Natrag

Stav

SISTEM

Branko Dragaš

Glavni civilizacijski problem savremenog razvijenog društva je potpuna propast predstavničke parlamentarne demokratije i bankrot neoliberalnog, korporativnog, ekonomskog modela kapitalizma, koji je doveo do toga da su bogati postali sve bogatiji, dok su siromašni postali sve siromašniji.

tom dramatičnom socijalnom raslojavanju pišem na ovom mestu već više od deceniju. Zvanični podaci iz FED-a, koje godinama pratim i koji su sve više zabrinjavajući, pokazuju da 1% najbogatijih Amerikanaca ima 35,5 hiljada milijardi dolara, dok 50% njihovih sunarodnika sa najnižim primanjima ima svega -7,5 hiljada milijardi dolara ili tih 1% ima gotovo ista primanja kao populacija od 50-90% Amerikanaca, koji primaju - 36,9 milijardi dolara.

Skoro 1% najbogatijih domaćinstava kontroliše više od 50% privatnog i javnog kapitala u SAD. I takva socijalna slika je u svim zemljama.

Raspon plata između najbogatijih Amerikanaca i njihovih radnika, koji je 1972.godine iznosio 1:7, danas je dostigao nenormalan raspon od 1:42.000, kada se uzmu plate i godišnji bonusi razbojnika japijevaca sa Vol Strita.

Neoliberalni korporativni kapitalizam je uništio srednju klasu u SAD i doveo državu, kompanije i građane do ukupnog duga od 400.000 milijardi dolara. Paradoks svih ovih podataka je da sve te podatke objavljuje FED, koji je privatna Centralna banka Familije i koji je generisao sve ove dugove, štampanjem dolara bez pokrića od 1971. godine, ukidanjem zlatnog standarda, zaduživanjem kompanija i građana i nametanjem pohlepnog, potrošačkog stila života.

Iznošenjem svih ovih zvaničnih podataka za Imperiju u rastrojstvu želim da pokažem da neoliberalni korporativni kapitalizam nije doveo samo da raspona u bogatstvima između razvijenog i nerazvijenog sveta, nego da je došlo do raslojavanja i unutar same Imperije.

Takvo raslojavanje je dovelo do toga da se izvršni direktori upravljača sveta zabrinu i da o tome otvoreno progovore na poslednjem sastanku u Davosu.

Na tom skupu svetske državničke kvazielite i ljudi kojima je preneta moć, učestvovao je i bahati predsednik Srbije, koga su smestili na 20 km od Davosa da im ne zanoveta i da ih ne nervira svojom agresivnom glupošću,tako da Veliki Lažov nije imao pojma šta je bila glavna tema na ekonomskom forumu.

Njemu je bilo najvažnije da se uslika u švajcarskim planinama, da građani vide sneg i zimski ambijent, kako bi njegova medijska propagandna fabrika laži mogla, zbog neprekidne izborne kampanje, da tvrdi kako je Uzurpator i Veleizdajnik glavni gost u Davosu i da njega svi tamo željno očekuju, da hoće da čuju njegove genijalne ekonomske ideje za spas čovečanstva.

U Davosu je, dakle, dragi prijatelji, objavljeno da stanjem u savremenom kapitalizmu nisu zadovoljni 73% građana koji žive u tom i takvom kapitalizmu bez ljudske duše, da je izgubljeno poverenje, da se formiralo bure baruta u društvu, sa fitiljem razočarenja koje može da eksplodira sa nepredvidivim posledicama, tačno tako je rečeno,da glas naroda traži istinske sistemske promene dosadašnjeg političkog i ekonomskog sistema, da to mora da se desi što pre, jer ako ne budu izvršene sistemske promena u društvu sasvim je moguće da izbije antielitni bunt koji će sve ispred sebe da počisti.

To je isto ono što godinama unazad pišem i govorim, tvrdim da nastaje socijalni cunami koji mora da slomi totalitarni politički sistem, jer sadašnje stanje u razvijenim društvima i svim zemljama koje su primenile nametnuti neoliberalni ekonomski model je neizdrživo i neodrživo.

Hipotekarna kriza iz avgusta 2007.godine i njeno proširivanje na finansijsku krizu u 2008 godini nisu rešili nijedan sistemski problem neoliberalnog kapitalizma, kriza je samo odložena, jer je ubačeno u truli ekonomski sistem hiljade i hiljade milijarde dolara i evra, ali to uopšte nije pomoglo izlečenju obolelog sistema, jer se zavisnik od narkotika ne može da izleči ako pojačava doze opijata koje unosi u oboleli organizam.

Posledice takve pogrešne šok-terapije danas većina građana oseća na svojim leđima i na svojim primanjima, na svom životnom standardu i na sve težem obezbeđivanju elementarnog egzistencijalnog, životnog minimuma, pa uopšte nije čudno da su 73% njih otvoreno priznali da ne mogu više da izdrže tolike dugove, eksploataciju i manipulaciju.Sledi, dakle, slom ovakvog političkog i ekonomskog sistema.

