Natrag

Na licu mesta

Kako Srbi na Kosmetu gledaju na Vučićev '' mali Šengen''

Nikad kraja njegovoj izdaji

Kao grom iz neba koje nikako da se razvedri u politici i sudbini Srba, snašla nas je vest o pripremanju sporazuma nazvanog "mali Šengen". Ova inicijativa za povezivanje zapadnog Balkana, odnosno ukratko "nešto gde ćemo imati punu slobodu kretanja, prometa robe i usluga" kako je izjavio Vučić, podržavajući inicijativu navodno nastalu u Severnoj Makedoniji i Albaniji, iako nam ni do sada nije bila potrebna viza za te zemlje.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Magazin Tabloid je istraživao šta taj sporazum može da donese u zajednici koja je bez prepreka sabirala Albance, za koje su mnogi, poučeni istorijskim ali i savremenim iskustvom, spremni da ih nazovu - prirodnim neprijateljima Srba i kako ga vide Srbi na Kosovu i Metohij,i ali i u ostatku države i ostalim prostorima kojima egzistiraju.

Da li smemo da dopustimo sebi grešku i dovedemo u pitanje nacionalni opstanak, naročito kada je život takav da izgleda kao posledica skupa grešaka iz prošlosti, a život u Srbiji baš tako izgleda.

Ali to nisu one greške koje se srpskom narodu impliciraju sa strane, već greške u koju smo kao narod gurnuti jednom, pa još jednom i opet, upravo kroz formiranje raznih državnih zajednica čije raspadanje je na naplatu svaki put stizalo Srbiji zarad čega su nas ubedili da smo samo mi grešili i da zaslužujemo i treba da nas snađe sve najgore što može, a da mi na sve to dajemo još i sopstveni pristanak odričući se svakog osećaja neposredne opasnosti.

"Nije strašno to što narod nema osećaj, nigde na svetu narod nema osećaj. Nego je strašno što ne postoji bilo kakva organizacija koja bi stvarala taj osećaj i koordinirala aktivnosti. Kad nismo imali državu imali smo svesnu i povezanu Crkvu a danas nemamo ništa, sve je razbijeno" kaže za Magazin Tabloid , profesor Istorije države i prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, dr Zoran Čvorović.

Nasuprot ovom evidentnom problemu, javnost Srbije je izložena medijskom hibridnom ratu koji se protiv njega vodi neprestanim plasiranje informacija koje načešće nisu uopšte ili makar delimično, istinite a o najvažnijim egzistebncijalnim i nacionalnim pitanjima. Usled opravdanog opšteg nepoverenja u informacija koje do javnosti stižu, mnogi su izgradili barijeru prema informativnom sadržaju generalno.

Mladi porodični čovek sa Kosova i Metohije prošle godine je na više hektara započeo bavljenje jednom isplativom vrstom voća. Ovo je u okruženju beznađa i potpune neizvesnosti po pitanju lične budućnosti i opstanka, među Srbima na KiM izazvalo opštu nevericu jer narod takav potez teško može da razume.

Na pitanje da li on, budući da je krajnje ozbiljno ušao u proizvodnju hrane na veliko, smatra da će mu "mali Šengen" otvoriti nove poslovne mogućnosti, odgovara iskrenim i širokim osmehom.

"O tome sam video samo naslove. Televiziju više ne gledam, tako da mnogo više vremena provodim sa decom i porodicom i čitam uglavnom duhovne knjige. Godinama sam pratio gotovo sve političke i infomrativne emsije koje sam mogao, te ove, te one... Hteo sam uvek da budem u toku a nisam bio nigde. Toliko informacija koje su ne samo međusobno različite nego i same kasnije postaju neosnovane, potpuno su me smutile. To vidim tek sada kad sam uspeo da vratim svoj mir" - kaže on, srećan što o ovom sporazumu ništa ne zna.

A upitan šta misli o eventualnim negativnim aspektaima odgovara da za njih ne zna, ali je ubeđen da će ih biti, jer smo "nezainteresovani'' a to omogućava svima da rade sa nama šta hoće. To je kao ono kad imaš dobrog drugara a on se spanđa sa nekom fuksom pa tebi krivo. Ti pokušaš da mu otvoriš oči da to nije za njega a on se naljuti na tebe pa vidiš u stvari da on nije ništa bolji i da baš to i zaslužuje. E, mi imamo takvu vlast, kao tog drugara, a i mi smo takvi pa se čudim kako nam nije gore nego što je sada". tema nije uspela da mu pokvari raspoloženje a on je nakon razgovora pošao da pomogne nekim ljudima koje zna i samo zato što "ima vremena i može pa zašto onda da ne".

