Natrag

Godina iza nas

2019-2200.

Kako je bilo i kako će možda biti

Prošla je još jedna godina života, ali s godinom koja je minula prošla je i jedna decenija, druga u 21. veku. Sada je sve to istorija o kojoj će se pričati, kao i o svakoj drugoj, i o kojoj će postojati različita, i oprečna, tumačenja. Predviđati budućnost veoma je nezahvalno, mada sa sigurnošću se može reči da bez obzira što ne znamo šta će nam ta budućnost doneti, znamo da će budućnosti biti, a ukoliko je ne bude, onda nikakva predviđanja neće imati smisla. Ispitivanja tvrde da "mudraci" koji imaju dovoljno znanja da bi predvideli šta nas očekuju u pravu su u 47 odsto slučajeva. Mnogi tvrde da je to preterivanje i da mudraci nisu ni toliko mudri. A u prošloj godini, dok su nam stvari još sveže, prisetimo se da su mnogi "rukovodioci" zaboravljali da im je posao da služe i rukovode narod, a ne da ubijaju, tlače, potkradaju, zatvaraju i pendreče. Na globalnom nivou ideja o multilateralnoj saradnji i međunarodnom pravu opet je dobila po nosu. Ipak je to bila jedna tipična godina i tipična decenija u skoro tipičnom nizu, zaključak je kolumniste Magazina Tabloid Milana Balinde, dugogodišnjeg novinara američkog dnevnika Majami Herald

Milan Balinda

Tačno je da su se tokom prošle godine upalila i po neka svetla, neke iskre, nade i inspiracione energije. U mnogim državama dogodili su se narodni protesti na masovnoj skali, protesti protiv korumpiranih, nedemokratskih režima, a neki od tih su i oboreni. Takođe, ponegde su se glasači uzjogunili i svoj gnev iskalili na ustanovljenim političkim partijama da bi svoje glasove dali nekim drugima, ponekad bilo kome drugom. Poljuljali su elitu.

Mladi ljudi su bili u prvim redovima skoro svih pobuna širom sveta. usprotivili su se otrovnom generacijskom legatu nejednakosti, nezaposlenosti, dugovanjima i zagađenju.

Jedna 16-ogodišnja devojčica iz Švedske, Greta Tunberg, pojavila se kao inspiracioni vođa i jedreći preko okeana do Njujorka suprotstavila se svetskim liderima. Mnogima Greta nije ni malo simpatična, ne dopada im se njen "način", njen "stil", a pri tome zanemaruju njenu poruku. Ona je pokrenula milione mladih kojima će svet ostati, a ti mladi će imati svoj način i svoj stil. Budalasto je i uzaludno njima preporučavati kako da se obraćaju starijima, obrazovanijim i bogatim koji su ovu planetu i doveli u veoma opasnu situaciju, da bi sada negodovali kad ih Greta i milioni mladih prozivaju. O tim mladima oglasila se i britanska kraljica u svojoj Božićnoj poruci.

U siromašnijim zemljama, životne šanse opet su bile ograničene uslovima bezbednosti, ispravnošću hrane i vode, edukacijom, zaposlenjem, ljudskim, polnim i religioznim pravima, a i slobodom putovanja.

Sva ova ograničenja hronično slabe osmišljene političke i društvene uslove. Za mnoge ljude 2019. bila je godina stravične neizvesnosti, 12 meseci provedenih na ivici ponora. Ni u mnogim bogatijim zemljama život se nije uvek glatko odvijao.

Francuzi su bili u šoku kada je u aprilu mesecu vatra zahvatila visoki toranj katedrale Notr-Dame u Parizu. Stručnjaci još nisu sigurni da je srednjovekovna struktura katedrale bezbedna. Naša Gospa nije samo simbol Pariza već i čitave evropske civilizacije, pa i hrišćanskog sveta u celosti.

Evropa je preživela još jednu simboličnu nesreću i to kada su se pokazala netačnim predviđanja o nezaustavljivom rastu populista krajnje desnice. Izbori za Evropski parlament od 28 članova pokazali su je imigracija ipak manje zapaljivo pitanje nego što se očekivalo.

Ti izbori su pokazali pojačano nezadovoljstvo sa "redovnim stanjem vođenja politike" i mnogi glasovi su preusmereni sa tradicionalnih partija na centru, bilo centar levo ili centar desno, ka manjim partijama kao što su Zeleni.

Ekstremne grupe kao što su Francuski nacionalni pokret (Nacionalni front) i nemačka AfD (Alternativa za Nemačku) prošli su dobro, ali se nisu probili do gornjeg sloja moći. Politički razvoj u Italiji takođe je ohrabrio evropske progresiste nakon što je Mateo Salvini, žestoki vođa Lige sa krajnje desnice, bio izmanevrisan od strane koalicionih rivala.

Međutim, sadašnja italijanska vladajuća koalicija možda neće potrajati duže vreme i Salvinijev povratak veoma je moguć. On je pokušao da ujedini grupe krajnjih desnica, od Poljske pa do Holandije, sa namerom da se suprostave imigraciji u Evropskoj Uniji. Taj je blok za sada zaleđen.

U Finskoj je socijaldemokrata Sana Marin od 34 godine postala najmlađi svetski premijer.

Ipak, najveća politička predstava odvija se u Americi. Scenario je komplikovan, ali scenario može da se svede na jednostavne elemente: Demokrate hoće da izbace Trampa iz Bele kuće, a on se uz svoje Republikance do sada dobro brani. To bi bile Demokrate iz Predstavničkog doma Kongresa (Donjeg doma), a Republikanci imaju većinu u Senatu (Gornjem domu Kongresa). Donji dom je izglasao optužbu impičmenta, ali Senat igra ulogu sudije i porote. Sada obe strane gledaju ko će na sledećim predsedničkim izborima imati više koristi od tekuće situacije.

Demokrate smatraju, i tako taktiziraju, da su dosta "ucrneli" predsednika, a predsednik tvrdi da je "nevina politička žrtva". Za sada svetu ne preostaje drugo već da sačeka sledeći novembar kad glasači donose svoje gledanje na situaciju.

U ovom trenutku Amerika je podeljena uglavnom na dve polovine i varijacije te podele su minimalne. Trampu u prilog u ovom momentu ide činjenica da se ekonomija veoma dobro drži, a kako će biti do novembra niko ne zna. Odnosno, neki tvrde da će ekonomija ići dobro, drugi da neće. Jedno je sigurno - ništa nije sigurno.

Prošla godina je obeležena i sa događajima koji se nisu odigrali. Jedan od njih je da Amerika i Iran nisu zaratili mada je bilo predviđano. Jesu bili na ivici rata kada su naftonosna polja i brodovi Saudijske Arabije bili napadnuti, ali je u bukvalno poslednjem minutu američki predsednik zaustavio američki vojni kontra udar. Avioni su već bili u vazduhu.

o U istočnoj Aziji propali su pregovori između Severne Koreje i Amerike nakon što je Vašington zahtevao da Pjongjang eliminiše svoj nuklearni arsenal i nakon što je povećana strepnja da bi u rat bili uvučeni Japan, Južna Koreja i Kina. Severno-korejski diktator ponudio je vremenski ograničenu suspenziju testiranja atomskih bombi i raketa velikog dometa.

Međutim, pri samom kraju prošle godine kriza se ponovo najavila. Takođe je izbegnut nuklearni sukob između Pakistana i Indije. Bilo je sporadičnih sukoba, bilo je mrtvih, ali je mir brzo uspostavljen.

U Siriji kalifat koji je proglasila Islamska Država još 2014. godine uništen je februara meseca.

U oktobru američke specijalne snage, a uz pomoć Kurda, eliminisale su lidera ID Abu Bakra al-Bagdadia. Sve skupa, tokom prošle godine smanjen je broj terorističkih akcija Islamske Države. Neka loša događanja se nisu ostvarila, a neka dobra jesu.

Dobro je što je širom sveta porasla netolerancija običnih ljudi prema korumpiranim, nasilnim i nekompetentnim vladarima. Mnogima se vratila nada u bolji svet.

