Jubilej

Rusija se priprema za proslavu 65. godišnjice Dana pobede nad fašističkom Nemačkom

Sa suzama u očima

 

 

U Rusiji nema čoveka kome neko od rođaka nije poginuo u Drugom svetskom ratu (1941-1945). A poginulo je (u Sovjetskom Savezu) oko 30 miliona ljudi. Eto zašto svi Rusi znaju strofu iz pesme koju smo stavili u naslov: da, upravo sa suzama u očima praznuju Rusi Veliku pobedu. Zato praznik i pripreme za njih imaju ove godine nekoliko specifičnosti. O njima piše naš dopisnik Viktor Hlistun

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Moskve

 

 

Mnogo pre nego što su počele pripreme za obeležavanje 65. godišnjice Dana pobede, predsednik zemlje Dmitrij Medvedev je veoma oštro govorio o tome da se u Evropi i celom svetu sve češće iskrivljuje uloga Rusije u Velikom otadžbinskom ratu. Oformljena je i komisija čiji je zadatak bio da pojasni neke istorijske trenutke iz tog vremena.

 

Naša pobeda

 

Izvrtanja i falsifikovanja istorije, nažalost, ima mnogo. Navešću neke od njih.

Na primer, ono o okrutnosti sovjetskih vojnika. Neki evropski istoričari iznose podatak da su sovjetski vojnici silovali oko dva miliona nemačkih žena. Kako li su samo uspeli da izbroje? Da li se iko uopšte i zanimao takvim procenama? Ali, stvar nije samo u tome. Nagledavši se zverstava fašista na ruskoj zemlji, malo je verovatno da nije bilo zlobe među sovjetskim vojnicima. Čim su prešli granicu Sovjetskog Saveza, doneto je naređenje o streljanju na licu mesta onih vojnika i oficira koji se iživljavaju nad mirnim građanima ili se bave pljačkom. Svi nemoralni postupci bili su kažnjavani i to veoma strogo.

Ne želim da kažem da slučajeva silovanja ili čak ubistava nije bilo uopšte. Ali, treba shvatiti i nešto drugo - to je bio rat, ne na život, nego na smrt. Za Ruse, tačnije Sovjete, pitanje je bilo: ili mi ili oni - fašisti.

Uzgred, valja istaći da sami Nemci ne govore oštro o problemu ponašanja sovjetskih vojnika na nemačkom tlu, i da češće govore o tome kako su upravo sovjetski vojnici davali hranu i vodu mirnim nemačkim građanima.

Ipak, najuvredljiviji falsifikati tiču se globalnijih tema. Navešću samo dve.

Prva: sve češće se čuje da rat nije izazvao Hitler, nego Staljin. Ne Nemačka, nego Sovjetski Savez. Ne želim ni da diskutujem na tu temu, jer su činjenice očigledne.

Druga: o ulozi Rusije u pobedi nad fašističkom Nemačkom. Sve više se govori o tome da su pobedu odneli Amerikanci, Englezi, čak i Francuzi. Obični Amerikanci su, na primer, uvereni da su oni pobedili Hitlera. Takva je njihova propaganda.

Naravno, ogromna materijalna pomoć Amerike u tehnici i hrani veoma je pomogla Rusiji u ratu. Ali, ja na to gledam s druge strane: američka pomoć nije bila besplatna. Za tehniku i hranu koju su SAD slale sovjetskim vojnicima, ni do danas Rusija nije sve platila. Da, da, ne čudite se: Rusi su uzimali na kredit tehniku i hranu, a Amerika je za to dobijala novac u vidu zlata i drugih dragocenih metala. Nažalost, malo ko o tome nešto zna čak i u Rusiji. Mnogi misle da je američki ujka Sem tek tako poklanjao Rusiji inženjerijski materijal, bombone i smrznuto meso.

A kada je bio otvoren drugi front i zbog čega, po mom mišljenju je savršeno jasno: to je bilo onda kada su Amerikanci i Englezi shvatili da Rusija ima cilj i da je jedina sposobna da osvoji Nemačku. Teško je predočiti kako bi tada izgledala istorija.

 

Ratni heroji

 

Budući da je reč o tome da Rusiju neki istoričari na Zapadu okrivljuju za to da je ona započela rat sa Nemačkom, onda heroji postaju oni koji su ratovali na strani Hitlera. Takve tendencije se posebno pojavljuju u Estoniji, Ukrajini i u nekim drugim zemljama. U Estoniji niko ne brani bivšim esesovcima da demonstriraju na ulicama. Uzgred budi rečeno, u tu zemlju na skupove i praznovanje dolaze fašisti iz cele Evrope, zato što su u Evropi takvi skupovi zabranjeni.

Evo šta je izvestila sa jednog od tih skupova moja koleginica sa televizije, Galina Filonjenko: "Na skupu bivših esesovaca možete da prisustvujete samo sa posebnom pozivnicom. To su značke sa simbolima estonske jedinice Vafen SS. Pod policijskom zaštitom, bivši legionari, mladi nacionalisti i zvaničnici zemlje govore o herojskim podvizima Estonaca, koji su se borili na strani Hitlerove Nemačke. Deputat parlamenta Trivimi Velisti čak je prozvao borbu estonskih esesovaca protiv sovjetske armije "Drugim oslobodilačkim ratom" i predložio da se podigne spomenik saradnicima nacista. Bivši legionari bez ustezanja govore o svojoj saradnji sa fašističkim neprijateljima. Hinderg Piver, učesnik skupa legionara SS, kaže: "Mi smo zaustavili rusku, odnosno sovjetsku okupacionu vojsku na pola godine." Kojo Jakobs, bivši estonski esesovac, izjavljuje: "Borio sam se protiv Rusa u sastavu elitnog bataljona. Potrebno je da vlada zemlje da zvanični status borcima za oslobođenje Estonije."

Spomenik borcima 20. divizije Vafen SS nalazi se samo nekoliko koraka od memorijala sovjetskim vojnicima-oslobodiocima. Činjenica da su se u borbama kod Sinimjae, na strani hitlerovske armije borili estonski legionari, predmet je posebnog ponosa lokalnih nacionalista. Među počasnim gostima bili su i bivši esesovci iz Austrije, Belgije, Holandije. U njihovim zemljama su slični skupovi onih koji su se borili na strani nacista - zabranjeni, zato se u Estoniji oni osećaju kao pravi heroji. Pauli Ton, veteran Vafen SS (Belgija), kaže: "Jedan od naših drugova dobio je gvoždeni krst za tu bitku. Mi smo srećni što otvoreno možemo da se sastanemo ovde, u Estoniji. U drugim zemljama, na primer u Nemačkoj, Holandiji, to je nemoguće." Policija je bez problema pustila na ovaj skup desetine mladih ljudi obrijane glave sa simbolima SS-a na majicama, ali je zato zadržala aktiviste antifašističkog pokreta 'Noćna patrola' koji su pokušali da protestuju protiv pomenutog skupa."

 

Svaki komentar je suvišan

 

Verovatno je suvišno i govoriti o tome da je žestokog fašistu i egzekutora desetina hiljada građana Ukrajine i Poljske, Stepana Benderu, bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko odlikovao kao heroja države, uručivši njegovom unuku najviši državni orden. Ipak, Benderi nije bilo suđeno da dugo ostane heroj. Prvi korak novog predsednika Ukrajine bio je da objavi odluku suda koji je proglasio nezakonitim proglašenje Stepana Bendere za heroja Ukrajine. Istina, uz rezervu: zbog toga što se on nije rodio u Ukrajini, već u Austriji. To nije umanjilo trijumf pravde. Mislim da ona trijumfuje i kada su u pitanju drugi falsifikati povodom uloge Rusije (SSSR-a) u pobedi nad fašističkom Nemačkom.

 

Pogledajte Crveni trg

 

Ako čitaoci mojih omiljenih novina Tabloid imaju mogućnost da na televiziji pogledaju paradu koja će 9. maja biti održana na Crvenom trgu u Moskvi, savetujem im da je obavezno pogledaju. Na paradi će biti mnogo toga novog i interesantnog. Trgom će, na primer, prodefilovati deset hiljada vojnika odevenih u uniforme iz vremena Velikog otadžbinskog rata. Biće na trgu i tenkovi T-34 i SU-100 itd.

Gledaoci će videti i savremeno rusko naoružanje. Tu treba izdvojiti raketu Topol - M. Naravno, iznad Moskve će proleteti i avioni i helikopteri. Spektakl je nemoguće rečima opisati, to treba videti, pa i u TV prenosu.

Još je jedna specifičnost obeležavanja 65. godišnjice pobede. U paradi će učestvovati i vojnici iz drugih zemalja. Sasvim je moguće da će doći Amerikanci, Englezi, Francuzi. Sačekajmo, pa ćemo videti.

Zanimljivo je da Dmitrij Medvedev neće slati lične pozive predsednicima stranih zemalja. On smatra da je to zajednički praznik, zajednička pobeda i za nas i za zemlje iz bivšeg Sovjetskog Saveza i za naše najbliže prijatelje, susede, naravno i za Evropu i ceo svet. Zato su svi iz rukovodstva i vlada drugih zemalja koji požele da dođu, dobrodošli u Moskvu.

 

 

 

 

Za tehniku i hranu koju su SAD slale sovjetskim vojnicima, ni do danas Rusija nije sve platila. Da, da, ne čudite se: Rusi su uzimali na kredit tehniku i hranu, a Amerika je za to dobijala novac u vidu zlata i drugih dragocenih metala. Nažalost, malo ko o tome nešto zna čak i u Rusiji. Mnogi misle da je američki ujka Sem tek tako poklanjao Rusiji inženjerijski materijal, bombone i smrznuto meso

 

 

Budući da je reč o tome da Rusiju neki istoričari na Zapadu okrivljuju za to da je ona započela rat sa Nemačkom, onda heroji postaju oni koji su ratovali na strani Hitlera. Takve tendencije se posebno pojavljuju u Estoniji, Ukrajini i u nekim drugim zemljama.

 

 

 

Nagledavši se zverstava fašista na ruskoj zemlji, malo je verovatno da nije bilo zlobe među sovjetskim vojnicima. Čim su prešli granicu Sovjetskog Saveza, doneto je naređenje o streljanju na licu mesta onih vojnika i oficira koji se iživljavaju nad mirnim građanima ili se bave pljačkom.

 

 

Drugi front je otvoren kada su Amerikanci i Englezi shvatili da Rusija ima cilj i da je jedina sposobna da osvoji Nemačku.