Špekulacije

 

Kako je Srbija preko noći postala najpoželjnija destinacija na planeti

 

Cene gore život dole

 

Čim u državi debelo zaškripi, Vlada i njeni trabanti se dohvate statistike. Zaključak "vladinih ekonomista" da smo najjeftinija zemlja u okruženju vređa inteligenciju prosečnog potrošača jer je dovoljno osvrnuti se oko sebe i videti da narod živi sve gore i gore, ali se mukama potrošačke korpe ne nazire kraj. Većina će i danas da srče klin-čorbu, a neko da ždere meso. U proseku ne živimo loše.

 

Goran Predojević

 

 

Neki mudrac je davno rekao da "laž lako postane istina ako je ponoviš onoliko puta koliko je potrebno da bude prihvaćena kao  činjenica". Naša vlast se čvrsto drži te proverene metode. Čim u državi debelo zaškripi, vlada i njeni trabanti se dohvate statistike. A po njenim parametrima Srbija je rajski vrt, najpoželjnije mesto za život na planeti, iako se golim okom vidi da je narod dotakao socijalno dno.

Statistika je toliko glupa oblast da ne raspoznaje dovoljno ko je šta stavio u tanjir da ruča. Kad se pomeša čorba i meso, u proseku, ne živimo loše. Čak mnogo dobro, kažu nam pre neki dan "vladini ekonomisti".

Ko je od januara bilo šta pazario ne treba mu zvanična statistika da zaključi kako su cene nenormalno porasle. Jasno je i onima kratkog pamćenja da je poskupelo baš sve. Na trend porasta cena uticala je i vladina politika čiji je set zakona, usvojen u Skupštini Srbije, pored ostalih nedaća drastično smanjio kupovnu moć stanovništva.

Vlast je formalno dala niz olakšica za kupovinu svega i svačega, ali su nekim čudom, i suprotno od očekivanja, visoke cene neprihvatljive za najšire slojeve stanovništva. Prosečna plata još uvek ne pokriva polovinu potrošačke korpe. Kako se narod snalazi za onu drugu polovinu troškova čista je metafizika.

Prilikom jutarnje kupovine Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, zapazio je da su trgovci u maloprodajne cene već prvih dana januara "ugradili" kurs od 100 dinara za evro.

Kako stvari sada stoje, ovo je mesec vatrenog krštenja ovogodišnje inflacije, jer će statističari već prilikom obračuna februarskog indeksa cena na malo zabeležiti rast od dva, tri odsto. To je vrlo zabrinjavajući nivo, jer čini polovinu od ukupno planirane inflacije za ovu godinu. Znači, mi ćemo za samo dva meseca ispucati planirani nivo inflacije za godinu dana. Cene će dodatno zabiberiti i kursne oscilacije, a samo poskupljenje naftnih derivata povećaće stopu inflacije za oko 1,2 odsto što će statističari zabeležiti tek naknadno. Oscilacije cena goriva je odličan način da se obmanjuje javnost svakodnevno pa otuda one koji kreiraju naš "prosečan život" ne možete uhvatiti ni za glavu ni za rep. Vlast nas bombarduje podacima da je na papiru sve pojeftinilo, a pogled na izloge i rafove, gle čuda, govori sasvim suprotno.

Izmenama Zakona o akcizama, koje su poslanici nedavno usvojili, povećani su državni nameti na pivo sa šest na 15 dinara po litru. Sa ovim se, nažalost, inflatorna računica ne završava. Potrošačke cene u decembru prošle godine, u odnosu na isti mesec 2007. godine, povećane su za 8,6 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Prosečan godišnji rast potrošačkih cena u 2008. godini bio je 11,7 odsto.

Više nije privilegija živeti u Beogradu, jer skoro svakog meseca nešto poskupi, a plate miruju. Od početka 2009. godine četvoročlana beogradska porodica koja živi u stanu od 50 kvadrata račun za centralno grejanje plaća 3.218,5 dinara, što je 850 dinara više nego prošle godine. Infostanove uplatnice za januar zbog uvećanih cena daljinskog grejanja teže su za 36 odsto, dok je topla voda poskupela 40 odsto. Prevoz u Beogradu je poskupeo 30 odsto. Mesečna pretplata za GSP u prvoj zoni za dva zaposlena člana porodice, umesto dosadašnjih 3.250 dinara, košta 4.472, a za dva studenta 1.932 dinara. Ako se porodica, ipak odluči za pojedinačne karte za vožnju, na kiosku su 42 dinara, dok je kod vozača paprenih 80 dinara! Oni koji se kući vraćaju noćnim autobusima plaćaće 100 dinara u jednom pravcu na kraćim linijama, ili 140 dinara na dužim relacijama.

Više se neće isplatiti ni švercovanje, jer će "slepi putnici" za doplatnu kartu morati da izdvoje čak 3.000 dinara! Poskupeli su i troškovi storniranja, pa sada za zaustavljanje opomene treba platiti 600, a opomene pred izvršenje 1.000 dinara.

Nadležni u Skupštini Beograda napominju da je javni prevoz trebalo da poskupi prosečno za 37 odsto, ali se od toga odustalo. Ovoga puta teret poskupljenja više će podneti zaposleni, a manje đaci i socijalno ugrožene porodice. Početkom prošle godine putnici i grad su na ravne časti pokrivali troškove najvećeg gradskog prevoznika, ali je već od septembra taj balans bio narušen zbog poskupljenja goriva.

Karte za pojedinačnu vožnju u prigradskom saobraćaju kupljene u prodajnoj mreži koštaće od 54 u prvoj zoni do 203 dinara u desetoj zoni. Zaposleni sa oboda beogradskih opština će za "Lastinu" markicu u nekoj od tri zone plaćati 2.706, za dve zone 3.680, a sve tri zone koštaju 4.894 dinara.

Cena daljinskog grejanja u glavnom gradu trebalo da bude korigovana, jer su prošle godine poskupeli gas 69 odsto, struja 16,6 odsto i hemikalije više desetina procenata. Međunarodni monetarni fond je zahtevao ukidanje subvencija javnim preduzećima i preporučio podizanje cena za oko 50 odsto, što bi ekonomski bilo opravdano, ali bi predstavljalo veliki udar na standard građana. Beogradski sistem daljinskog grejanja inače je najveći u Srbiji, ali više od 30 gradova ima višu cenu grejanja nego što je u glavnom gradu.

To nije uteha za one koji stan greju na električnu energiju. Zabrinjava najava iz Ministarstva rudarstva i energetike da će cena struje od aprila ponovo biti uvećana za čak 20 odsto, cena kilovat-časa najverovatnije će još jednom biti uvećana i to krajem godine. Mnogi moraju zimi da se zaduže kod banaka kako bi pokrili rupe u budžetu pa tek na leto izmire dugove. Kada dođe zima ponovo se otvara krug i tako svake godine.

Nedavno su povećane i cene poštanskih usluga u proseku za 9,5 odsto. Slanje pisama sad košta 22 dinara, a cene uputnica više su za 5,2 odsto. Ova poskupljenja gotovo da se neće osetiti, jer se poslednjih godina narod odvikao da šalje pisma.

Trgovci su već ukalkulisali inflatorna očekivanja za narednih nekoliko meseci pa vlasnici megamarketa na kursnim razlikama pune džepove još dublje. Uvozni suhomesnati proizvodi, kafa, pivo, sokovi, supe, toalet papir, kućna hemija i oprema za čišćenje poskupela je u proseku za tri do 15 odsto. Sada negde oko 43 odsto prosečne zarade odlazi samo na ishranu, koja je inače najgoreg kvaliteta u Evropi. Ali o tome drugi put.

Cene će ići nadole optimistički je, u više navrata, najavljivao ministar trgovine Slobodan Milosavljević, pa su ga mnogi zamolili da ubuduće ćuti i ne daje nikakve prognoze.

U potrošačkoj korpi je poslednjih meseci, ipak, najviše poskupelo meso. Dogodilo se i to da je prvi put u poslednjih dvadeset godina cena korigovana u januaru, kada meso u Srbiji zbog tradicionalnog svinjokolja po pravilu pojeftinjuje. Još jedan dokaz abnormalno skupe svinjetine je da se za kilogram ove vrste mesa može kupiti dva i po kilograma piletine, koja drži cenu od oko 200 dinara. Kilogram svinjskog buta pre neki dan bio  je 499, a junećeg 602 dinara u "Maksiju". U januaru prošle godine kilogram svinjske šnicle je kod ovog trgovca koštao 314, a u "Tempu" 290 dinara. Junetina je u to vreme stajala 429, odnosno 392 dinara u "Tempu". Ovakve cene su se držale otprilike do maja 2008. kada je svinjetina poskupela na 404, a junetina na 462 dinara po kilogramu.

U Pragu, glavnom gradu Češke, poređenja radi, prevedeno u dinarima, svinjski but košta od 300 do 350 dinara, plećka 280 do 320 dinara, juneći but 480 do 530 dinara, "milka" čokolada od 55 do 70 dinara,

Konditorska industrija kod nas takođe prati strategiju drugih proizvođača. Nova poskupljenja nisu u planu jer budžet potrošača to ne bi mogao da podnese. Slatkiši iz "Soko Štarka" su poslednji put poskupeli sredinom prošle godine za sedam do osam procenata. Ljudima su ipak počele da se motaju brojke u glavi ispred rafova sa slatkišima. Popularna "milka" čokolada sa doskorašnjih osamdesetak dinara dostigla je stotku što govori koliko su trgovci u Srbiji neumereni u svojim proferskim marifetlucima.

Za razliku od Evropske unije, čemu vlast grčevito teži, trgovci sa daleko lošijim kvalitetom robe po visokim cenama jednostavno ponižavaju intelekt ovdašnjeg potrošača. Danska, na primer, od 1976. do danas beleži najveći stepen rasta industrijske proizvodnje u Evropi, a stalno troši potpuno istu količinu energije. Dakle, sve su efikasniji, jer deo zarade ulažu u energetsku efikasnost, što itekako utiče na kvalitet života i potrošnju običnog čoveka. Ovo ima direktnu vezu ako se prisetimo jednog primera.

Mnogi se sećaju davnog doba kada se kupovao jedan kilogram hleba. Koliko su danas teške vekne? U prodavnicama se prodavao keks u pakovanjima od 1 kilograma, danas teže 700 grama. Nije problem smanjenje pakovanja, već očigledna prevara sa cenom. Tako se na mala vrata zapravo podiže cena, a da se niko pri tome ne pita da li je to poskupljenje i odobreno. I sve je završeno bez buke, a usput, prevarena i država i potrošači. A ako bi se u okviru zakona propisalo kolika su obavezna pakovanja, i kakav kvalitet proizvoda je obavezan na našem tržištu, kako bi onda izgledala smanjivanja pakovanja i kvaliteta robe? Da li bi i onda belu vodicu sa 0,9 odsto mlečne masti još samo budale zvale "mleko"?

Kada se o takvim stvarima radi, naše mlekadžije brzo uče! Kako bi se prevario kupac, ostaje ista količina para s tim što se veličina pakovanja smanjuje. Sa tom "politikom" se narodu govori da inflacija nije recimo pet, šest posto već 0,7 odsto, da su poskupljenja neprimetna, dok se čovek ne doseti i shvati da ga lažu.

Mleko sa manje masnoće je, na primer, skuplje bez ikakve zdrave logike. Isto kao što je u apotekama boca sa 70 odsto alkohola skuplja nego što je 100 čist alkohol, a od jedne boce čistog alkohola napravi se, dodavanjem destilovane vode, minimum dve boce onog 70-procentnog sastava.

Vašarske i šibicarske prevare za lakoveran narod kad je reč gotovo o svim proizvodima. Sve se to zna i niko ništa ne preduzima: 180 grama se plaća kao 200 grama, 700 grama kao kilogram, a ključ zarade je na malom pakovanju. Ovo dobro poznato pravilo potvrdio je nedavno i "Imlek", naša najveća mlekara, kada je "štrpnuo" po 20 grama od svake čaše jogurta, kiselog mleka i pavlake. Umesto po 200, sada te čaše imaju po 180 grama belog napitka, a cena ista, i navodno nije poskupelo. Neki konkurenti su to učinili pre "Imleka", ali je veoma neprijatno iznenađenje za potrošače usledilo kada su i njegove čaše "kalirale" za desetinu. Da nevolja bude veća, lider na ovom tržištu nije našao za potrebno da o smanjenju količine, pri istoj ceni proizvoda, bar obavesti svoje potrošače. Ovaj njihov potez po ko zna koji put je učinio aktuelnim pitanje profita u mlekarstvu, pogotovo u svetlu stalnih optužbi na račun naših najvećih mlekara koje je kupio strani investicioni fond "Salford", da imaju monopol na tržištu.

Kalkulacije najvećih industrijskih mlekara pokazuju da je neto profit od takozvanog dnevnog mleka tri odsto, a od dugotrajnog devet procenata. Kajmak skidaju trgovci, jer stočari dobijaju od 22 do 30 dinara za litar mleka ekstra klase.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević jednim povodom je kazao da je jedan naš proizvod, srpsko ulje, u Makedoniji jeftinije nego u Srbiji, čime je ozbiljno poljuljan kredibilitet Saveza ekonomista koji je nedavno došao do zaključka da je cena potrošačke korpe u Srbiji najjeftinija u okruženju. Istraživanje očigledno naručeno, stav je kritičara.

Citiraćemo Bogosavljevića: "Trenutno se nalazim na Ohridu i ovde litar ulja iz srpskih uljara košta 87 denara, što preračunato u našu nacionalnu valutu iznosi 108,5 dinara. To je opet niže nego kod nas, bez obzira na skorašnje pojeftinjenje na 115 dinara za litar", kazao je Bogosavljević.

Istraživanje Saveza ekonomista Srbije o ceni osnovnih životnih namirnica pokazuje da je cena tih proizvoda u Beogradu, u proseku, na nižem nivou u poređenju sa sedam glavnih gradova država u okruženju od kojih je Beograd među tri najjeftinija grada, saopštio je jedan od autora istraživanja Dragan Đuričin.

Kritičari su zaključili da je istraživanje Saveza ekonomista Srbije cirkuska predstava sa osnovnom falinkom što je evro računat 72 dinara, a ne po realnom kursu od 92 dinara, koliko je i bio tog 24 januara, kada je istraživanje navodno obavljeno. Zahvaljujući pogrešnom unosu podatak, statistika nam tako saopštava da živimo u rajskom vrtu. Kakva je realnost ne treba mnogo mudrosti, ni statistika pa bila ona i sa greškom. Dovoljno je osvrnuti se oko sebe.

Ono što svakog treba dodatno da zabrine jeste crna slutnja da će nam biti još gore. Saradnik IZIT-a Saša Đogović nedavno je kazao da su privrednici planirali inflaciju od 11 odsto, što je više od zvanične Vladine projekcije koja je osam odsto.

 

 

Dok nas trgovci deru na meri, vlast skida kožu sofisticiranije, preko špekulantskih poslova i na kursnim razlikama.

 

 

 

 

Drma kriza i akciza

 

Nakon izmena Zakona o akcizama, ili kako su ga nazvali inflatorni porez, poskupelo je niz proizvoda. Pivo je skuplje za 15 dinara po litru, a cenu naftnih derivata, koja za sobom vuče čitav set poskupljenja, besmisleno je i pominjani zbog očigledno špekulantskih poslova vlade i trgovaca.

Jedan novi propis, Prelazni trgovinski sporazum sa EU predviđa dinamiku postepene liberalizacije trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima sa evropskim zemljama. I to samo kada je u pitanju uvoz u Srbiju, s obzirom na to da je izvoz iz naše zemlje na evropska tržišta već duže vreme slobodan. Tako je prepolovljena carina na kupovinu modela automobila evropskih proizvođača. Umesto 20 odsto, plaća se carina od 10 odsto. Te mere narodu ne donose nikakvu blagodet, jer onaj ko ima da plati njemu je svejedno da li BMV "ispod čekića" košta 85 ili 83 hiljade evra.

Ili drugi primer. Onaj ko je sebi bez ikakvih problema mogao da plati put u inostranstvo otišao je u beli svet, privatno ili zbog posla, bez obzira na vizna ograničenja. Manje imućni se kod nas i u svetu drže svog dvorišta.

 

 

Kurs u magli

 

Set olakšica kojima bi mogli da se umanje efekti ekonomske krize, inače najavljen u oktobru, čist je promašaj jer narod nema para. Prvi udar po džepu osetili su penzioneri jer im je izbrisano pravo na dva dodatna čeka, u aprilu i oktobru, tako da su, zapravo, primorani da u ovoj godini žive od penzije koja je poslednji put uvećana sa čekom za novembar prošle godine.

Prosečna penzija u Srbiji iznosi 21.712 dinara, ali čak 250.000 najstarijih je u grupi onih koji primaju zakonski minimum od 11.000 dinara.

U poslednjih godinu dana, prosečna plata u Beogradu je porasla za svega deset evra, dok su računi za grejanje, struju, telefon ili gradski prevoz porasli mnogo više.

Prosečna "beogradska" plata je u decembru 2007. godine, prema statistici, bila 42, 901 dinara, što je, po tadašnjem kursu od 83 dinara za jedan evro, bilo 506 evra. Godinu dana kasnije, prosečna plata bila je 5.000 dinara veća, tačnije 47,179 dinara, ali je i kurs drugačiji. U decembru je bilo teško "uhvatiti" kurs evra, ali se najduže "vrteo" oko 90 dinara. Po tom kursu, prosečna plata u Beogradu iznosila je 516 evra, dakle, samo 10 evra više nego pre godinu dana, a cene su otišle u nebo.