Povratak u prirodu, to jest na selo i okretanja sopstvenim snagama da se proizvede hrana i obezbedi lična egzistecija, svakako da vraća mir i ličnu nezavisnost, ali to u urbanim sredinama i nije baš moguće. Naročito ako se neko posvetio nauci i u njoj ostvario zapažene rezultate, kao što je to uspeo mladi istoričar iz Kosovske Mitrovice, Miloš Damjanović . Trenutno je doktorand Istorije na Filozofskom fakultetu prištinskog Univerzitetu, sada u Kosovskoj Mitrovici, sa preko 20 objavljenih naučnih radova kod nas, ali i međunarodnim stručnim i naučnim časopisima u Britaniji, Izraelu, Poljskoj...

Međutim, ni on ne prati medije sa naročitom pažnjom a to ne čine ni ljudi iz njegovog društvenog okruženja takođe jer "izbegavam svaku vrstu nepotrebnog stresa informacijama koje su često banalne, neproverene, nepouzdane i koje su možda više plod nekog prolaznog, privremenog interesa političkih struktura ili nekih drugih faktora.

Takav je i sporazum o "malom Šengenu" koji je predstavljen javnosti, bez detalja, neprecizan, maglovit... bez mogućnosti da se šira javnost zaista upozna sa njim" - kaže Miloš za Magazin Tabloid.

Osim toga on smatra da je ono što se plasira u medijima "samo paravan za javnost koja to treba da prihvati a da se iza toga kriju neki drugi, ne pozitivni razlozi koji uopšte nisu bezazleni. Naročito kada su u pitanju politička budućnost i naš prostor.

Sa jedne ovaj sporazum predstavlja formiranje zajedničkog albanskog tržišta, što može da bude uvod u osnivanje drugih osnova na kojima bi počivala jedinstvena albanska država. Odatle počinje a, naravno, može da se nastavi sa drugim elementima i oblicima udruživanja koji će biti korak napred ka zaokruživanju Velike Albanije. Sa te strane, to je prvenstveno pretnja za sve Srbe koji žive u albanskom okruženju. Jer čovek kada mora da vodi računa prvenstveno o svojoj fizičkoj bezbednosti, tek ne može da računa na bilo kakvo drugo ekonomsko blagostanje.

Ako tako postamtramo "mali Šengen", on u stvari doprinosi albanskim ciljevima prvenstveno, strateški i dugoročno" objašnjava Damjanović.

Istog mišljenja je i profesor Čvorović.

"Stvari nisu tako benigne kako izgedaju na prvi pogled jer uklanjanje svih tih vancarinskih barijera istovremeno znači odricanje od dela suverenosti, kada je u pitanju kontrola granica, unutrašnjeg tržišta roba, usluga, kapitala... Objedinjavanje u tom smislu, sa drugim zemljama, uvek donosi rizike kako domaćoj radnoj snazi tako i domaćim proizvođaćima.

Dakle, ni sa ekonomskog aspekta stvari nisu tako jednoznačne. A posebno su politički komplikovane. Balkanski promoteri ne kriju da su dobili podršku od briselske administracije za ideju "malog Šengena" i jasno je da je on zapravo zamena za, verovatno trajno odsustvo, ulaska ovih zemalja u Evropsku uniju" smatra Čvorović uprkos pokušajima da se javnosti to predstavi drugačije.

Dalje, naš sagovornik upozorava da sporazum "i nije ponuđen samo kao zamena kako bi aktuelni kolonijalni režimi u ovim država ostali na vlasti, već da bi obezbedio onakvu političku stabilnost koja odgovara Evropskoj uniji čiji je cilj da se uspustavi politička ravnoteža na ovom prostoru koja će sprečiti jačanje srpskog faktora, države Srbije, potpunu reintegraciju Kosova i Metohije u sastav Republike Srbije i koja će sprečiti povezivanje svih srpskih zemalja i jednog dana ostvarenje srpskog nacionalnog sna o stvaranju države ujedinjenih Srba a srpski narod u drugim srpskim zemljama prepusti asimilaciji. To su prevashodni su ciljevi kojima ovaj sporazum doprinosi" ubeđen je naš sagovornik koji objašnjava kako "mali Šengen tome doprinosi".

