Druga strana

Muzej špijuna, ili koliko košta njihova izdaja
Oni ne razumeju sebe

Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u vladi premijera Zorana Đinđića. U Tabloidu rukovodi Odeljenjem za analitiku i informatiku

Vlado Dragićević
Čovek koji je ponajviše uzdrmao obaveštajnu zajednicu SAD, Oldrič Hajzen Ejms, a istovremeno izazvao pravi rat birokratija, služi doživotnu kaznu u zatvoru Alenvud, Pensilvanija, bez imalo mogućnosti za pomilovanje, kao egzemplar samoanalitične osobe nesposobne da razume samu sebe.
Oldrič Hajzen Ejms je rođen 26. maja 1941. godine u River Folsu,Viskonsin. Za CIA je počeo da radi 1962. godine obavljajući ne tako važne poslove koji su se obično davali deci agenata Agencije. Po završetku koledža počinje da radi u operativi, a 1969. godine odlazi u Ankaru,Turska, sa zadatkom da regrutuje za saradnju pripadnike sovjetske obaveštajne službe.
Dok je na profesionalnom planu pokazivao značajan uspeh, privatni život mu je bio pravi fijasko. Često se svađajući sa suprugom, izlaz je tražio u alkoholu. Kada je 1983. godine premešten u Ambasadu SAD u Meksiku, upoznaje svoju buduću suprugu Rosario, koja je tada bila službenik Ambasade Kolumbije u toj zemlji. Finansijski pritisak troškova razvoda i životni stil Rosario, koji je zahtevao pozamašne svote novca, prinudili su ga da svoje usluge ponudi Sovjetima.
Budući da je tada već radio u Upravi za kontraobaveštajni rad - Evropa u CIA, imao je pristupa informacijama i mreži agenata i CIA izvora u sovjetskoj vojsci i KGB-u. Pružajući Sovjetima poverljive podatke Ejms je upropastio oko 100 obaveštajnih operacija i prouzrokovao likvidaciju oko 10 najboljih i najpouzdanijih saradnika. Među njima su Vitalij Jurčenko iz V direktorata KGB-a, Oleg Gordijevski, glavni rezident u Londonu, Dimitrij Poliakov, visoki funkcioner GRU, Sergej Fedorenko, ekspert za nuklearno naoružanje, sa kojim je postao i izuzetan prijatelj da bi ga dva puta zaredom prodao, i drugi.
Za usluge koje je pružio KGB-u, Ejms je dobio oko 2,5 miliona dolara, dok je suma od 2,1 miliona deponovana u ruskoj banci za dane kada Ejms odluči da prekine sa špijunskim radom i povuče se u penziju.
Kada je od 1985. godine mreža saradnika CIA počela polako da se rastače, a oni sami da nestaju, sprovedena je inicijalna istraga fokusirana na presretanje komunikacija i razbijanje šifara. Do 1990. godine, svi su bili apsolutno sigurni da krtica postoji, ali je nisu mogli detektovati. U sklopu istražnih radnji sam Ejms je u dva navrata bio na poligrafu, ali je oba puta uspešno prošao. Kasnija objašnjenja idu u pravcu Ejmsove sociopatologije i imunosti na poligraf test, ili njegove savršene obučenosti kako da prevari detektor laži.
U nemogućnosti da otkrije izvor oticanja informacija, a plašeći se da bi cela kontraobaveštajna uprava mogla biti ugrožena, CIA je istragu prepustila FBI.
Ejms i njegova supruga su uhapšeni 21. februara 1994. godine, a 22. februara i formalno optuženi za špijunažu u korist Sovjetskog Saveza i Rusije. Ejms je osuđen na doživotnu robiju, Rozario na pet godina zatvora. Nakon izdržane kazne deportovana je u Južnu Ameriku. Do danas, Ejms je najbolje plaćeni špijun u američkoj istoriji. On je jedan od petorice poznatih koji su zaradili veliki novac - jedan milion i više. Ostala četvorica su Klajd Li Konrad, Lari Vu-Tai Čin, Džon Entoni Voker i Robert Hansen.
Protivnička strana, ruska obaveštajna služba, džentlmenski je odigrala svoj potez. Iako je u CIA došlo do niza ostavki i otpuštanja, Rusi nisu želeli da "sipaju so na ranu". Nije bio iniciran nijedan nastup u štampi o dugogodišnjim dostignućima SVR, kao što je to u ovakvim slučajevima bio običaj. Možda se, ma kako to delovalo čudno, u izvesnoj meri ispoljila i "korporativnost".
Markus Volf, čuveni šef spoljne obaveštajne službe Štazi, tvrdi u svojim memoarima da su mu Amerikanci nudili promenu ličnog opisa, izuzetnu novčanu kompenzaciju i novi život u SAD, ako prebegne i pomogne CIA u identifikovanju izvora oticanja informacija. Jevgenij Maksimovič Primakov, sef ruske SVR, kaže da je za Ejmsa bilo karakteristično to što nije prenosio druge informacije osim onih koje su se ticale američkih agenata, zavrbovanih u strukturama vlasti ili obaveštajnim službama Sovjetskog saveza, a zatim i Rusije.
Za njega naivno deluje tvrdnja da je Ejms podrivao bezbednost SAD. Po Primakovu, on je, u stvari, pomogao da se učvrsti bezbednost Rusije, lišivši američku obaveštajnu službu agenture u najosetljivijim državnim domenima.
Sam Oldrič Ejms je pokazao da je spreman da snosi puni teret krivice za otkrivanje oko 20 agenata SAD u Rusiji od kojih je većina izgubila život. Međutim, sa druge strane, on se hvalio da je tokom devet godina koliko je bio krtica KGB-a, zaradio više novca od većine kriminalaca, više je uživao u životu od ostalih, učinio mnogo zanimljivih stvari i ostvario puno toga, te smatra da je sve to i nešto vredelo.
Verovatno je to tako sa svim usamljenim, a slabim i istrošenim ljudima, kod kojih se trenutno pokoleba vera u sebe, silom hoće da u rečima i pogledu drugih nađu potvrdu i podstrek za svoje delanje, umesto da ih traže u sebi. Možda zato Ejms i dalje uopšte ne razume sebe.