Sud

 

Epoha specijalnih sudova u senci specijalnih sutkinja i njihovih suknji

 

Lake ženske za teške zločine

 

  Kakva je razlika između Haškog i srpskog tužilaštva za ratne zločine, zašto su žene sudije u pravosuđu Borisa Tadića važnije i od samog suda, kako izgleda njihov moralni portret, kako je počasna građanka Uroševca i Sarajeva postala stvarni rukovodilac Odeljenja za ratne zločine...

 

M. Grabež

 

   Nakon streljanja premijera Srbije Zorana Đinđića, njegovi naslednici su u srpsko zakonodavstvo i stvarnost uveli specijalne sudove, sudije i tužioce. Posle zloglasne "Sablje", vojno-policijske akcije u kojoj je uhapšeno oko 13.000 građana Srbije, moglo se i očekivati da će, nakon ukidanja vanrednog stanja, vlasti nastaviti sa specijalnim postupcima.

Parama američke ambasade u Beogradu je, u Ustaničkoj ulici, zgrada nekadašnjeg Vojnog suda i Vrhovnog suda Srbije i Crne Gore je preuređena i u nju je preseljeno Odeljenje za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zločine, kao i Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.

Dok Odeljenja za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zločine odlučuju pod kapom tada Okružnog, a danas Višeg suda u Beogradu, Tužilaštvo za ratne zločine je samostalno i iznad je javnog tužioca Srbije!

Procesi "organizovanim kriminalnim grupama", dakle mafiji, i optuženima za ratne zločine, povereni su specijalnim sudijama i tužiocima. Dakle, proverenim partijskim i policijskim doušnicima.

Lakrdija sa suđenjem optuženima za organizovani kriminal biće upisana u istoriju beščašća. Srbija je za samo nekoliko godina uvela u proces toliko "mafijaških" organizacija da takvu "mafiju" zajedno nemaju sve evropske zemlje! Većina "mafijaških" grupa čeka na presuđenje.       

Suđenje za teške zločine, pred specijalnim sudijama, postalo je unosan biznis za delioce pravde.

 

Posebna nagrada

 

Mračnu ulogu u suđenjima za ratne zločine i organizovani kriminal odigrao je bračni par Važić. Siniša Važić je bio predsednik Okružnog suda u Beogradu, koji je sebi dodelio i ulogu predsednika Odeljenja za ratne zločine.

Njegova supruga Nevenka Važić, doskora sudija Vrhovnog suda Srbije, a danas sudija Vrhovnog kasacionog suda, takođe je postala "specijalka" u Odeljenju za ratne zločine!

Bračni par Važić su izbeglice iz Osijeka. Siniši je majka živela u Osijeku sve do pre dve godine, kada je umrla, a njegov rođeni brat takođe živi u Osijeku.

Odlukom ili barem potpisom gospodina Važića, za istražne sudije i sudije u specijalnim odeljenjima u Ustaničkoj ulici unapređene su sudije čije su biografije davale garanciju da će  svaka očekivana odluka moći bez problema da bude realizovana.

Sudije  u Odeljenju za organizovani kriminal su postale Maja Kovačević -Tomić, Radmila Dragićević-Dičić, Nata Mesarović, Vučko Mirčić, Aleksandar Vujičić... U Odeljenje za ratne zločine raspoređene su Olivera Anđelković, Tanja Vuković, Vinka Beraha-Nikićević,  Snežana Nikolić-Garotić...

Sudije "specijalke" posebno su nagrađene za svoj učinak - stanovima od preko stotinu kvadrata, platama koje su nekoliko puta veće od zarada sudija koji presuđuju u redovnim predmetima, njih čuvaju telohranitelji danonoćno, voze ih blindiranim automobilima...

I perspektivne su, sve dok su poslušne.

Tabloid je u više tekstova pisao o nemoralu sudija Maje Kovačević-Tomić, Radmile Dragićević - Dičić, Nate Mesarović... Da smo pravna država, sve one bi bile privedene pravdi, pred sudska veća, za teške zloupotrebe sudijske funkcije. Međutim, one mirno spavaju, njih ne grize savest...

Tužilaštvo za ratne zločine i Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, koji, inače, sudi svim optuženim za ratne zločine koji se nalaze na teritoriji Srbije, postali su kamen oko vrata krhkoj demokratiji u Srbiji, stalnim pretnjama tužioca za masovnim hapšenjima oficira, policajaca, vojnika, koji su branili zemlju u vreme bombardovanja NATO alijanse...

Više se i ne krije da radom Odeljenja za ratne zločine rukovodi Nataša Kandić, predsednica takozvanog Fonda za humanitarno pravo, počasna građanka grada Uroševca i  grada Sarajeva. Ona takođe značajno utiče i na rad Tužilaštva za ratne zločine.

Kada je gospođa Kandić bila nezadovoljna jednom presudom kojom je jedan od optuženih Srba oslobođen optužbe da je počinio ratni zločin, predsednik Okružnog suda Siniša Važić   sutradan je predsednicu veća Gordanu Božilović-Petrović vratio u Palatu pravde, da se udovolji želji gospođe Kandić, koja učestvuje u svim postupcima kao punomoćnik oštećenih iako nije advokat!

Ona najdirektnije utiče na tok postupka. Tako je oslobođeni pukovnik, nakon trogodišnjeg pritvora, uhapšen istog dana, i istražni sudija Milan Dilparić mu je opet odredio pritvor, pod drugom optužbom. Ako si jednom na nišanu nataše Kandić, onda ti nema spasa.

Posebno je teško onima kojima sudi veće Olivere Anđelković, moralne spodobe kojoj su ova suđenja, osim biznisa, i terapija. Ona je za sudiju Višeg suda u Beogradu izabrana kada je shvatila da se u Obrenovcu, nakon razvoda od muža koji se bavi držanjem fliper aparata, od advokature ne može živeti.

 

Žene specijalke

 

Žene sudije-specijalke su razvedene, pohotne, podatne, promiskuitetne, mentalno opterećene. Oni kojima sude Vinka Beraha, Olivera Anđelković,  Snežana Garotić-Nikolić... ni Bog više ne može pomoći.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Tužilaštvo za ratne zločine su izvan svake kontrole u pravosudnom sistemu! Osim kontrole gospođe Nataše Kandić.

U predmetu optužene grupe za zločine u selu Lovas, na čelu sa optuženim Ljubanom Devetakom, Ustavni sud Srbije je 16. jula prošle godine usvojio ustavnu žalbu jednog od optuženih, Milana Radojičića.

Sudije Ustavnog suda Srbije zaključile su da je povređeno pravo optuženih na brzo i efikasno suđenje, konstatujući da se optuženi neopravdano dugo, zbog odugovlačenja postupka od strane suda, a na koji on ne može da utiče, nalazi u pritvoru!

Od tada je proteklo devet meseci, a optuženima se produžuje pritvor, a teško je i pretpostaviti kada će se postupak okončati. Kako sada stoje stvari, moguće je da presuda bude doneta tek za dve godine, jer u zgradi u Ustaničkoj ulici funkcionalne su samo dve sudnice za održavanje pretresa! Treba navesti da ove sudnice koriste i veća koja sude optuženim za organizovani kriminal!

Da su suđenja optuženima za ratne zločine često prava lakrdija svedoči i činjenica da je grupi optuženog Ljubana Devetaka, poslednje rešenje o produženu pritvora ukinulo veće Apelacionog suda u Beogradu - Odeljenja za ratne zločine, kojim je predsedavao Siniša Važić!

U obrazloženju rešenja o ukidanju pritvora, sudija Važić, sada kao drugostepeni sudija, opširno podučava prvostepeno veće kako da obrazloži odluku o produženju pritvora.

Ovaj gad iz Osijeka ne nalaže prvostepenom sudskom veću da donese, nakon ponovnog razmatranja spisa, zakonitu odluku, već da rešenje o produženju pritvora obrazloži navodima koje im njegovo veće sugeriše!

Većina optuženih kojima se sudi u zgradi suda u Ustaničkoj, žali što im ne sude sudska veća u Hrvatskoj! U Hrvatskoj nema specijalnog tužilaštva, niti specijalnih sudija. Nastojeći da koliko-toliko uravnoteže kaznenu politiku, a naročito zbog činjenice da su pod pritiskom međunarodne zajednice morali da optuže svoje generale, heroje domovinskog rata, kazne za ratne zločine koje izriču u Hrvatskoj, dvostruko su manje od onih koje se izriču u Beogradu.

Navodimo da je veće Županijskog suda u Vukovaru 19. jula 2007. godine oslobodilo od optužbe za ratne zločine dvojicu Srba - Živka Opačića i Milana Bjedova, obrazlažući svoju odluku tvrdnjama da su obojica lažno optuženi, navodeći i imena Hrvata čije iskaze je sudsko veće ocenilo kao neiskrene.

Osuđeni za ratne zločine u Hrvatskoj izdržavaju kazne u posebnim odeljenjima, sa punim komforom, telefonom, kancelarijom za rad, kakve uslove, recimo, ima general Mirko Norac... Srbi, doduše, kazne izdržavaju u Lepoglavi, sa ostalim osuđenim Hrvatima.

Srbija je za osuđene za ratne zločine izgradila u Zabeli poseban paviljon, sa uslovima za izdržavanje kazne koji su gori od zloglasnih zatvora u Turskoj. Tim se posebno diče srpsko ministarstvo pravde i predsednik Republike, navodeći da iz ovog kazamata u Zabeli ni ptica ne može pobeći, a optuženi će 24 sata biti u ćelijama!

Hrvatski predsednik je pomilovao više osuđenih ratnih zločinaca u Hrvatskoj! Hrvatski sudovi često uvažavaju žalbe osuđenih Hrvata i ublažavaju im kazne.

- Ja nikada neću potpisati pomilovanje ni za jednog čoveka  u Srbiji koji je osuđen za ratne zločine - izjavio je srpski predsednik Boris Tadić-Francetić, pozivajući i sudije da tokom izdržavanja kazne osuđenih, prema njima ne ublažavaju kazne, u zavisnosti od njihovog zdravlja, starosne dobi... Tabloid je u tekstu "Koliko košta pomilovanje" opisao koliko se plaća pomilovanje koje potpisuje Boris Tadić.

 

 

 

Zanimljiv je podatak da Tribunal za ratne zločine iz Haga ima utvrđenu obavezu da svakog optuženog, koji izdrži dve trećine kazne, pusti na uslovnu slobodu! Pod Borisom Tadićem takve milosti nema. Valjda ta milost ni njemu neće biti data.

 

 

 

U suđenjima za ratne zločine i organizovani kriminal, jedino u Srbiji ne učestvuju sudije porotnici. Umesto petočlanog veća, sastavljenog od dvojice sudija i troje porotnika, u prvom stepenu sudi tročlano veće profesionalnih sudija. Ko se to, dakle, u Srbiji boji glasa naroda, kada se presude još uvek donose u ime naroda?