Makar donekle bolji svet. Ali, istakle su se dve negativne tendencije: volja vlada da koriste ekstremnu silu da bi održali kontrolu, kao što je viđeno u Egiptu, Iranu, Iraku, Rusiji i Hongkongu, a i fragilnost demokratskih institucija koje podležu volji moćnika.

Mlade generacije predvodili su proteste u Čileu, Peruu, na Haitiju, Venecueli, Pakistanu, Zimbabveu, Južnoj Africi, Tunisu i svugde drugde gde se radilo o ekonomskoj nejednakosti i političkoj zloupotrebi. Neki od protesta doprineli su odlučujućim promenama.

Nakon sudanskih protesta, na čijem čelu su bili mladi, uspelo se da se u saradnji sa vojskom sa vlasti smakne dugogodišnji diktator Omar al-Bašira.

U Alžiru drugi dugogodišnji predsednik, Abdelaziz Buteflika, je izbačen iz fotelje, ali vladajuća elita nastavlja na vlasti. Čak je i moderni sultan u Turskoj, Redžep Tajip Erdogan, ostao podkresanih krila kada je njegova partija Istine i pravde izgubila u Ankari, Istambulu i još nekoliko velikih gradova.

U Libanu premijer Saad Hariri, viđen kao simbol vladajuće bogate elite, bio je primoran da podnese ostavku.

Na Malti je premijer najavio da će napustiti fotelju nakon pritisaka iz Evrope zbog ubistva jedne istraživačke novinarke, Dafine Karuane Galizie.

Iz Etiopije, čija je skorašnja istorija povezana sa sukobima i glađu, stiže "dobra vest". Njihovom premijeru, Abiju Ahmedu, tvorcu značajnih domaćih reformi, dodeljena je 2019. Nobelova nagrada za mir, zato što je okončao dugogodišnje sukobe sa Eritrejom.

A u Evropi prošla godina je bila godina raspadanja i uzvraćanja jedinstva, godina napretka i usporavanja, godina straha i odluka. Evropa je, kratko rečeno, imala mešovitu 2019. Ipak je na kraju Stari kontinent imao bolju situaciju od one kako je godina započela.

Evropljani bi mogli da budu donekle zadovoljni i to ne samo ako posmatraju poslednjih 12 meseci, već i kada razmisle o poslednjih 10, pa i 30 godina. Da pogledaju od onog novembra 1989. kada je pao Berlinski zid i kada je podeljeni kontinent započeo unifikaciju.

o Loše za Evropu je što je veći deo Unije skliznulo u stagnaciju sa ravnim ili negativnim rastom u nekim od evropskih najvećih država, naročitu Nemačka i Italija.

Usporavanje nemačke mašinerije provociralo je žustru debatu unutar "velike koalicije", klimavog savezništva između Demohrišćana i Socijaldemokrata. Prvi hoće da se drže svoje tradicionalne fiskalne ortodoksije koja je politika "crne nule" i budžeta bez deficita, a drugi hoće da se više troši, naročito sa svojim novim liderima koji se nalaze nešto više na levici od svojih prethodnika.

Ukoliko se ove razloge ne mogu prilagoditi zajedničkim stavovima, velika koalicija može da se raspadne početkom ove godine. Nove nemačke ekonomske slabosti takođe su pretnja zemljama Centralne Evrope, naročito za Poljsku i Češku, čiji je dugogodišnji privredni rast bio direktno povezan sa potražnjama Nemačke.

Prošla godina je na političkom polju trpela fragmentacije u najvećim zemljama Unije. A tokom 2019. u Nemačkoj je dosta manji broj ljudi zatražilo azil u poređenju sa ranijim godinama.

Britanija je provela svih 12 meseci zaokupljena konstruisanjem svog izlaska iz EU, a i kada se to dogodi svi problemi u Britaniji i dalje će ostati nerešeni.

