal zataškao. Da bi se skrenula pažnja grupa „dežurnih dušebrižnika" sa platnog spiska farmaceutskih korporacija i državnih institucija optužila je ukupno više od 40 osoba, među njima i dr Stojkovićevu, da su krivi za pad obuhvata vakcinom i izbijanje epidemije malih boginja, iako oni pre 2016. uopšte nisu bili prisutni u javnosti.

Neki od tako inkriminisanih tužilaštvo je već saslušalo, ali se, za sada, na tome sve i završilo.

Postoji još jedan značajan detalj koji se do sada skrivao od javnosti, a na koji je dr Stojkovićeva ukazala u svom pismenom obraćanju istražitelju Regionalne lekarske komore Beograda prof. dr Miroslavi Jašović-Gašić povodom anonimne prijave protiv nje. Pobornici obavezne vakcinacije namerno prećutkuju izveštaj Instituta za javno zdravlje „Batut" (koji je jedini merodavan u Srbiji za praćenje epidemija) po kome je epidemija malih boginja krenula od dve dvostruko vakcinisane (vakcinacija i revakcinacija) osobe, a ne od nevakcinisanih osoba.

Uopšte, u svim ispitivanjima štetnosti i koristi MMR vakcine naši „stručnjaci" potpuno ignorišu oboljenja koja su se pojavila kod dvostruko vakcinisanih ljudi, jer bi ovo saznanje moglo da navede javnost da zaključe kako je vakcina u mnogim slučajevima uzrok oboljenja.

Na ovakav zaključak mogla bi da ukaže i jedna studija Svetske zdravstvene organizacije koja je objavila kako je do 2009. obuhvat vakcine u Ukrajini bio veoma visok, posle čega je pao, ali je paralelno sa tim došlo i do pada broja obolelih.

Na moguću povezanost vakcine sa izbijanjem bolesti ukazuje i profesor Gregori Poland sa klinike Mejo, urednik stručnog časopisa „Vaccine". Prof Vera Jerant Patić u udžbeniku iz imunologije, strana 354, navodi sledeće, što bi šira javnost morala da zna: „Za razliku od prirodnih infekcija, vakcina ne daje doživotni imunitet. Tako je među adolescentima i odraslim osobama, vakcinisanim u ranom detinjstu, porastao broj osetljivih na infekciju ovim virusom. Pokazalo se da imunitet, izazvan ovom vakcinom, može da dovede do supkliničkih i atipičničnih infekcija."

Vakcinacija, dakle, ne mora da bude doživotna zaštita od malih boginja, čak šta više, ona može da izazove slabljenje prirodnog imuniteta. Osim toga, vakcinisana osoba, uspavana lažnim osećajem imuniteta, pre je spremna da se izloži riziku od onog ko zna da nije vakcinisan i samim tim, bar pretpostavlja, da nije imun na virus.

Dr Stojković je u svojim nastupima ukazivala na ovo, tražeći samo da se striktno primenjuje zakon koji obavezuje lekara da svakog pacijenta pojedinačno, detaljno obavesti o svim željenim, ali i svim mogućim neželjenim posledicama vakcine i da njemu prepusti odluku da li će ili neće da se izlaže tom riziku. Kod obaveznosti vakcinisanja ova sloboda izbora je oduzeta pacijentu,

Osim toga, sami proizvođači vakcina ukazuju na njena moguća štetna dejstva. Uputstvo za vakcinu PRIORIKS navodi da može izazvati, između ostalog, groznicu, osip, neobičan plač, nesanicu, nervozu, povrac´anje dijareju, bronhitis, konvulzije, po život opasne alergijske reakcije, upalu zglobova, trombocitopeniju, meningitis, Guillan-Bare sindrom, Kavasaki sindrom.

Uputstvo za vakcinu MMR-VaxPro navodi aseptični meningitis, atipične ospice, subakutna skleroza panencefalitis, encefalitis, encefalopatiju, optički neuritis, polineuritis, polineuropatiju, nervna gluvoc´u, Stevens-Jones sindrom i druge.

Za dotičnu vakcinu, tablica plac´anja odštete u SAD izveštava o neželjenim dejstvima, kao što su anafilaksija, encefalitis i encefalopatija, povrede ramena, vazo-vagalna sinkopa, hronični artritis, trombocitopenična purpura, ospice.

Zna li domaći pacijent sve ovo? Ne samo da ne zna, već ni ne sme da zna, zbog čega je zakonodavac i propisao drakonske kazne za roditelje koji ne žele svoju decu da izlože riziku vakcinisanja.

Dr Stojkovićeva se ne zalaže za zabranu vakcinacije, već za široku, javnu i, pre svega, stručnu raspravu o argumentima za i protiv vacinisanja i, konačno, da se svakom pojedincu omogući da uživa svoje Ustavom zagarantovano pravo na slobodu volje.

Zagovornici obavezne vakcinacije upravo to žele da spreče optužujući dr Stojkovićevu za ono što je primarna sloboda: ona se „drznula" da ukaže na negativne aspekte vakcinisanja i to citirajući merodavne stručnjake. Ona nikada nije tvrdila kako su neželjene posledice obavezna pojava, već da one MOGU da nastupe, ali ni ne moraju.

Zagovornici obavezne vakcinacije, takozvani „vakseri", prizivaju fašistoidni sistem jednoumlja u kome ne sme ni da se čuje glas kritike. Kakva je to javna rasprava, ako je jedna strana pod pretnjom sudskim i disciplinskim postupkom onemogućena da iznese svoje argumente? Eventualna osuda dr Stojković biće još jedna potvrda kako živimo u najcrnjoj diktaturi kakva nije zabeležena od vreme komunističek strahovlade neposredno po završetku Drugog svetskog rata.

A:

U Fondu višak, zdravstvo u rasulu

Republički fond za zdravstveno osiguranbje, po mišljenju vlastodržaca, ima i previše para, zbog čega je republička vlada donela rešenje po kome se Fondu oduzima milijardu dinara i prebacuje na račun Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Kakvo je zaista stanje u našem zdravstvu odlično opisuje obraćanje jedne naše čitateljke koja navodi: „Juče pričam sa doktorkom Zorić, endokrinologom koja je pre dve nedelje dala otkaz na Klinici za e ndokrinologiju. Rekoh zašto ste dali otkaz? 'Ne mogu više da gledam licemerje kako se pretvaraju da je sve u redu, kad ništa nije u redu. U Urgentnom hirurzi daju otkaz, ostao je samo Vasa Jeremić koji još malo pa ide u penziju, za neke transplantacije nemamo uopšte hirurge, dolaze iz Hrvatske. Nemamo sestara,odeljenja su katastrofa, za sve moram da molim tamo nekoga, svoje odeljenje sam jedva renovirala...'' Razmišljam u sebi: sve ovo zvuči poznato."

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane