Zablude

Neka se Srbija opredeli

  Naš dopisnik  iz  Mokskve, na molbu urednika Tabloida, objašnjava sve zablude srpskog političkog vrha i dela srpske javnosti u vezi sa ruskom energetskom politikom, i srpskog puta u Evropsku uniju, te objašnjava moguće posledice svetske energetske krize u narednim decenijama.

Viktor Hlistun

 Olako izrečeno mišljenje pojedinih srpskih zvaničnika da su "Rusi dobili na poklon" srpski energetski kompleks bez ikakvog je uporišta u činjenicama.
Rusi su učinili ustupak Srbiji kod sklapanja naftnog aranžmana jer su sa 51 posto vlasništva preuzeli na sebe svu odgovornost za funkcionisanje ovog sistema. To Rusija nije uradila u pravljenju aranžmana sa Bugarskom. Tamo je odnos vlasništva 50 posto-50 posto, pa Bugari u svakoj situaciji imaju podjednaku odgovornost kao i Rusi.
Predstavnici ruske naftne kompanije Gaspromne razumeju  gospodina Dinkića. Oni znaju  da je on plaćen od strane Evropske unije i SAD, da radi za jedan drugi energetski lobi, ali i on mora da zna čime Srbija raspolaže. Treba da zna da Srbija danas ima naftu najlošijeg kvaliteta u Evropi.
Prodajom NIS-a, otvorena je mogućnost da za pet godina Srbija dobije kvalitetnu naftu, koja će biti na evropskom tržištu konkurentna. Gospodin Dinkić i drugi srpski političari treba da se suoče sa jednom neprijatnom istinom: Srbija danas od značajnijih resursa može da ponudi samo svoje rudno bogatstvo, bakar  olovo. Mogla je vaša zemlja pre ovakve privatizacije da ponudi mnogo šta, ali je dosadašnjom politikom vaša industrija skoro uništena.
A što se tiče gospodina Dinkića, trebalo bi da znaju u Srbiji da je on jedan od onih srpskih političara koji rade na tome da Srbija uđe u Evropsku uniju kao mala i neravnopravna zemlja, kao malo dete, i neravnopravni član. Rusija je ponudila Srbiji da bude deo ogromnog energetskog projekta "Južni tok" iz dva razloga.
Prvi je taj što Rusiji zaista odgovara da se "Južni tok" konačno završi, a drugi je što Rusija vidi Srbiju kao povoljnu za deo tranzita "Južnog toka". Naravno, ovo i Srbiji treba da odgovara, jer ako već postoji jaka težnja da vaša zemlja hoće da se priključi zemljama Evropske unije, onda je bolje da ide kao regionalni energetski faktor, nego kao beznačajni siromah...".
Objašnjavajući odnos Rusije prema srpskoj ideji pridruživanja Evropskoj uniji,  ruski odgovor je da Srbija ne može istovremeno biti i sa Rusijom i sa Evropskom unijom. Da  Srbija  potpuno sarađujete sa Rusijom i potpuno bude u Evropskoj uniji, to je za Rusiju nelogično. Ne treba  zaboraviti da mnoge evropske države rade na tome da Srbija uđe u Evropsku uniju, ali kao malo dete, kao maloletna država koja nema pravo glasa.
Treba da znaju srpski političari,  da uprkos svemu, politička etika Rusije i Evropske unije nije spojiva.  Rusija, bez obzira na to, smatra da je u redu da Srbija sama bira svoj put, i tu joj niko neće smetati. Ovo je, koliko sam upoznat,  poznato Socijalističkoj partiji Srbije sa kojom odlično sarađuju ruske kompanije, kao i druge strane ambasade u Beogradu.. Rusija je zato i ponudila "Južni tok" da Srbija, kada, i ako se jednom nađe u Evropskoj uniji, bude koliko-toliko ravnopravna prema drugim zemljama te zajednice".
O globalnoj energetskoj situaciji, posebno o interkontinentalnom protoku gasa,  treba istaći da je trenutna potreba Evropske unije za gasom oko 150 milijardi kubnih metara. Gas iz Norveške kojim se Evropska unija snabdeva je tek jedan krak. Drugi je krak iz Rusije preko Belorusije. "Južni tok" je još u izgradnji, a postoji i aktuelni kanal koji ide iz Alžira prema Evropskoj uniji. Naravno, tu je i tranzitni kompleks po imenu "Nabuko", preko koga bi, prema mišljenju stručnjaka iz Brisela, Evropska unija dobijala većinu gasa.
Evropska unija istovremeno radi na tome da uključi Iran u tranzitni kompleks "Nabuko", ali je to sad praktično nemoguće. Pogrešnom politikom pretnji, pritisaka i izolacije, Amerika je takvu mogućnost upropastila. Na drugoj strani, dolazi do energetskog ujedinjenja Azerbejdžana, Turkmenistana i Irana (osovina projekta "Nabuko"), a ne treba zaboraviti ni činjenicu da je trka oko nafte iz Kaspijskog jezera besmislena, jer se tu prvenstveno pitaju kaspijske zemlje.
Treba reći da je trenutnu potrebu Evropske unije za 150. milijardi kubnih metara gasa sve teže ispuniti, te da su i "Južni tok" i "Nabuko" od strateškog značaja. Zapad govori Rusiji da će tri države, Iran, Azerbejdžan i Turkmenistan moći da namire te potrebe, ali se stručnjaci u Moskvi opravdano smeju na to.
Interesantno je da se, recimo, srpski sused Rumunija još nije opredelila hoće li se naftom snabdevati iz sistema Nabuko ili iz ruskih izvora.
EU je proturila priču da Rusija hoće da napravi monopol na trgovini gasom. I to je jako smešno. Norveška država je obznanila da će u bliskoj budućnosti uskoro ostati bez gasa. Čak i Rusija priznaje da nema taj kapacitet gasa da bi imala bilo kakav monopol.
Istina je da sama Rusija može da namiri 40 odsto svetskih potreba za gasom. Istina je da Rusija, Kina i Iran mogu da snabdevaju ceo svet gasom decenijama. Ali, o ruskom monopolu nema ni govora. Američka administracija u Vašingtonu je pogrešno procenila da je najslabija karika Iran, pa je zbog toga počela da stvara atmosferu satanizacije Irana ne bi li tu veliku zemlju lažno optužila da pravi atomsku bombu i uvela im sankcije. Zbog toga je i Rusija odlučila da kaže: nema više ni nafte ni gasa iz Irana!".
Vredelo bi se još jednom vratiti na temu ruskih diplomatskih iskustava sa domaćim privrednicima.
Prošle godine se u Subotici, kako su izvestili ruski mediji, sastao ruski ambasador sa 35 najjačih privrednika iz ovog grada. Nakon beskonačnih svečanih pozdrava, ruski ambasador je pitao da li neko od njih nešto izvozi u Rusiju. Svi su naglo zaćutali. Potom je ambasador pitao da li neko od njih sarađuje ili ima kontakte sa nekom ruskom firmom. Svi su i dalje ćutali. Tako je sastanak završen... Tek kasnije, prilikom rastanka sa ambasadorom, svi su mu potajnu nudili svoje vizit karte kako bi im našao posao u Rusiji.
Ambasador im je tada jasno stavio do znanja da će to morati sami da urade, a da će ih on kasnije podržati u svemu što budu radili. Prosto, nije njegov zadatak da im u Rusiji nalaze poslove. Ali, ovo je samo jedan loš primer, a ima ih puno. Postoji jedno potpuno pogrešno uverenje u Srbiji da će  Rusi kupovinom NIS-a doneti pare. Ne, to što je Rusija kupila u Srbiji i ono što će uložiti u te projekte treba da stvori Srbiji i njenoj Vladi mogućnost da otvara nova radna mesta, da zapošljava i da profitira od svoga rada i svojih resursa".
Rusi prate i neprijatnu medijsku kampanju u srpskim medijima, uperenu protiv interesa Rusije, ali koja šteti i Srbiji.
Pre izvesnog vremena je u "Politici" izašao tekst u kome je pisalo da je NIS zbog čekanja, dok Rusi ne krenu sa poslom, u gubitku 38 miliona dinara (oko pola miliona dolara). Dva dana kasnije u ''Privrednom pregledu'' je u sličnom tekstu rečeno da je taj gubitak 38. miliona evra! Ruski novinari  su pozvali novinare Privrednog pregleda i ustanovili da je objavljena lažna vest. Ovo nije bio ni prvi ni jedini ovakav slučaj".
Uprkos ovakvim pojavama,  ruski biznismeni i političari, ali i drugi predstavnici ruskih medija i  diplomatije u Beogradu, smatraju da  snažne međusobne veze Srbije i Rusije, njihov duh, njihova prošlost i naša slovenska kulturu, kao i činjenicu da smo i u novom veku povezani zajedničkim interesima, ništa ne može poremetiti.