Francuska je provela godinu na ulicama demonstrirajući protiv jedne, pa druge, pa sledeće politike Emanuela Makrona koji je rešio da "sve reši" u svojoj zemlji i to se Francuzima nije dopalo. Nije prošle godine, a nije ni svih ostalih godina kada je na vlasti bio bilo koji predsednik. U Španiji je nastupila politička blokada zbog ekonomskih politika, ali i zbog Katalonije. Prošle godine u Španiji su se održali izbori, ne jedni već dva izbora za parlament i rezultat još nije postignut.

o U Italiji urušila se čudna koalicija između krajnje desnice, Lige, i Pokreta 5 zvezdica za koje niko nije siguran na kom delu političkog spektra stoje. Za novu koaliciju se očekuje da će uskoro pasti sa vlasti. Mateo Salvini iz Lige bi mogao da pobedi na izborima i osvoji većinu glasova i tako bi mogao da nastavi svoje napade na evro.

Izvan Evropske Unije politička i ekonomska situacija nije ljubičasta. Dve silne autokratije, u Rusiji i Turskoj, pod pritiskom su ekonomskih slabosti i rastućim nezadovoljstvom naroda sa vođama, Vladimirom Putinom i Redžepom Tajipom Erdoganom.

Ni jedan od ove dvojice neće uskoro biti suočeni sa glasačima, a pobune, procenjuje se neće imati uspeha. Ipak, obojica su povećali represiju jer se plaše za svoju političku sudbinu.

Što se Zapadnog Balkana tiče zajednička crta svake od zemalja je da su to siromašni krajevi koji nemaju kapacitet da se iz svog siromaštva izvuku. Odnosno, nemaju uslova jer još nisu primenili pozitivne poluge demokratskih pravila.

A vesti o NATO i Evrope takođe nisu ohrabrujuće. Ni za NATO, a ni za Evropu. Evropljani polako shvataju i prihvataju da će morati da na svojim plećima sami ponesu težinu odbrane, već kako je Makron izjavio da je NATO klinički mrtav.

EU je završila godinu sa smelim planom da se suprotstavi klimatskim promenama jer su nekoliko godina pre roka postigli cilj da do 2020. smanje izduvne gasove i manje više idu po planu da još smanje gasove koji izazivaju efekat staklene bašte do 2030. Do 2050. plan je da emisije po prirodu štetnih gasova bude nula.

Britanska kraljica Elizabeta u svojoj tradicionalnoj poruci za Božić rekla je da je prošla godina bila "džombast put". Taj džombast put ipak je blaži opis 2019. godine od one tvrdnje kraljice iz 1992. kada je ona izjavila da je ta godina bila "annus horribilis". Te godine brakovi njene troje dece su propali, a Vindsorov zamak je pretrpeo priličan požar.

Prošle godine njen sin Andru povezan je sa seksualnim napasnikom Džefriem Epštajnom, čiji je navodno bio drugar. Epštajn je izvršio samoubistvo u njujorškom pritvoru, ali još pod sumnjivim okolnostima, a princ Andru se uglavnom povukao sa svojih prinčevskih dužnosti.

Kraljica ne meri godinu samo po svojim porodičnim merilima, i "džombast put" se odnosio pre svega na sve zavrzlame koje su se odigravale zbog Bregzita. Kraljica je citirala primer Isusa rekavši da "mali koraci učinjeni sa verom mogu da prevaziđu dugotrajne razlike". Takođe se osvrnula na 75 godina od završetka Drugog svetskog rata rekavši "biti voljan da ostavimo razlike iz prošlosti iza nas i da zajedno krenemo napred, slavimo slobodu i demokratiju koja je osvojena za nas uz toliko visoku cenu".

Kraljica se takođe osvrnula na pokret mladih koji se bore za čistiju ljudsku okolinu i stabilniju klimu. Papa se takođe obratio "gradu i svetu" i to sa Zapadne obale Jordana odakle je poslao poruku da "Bog i dalje voli sve nas, čak i najgore među nama".

A nas s krajem prošle godine ima sedam milijardi i 750 miliona. Od 1. januara 2019. i do kraja godine broj nas porastao je za 83 miliona. Svetska populacija raste po stopi od 156 ljudi (beba) svakog minuta. Cifra od 156 ne izgleda velika, ali tokom jedne godina ima nekih 513.000 minuta.

Predviđanja su da će za četiri godine na planeti živeti osam milijardi ljudi. Predviđa se takođe da će Afrika tokom sledećih 20 godina duplirati svoj broj stanovnika.

Jedna afrička majka u proseku ima 4,4 dece dok je prosek broja dece na svetskom nivou 2,4. Do 2050. godine predviđa se da će na planeti živeti 9,7 milijardi ljudi. U to isto doba više od polovine svetskog stanovništva biće koncentrisano u Indiji, Nigeriji, Pakistanu, Demokratskoj Republici Kongo, Etiopiji, Tanzaniji, Indoneziji, Egiptu i Sjedinjenim Državama.

Takođe se očekuje da do 2027. Indija po broju stanovnika prestigne Kinu. Sa sve većim brojem stanovnika planete logično je očekivati da privredni rast bude sve veći jer veći broj ljudi i više proizvodi i više troši.

Međutim, globalni rast prošle godine bio je najniži još od finansijske krize od 2008. godine. Takvom stanju doprinele su i trgovinske brane koje su prošle godine uzele maha.

Kada Amerika uvede ekstra tarife na Kinu, a i druge zemlje, onda Kina uvede slične tarife Americi i ceo svet uspori. Drugi pritisci dolaze od ključnih zemalja koje imaju svoje specifične ekonomske probleme. Radi se o Brazilu, Indiji, Meksiku i Rusiji. Takođe, finansijski uslovi u Argentini nisu u najboljem stanju, geopolitičke tenzije drmaju Iranom, a socijalni nemiri potresaju Venecuelu, Libiju i Jemen.

Ekonomska klima postala je nesigurna, kompanije su opreznije kada je u pitanju investiranje na duže rokove i to je proizvelo znatno manju potražnju za mašinerijom. Takođe je pala i potražnja za dugotrajnim kućnim uređajima, mada se tu situacija nešto popravila u drugoj četvrtini 2019. godine.

Prodaja automobila takođe je pretrpela usporavanje, a kao jedan od uzroka navode se i regulacije oko emisije gasova. Sve skupa, zbog slabije potražnje kompanije su usporile industrijsku proizvodnju, a to je smanjilo i volumen globalne trgovine.

Banke su agresivno reagovale na nastalu situaciju i smanjivale su kamate tokom prošle godine. To su uradile američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka, kao i velike banke tržišta u razvoju. Takve politike banaka su, tvrde eksperti, sprečile još veće usporavanje svetske privrede.

Stabilizaciji situacije pomogla je i potražnja za ne-dugotrajne proizvode, hrana obuća i odeća i tome slično, kao i uslužna delatnost. Jako i stabilno tržište rada i postepeno povećanje nadnica doprinelo bi poverenju kupaca i povećalo kućnu potrošnju.

Da li će ove pozitivne tačke globalne ekonomije rezultirati i stroži ekonomski rast tokom ove 2020. godine? O tome će se izjasniti 20. januara Međunarodni monetarni fond u svom redovnom izveštaju Pregled svetske ekonomije.

Ono što niko nije video, niko nije predvideo, je da je s finansijske tačke gledanja Evropa sasvim dobro prošla tokom minule godine. Čak je i grčko tržište doživelo bum kada je rast cene akcija u pitanju. Stručnjaci su odmah požurili da kažu da ne vide ni recesiju, ali ni veliku euforiju već svetsku ekonomiju koja umereno raste. Istini za volju većina prognoza su se pokazivala netačnim.

Ona fraza "ovoga puta će biti drugačije" je, potvrđeno, uvek pogrešna. Svi znaju da stvari uvek ostaju iste. Telefon je postojao i pre 100 godina i postoji i danas, mada je sada digitalan. Telefon je bio popularan u vreme kada je nastao, a popularan je i danas. Popularniji od elektronske pošte, naročito kod mladeži koji sve svoje poruke tekstuju, koji koriste kompjuter samo kad moraju.