Kakvo će rešenje da se nametne još se jasno ne vidi. Sve opcije su u igri. Mogući su veliki ratovi, krvave revolucije u prezaduženim zemljama, vidimo da se puzajuća ulična revolucija već odvija na ulicama francuskih gradova, ali moguće je, usled sve dramatičnijeg narastanja nezadovoljstva prezaduženih i porobljenih građana,da dođe i do sukoba unutar same Familije.

Obračun sa Rotšildima i njihovim potrčkom Sorošom, koji se odvija poslednjih godinu dana, samo je dokaz da Familija sprema da žrtvuje svoje najalavije i najpohlepnije članove, koji ne mogu da se u svojoj gramzivosti zaustave, koji su izgubili svaku meru i koji su opasno ugrozili interese čitave Familije.

Naravno, cilj Familije je da se izvrše kozmetičke promene i da zadrže postojeći totalitarni sistem, ali to neće moći da se ostvari, jer su problemi u društvu toliko narasli da ne mogu da se reše bez korenitih, radikalnih i sistemskih promena političkog i ekonomskog sistema. Ista dijagnoza važi i za Srbiju. Preslikan procena nezadovoljstva, prema nekim našim anketama preko 76% građana Srbije je nezadovoljno rasulom u društvu i oni traže novi politički i ekonomski sistem.

Naša istorijska obaveza je da ponudimo taj novi politički i ekonomski sistem, da srušimo sadašnji politički totalitarni sistem, da Srbiju oslobodimo okupacije, da napravimo opertivan, konkretan i stručan Program za spas Srbije, da iznedrimo Vladu narodnog spasa i da, shodno elektronskom dobu u kome živimo i veštačkoj inteligenciji u kojoj smo zakoračili već jednom nogom, primenimo tehnologije i znanja koje će nam omogućiti da Srbiju za pet godina pretvorimo u razvijenu i bogatu državu, sa rešenim svim socijalnim pitanjima.

Na osnovu ljudskih kapaciteta koje imamo u zemlji i rasejanju, na osnovu prirodnih resursa koje imamo i na osnovu geostrateškog položaja na kome se nalazimo, Srbija ima sve uslove da taj plan ispuni. Ako sve ovo razumemo i ako shvatamo duh doba u kome danas živimo, onda je jasno zašto većina građana neće da podrži ni Kurtu ni Murtu.

To je jedna ista politička prevara u okviru propalog političkog totalitarnog sistema predstavničke parlamentarne demokratije, koji tri decenije pokušava da menja dlaku, boju, zastave i ideologije, dok im razbojnička i pljačkaška ćud ostaje nepromenjena.

Znači, naš problem je totalitarni politički sistem koga moramo da srušimo. To je istorijski zadatak naše generacije. Nažalost, politički diletanti na našem političkom tržištu uopšte ne razumeju šta se u svetu dešava.

Oni se i dalje bore za vlast u propalom političkom sistemu.Oni se i dalje otimaju za kormilo broda koji uveliko tone.Ako hoćemo da spasimo nezavisnost države i oslobodimo građane,onda moramo da gradimo novi političi i ekonomski sistem i moramo da izaberemo neke nove ljude, koji nisu zaraženi političkim virusom predstavničke demokratije.

Kada danas gledate naše društvene mreže, niko ozbiljan više ne gleda režimske medije, onda vidimo da na društvenim mrežama prevladavaju javne ličnosti koji nam obećavaju da su oni mesije, spasitelji, proroci, da oni mogu da nas izbave nesreće i da nas uvedu u rajsko blagostanje samo pod jednim uslovom - da im ustupimo vlast.

Kada oni dođu na vlast, tako obično počinju svoje dosadne tirade,uradiće sve ono što su svi politički mešetari pre njih obećavali tri decenije, ali ništa nisu ispoštovali, jer prevarantima, lažovima i prevrtljivcima je samo cilj da se dokopaju vlasti i to mogu da postigu samo ako im građani poveruju i ako glasaju za njih.

Oni isto traže da im građani ustupe svoj glas na četri godine da bi , navodno, pokazali šta će sve da urade za dobrobit građana.Ništa od toga se, naravno, nikada nije ispunilo. Srbija iz godine u godinu propada, građani beže iz zemlje u potrazi za boljim životom, dok oni koji više ne mogu da izdrže beže u zemlju da se spase biblijske tragedije.

Ako hoćemo ovaj put u biološki nestanak nacije da promenimo, onda više nikada ne smemo svoj glas da ustupimo političkim strankama i poslanicima, jer oni, kada ih izaberemo,rade isključivo u svom ličnom interesu.