"Prvo tako što će zahvaljujući "malom Šengenu", naročito što taj sorazum predviđa i uključivanje Albanije čime dolazi do potpunog ekonomskog ujedinjenja albanskog nacionalnog prostora, i takozvana "republika Eosovo" postati i ekonomski održiva tvorevina a to nije interes Republike Srbije. Tako uz podršku Srbije Velika Albanija postaje ekonomska činjenica a Srbija sve svoje resurse, što najbolje pokazuje izgradnja puta Niš - Drač, koristi i diže vancarinske barijere kako bi pomogla da ta tvorevina, pomažući čitavu tu zamisao.

Interes Srbije je potpuno suprotan, ona treba da izvrši potpunu saobraćajnu, ekonomsku i svaku drugu blokadu da bi život u njoj postao skup a da srpski živalj na Kosovu i Metohiji alternativnim i različitim drugim putevima podržava i formira neku vrstu svojih oaza dok ostatak pokrajine pod efektivnom kontrolom Albanaca bude potpuno ekonomski i infrastrukturno blokiran i da što teže funkcioniše" - ističe Čvorović stavljajući do znanja da postoje metode i sredstva za pregresivno delovanje vlasti ako ona to želi a aktuelna sigurno da nije takva.

Miloš Damjanović iz ugla istoričara ovaj sporazum obrazlaže kao isključivo nametanje ideje o povezivanju albanskog naroda u svim okolnim državama u kojima žive.

"Samim tim ovo samo može da doprinese većem uplivu kapitala unutar albanskih krugova među njihovim stanovništvom u ostale dve slovenske države Srbiju i Severnu Makedoniju. A kada dođe do ekonomskog prodora na strano tržište, po prirodi stvari, je to povezano dalje sa širenjem i jačanjem političkog uticaja onoga ko je nosilac tog ekonomskog prodora" - tvrdi Damjanović.

Profesor Čvorović dodaje da "ideja, na prvi pogled, deluje prijemčivo i opravdano običnom čoveku jer on očekuje da će se i na njegov standard odraziti stvaranje slobodnog tržišta radne snage. A na ovom poslednjem naročito insistira Aleksandar Vučić. On izgleda vidi naveću prednost "malog Šengena" baš u tom elementu, tržištu radne snage pa pominje kako će poslodavci u Srbiji i Makedoniji, gde "postoji" deficit radne snage, lakše doći do nje.

Prvi put posle novosadskog sastanka on nije rekao gde bi to poslodavci, a uglavnom se radi o stranim investitorima, mogli da dođu do slobodne radne snage zbog postojanja unutranjeg deficita u Makedoniji i Srbiji ali je tu nedoumicu otklonio posle sastanka u Tirani izjavivši direktno da bi to zapravo bila albanska radna snaga" podseća Čvorović a Damjanović ukazuje kako bi na taj način direktno "došlo do jačeg albanskog uticaja na slovenskom prostoru što bi bila veća pretnja po ekonomsku, političku i opštu budućnost tih naroda.

Takve primere smo imali i u prošlosti našeg naroda a znamo i da je Nemačka prvo prodirala ekonomskim putem pre nego što je Kraljevinu Jugoslaviju i vojno pokorila u Aprilskom ratu. To bi bila najveća opasnost tog sporazuma ukoliko bi on zaživeo i ako bi moje sagledavanje problema bilo tačno" ističe Damjanović.

Da opasnost po tom pitanju nije mala, ukazuje i dr Čvorović.

"Područja naseljena većinskim makedonskim stanovništvom i Republika Srbija, u demografskom smislu, su stari prostori i jasno je da ovo ekonomsko objedinjavanje može da koristi samo mladim narodima kao što je to, u odnosu na pomenute, albanski narod i da njemu omogući prosperitet".

Iako je nezaposlenost jedan od najveći problema Srba sa Kosova i Metohije, i ako bi smo "mali Šengen" gledali samo kao ekonosmki sporazum, Damjanović ni tu ne nalazi njegove prednosti.

