Mafija

Neorganizovani kriminal: Bivši visoki policijski oficir o velikom smeću koje se gura pod tepih

Rafinerija iz koje su šikljali stanovi

 

 

Kako su se u aferu, u kojoj je u igri 22.000 kvadratnih metara stambenog prostora, upetljali najviši funkcioneri Vlade, ministarstava, policije i vladajućih stranaka, zašto su još uvek u njoj i zašto su još uvek na slobodi? 

 

 

Gospodine Milovane,

Često me spominjete u Vašim tekstovima kao visokog oficira policije u kontekstu devedesetih i aktuelnog sudskog postupka u kojem sam učesnik.

U početku sam bio jako ljut, međutim, vremenom prestajem da se ljutim, pa mi čak postajete i simpatični, posebno posle objavljivanja tekstova o vojvođanskoj mafiji koju sam tokom službe i sam pokušavao da hapsim...

Često se pitam da li ste stvarno toliko hrabri ili je nešto drugo u pitanju. Neću Vam se predstaviti, ali znam da već pretpostavljate o kome je reč. Naime, radi pojašnjenja nekih navoda iz prethodnih brojeva dajem Vam neka autentična viđenja događaja, kroz navode koje možete iskoristiti za dobru priču. Ovo radim zbog podrške Vama i radi pune istine. Evo samo nekih tema.

 

Slučaj izuzetnog kadra

 

Pošto imate dobre kontakte sa policijskim sindikatom, poručite im da se ne bave trivijalnim stvarima, ako se izuzmu legitimna borba za plate i pitanje elementarnih stvari (odeće i obuće, na primer).

Neka oni postave pitanje ministru koji su generali i pukovnici dobili stanove i kompletan nameštaj u njima i onoga liferanta koji je isporučio nekvalitetnu obuću policiji...

Nažalost, ministar hapsi samo dva beznačajna referenta koji ni o čemu ne odlučuju, a generale i pukovnike (članovi komisija) i načelnike uprava, koji imaju svoje favorite kod dobavljača (pa ako ne prođu, ruše tender) ne sme da dira, jer su tu postavljeni po partijskom, odnosno koalicionom ključu...

Neka sindikalci javno postave pitanje ko im i zašto uzima 22.000 kvadratnih metara stambenog prostora u novogradnji, inače završenog skoro 90 odsto.

Ali, radi lakšeg razumevanja ovoga što hoću da kažem, evo i geneze događaja...

U periodu od 1999. do 2000. godine, Vlada Republike Srbije je sa NIS-om sklopila Ugovor o kompenzaciji i asignaciji da bi veći deo duga za poreze bio vraćen tako što će njihova stambena zadruga "Rafinerija" izgraditi veći broj stanova za policiju i druge državne činovnike...

Gradnja kreće po ugovorenoj dinamici u petnaestak gradova Srbije i neke zgrade su predate, a veći broj njih je skoro sasvim završen. Posle 5. oktobra 2000. godine, na čelo NIS-a dolazi iz Amerike izvesni gospodin Prosenica, i to u svojstvu izuzetnog kadra (provereno: pozajmio je 3.000 dolara za avionsku kartu da bi došao, a već 2009. godine kupuje neku izraelsku firmu za milion dolara!). Uzgred, sa sobom stalno vodi konobara kao šefa kabineta, pa tako upareni odmah stopiraju NIS-ov ugovor sa Vladom, koji je bio pred konačnom realizacijom. Stopira i završetak radova! Zahtevaju da im se da određeni broj stanova u lično vlasništvo da bi nastavili isplate po ugovoru, što u stambenoj zadruzi "Rafinerija" nikome ne pada na pamet, nego umesto toga pokreću sudski postupak.

Sve donete presude bile su u korist stambene zadruge "Rafinerija", ukupno njih pet (poslednja je bila pravosnažna i izvršna!). Međutim, između usmenog saopštavanja presude do onog u pisanom obliku, pojavio se kao fantom Nenad Čanak sa zahtevom da dođe do poravnanja. Ni do danas nije poznato da li je to bilo iz iskrenih namera ili radi rušenja presude, ali kako je njegov partijski kadar imao uticaja u NIS, sve je bilo moguće.

U vreme vladavine Dragana Jočića MUP-om Srbije, zatražen je hitan završetak jednog broja stanova, ali uglavnom (čast izuzecima) njemu odanim ljudima, pa tim povodom on šalje jednog čuvenog tajkuna da svih 22.000 kvadratnih metara otkupi za 300 miliona dinara. Ali, taj gospodin ga odbija jednostavnim rečima: "...Ne smem se mnogo trošiti". Nešto kasnije, tadašnji ministar Jočić, dok je obilazio lovišta oko Srbobrana, javno je kukao kako će "ovaj uništiti zadrugu" (stambenu, prim. red.)...

Naravno, slučaj nije gotov nego tek počinje: nakon sklapanja takozvanog energetskog aranžmana sa Rusijom i dolaska Rusa u NIS,jedna poznata advokatska kancelarija nudi usluge novom vlasniku, obećava ruskom delu menadžmenta da će, ako dobiju zastupanje i 10 odsto od vrednosti spora, oni srediti da se ne postupi po presudi...

Šta se tu u stvari dešavalo? Ruski kupac je ubrzo uvideo šta je kupio i sa kakvim nasleđenim dugovima treba da se suoči. Postali su jasni i razlozi zbog kojih je ministar Mlađan Dinkić uporno bio protiv prodaje (naravno, ne zbog cene nego zbog pravog stanja u NIS-u i izlaska svih dugovanja i svih prljavština na videlo, a posebno uloge Dušana Petrovića iz Demokratske stranke, koji Dinkića i forsira u koaliciji na vlasti).

Ruski deo rukovodstva NIS-a tada odlazi kod ambasadora Ruske Federacije Konuzina, gde je, uprkos oštroj atmosferi i predlozima da se ovde umeša država, konačno zaključeno da je u redu ostaviti neki rok za isplatu zatečenih dugova, pa da tek tada krene gradnja rafinerije...

 

Sukob advokatskih kancelarija

 

Ipak, prema presudi, a zbog dugog roka čekanja, dug prema stambenoj zadruzi "Rafinerija" je enormno narastao. Zadruga predlaže da se izvrši poravnanje, da joj se isplati 38 miliona evra, koliko je potrebno za završetak stanova i vraćanje dugova izvođačima. Ruska strana pristaje na to i kreću pregovori da se deo isplati u novcu a deo u nekretninama (placevima za gradnju).

U završetku pregovora nastupaju predstavnici vlasti pa predlažu da sve to razreše tako što će sprečiti izvršenje izvršne presude, oterati zadrugu u stečaj (i to tako što će stečajni sudija morati da zadruzi uzme sve započete stanove, a ne samo njenu osnovnu imovinu!).

Međutim, na videlo izbija i ono što je bilo nepoznato: pomenuta advokatska kancelarija malo dublje umešani u ovaj problem, i to od ranije! Naime, još pre prodaje NIS-a, ozbiljno je radio na tome da ovo javno preduzeće bude prodato jednom domaćem tajkunu, pa u prvoj proceni kapitala sporna stambena zadruga "Rafinerija" nije ni obuhvaćena. Lako je zaključiti da bi ona došla kao kompenzacija za obavljeni posao advokatskoj kancelariji.

Ali, spor se prenosi na međunarodni sud, a naša sramota izbija na videlo. Pravosnažna i izvršna presuda se ne izvršava zato što advokatska kancelarija treba da uzme pare. Ali, i advokatska kancelarija Ristić, pod pokroviteljstvom Dušana "žutog" Petrovića, indirektno se uključila u ovu stvar tako što je neposredno uoči objavljivanja spiska reizabranih sudija, promenila jednu trećinu već izabranih imena! Tadić ćuti, ali, kako postoji i zapis razgovora, sve će doći na videlo kad dođe vreme.

Kakva slika Srbije odlazi u svet kad dve advokatske kancelarije utiču na celokupan tok sudskog procesa? I ko da nam išta više veruje?

Uzgred, ni to ne treba zaboraviti, gospodin Dušan "žuti" Petrović, zvani Deset Posto, dovodi u Elektrovojvodinu svoga Šapčanina pa sve investicije idu isključivo preko njega i firme njegove žene...

U celom ovom protivpravnom cirkusu, nejasno je ponašanje ministra policije Dačića. U jednoj televizijskoj emisiji, jedan policajac ga je pitao nešto na ovu temu, ali mu ništa nije odgovorio nego ga je pozvao da lično razgovaraju...

 

 

 

Nekad bilo, sad se nastavilo

 

Jedan od pomoćnika ministra policije uviđa da se za Slavoniju šalje veliki broj blanko saobraćajnih dozvola, i to svake nedelje, a on daje saglasnost da se one podignu u Zavodu za izradu novčanica, i to u vreme kad kreću preregistracije vozila po uredbama koje su stupile na snagu...

Ujče vidi šansu da uzme pare. Čist je, kao što pokušava da ostane, u vezi sa švercom duvana, kao ništa ne zna (a bio je šef!), pa ekspresno nameće izvesnog Stoleta generalu Dragiši Diniću (pomoćniku načelnika Resora javne bezbednosti, prim. red.) za načelnika odeljenja gde je glavni posao registracija vozila.

Dinić se krsti i ne veruje: u odeljenju ima sposobne operativce, a njemu dovode čoveka koji ne zna ni šta treba za registraciju svoga vozila! Međutim, ujče koji je inače bio policajac na Kosovu i Metohiji, vadi iz fioke neke kompromitujuće materijale, pa Dinić crveni pred njim. Na taj način Stole postaje glavni lik, a trio Mišić, Gile, Stole (sva trojica generali) formiraju kriminalnu grupu i kod preregistracija uzimaju milione ondašnjih nemačkih maraka koji su kasnije uloženi u stanove, vikendice, građevinsko zemljište...

Svakoga ko nešto u vezi sa tim proverava šikaniraju, pakuju mu prljavštine, smenjuju, potkupljuju...

Inspektorat policije je nešto pokušavao tu da radi, ali bez uspeha. Bilo je situacija da pronađu kod osumnjičenih i po 30.000 tadašnjih nemačkih maraka, pa nije pokretan postupak. Kad je zgrada MUP-a izgorela, glavno je bilo doći do kase! Kakve žrtve, kakvi službeni papiri!

Epilog: Mišić se prodao kao i svaka kurva i na sudu se pravio da ništa ne zna. "Gile", plašljiv kao zec, osuđen je i izdržava kaznu za slučaj "Ibarska magistrala". Stole se prodao Dušanu Mihailoviću pa kasnije i "žutima". Sadašnji ministar Dačić je ubeđen da je on socijalista po opredeljenju, a ne zna da on ima barem pet stranačkih knjižica, pa ga je čak i predlagao u vreme donošenja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja za rad u Agenciji. Tu je četiri miliona registarskih tablica po jedan evro! Neko dobro izvežban treba da uzme pare i na ovom poslu. A gde je ostalo?