(H)umorna priča

 

Podela Srba i srpski specijaliteti

 

Na obrazu se vidi sve

 

 

I onda smo se podelili na poštene i kriminalce, potkupljene i nepotkupljive, na legaliste i one druge koji se ne drže zakona kao pijan plota. Pa sledi podela na one koji su za izmene Zakona o informisanju i one protiv, na one koji imaju para i one koji nemaju, pa onda one što radi sopstvene fotelje prodaju državu i one koji bi isto to uradili samo da su u toj fotelji, pa na Grobare i Delije... Na Srbe u Evropi i one koji bi Srbe zatvorili u rezervate i ogradili ih žicom, kao Indijance. Na one koji su za Ruse i one koji su za kosooku žutu braću.... Više podela nego Srba.

 

Piše Neša (a ko bi drugi), čita onaj ko više voli da čita nego da pamti

 

Nekada se mnogo mirnije i lepše živelo. Televizija se gledala taman koliko treba, radio se slušao stalno i zato jer nisi morao da gledaš u njega, a novine su se listale kada se stigne. Naravno, čitala se Politika, eventualno Dnevnik, Zabavnik, Kekec i onda - BUUM. Kreću Novosti, Ekspres i zatim, sa razvojem tehnologije, i drugi. I svako je hteo da bude drugačiji. I bili su... Politika i mafija su duboko zavukli prste, počeli da školuju sopstvene kadrove... i dobili smo to što smo dobili.

Svakodnevno te obasipaju gomilom potrebnih i po mišljenu urednika isto tako potrebnih, a u stvari dozlaboga glupih i nekorisnih saznanja. Valjda zbog želje da se u takmičenju ko će napraviti gluplje i još gluplje novine i radijske i televizijske emisije, i da se izbori vrh u čitanosti i gledanosti. Naravno, menja se i rečnik koji se koristi.

Nekada su bili spoljni i unutrašnji neprijatelji. Protiv tih neprijatelja morali smo se boriti. Moramo pobediti (i pobedili smo) neprijatelja u našim redovima. Kako se to izvelo videlo se, fala bogu da je bilo televizije, pa smo sve videli crno-belo, a i u koloru, ko je strani neprijatelj. Slovenci su ustali sa svojih mesta u zajedničkoj državi i napustili sednicu CK SKJ-a. Dakle, isterali smo spoljnog neprijatelja. Ostao je unutrašnji, a i sa njim smo raskrstili tako što smo ga podelili na strane plaćenike i domaće izdajnike. Nevinih nema.

Onda su se Srbi podelili na partizane i četnike. Pa, kada je postajalo jasno da ih ima sve manje i da i jedni i drugi izumiru, priznate su ovim drugima zasluge za borbu protiv fašizma. Pa onda, da ne bi ostali bez ratnih veterana, ovdašnji političari počeli su da izmišljaju ratove, dele Srbe na patriote i izdajnike. One koji su za srpsku stvar i one koji su za to da se Srbi razmnožavaju i žive u miru. Ali, ni partizani ni četnici nisu blokirali puteve, kao ovi što sede na šinama čekajući da dobiju dnevnice. Setili su se posle deset godina da ih je neko zloupotrebio i poslao u rat!

I onda smo se podelili na poštene i kriminalce, potkupljene i nepotkupljive, na legaliste i one druge koji se ne drže zakona kao pijan plota. Pa sledi podela na one koji su za izmene Zakona o informisanju i one protiv, na one koji imaju para i one koji nemaju, pa onda one što radi sopstvene fotelje prodaju državu i one koji bi isto to uradili samo da su u toj fotelji, pa na Grobare i Delije... Na Srbe u Evropi i one koji bi Srbe zatvorili u rezervate i ogradili ih žicom, kao Indijance. Na one koji su za Ruse i one koji su za kosooku žutu braću... Više podela nego Srba.

A sada malo o srpskoj domišljatosti i srpskim specijalitetima izvrtanja džepova potrošačima.

Jedna američka firma - a ko bi drugi? - raspisala je nagradni konkurs među zaposlenima, koji, naravno, najbolje poznaju proces proizvodnje, kako bez dodatnih ulaganja povećati proizvodnju. Radi se o fabrici koja je proizvodila zubnu pastu. A i nagrada je bila primamljiva.

Ideja je bilo svakakvih, ali jedna je zaista pobrala lovorike.

Pitanje: Da li ste ikada izbrojali koliko puta operete zube pastom koja se nalazi u tubi koju koristite?

Naravno da niste, kao što ni ja nemam pojma. Kada se potroši pasta iz tube, zamenite je novom tubom i to je to.

I onda ideja. Doseti se čovek. Da bi se povećala proizvodnja i naravno potrošnja paste za zube, dovoljno je postojeći otvor za istiskivanje paste povećati sa pet na šest milimetara i potrošnja paste će se povećati za dvadeset posto. Oštroumno i maštovito - nema šta.

I onda srpski specijalitet.

Shvatajući da nema ništa od povećanja cena, umovi u javnim preduzećima u Novim Sadu dosetili su se kako da bez dinara dodatnih ulaganja i plaćanja PDV-a opelješe svoje korisnike. JP čistoća, na primer, svoje račune štampa ranije i dostavlja ih u mesecu koji još nije završen. Pa su tako računi za avgust, sa datumom 31. avgust, podeljeni već 26. i 27. avgusta. Gde je štos?

Nekada su se ovi računi plaćali do 15. u mesecu. Onda je taj rok postepeno skraćivan do desetog, pa osmog i konačno, kao sada - 4. septembra. Razlika od jedanaest dana pretvorena je u kamatu koja se posebno ne iskazuje na računu korisnika usluga, ali u knjigovodstvu ovog JP je sigurno razdvojena od osnovne cene komunalnih usluga. Nisam se dalje bavio ovom temom i nisam računao o kolikim se parama radi, ali sumnjam da će iko to i uraditi. Za Nobelovu nagradu, nema šta.

Na početku ovog teksta pominjao sam priču o novinama koje služe da bi se prao tuđi prljav veš. Jer zna se, prljav veš se pere u veš-mašini. Te mašine moraju biti snažne i jake, jer ovde su najprljaviji obrazi i, što bi rekao moj deda, na obrazu se vidi sve. A ako ga oblatiš ni Dunav ni Sava ga ne mogu oprati. A eto, izmislili su dezodoranse, praškove i šta  ti znam još da bi im obraz ostao čist, ali džaba, tu ni varikina ne pomaže. Ne pomaže čak ni veš-mašina. Pa čak i kad ne bi skakala, kao kod mog komšije koji, uzgred, nije znao da treba da odvrne šrafove koji drže bubanj pa je mašinu zabetonirao za pod kupatila. - Sad više nećeš skakati - reče komšija sav srećan posle obavljenog posla.

Ovaj moj komšija je za Verovali ili ne, a maštovitost Srba i političara se tu ne završava.

Drugi je opet, da bi sprečio da mašina skače, stavljao decu da sede na mašini dok se pere veš.

Naravoučenije: Ne zloupotrebljavajte decu i ne pokušavajte da vam ona pomažu da operete svoje prljave obraze i namere.