"Sve zemlje članice imaju problem sa onim stvarima koje bi mogle da znače običnom građaninu koji želi da ostvari ekonomsku sigurnost.

Takav sporazum može da znači samo onima koji već imaju ekonomsku moć u svojim rukama i na ovaj način bi mogli da je uvećavaju koristeći pogodnosti koje se odnose na njihovo poslovanje. A početnici u poslovanju tu nemaju šta da traže budući da su kapaciteti kapitala već raspoređeni i ni jedna od zemalja potpisnica ne ostavlja prostora za započinjenje ozbiljnijeg obrta kapitala jer su određeni pojedinci tu već privilegovani i drže monopol na sve poslove, uostalom znamo kako funkcionišu vlast i odnosi u državi i da više nema zdrave osnove za bilo kakvo ni ekonomsko ni političko delovanje".

Za Magazin Tabloid govori još jedan Srbin sa Kosova i Metohije, koji je zamolio da ne bude potpisan punim imenom. Inače je visoko obrazovan i stručno veoma informisan. Pre izvesnog vremena u potrazi za poslom nastanio se u centralnoj Srbiji. Bio je spreman i želeo da radi maltene bilo šta, samo da može sebi da obezbedi ekonomski položaj na dostojanstven način ali ipak bezuspešno.

Kaže da je na kraju seo, razmislio, izračunao da će imati za hleb i lekove i odlučio da se vrati na Eosovo i Metohiju. Očekivanje posla u atmosferi čvrste kontrole od strane Vučićevog režima i stanja u kome svako zameranje sa vlastima može da podrazumeva izopštavanje, razlog je zašto Z.H. želi da bude anoniman.

Na pitanje da li on, budući da je dugo bez posla, vidi "mali Šengen" kao priliku za posao, kratko i sa osmehom odgovara:

"Ma, jok!" I nastavlja - "to samo vidim kao atak na naš prostor, malo slobodnijeg tipa, i ništa više. Sada može da dođe ko hoće i da mu naša država obezbedi posao i da radi a da naša prava budu tu gde jesu, odnosno da ih nemamo. Mi smo u matrici propasti unazad stotinama godina. Mislim da se radi o daljem raslojavanju naše svesti, našeg roda, kako god da se to zove".

Ni ovaj sagovornik Magazina Tabloid ne pomišlja da iskoristi "mali Šengen" i potraži posao u Albaniji, a najavu tako nečega posmatra samo kao instrument obmane.

"Nije prirodno stanje ni da ideš tamo ali evo, prošle godine je grupa penzionera otišla na more u Albaniju, vozio ih je Albanac iz Podujeva. To je strašna percepcija. Nije to kao da imaš 15 - 20 godina pa ćeš da se provučeš ili ne shvataš šta tamo može da ti se desi, ali stara garda da tamo nešto švrlja... E, to je već promena svesti na delu, a kad njima možeš da promeniš svest, šta da očekuješ od 20 godišnjaka? A ovaj sporazum je baš to, drugačije prikazivanje stvarnosti koja treba da osluži da Albancima olakša dolazak da ne bi oni morali da grunu kako hoće nego da sve teče neprimetno, da izgleda spontano. Nema tu ničeg časnog. Prvi test je bio progon Srba iz Krajine, pola miliona ljudi a država se nije makla s mesta da nešto preduzme! I sada oni koji su to organizovali, još uvek su maltene na vlasti. Naravno da će da rade o glavi naroda ".

Z.H. ovo upoređuje sa albanskom kolonizacijom Kosova i Metohije i to ne bez osnova. Nedavno je, u razgovoru sa ženom koja je upravo radila na tom projektu, došao do frapantnog saznanja prema kome su "Ujedinjene nacije plaćale svakoj albanskoj porodici koja dođe na Eosovo i Metohiju, po 5000 dolara i to preko državnog budžeta SFRJ i povrh toga im obezbede kuću i okućnicu. Ali pazi, to su Ujedinjene nacije finasirale sve do sredine 80-tih godina.

Za taj posao su slali isključivo ljude za koje su bili sigurni da će svaku zapovest da izvrše bezpogovorno i da neće pričati o tome. Još je tada pripreman program po kome danas ulazimo u "mali Šengen" a već se finansiraju i migranti sa 300 evra mesečno koje im država Srbija uplaćuje na karticu Poštanske štedionice. A da se podsetimo i da je 2007. godine u Skupštini Srbije izglasan i potpisan zakon o tome da se informacije o migrantima koji će tek da dođu, ne smeju iznositi u javnost. Šema je potpuno ista. Samo što se mi davimo pod brdom svojih problema pa ne možemo ni da razmišljamo a ne da dođemo do nekih saznanja".

Zbog svega ovoga, dr Čvorović "Mali Šengen" vidi više kao političku nego pravnu stvar.

"U njemu ima pravnih elemenata jer reč je o međudržavnom sporazumu ali prvo da vidimo šta je "mali Šengen" uopšte, a onda da vidimo i gde je, u kojoj kuhinji, nastala ta ideja a potom da vidimo šta su posledice svega toga kada je u pitanju srpski narod i država Srbija" metodičan je Čvorović.

"Kada povučemo paralelu između toga kakvi su dobici od "malog Šengena" srpskog poljoprivrednika i preduzeća od izvoza robe na malo albansko tržište u odnosu na koristi koje su srpski poljoprivrednici preduzeća mogli da imaju od izvoza u rusku federaciju? Ukupna dobit izvoza na albansko tržište je ravna onoj koju je srpska privredamogla da ostvari izvozom u jednu rusku guberniju. Dakle vlasti u Beogradu, na čelu sa Aleksandrom Vučićem ne razmišaju o ekonomskim dobitima već rade samo na pritisak Brisela realizujući samo njihove političke interese" objašnjava Čvorović.

U trenutku uvođenja sankcija Rusiji od strane EU, srpska vlast se javno ogradila od izvoza u Rusiju rekavši da Srbija neće povećati svoj izvoz u tu zemlju kako ne bi zauzela ono mesto na ruskom tržištu koje su držali evropski privrednici kao i da neće subvencijama pomoći svoju privredu kako ona ne bi iskoristila režim sankcija Rusiji i povećanjem izvoza ojačala.

Čvorović postavlja pitanje - "ako je i tada Vučićeva vlast vodila računa o političkim interesima Brisela, a ne o ekonomskoj koristi sopstvene privrede, zašto bi danas kroz "mali Šengen", vodila računa o domaćim privrednicima?

Jasno je da tu nije reč o ekonomskim interesima već da Beograd samo služi da sprovodi političke interese Brisela a on je onaj isti što je bio hrvatski u bivšoj Jugoslaviji - slabo srpstvo, jaka Jugoslavija a danas je to - slabo srpstvo, jak NATO Balkan i to je, na kraju, cilj ovog sporazuma, zaključuje on u razgovoru za Magazin Tabloid.

Opasnije od toga je ono što se krije iza svega vidljivog kada je "mali Šengen" u pitanju, a Čvorović to vidi kao potčinjavanje slabostima Brisela koji "više nije u mogućnosti da podiže svoja mrtvorođena čeda koja je na tlu Jugoslavije podigao tokom 90-tih već su sada Srbi, kao najbrojniji narod i Republika Srbija kao centralna i najjača država na Balkanu jer nije dovoljno što je na njenoj teritoriji stvorena monstrum-država tzv "republika Kosovo", već je Brisel dodelio Beogradu tu ulogu da kroz uključenje u "mali Šengen", pomogne njenom ekonomskom osnaživanju i trajnoj održivosti, smatra Čvorović.

Nakon svih godina Vučićeve vladavine, kapaciteta koji je u medijskom, političkom, bezbednosnom i svakom drugom smislu uposlio u očuvanju vlasti i beskompromisnom izvršavanju naloga sa Zapada, lako je predvideti da će i na ovom putu jedina prepreka biti suprotstavljanje pojedinaca iz srpskog naroda i grupa slabijeg uticaja. Kao i do sada, i taj otpor će brzo biti gurnut duboko u blato kleveta i olajavanja režimskih medija. Zato je neophodno da otpor ovakvoj ideji postane mnogo snažniji jer je i njena suština, noje preterano reći, nacionalno smrtonosna.

Vremena za bolju organizaciju, izgradnju strukture i taktike više nema, možda samo još trenutak. I to baš ovaj sada, verovatno poslednji koji nam pruža mogućnost da ga iskoristimo. Ali to moramo sada i odmah!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane