Zvezde

Nezaboravni XX veka Holivuda (14)

Živi život po svojim pravilima

Dopisnica Tabloida iz Londona Sandra Skoko izdala je knjigu o dvadesetom veku Holivuda i nezaboravnim ličnostima ove filmske prestonice. Uz njenu saglasnost objavljujemo najzanimljivije delove iz ovog obimnog i bogato ilustrovanog dela. Na preko 650 strana, počev od Etel Barimor, Me Vest, Marlen Ditrih i Grete Garbo, završno sa Nikolasom Kejdžom, Bredom Pitom, Demi Mur, Endi Mekdauel i svim važnijim zvezdama današnje filmske industrije, autorka je sa mnogima od njih napravila intervjue i pretočila ih sa ostalim obimnim istraživanjem u izdavački podvig

Piše: Sandra Skoko

Rođen 24. marta 1930. u Slateru - Missouri, Steve McQueen zahvaljujući "cool" imidžu i problematičnoj prošlosti, postaje zvezda koja je tokom 1960-ih "žarila i palila" srca obožavateljki. Njegov siromašni otac napušta Stevea kada je imao samo šest meseci. Delinkvent kao tinejdžer, nakon nekoliko krađa i neukrotivog ponašanja, Steve završava u popravnom domu za dečake - "Boy's Republic", no ni to, a ni vojska, (odakle na kraju biva izbačen), nisu uspeli da ga smire. Na kraju, Steve odlazi u glumce. Uloge u TV seriji "Wanted: Dead or Alive" i u filmovima, "The Great Escape", "Bullitt", "Le Mans", načinile su ga besmrtnim.
Filmom "King of Cool", Steve dobija istoimenu titulu. Ali, šta je "cool"? Od svih glumačkih kvaliteta koje jedan glumac može posedovati, "cool" je najteže definisati. Može biti, u McQueenovom slučaju, da je "cool" glumiti što je manje moguće i sve raditi s najmanje uloženim naporom i trudom. Pun taštine i takmičarsko-sujetnog duha, jedini film u kome se Steve stvarno trudio da glumi, bio je "Papillon". No, tu je takmac bio Dustin Hoffman. U filmu "The Magnificent Seven", u kome još nije bio u rangu najtraženijih, Steve je činio sve kako bi oteo Brynneru svaku scenu u kojoj su se zajedno pojavljivali. Jednostavno, Steve je morao biti primećen na platnu, gestikulirajući na bilo koji način. Zatim, u besu i paranoji, zahtevao je i da se čak dodaju scene specijalno za njegov lik, smatrajući kako neće biti dovoljno primećen uz Jamesa Garnera i ostale glumce u filmu "The Great Escape". Tako je i nastala scena bekstva na motoru. Tokom 1968. Steve stvara produkcijsku kompaniju "Solar Production" i prvi film koji snima bio je "Bullitt".
Nepopravljivi ženskaroš, Steve je prošao kroz tri braka (Neile Adams, Ali MacGraw i Barbara Minty). Iz prvog braka Steve ima sina Chada, koji nije ni nalik ocu i koji igra u jeftinim, trećerazrednim filmovima. U Steveove avanture ubrojene su, između ostalih, i Natalie Wood, Ann-Margret, Jacqueline Bisset, Sharon Tate, Faye Dunaway. Tokom kratke karijere, Steve uspeva da dobije i jednu Oscar nominaciju u kategoriji Best Actor, za ulogu u filmu "The Sand Pebbles" 1966. godine. Auto-trke, ljubavne afere, droga, alkohol... kako ono beše: "Živi brzo, umri mlad, budi lep leš". To se Steveu McQueenu upravo i ostvarilo. Umire od srčanog udara na operacionom stolu, tokom operacije raka, 1980. godine.

Na listi traženih

Teatralno odbijajući ulogu Supermana u istoimenom filmu, jer mu nije dozvoljeno da lik portretiše kao šizofreničara, Nick Nolte (Nik Nolti) kultiviše reputaciju neukroćenog mačo-mena Hollywooda. Rođen 8. februara 1934. u Omahai - Nebraska, menjajući neizmerni broj koledža i igrajući American football (ragbi) za svaki od njih, Nolte odlučuje da je ipak zabavnije baviti se glumom.
Nakon desetogodišnjeg potucanja od teatra do teatra i sporednih uloga, stiže i prva filmska uloga 1972. u "Dirty Little Billy", a potom i uloga u filmu "Rich Man, Poor Man", gde ostavlja veliki i pozitivan utisak. Tokom 1977. stiže i filmska uloga u "The Deep" i rola u filmu "Who'll Stop the Rain?" 1978. godine. To Noltea lansira u zvezde i u uloge u kojima se prijatnije osećao igrajući antiheroje, policajce, novinare, a zatim i komedije u kojima se pokazao izvrsnim, dokazujući talenat svestranog glumca. Uprkos svemu tome, da je bilo ko drugi trebalo da odabere glumca za ulogu emocionalnog bogalja, koji nosi duboke psihičke povrede od užasnih događaja iz detinjstva, verovatno niko za prvi izbor glumca ne bi odabrao Nicka Noltea.
No, Barbra Streisand insistira na tome da glavna uloga pripadne upravo njemu i nikom drugom. Film je bio "The Prince of Tides" 1991. godine. To je bio pun pogodak. Nolte osvaja Golden Globe i Oscar nominaciju u kategoriji Best Actor i slava i popularnost bivaju utemeljeni. Još jedna Oscar nominacija u kategoriji Best Actor stiže 1998. za ulogu u filmu "Affliction". U privatnom životu, situacija je bila isto toliko burna kao i u nekim ulogama koje je igrao. Zbog pića i droge, dolazi do raspada njegova dva braka (prvi sa glumicom Sheilom Page - od 1966. do 1971, i drugi sa plesačicom Sharyn Haddad - od 1978. do 1983). Zatim, da ironija bude veća, kada se konačno otreznio i prošao kroz rehabilitaciju 1992, tada ga napušta i treća supruga, Rebecca Linger, sa kojom je bio u braku od 1984. i sa kojom ima sina Brawleya, koji je pošao očevim stopama glume. Uprkos svim životnim havarijama, Nick Nolte postojano stoji na hollywoodskoj listi traženih i omiljenih glumaca, koji talentom pokazuju svu vrednost na polju glume.

Lepota i šarm
Ginger Rogers ostaće  pamćena najviše po eleganciji, šarmu, lepoti i po filmovima odigranim sa Fredom Astaireom, postavši time legendarni deo tima Fred i Ginger. Rođena kao Virginia Katharine McCath, 16. jula 1911. u Independenceu - Missouri, nadimak Ginger, (koji joj postaje i umetničko ime) dobija zahvaljujući mlađem rođaku koji nije mogao da izgovori njeno ime - Virginia, već ga skraćuje na Ginger. Otac Ginger Rogers napušta njenu majku pre no što je Ginger i rođena, da bi se pojavio kada je Ginger imala osamnaest meseci, i odveo je sa sobom u Texas. Majka, Lela McCath, (Rogers je prezime Lilinog drugog muža), kreće putem Texasa i kidnapuje Ginger natrag. Zahvaljujući ambicioznoj majci Leli (čita se Lili), do svoje trinaeste godine Ginger je već bila na pozorišnoj sceni. U tinejdžerskim godinama Ginger uveliko peva u bendovima, glumi u teatrima i pobeđuje na plesnim takmičenjima. Kada u šesnaestoj godini postaje šampion Texasa u charlestonu (čarlstonu), jedna od nagrada bila je i obilazak Vaudevillea.
Tokom 1928. u sedamnaestoj godini, protiv majčine volje, Ginger se udaje za plesača Jacka Culpeppera. Brak traje do 1931. i pokazaće se kao prva od pet pogrešnih bračnih veza. Mlada heroina odlazi potom u New York, gde njena gluma biva zapažena od vlasnika tada popularnog "Mocambo" kluba, koji je preporučuje za ulogu u mjuziklu "Top Speed" na Broadwayu. To je dalje vodi do ugovora sa Paramount studiom i prve filmske uloge u "Young Man Of Manhattan", uz Claudette Colbert. Prve tri godine Ginger igra u filmovima kao što su: "42nd Street" ili "Gold Diggers Of 1933.", sve dok nije prešla u RCA studio i uskočila kao zamena glumice Dorothy Jordan u filmu "Flying Down to Rio" 1933. godine. Partner u tom filmu bio je Fred Astaire. Studio ubrzo uviđa da spajanjem Freda i Ginger imaju tim koji zlata vredi i odmah započinje snimanje novog filma pod imenom "The Gay Divorcee". Nakon ovog filma, Katharine Hepburn daje komentar: "He gave her class and she gave him sex." ("On joj je dao klasu, a ona njemu seks"), što nije bilo prilično pohvalno za Ginger, koja je između ostalog bila neko vreme verena za Howarda Hughesa, koji je kasnije napisao romansiranu biografiju Katharine Hepburn.
Kako su Fred i Ginger snimali seriju filmova koji su ih sve više dizali u zvezde, tako se i Lela sve više borila da odežda njene kćeri bude što ekstravagantnija. Zahvaljujući tome i haljine Ginger Rogers imaju svoju anegdotu. Elem. Prilikom snimanja filma "Top Hat", Fred pokušava da zabrani Ginger da nosi haljinu od nojevog perja, jer mu tokom igre perje leti i uleće u nos. No, Ginger i Lela žestoko protestuju i haljina ostaje. Na filmu, sve izgleda prelepo. Scena u kojoj par igra na muzičku sekvencu "Cheek to Cheek", ostaje kao jedna od nezaboravnih do današnjih dana. No, ako se obrati pažnja, primetiće se i kako leti perje s haljine i ulazi Fredu u nos.Tokom 1934. Ginger se udaje za glumca Lewa Ayresa i brak traje do 1940. godine.
Iako je Ginger bila zvezda, ono što je zbilja želela bilo je da se dokaže kao glumica i bez Freda. Tako objavljuje da će njihov zadnji zajednički film biti "The Story of Vernon and Irene Castle". Ovim počinje i novo poglavlje u njenom životu. Dugogodišnja ambicija biva ostvarena kada 1940. Ginger osvaja Oscara u kategoriji Best Actress, za naslovnu ulogu u filmu "Kitty Foyle". Iako uspeva da pobegne od mjuzikla, Ginger nije mogla da se oslobodi komedija. Tokom 1943. prekida snimanje filma "Lady in the Dark", kako bi se udala za glumca Jacka Briggsa. Brak traje do 1950. godine. I tako, dok je karijera Ginger Rogers bila priča velikog uspeha, privatni život bio je sasvim  drugačiji. Nakon Briggsa usledio je mladi glumac Jacques Bergerac, od 1953. do 1958, a potom glumac i režiser William Marshall, od 1961. do 1969, kada je napušta u Parizu pokravši joj sav nakit. "Sreća je", kako je jednom prilikom izjavila Ginger, "što nikada nisam želela da imam decu." Ginger Rogers ukupno je snimila sedamdeset filmova, od kojih su deset bili sa Fredom Astaireom. Moždani udar doživljava 1990, tako da zadnjih pet godina života provodi u invalidskim kolicima. Ginger umire 25. aprila 1995. godine.

Život na visokoj nozi

Divlje i neukroćene lepote, živeći po svojim pravilima, Ava Gardner (Eva Gardner) volela je život na visokoj nozi, Southern fried chicken, bosonoge šetnje i plesanja po noćnim klubovima Caira; volela je da posmatra borbe bikova po španskim koridama i divila se Clarku Gableu.
Rođena je kao Ava Lavinia Gardner, 24. decembra 1922. u Grobtonu, North Carolina, kao sedmo i poslednje dete u siromašnoj porodici. Detinjstvo provodi u vrlo patrijarhalnom vaspitanju, rastući kao muškobanjasti, razigrani i uglavnom bosonogi arambaša. Cipele nije mogla da smisli na nogama. U šesnaestoj godini prvi put odlazi za New York u posetu najstarijoj sestri Bappy (Bepi) i njenom suprugu Larryu Tarru. Od tog trenutka sudbina preuzima stvari u svoje ruke. Larry pravi umetničku fotografiju Ave i izlaže je u izlogu njegove fotografske radnje. Barnie Duhan, vratar MGM-a, prolazeći pored izloga, ulazi u radnju u nameri da sazna broj telefona prelepe devojke s fotografije, koristeći oprobani kliše - kako je MGM zainteresovan za devojku. Broj telefona nije dobio, ali je podstakao Larrya da tu i još nekoliko Avinih fotografija odnese lično u MGM. Ava dobija poziv na razgovor i probno snimanje.
Njen izgled opčinjava glavešine MGM-a, tako da zanemaruju iskvareni južnjački akcenat kojim je govorila. Sedmogodišnji ugovor je potpisan i Ava stiže u Hollywood sa sestrom Bappy 23. avgusta 1941. godine. Prvog dana, prilikom obilaska MGM studija, Ava upoznaje Mickeya Rooneya, dve godine starijeg i znatno nižeg od nje. Nakon dve nedelje ubeđivanja, Mickey konačno uspeva da nagovori  Avu da izađu na večeru, a nedugo potom, Mickey ide i korak dalje nudeći brak. Povodom toga trebalo je upoznati mamu Rooney sa budućom gospođom Rooney. Kada je Mickey saopštio svoje namere, mama Rooney, odmerivši Avu, mirno odgovori: "Pretpostavljam da još nije bio u tvojim gaćicama." Nakon ovog prvog "blagoslova", trebalo je dobiti i drugi, od vlasnika i upravnika MGM-a Louisa B. Mayera. U kancelariji L. B. Mayera, odvijala se scena koju ni John Huston nije mogao bolje režirati. Naime, Mickey je plakao i molio L.B.-ja (El Bi-ja) da im dozvoli brak, dok je s druge strane stola plakao L. B. i preklinjao da to ne rade. Konačno, L. B. Mayer popušta i Mickey i Ava stupaju u bračne vode 10. januara 1942. godine. No, ovaj prvi brak Ave Gardner trajao je kraće od Mickeyevog ubeđivanja L. B. Mayera, odnosno do 21. maja 1943. godine.
U periodu između 1941. i 1946. Ava snima sedamnaest filmova, ali i dalje ostaje nezapažena. Kako je sama kazala: "Trebalo je imati lupu da bi se primetilo gde sam ja u tim filmovima." O vezi između ekscentričnog Howarda Hughesa i Ave kovane su mnoge priče, no Howard je uvek bio i ostao samo prijatelj, iako je želeo da se iz prijateljstva izrodi i nešto više. Nije žalio ni para, a ni truda, a nisu izostajale ni ideje u bezuspešnim pokušajima dopiranja do Avinog srca. Drugi brak Ava sklapa sa Artiem Shawom, 17. oktobra 1945. godine. No, ni ovde nisu cvetale ruže. Artie je Avi stvarao kompleks niže vrednosti i omalovažavao je gde god bi mogao. Artievo potcenjivanje nagnalo je Avu da prvo proveri svoj koeficijent inteligencije (koji se ispostavio vrlo visokim) i povrativši time obezvređeni ego, Ava se upisuje na UCLA (Ju-Si-El-Ei), na odsek engleske literature i ekonomije, što potom uspešno završava i dobija diplomu. Brak sa Artiem raspao se daleko pre toga, tačnije nakon jedne godine i sedam dana. Napokon, MGM uviđa kako Ava može pružiti mnogo više no što joj daju za pravo, i dodeljuju joj jednu od glavnih uloga u filmu "The Hucksters" 1947, uz njenog idola Clarka Gablea. Uvek veliki kavaljer, Gable se od tog trenutka pa nadalje, postavio prema Avi očinski i zaštitnički, postavši i njen veliki prijatelj. U ovu grupu ljudi - pravih prijatelja, spadali su i Van Heflin, Errol Flynn, Robert Mitchum, Burt Lancaster, Lana Turner.
Sa Gableom, Ava ukupno snima tri filma, od kojih je zadnji bio "Mogambo". Iako je Ava upoznala Franka Sinatru još tokom prvog braka sa Roonyem, njihova ljubav počinje da se razvija sredinom 1949. otkako su se sreli na žurki u Palm Springsu. Frank se razvodi od Nancy 1950. i od tog trenutka, ovoj burnoj i strastvenoj vezi nema kraja. Venčanje između Ave i Franka obavljeno je 7. novembra 1951. godine. Tokom 1952. na snimanju "Mogamba", Ava ostaje trudna dva puta. Za prvu trudnoću i abortus Frank nije ni znao, ali drugi put, uprkos ubeđivanja čitave filmske ekipe a posebno Sinatre da zadrži bebu, Ava odlazi za London, po drugi put, gde prekida trudnoću. Po MGM-ovom ugovoru, Ava kao i mnoge druge njihove štićenice, nije smela da rađa dokle god je bila pod ugovorom sa njima. Kada se nakon operacije probudila u bolnici, Sinatra je sedeo pored kreveta i plakao. "Mogambo" doživljava veliki uspeh, Ava ustoličava status zvezde i potpisuje novi sedmogodišnji ugovor sa MGM-om. Iako je brak između Ave i Sinatre okončan 29. oktobra 1953, time nikako nije prekinuta i njihova veza. S vremena na vreme, Frank bi zvao Avu i predlagao da pokušaju ponovo da ostvare zajednički život. Ava bi to svaki put prihvatala, ostavljala sve, pa i snimanje, ali to ne bi dugo trajalo. Jednom prilikom Ava je rekla: "Mi nismo mogli jedno bez drugoga, a nismo mogli ni dugo zajedno. Naši telefonski računi bili su astronomski. Franku je očajno trebala ljubav, a zar i sumnjate da je uvek imao moju." Do kraja života Ava je svakoga dana od Sinatre dobijala novi telegram u kome je uvek isto pisao - da je voli i da mu nedostaje. Ako je "Mogambo" bio Avin najbolje odigrani film, jer je za tu ulogu dobila i Oscar nominaciju u kategoriji Best Actress, onda je film "Barefoot Contessa" 1954. bio film koji je lansirao u legendarne, nezaboravne, neuništive zvezde. Decembra 1955. Ava Gardner, malo pre svog trideset trećeg rođendana, zauvek napušta U.S.A. i odlazi za Španiju. Tokom boravka u Španiji, snima filmove "The Sun Also Rises" 1957; "The Naked Maya" 1959. (poslednji film pod ugovorom sa MGM-om); "On the Beach" 1959; "The Night of Iguana" 1963; "The Bible" 1966. i druge. Tokom ovog perioda, značajnije veze bile su sa italijanskim glumcem Walterom Chiariem i sa Georgeom C. Scottom.
Zbog nesuglasica sa španskom vladom i iznenadnog retroaktivnog zahteva za isplatu takse u vrednosti od milion dolara, Ava Gardner pakuje stvari i odlazi za London 1968. godine. Englezi je nisu uznemiravali niti su je tretirali kao prelepu hollywoodsku zvezdu. Zapravo, Englezi nikoga ne tretiraju osim sebe same. Primer za ovu  činjenicu bilo je i pismo koje je Avi poslato od nekog obožavaoca iz inostranstva, a koje je jednostavno bilo naslovljeno: "Ava Gardner, Hyde Park, London, England". Neko iz londonske pošte velikim crvenim slovima dodao je na koverti: "Koji ćošak Hyde Parka?" i vratio pismo pošiljaocu. Pismo je ipak stiglo do Ave, jer se drugi radnik pošte udostojio da izvuče pismo iz dela za vraćanje, preuzme ga i pronađe tačnu i punu adresu. Tokom 1986. Ava Gardner doživljava moždani udar i u tim trenucima u pomoć priskače večna ljubav - Frank Sinatra, koji je odvodi za U.S.A. i plaća sav privatni tretman i lečenje. Posledice su ipak ostale, tako da je Ava imala problema s hodom, dok je leva ruka bila skoro nepokretna.
Ava se vraća za London 1987. gde živi sve do smrti od upale pluća, 25. januara 1990. godine. Sahranjena je u Smithfieldu, u porodičnoj grobnici, 29. januara 1990. godine. Da li već pretpostavljate ko je preuzeo na sebe sve obaveze oko sahrane? Tokom četrdeset četvorogodišnje karijere, Ava Gardner snimila je ukupno pedeset tri filma i četiri TV serije, od kojih je najpoznatija bila "Knot's Landing".