Tragom vesti

 

Rumenka: Kako je izbeglica iz Dalmacije Mirko Dubroja orao pravoslavno groblje

 

Vandalizam koji nije zaboravljen

 

 

A. Nađ

 

Ranih devedesetih godina, tadašnji parlament Savezne Republike Jugoslavije jednoglasno je doneo odluku o povratku imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ostalim verskim zajednicama.

 Bio je to jedini dokument u deceniji teških političkih obračuna oko koga nije bilo rasprave između vladajuće partije i sve glasnije opozicije. Ali, dokument nikada nije potpisao Slobodan Milošević. Tako je problem završio u fioci. Do današnjih dana, ovaj nerešeni slučaj crkvene imovine u medijima i među političarima pominje se samo u retkim situacijama. Ali, ima i gde se stalno pominje...

Kako je stiglo surovo doba demokratske privatizacije, počelo je i rušenje pojedinih objekata u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve u Vojvodini. Srušena je, recimo, Manastirska škola u novosadskom ataru (Racko selo). Ali, ono što se desilo u Rumenki, mestu nadomak Novog Sada, postalo je više od sinonima za jedan lopovski, kriminalni u destruktivni duh pomoću koga opstajavaju današnje političke koalicije...

Naime, kap je prelila čašu kad je novosadski tajkun, mešetar i izbeglica iz Dalmacije, Mirko Dubroja, tokom 1998. i 1999. godine, praveći sebi "teren za poslovne projekte", počeo da ruši, prekopava i zatrpava pravoslavno groblje, ruši kuće i radi uglavnom šta mu je volja radi ostvarenja svojih prljavih profita.

Brojni građani Rumenke napisali su peticiju protiv rušenja pravoslavnog crkvenog groblja i stare srpske zemljoradničke zadruge, a Pavle Miloradov, takođe meštanin, uputio je predstavku Pokrajinskom ombudsmanu. Ubrzo je stigao i odgovor. Potpisali su ga zamenik Pokrajinskog ombudsmana Stevan Arambašić i ombudsman dr Petar Teofilović. Tamo doslovno piše: "...U vašoj predstavci priložili ste obimnu dokumentaciju koja se pretežno sastoji od fotokopija novinskih članaka, upravnih akata različitih organa, kao i medicinske dokumentacije. Kako se iz pomenutog ne može utvrditi sadržina vašeg zahteva, molimo vas da vašu predstavku dopunite tako što ćete navesti organ na koji se vaša predstavka odnosi...".

Pri dnu ovoga pisma, autori poentiraju: "...Pokrajinski ombudsman nije nadležan da postupa po predstavkama koje se odnose na rad organa Republike, pravosuđa kao i fizičkih lica i organizacija koje ne poseduju javna ovlašćenja".

 Biće da je ovaj poslednji pasus bio usmeren u pravcu građanina Pavla Miloradova, u vidu diskretne opomene da nisu nadležni u slučaju kriminalnih radnji nekog Mirka Dubroje i njegovih kompanjona. Sa druge strane, iz istog pasusa postaje jasno da je autorima, Arambašiću i Teofiloviću, ipak na neki način bilo jasno šta ovaj pravno neuki ali moralno ispravni građanin želi.

Ali, kako Dubroji doakati kad mu je na usluzi celokupna političko-policijska vrhuška u Novom Sadu? Retke su izbeglice koje su vlastima tako mile.