Ono što je bilo popularno u prošlosti samo će biti poboljšano, a to potvrđuje da stvari u suštini uvek ostaju iste. Ljudi se plaše inflacije, a deflacija je mnogo opasnija. Makar je tako bilo 1930.-tih i 2008.- 2009.

Vlade i korporacije prave inflaciju da bi se izbegla deflacija koja je najgora opasnost, to je onda kad sve stane. Narod generalno gleda statistiku uplašen da je američki dug porastao sa još nekoliko triliona dolara koji je izgubio svoju vrednost za 97 odsto od 1913. godine, a svi i dalje pokušavaju da zgrabe što više dolara.

Kompjuteri su svakim danom sve jeftiniji, cena stambenog prostora, u Americi makar, nije porasla u poslednjih deset godina, a svet je polako počeo da shvata, makar što se novca tiče, da se visoko obrazovanje ne isplati. Naročito kad se uzmu u obzir studentski krediti.

Visoko obrazovanje je visoko obrazovanje, tu nema sumnje, ali na tržištu rada već se ne kotira tako dobro. Mnogo dugovanja studenstskih kredita, a premalo dobro plaćenih poslova.

Sposobni električar, u Americi, uglavnom zarađuje više od lekara, da ne govorimo od profesora istorije. S druge strane, većina ljudi vidi bogatu budućnost u IT tehnologiji, a sve ukazuje na činjenicu da DuPont i Dou Kemikal, dve velike hemijske kompanije, iz godine u godinu imaju rast dobitka od 50 i 38 odsto.

Čuvenoj kompaniji Ejpl dobit raste stopom od 12 odsto godišnje.

ANTRFILE:

Najbogatiji postali bogatiji

Tokom poslednjih par dana protekle godine štampa je objavljivala tekstove o najbogatijim na svetu koji su postali još bogatijim. Ti su se članci uglavnom zasnivali na Blumbergovom indeksu milijardera.

Najbogatijih 500 ljudi na svetu uvećali su svoje zajedničko bogatstvo tokom 2019. za 25 odsto. Tih 500 "veličanstvenih" sada imaju 5,9 triliona u dolarima što bi bilo dodatnih 1,2 triliona u poslednjih 12 meseci. Ti podaci stoje u tek objavljenom Blumbergovom indeksu mada je Blumberg njuz ranije obavestio da neće sastaviti taj indeks zato što se među milijarderima nalazi i osnivač i vlasnik Blumberga koji je sada jedan od Demokrata u trci za američke predsedničke izbore.

o Blumberg je ipak prekršio svoju najavu jer je izveštavao o progresivnim demokratskim kandidatima Berni Sandersu i Elizabet Varen, inače njih dvoje su kandidati koji najčešće kritikuju politički i ekonomski sistem koji dozvoljava ogromne ekonomske razlike u Americi. Nakon toga Blumberg je morao da objavi i svoj godišnji Indeks milijardera.

Na vrhu liste se nalaze familijarna lica: osnivač kompanije Amazon, Džef Bezos; sledi osnivač Majkrosofta Bil Gejts; potom vođa francuske grupacije luksuznih stvari Bernard Arnault; investitor Varen Bufet i jedan od dvojice osnivača i direktor Fejsbuka Mark Zukerberg.

U grupi Demokrata koji su se kandidovali za američke predsedničke izbore nalaze se i dvojica milijardera. To su investitor Tom Stejer i bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg.

Jedan od temelja predsedničke kampanje kandidata Elizabet Varen je da ultra-bogati budu oporezovani sa dva odsto na svaki dolar preko 50 miliona. Jedna studija koja je objavljena tokom prošle godine tvrdi da 400 najbogatijih Amerikanaca poseduju više od 150 miliona svojih sugrađana, ekonomski donji sloj od 60 odsto. A počevši od osamdesetih godina prošlog veka pa do sada tih 400 je utrostručilo svoje bogatstvo.

U međuvremenu dobar deo Amerikanaca svakim danom sve teže sastavljaju kraj sa krajem.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane