Tragom vesti

 

Država sa manirima onih koje hapsi i zatvara

 

Držav(i)ni robovi

 

Kako jedna državna agencija, u koju se polažu velike nade, zaposlene tretira kao grla na stočnoj pijaci, sa tendencijom da se odnosi podignu na viši nivo - robovlasnički

 

 

 

 

Agencija za privredne registre je firma osnovana uz blagoslov Vlade sa namerom da se uvede red u registraciju, praćenje i kontrolu svih preduzeća i preduzetnika, kao i da se skrati posao oko njihovog osnivanja i zatvaranja.

Od oktobra 2009. godine uvode se i novi registri, Registar udruženja građana i Registar stranih udruženja, koje takođe preuzima Agencija za privredne registre.

U Agenciji su kadrovi, uglavnom, zapošljavani preko veze, i to iz Demokratske stranke, sve do "promene vlasti", odlaska starog direktora Dragiše Okolišanova i dolaska novog iz G17 plus Zvonka Obradovića. S njim su stigli novi ljudi, a ljudi prethodnika su delimično otpušteni. Onih "bez veze", koje je poslalo Tržište rada, ima tek nekoliko.

 Od februara 2006. godine u Agenciji stalno radi nešto više od 50 ljudi po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima (PP ugovori), a to je radna snaga za male pare, odnosno za pola normalne plate stalno zaposlenog i sa uplaćenim doprinosima na nivou zakonskog minimuma. Zajedničko je za sve ovako zaposlene, među kojima ima i samohranih majki i ljudi pred penzijom, da su vredni i da imaju nadu, da su već svi besni, umorni i gladni.

Agencija se tokom jednog vikenda preselila sa Trga Nikole Pašića na novu lokaciju, u Brankovu 25, ali - bez nosača... Muškarci zaposleni u Agenciji su "pod moranje", odnosno sa radnom obavezom, teglili stolove, ormane, računare, kopir-aparate i ostalo u subotu, a žene su došle sa svojim, od kuće donetim, sredstvima za pranje, kao i sa svojim magičnim krpama i svojim magičnim rukama, da oribaju Agenciju posle krečenja i restauracije od nekoliko meseci i cela Agencija je u ponedeljak, u 9 ujutro, već svečano primala stranke. Radnici su jedva hodali od upale mišića, sa nameštenim osmesima na usnama...

Na fizički rad ih primorava i ugovor o radu koji sklapaju sa Agencijom, a u kome stoji da će, po potrebi, biti angažovani i na ovakvim poslovima. Tako u tački 2. rešenja o zapošljavanju muškarcima stoji da su obavezni da rade i kao fizički radnici, dok se žene obavezuju da rade i na poslovima održavanja higijene prostorija.

Za zaposlene je rad u Agenciji samo radna obaveza, bez prava iz rada, uz uzaludno očekivanje da im se sve to plati, pošto neki radnici sa PP ugovorima rade i po dva posla - posle redovnog rada u Agenciji ili vikendima, ne bi li skupili makar dve trećine plate stalno zaposlenih radnika. Dnevnica radnika po PP ugovoru iznosi 1.690,50 dinara, ali samo za dane kada rade. Vikendi, praznici, godišnji odmori, pa čak i bolovanja - ne plaćaju se.

Menadžment Agencije je smislio da se na rešenjima o PP radu fiktivno menjaju radna mesta zaposlenih, odnosno sektori, iako su ti radnici radili godinama stalno na istim poslovima. Zakon predviđa, međutim, da radnici po PP ugovoru mogu da se uposle najviše šest meseci u toku jedne godine na jednom poslu.

Pored fiktivnog menjanja radnih mesta i sektora u kojima su uposleni, radnicima po PP ugovoru se fiktivno upisuje prekid rada na svaka tri meseca, a sve to radi izbegavanja zakonske obaveze da se ti radnici po isteku zakonom predviđenog roka prime u stalni radni odnos. Kao jeftina radna snaga, kada se u nekom sektoru pojavi potreba za viškom zaposlenih, tamo se prebacuju radnici pod PP ugovorima.

U međuvremenu, u Agenciji ima zaposlenih koji sa ovakvim ugovorom rade već četvrtu godinu čuvajući na taj način radno mesto za neki novi partijski kadar koji će izbornom kombinatorikom tek da se pojavi.

Zabrinuti zaposleni

(Ime poznato redakciji)

 

 

 

Natrag