Prema poslednjim pokazateljima RSZS Srbija ima, nažalost, samo - 6.963.764 stanovnika. Ako 17 generacija nema pravo da glasa i ako je to približno 1,1 milion naše mladeži, onda pravo glasa ima 5.863.764 birača. Pošto u Skupštinu Srbije ulazi 250 poslanika, koji su stranačka vojska svojih lidera, to znači da jedan poslanik predstavlja - 23.455 građana. Kako će taj jedan poslanik, obično indoktriniran stranačkom ideologijom, da predstavlja želje, volju i mišljenje građana? Tehnički je to potpuno neizvodljivo. Nemoguća misija!

Poslanik više ne predstavlja svoju izbornu bazu, jer je izgubio bilo kakvu vezu sa građanima, pune četri godine je slobodan da glasa kako on hoće, uopšte ne pitajući građane koji su ga izabrali da ih zastupa. Pa, kako onda glasa poslanik?

Glasa prema svojim ličnim interesima i prema naredbi lidera stranke. Ako je poslušan, dobija delove osvojenog kolača, ako, pak, nije poslušan, brzo biva smenjen. Tako se Skupština poslanika pretvara u berzu, gde se trguje glasovima i dilovi zatvaraju materijalnim dobrima, državnim funkcijama, nameštenjima, privilegijama i konkretnim novcem koji se neprestalno dobija.

Poslanik je broker koji radi na procenat od zaključenih međustarnačkih dilova. Političke stranke su brokerske kompanije koje ispunjavaju dilove svojih nalogodavaca.Premijer i ministri su članovi bord tih brokerskih kompanija, koji prave velike dogovore sa nalogodavcima van Srbije.Demokratija je potpuno obesmišljena. Građane više niko ne pita.

Najvažnije je da izađu na izbore svake četri godine i da daju legitimitet tom totalitarnom političkom ustrojstvu.Za to što glasaju, dobijaju gomilu predizbornih laži, sendviče, kafu, šećer i ulje.Tek u poslednjih nekoliko izbora se dobija i novac za siguran glas.

Kako da srušimo taj nakazni kvazidemokratski politički sistem? Najjednostavnije je da ne učestvujemo u toj izbornoj, nameštenoj i loše režiranoj prevari. BOJKOT je jedini odgovor građana na sve prevare, laži,pretnje i ucene Uzurpatora.

BOJKOT je odbrana zdravog razuma, nepristajanje na dalje obmane i prevare, odbrana ljudskog dostojanstva i političke pameti.BOJKOT je vruć šamar izdajničkom, kriminalnom, bahatom i pomahnitalom režimu.

Uzurpator se jedino plaši bojkota. Zato namerava da spusti cenzus na svega 3%.Hoće da napravi cirkus od Skupštine. Hoće da omogući svima onima, koji izlaze na izbore u njegovoj režiji, da dobiju mrvice sa njegove pune trpeze. Zato je upregao svu državnu i partijsku mašineriju da obesmisli bojkot.Svi koji nastupaju na režimskim medijima i na, navodno, opozicionim medijima rade za Vučića.

Novac nije problem. Ukradenog novca ima u izobilju.Potegli su i ikonu demokratije, kako ga je vlasnik Pinka nazvao, političkog pajaca Deda Mićuna, koji je grobar demokratije u Srbiji, da se uključi u kampanju protiv bojkota. Zašto?

Uzurpator dobro zna da, ako bojkot uspe, ako više građana ne glasa, nego što bude izašlo na izbore, on gubi LEGITIMITET.

To je suština njegovog straha. Šta posle bojkota, pitaju oni koji su angažovani da obesmisle bojkot. Posle uspelog bojkota, sledi - politička kriza.

Međunarodna politička javnost tada zna da Uzurpator više nema legitimitet. Pobednici izbora su oni koji nisu izašli na nameštene, izrežirane i nepoštene izbore. Posle bojkota počinje rušenje političkog totalitarnog sistema. To je početak.

Ulazak u novo političko doba. Zato pozivam sve građane da ne izađu na izbore i da bojkotom pokažu da veleizdajnički režim više nema legitimitet. Zato sada grupe stručnjaka iz zemlje i rasejanja rade na Programu za spas Srbije da bi pokazali građanima da imamo rešenja.Zato nudimo savremenu blokčejn tehnologiju KDS i učimo građane po Srbiji kako izgleda primena direktne demokratije.

Prosvetiteljski opismenjavamo građane. Suština je da građani više nikada svoj glas ne predaju političkim strankama, liderima i poslanicima. Vaš glas, gospodo drugovi, ostaje stalno kod vas.

Niko ne može više da iznajmi vaš glas na četri godine i da odlučuje po sopstvenoj volji.Zapamtite, nikome više ne dajete svoj glas, nego vi glasate o svojoj i našoj sudbini.Stručni timovi, koji budu upravljali državom, biće pod neposrednom i stalnom kontrolom građana, moraće da rade u interesu građana, koji će moći da ih odmah menjaju, ako ne ispunjavaju volju građana.

Novi politički sistem stvaramo. Kurte i Murte bacamo na smetište istorije.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane