Tabloid istražuje

 

Toše Proeski, istinita priča: Slavni makedonski pevač bio je žrtva kriminalno-političkih klanova (2)

 

Stradanja između estrade i autostrade

 

Tragičnu smrt Tošeta Proeskog, muzičke megazvezde Makedonije i celog Balkana, olako i brzo su potrošili svi mediji u regionu. Tabloid je istraživao ovaj slučaj dugo i temeljno. Rezultati su bili više nego šokantni. Oko Proeskog se mnogo pre tragedije igrao ples smrti, a on sam bio je igračka u rukama narko kartela, političkih oligarhija i obaveštajnih zajednica. Oni koji su mu uništili život, danas zdušno rade na održavanju njegovog posmrtnog kulta

 

Piše: Zoran Božinovski

 

 

Ma koliko se danas svakovrsna publika iščuđavala nad činom ponovnog otvaranja priče o okolnostima pod kojima je poginuo Toše Proeski, jedno je uočljivo i nepobitno: organi i institucije plaćeni iz budžeta da se bave ovim problemom - to jednostavno neće. Među Tošetove fanove, po raznim fan klubovima i forumima, vešto su ubačeni manipulatori koji zamagljuju istinu, razvodnjavaju raspravu i vode polemiku u pravcu neba, sudbine, nevidljive sile. I tako ukrug. Jedan deo poštovalaca lika i dela i ostavštine Proeskog ipak je svestan da je dve i po godine nakon pogibije kod Nove Gradiške na delu diletantizam i manipulacija indirektnih krivaca za njegovu nesreću. Njegovi svesni fanovi danas odlično znaju da se organizatoru državne sahrane pevačke zvezde mnogo, mnogo žurilo. Kao što danas Fondacija "Toše Proeski", pod plaštom velike brige da se zaštiti njegova ostavština, strogo pazi da se nešto ne otrgne kontroli i ne dospe u javnost.

Ali, nastavimo tamo gde smo stali u prvom delu ove priče, pre dve nedelje, kod pranja prljavog novca iz Kuvajta.

 

Senilni i dalje jašu

 

Albanska mafija, čije je delovanje detaljno opisano posredstvom izveštaja Direkcije za sprečavanje pranja novca pri makedonskom Ministarstvu finansija, u međuvremenu je uspela da preko svog eksponenta u vlasti smeni sa direktorske funkcije Vaneta Cvetanova. Ilmi Selami, direktor makedonske Antikorupcijske komisije, koju privatno kontroliše Nikola Gruevski od kad je stupio na premijersku funkciju 2006, istrajao je u višemesečnom napadu na Vaneta Cvetanova, udovoljio je albanskom podzemlju u Makedoniji i sprečio Cvetanova da završi nekoliko istraga koje u korenu seku međunarodnu "peračku" mafiju. Gruevski je morao da prihvati "argumente" Selamija da je Cvetanov zaposlio 30-ak novih ljudi u Direkciji na nezakonit način. A zaposlio ih je jer je bio na pragu otkrivanja slučajeva pranja novca u iznosu od nekoliko desetina miliona evra. Gruevski je morao da popusti jer je i sam korumpiran, a ima i dosije kod Antikorupcijske komisije iz sastava 2002-2006. Tada je predsednik bio Mihajlo Manevski. Pronašao je četiri stana na ime i prezime Nade Gruevske, majke današnjeg premijera. Kao penzionisana medicinska sestra, i da se ubila od štednje nije mogla da kupi četiri stana u Skoplju. Tek, Gruevski je ubrzo došao na vlast, Mihajlo Manevski je ucenio mladog "pacijenta" i postao ministar pravde. I danas, iako senilan, iz temelja rastura makedonsko pravosuđe koje je korumpiranije nego ikad. Interesantno je i da je jedan deo članova takođe mnogo napredovao i zaseo u funkcionerske fotelje kad je Gruevski došao na vlast, jer su pomagali Manevskom, pa je trebalo da budu ućutkani.

 

Kako nastao, tako nestao

 

Bilo kako bilo, ova ekipa je takođe znala za Izveštaj Direkcije za sprečavanje pranja novca, koji se tiče firme Ecolog i Tošetovog producenta Laste Nikolovskog. Podsećanja radi, Manevski, Selami, kao i njihove kolege iz oba sastava Antikorupcijske komisije na stolu ispred sebe imali su kompletan dosije o pranju novca i utaji poreza u produkciji Tomato. Predsednik ove Komisije Ilmi Selami je tada (2003-2007) bio rukovodilac Sektora za sprečavanje korupcije.

U vreme tadašnje SDSM-ove vlade, koju je do poraza kao premijer predvodio Vlado Bučkovski, ministar finansija je bio Nikola Popovski. Direktorka Poreske uprave je bila Petra Miteva. Zbog nekoliko slučajeva velikih utaja poreza, uglavnom tajkuna koji su finansirali sve stranke u Makedoniji, direktorka Petra Miteva je kasnije žestoko kažnjena zbog podnetih krivičnih prijava za poresku utaju, koje je javno tužilaštvo prihvatilo ali ih nikad nije procesuiralo. Miteva je kažnjena tako što su joj ovi tajkuni, slizani sa Gruevskim, "napakovali" krivičnu prijavu i zatvorsku kaznu koja je danas pravosnažna, ali neizvršiva zbog njenog teškog zdravstvenog stanja.

A gde je u svemu tome Toše Proeski?

Produkcija Tomato Skoplje vlasništvo je Irene i Baneta Popovića. Mada oni svoju produkciju doživljavaju kao najbolju u Makedoniji i konkurentnu u regionu, nepobitno je da je najveću popularnost stekla zahvaljujući Tošetu Proeskom. Nije bio njihov ekskluzivac, ali je tačno da je svoje spotove snimao u njihovom studiju, kao što je tačno i da je bio glavni gost u svim njihovim šou-programima i producentskim emisijama u udarnim terminima na makedonskim komercijalnim nacionalnim televizijama. Osim Tošeta, Tomato produkcija je na makedonskim prostorima "pokrivala" i grupu Arhangel, Adrijanu Gadžu, Tamaru Todevsku, Elenu Petrevsku, Kaliopi, Maju Pančevu i mnoge druge popularne likove. A onda je došao trostruki krah.

Prvo ih je od početka 2005. počela da posećuje Poreska uprava pri Ministarstvu finansija. U samo nekoliko meseci utvrđeno je da su utajili višemilionsku sumu u denarima i da su to radili u kontinuitetu nekoliko godina, pa je istraga završena podnošenjem krivične prijave protiv upraviteljke i suvlasnice Irene Popović. U toku istrage je jedan od ključnih svedoka poreskoj policiji bio izvršni producent u Tomatu Dobri Tasev Dobi. Šta se onda desilo? Ministar Nikola Popovski i njegovi pomoćnici su do poslednjeg trenutka u tajnosti držali istrage o krupnim ribama iz sveta biznisa i planirali da akciju završe spektakularnim hapšenjem, kako se to već godinama praktikuje u Makedoniji. Irena Popović je ipak bila blagovremeno upozorena pa je pobegla u Bugarsku, gde je čekala nagodbu njenog supruga i političkih moćnika.

Producent Tasev je zauvek nestao. Kasnije je tragikomično bilo posmatrati kako se Irena Popović vraća u Makedoniju i ide u policijsku stanicu da prijavi njegov nestanak. Onda je nekoliko dana bila zadržana zbog istražnih radnji oko poreske utaje, ali je oslobođena istog trenutka kad je njen suprug Bane platio reket poreskoj i regularnoj policiji. Naravno, Dobri Tasev Dobi, neprijatni svedok koji sve zna, potencijalna opasnost da se sve do temelja sruši, nikada nije pronađen. Kako ga ni njegova porodica više nije tražila, postalo je jasno da je organizovan njegov nestanak, da živi negde na bezbednoj distanci od porodičnog para Popović, plaćen od njih da ćuti i drži zatvorenu Pandorinu kutiju.

Ovo što se dešavalo Popovićima veoma je pogodilo i Tošeta Proeskog kome nije bilo svejedno da mu dobri prijatelji i producenti koji su ga zdušno podržavali, budu u neprilici, ali je bio nemoćan da im nekako pomogne, jer utaja poreza i pranje novca nikako nisu išli pod ruku sa producentskim poslom i šou-biznisom. Vredi ponoviti da današnji predsednik Antikorupcijske komisije Ilmi Selami, kao rukovodilac sektora u Komisiji koji je imao na stolu i ovaj predmet i kasnije Izveštaj Direkcije za sprečavanje pranja novca u vezi sa Lastom Nikolovskim, nikada nije ni pomislio ni pokušao da se meša u sve to, jer su njegovi prijatelji iz albanskog podzemlja imali svoj interes. Ali je zato jedva dočekao da se dočepa rukovodeće funkcije u Antikorupcijskoj komisiji da bi se ekspresno i beskrupulozno obračunao sa sada već bivšim direktorom Direkcije Vanetom Cvetanovim.

 

Bizarna "zamena"

 

Nakon kraha sa poreskom prijavom, uklanjanja producenta Taseva i kasnijeg obračuna sa direktorkom Petrom Mitevom, Tomato produkcija je počela da se oporavlja. No, zadesila ih je pogibija Tošeta Proeskog. Smatrajući da je Tošetov gubitak nenadoknadiv, a da je Toše nezamenljiv i da se njegova kopija ne može prodavati kao original, supružnici Popović su ušli u avanturu. Smislili su nešto novo. Rešili su da imidž produkcije kompletno oslone na karikaturalnog Bojana Jovanovskog, probavši da ga javnosti prodaju kao Boki 13. Da bi im projekat uspeo, ovog nesrećnog mladića su ugurali u kratke suknjice i šljokice kakve je nekad nosila Lepa Brena.

Problem sa Bokijem je bio što peva Brenine pesme, a pokušava da liči na bugarsku zvezdu Azisa. Ali Azis zna da peva, a Boki ne zna ni da zavija. Drugi problem Tomato je imao u tome što je Bokijev šou-program išao na najgledanijoj A1 TV u udarnom terminu u 20 sati, pa se siroti simpatični debeljko brzo ogadio makedonskoj publici, jer narod u Makedoniji zna šta je pesma, ne voli turbo folk i kič. Posebno ne voli homoseksualce, a Boki je išao baš na to. Promašaj sa imidžom je bio potpun, pogotovo što je Boki 13 sanjao da bude popularan kao Toše Proeski, koji se više puta javno eksplicitno izjasnio protiv homoseksualizma.

U međuvremenu je Tomato "rešio" neke probleme sa državom pa Bane Popović "pere" novac za aktuelnu vlast i odrađuje kriminalne tendere Agencije za sport i mlade.

 

Kult ličnosti

 

Pozabavimo se malo i Fondacijom "Toše Proeski", sa kojom smo, tačnije sa njenim izvršnim direktorom Andrejem Nikoloskim, uzaludno na razne načine pokušavali da stupimo u kontakt. Fondacija se inače bavi humanitarnim radom, očuvanjem lika i dela Tošeta Proeskog i njegove ostavštine.

Malo veći problem je što u Fondaciji glavnu reč vodi njegova porodica, koja uopšte - ne komunicira s javnošću. Još od vesti da je Toše Proeski poginuo, porodica se zatvorila za javnost, ne komunicira s medijima, pa je njenim "učešćem" rad Fondacije dobio na misterioznosti. U toj i takvoj atomosferi, prepunoj mistike i poluinformacija, njeno rukovodstvo je Tošetov lik i delo izdiglo na nivo kulta ličnosti, pa o Tošetu bez njihove saglasnosti ne sme ništa da se piše ili uradi.

Fondacija sebi daje za pravo da cenzuriše medije, zabranjuje pisanje, kreira ko i šta sme da objavi. Makedonska javnost i fanovi se od početka čudom čude svemu ovome, ali niko ne sme ništa da pita. Može da nadrlja.

Glavni menadžer Fondacije je Slave(n) Risteski, Tošetov zet od polusestre Dore. Kao nekadašnji drvoseča i prostodušni seljačić iz okoline Kruševa, izopšten u višegodišnjoj podeli kolača slave koji je Toše svima delio, Risteski je čekao, čekao, i na kraju dočekao svojih pet minuta. Nije ga sputalo ni to što Toše s njim poslednje tri godine života uopšte nije komunicirao. Tek, Slave(n) je ubrzo nakon Tošine pogibije zauvek bacio testeru i dohvatio se menadžerluka. Godinama je gledao kako menadžeri oko Tošeta odrađuju posao, pa je, samouk i neotesan, krenuo u svet šou-biznisa. Uvek gladni kompozitori, pevači, estradni novinari i poznavaoci materije odmah su ga prihvatili, čim su videli da je kasa kod njega. Odmah su ga ubedili i da je njegov sin Kristijan vanredni muzički talenat. Da neće proći mnogo vremena i da će nadmašiti slavnog ujaka Tošeta.

Slave(n) Risteski je danas faca. Kontroliše Fondaciju, na stalnoj je vezi sa vladinim funkcionerima, sa estradnim novinarima takođe. Ima imidž samozatajne osobe. Pošto je polupismen, ne daje izjave, ne slika se, ne daje intervjue, izbegava televizije. Valjda ga "kamera ne voli". Još nije odlučio da li je Slave ili Slaven. Kod kuće u Kruševu je Slave, ali ga poslovično posesivni hrvatski novinari, koji ga mnogo vole, pogotovo što raspolaže kešom, oslovljavaju sa Slaven, što mu posebno imponuje.

 

Skupili se kriminalci

 

Ono, međutim, što ni njemu ni javnosti ne imponuje jeste zakopčanost Fondacije do grla kad su finansije u pitanju. Problem je što Slave(n) menadžira novac, a ponaša se bahato i rastrošno, što dovodi do ludila izvršnog direktora Andreja Nikolovskog, koji više ne zna kako da zauzda Risteskog i ne zna kome da to objasni. Predsednika Fondacije, Tošetovog oca Nikolu, ne sme da uznemirava, jer on ćuti i ponaša se kao hodajući svetac. Dori ne sme da se obrati, jer ona potpuno podržava supruga u pohodu na bogatu kasu Fondacije. Nikolovskom ostaje da se obrati Upravnom odboru Fondacije. Ali, avaj, tamo u čelu stola sede urednik Utrinskog vesnika Erol Rizaov i kriminalac Taki Fiti. Rizaov je na čelu najslabije prodavanog lista u sistemu "MPM" (WAZ), koji je prošlu godinu završio sa 400.000 evra minusa. Tako je Rizaov trenutno zauzet spasavanjem sebe, pa za Fondaciju nema vremena.

Poseban problem i gotovo bruka za Fondaciju, ali i uvreda za lik i delo Tošeta Proeskog, jeste učešće u njenom radu eksministra za finansije iz perioda kriminalne privatizacije u Makedoniji tokom 90-ih Takija Fitija. Obiman je dokazni materijal o njegovim nedelima i svesnom učešću u pljačkanju makedonskih akcionara. Ključnu ulogu je odigrao u najvećoj špediterskoj firmi u Makedoniji Makošped, preko koje se odvijao kompletan šverc cigareta za ceo Balkan. Tako će Fiti biti upamćen kao ministar, a potom i kao jedan od direktora Makošpeda, firme preko čijeg su akciznog magacina u skopskom naselju Mađari prolazili kontingenti švercovanih cigareta. Nakon transporta, najviše sa skopskog aerodroma, crne vreće s novcem su policijskim helikopterima okolnih republika donošene u Kreditnu banku Skoplje (današnja grčka Alfa banka), koju je firma Makošped i osnovala. Jedan od mozgova ovog kriminalnog švercersko-finansijskog projekta bio je Taki Fiti. Debelo je naplatio svoje "znanje". Danas je taj isti Taki Fiti čuvar "trezora" Fondacije "Toše Proeski", glavni mentor tehnomenadžera Slave(n)a Risteskog. O tome toliko. Kad jednog lepog dana ovaj balon laži i prevare oko Ristovskog pukne, javnost će imati šta da vidi. Ako ne pukne pre toga izvršni direktor Andrej Nikolovski...

 

Svi postavljaju pitanja, niko ne odgovara

 

Pozabavimo se i poslednjom preostalom manipulacijom javnošću i fanovima koja se tiče pogibije Proeskog. Saznanja u vezi sa ovom sumornom pričom su u najmanju ruku čudna.

Prvo, činjenica je da je ceo slučaj oko događaja na autoputu nod Nove Gradiške veoma brzo zatvoren, da istrage nije bilo, da niko ne zna ko je i šta preduzeo da se analitički sve ispita. Kao da je opšti i javni interes bio da se sve što pre završi. Pošto je cela istraga obavijena velom tajne i u njoj ima mnogo magle, ovaj deo naše priče biće utemeljen na pitanjima na koje niko ili retko ko ima odgovor.

U tom pogledu prvo je nejasno zašto su verzije događaja na autoputu toga jutra menjane više puta? Tu spadaju i iskazi Ljiljane Petrović i vozača Đorđa Đorđevskog? Dugo nakon saobraćajne nesreće, u Makedoniji je pokrenut proces protiv vozača, kome je prvo otkazao svoju pomoć advokat Miodrag Miki Vujić, što je vrlo simptomatičan deo priče. Onda je nejasno zašto je Makedonija od Hrvatske zahtevala transfer tuarega i nikada se niko od tzv. makedonskih eksperata nije oglasio ni u javnosti ali ni u procesnom postupku protiv vozača Đorđevskog, svojim ekspertskim mišljenjem ili veštačenjem. Makedonski eksperti se nisu oglasili ni mišljenjem povodom hrvatskog vestačenja. Ni do dan-danas niko u Makedoniji reč nije progovorio o tome da je tuareg u Makedoniju dopremljen bez svih vitalnih delova - kočionog sistema, bord-kompjutera, jednog točka itd. Dopremljena je samo hrpa lima i ništa više. Javnost samo zna da su rađene dve ekspertize. Jedna u Bitolju i jedna u Skoplju. Niko nije dao svoj izveštaj.

Najindikativniji deo priče povodom istrage koja je vođena nakon saobraćajne nesreće kod Nove Gradiške jesu detalji o vozaču kamiona u koji je udario Tošetov tuareg. On se zove Slaviša Kuzmanović. Zna se da je iz Beograda. Zna se da je i onog jutra dao izjavu. Ali, znamo i da ga je nepun sat nakon nesreće policija pustila da svojim kamionom produži putovanje. Da li se u to može poverovati? Vozač, učesnik u saobraćajnoj nesreći sa smrtnim ishodom, saslušan je na licu mesta, dao otprilike izjavu "Majke mi, nisam kriv, časna reč...", hrvatska prometna policija mu poverovala, dala mu ključeve od kamiona i poželela mu srećan put i da dalje pazi kako vozi (!?). Tako je "Slaviša Kuzmanović" otputovao u legendu. Nikad se više nije pojavio. Nikad ga niko više nije video. Postoji li Slaviša Kuzmanović? Zna li neko nešto o njemu? Ima li srpska, hrvatska, makedonska policija saznanja na kojoj adresi stanuje? Ako postoji, zašto nije došao u Skoplje da svedoči na sudskom procesu protiv Đorđevskog? Zašto je procesni sudija samo pročitala njegovu izjavu? Gde je i kome Kuzmanović dao tu izjavu? U kom sudu je overena? Na osnovu čega je skopski sud nju priznao kao verodostojnu? I zašto isti sud nije kao dokaz pribavio original tahograf kamiona u koji je udario tuareg? Zašto sudi na osnovu neke kopije i koliko je to verodostojno?

 

Nema logike

 

Ovde se, naravno, ne sugeriše da nisu čista posla. I da je sve ovo mutno. Samo se javno apeluje da "Slaviša Kuzmanović" bude pronađen i da dođe u Skoplje da posvedoči kako je bilo onog jutra kod Nove Gradiške. Ko zna, možda se seti nekog novog detalja. Zasad ostaje njegova fantomska izjava koja je nabrzinu pročitana 15. oktobra 2009. na završnom ročištu Đorđevskom kad je odmah pročitana i prvostepena presuda. Tada je gospođa sudija pročitala izjavu "Slaviše Kuzmanovića", uz obrazloženje da nije bio dužan da dođe, ali je, eto, bio dobar pa poslao izjavu. Sudija nije objasnila gde je ta izjava uzeta, pred kojim je organom dao niti kada je dao.

Ali, ne lažimo se. Nema nikakve izjave. Radi se o izjavi "Slaviše Kuzmanovića" onog jutra posle saobraćajke, pre nego što je netragom nestao. Malo je čudno da je ta izjava "Kuzmanovića" apriori uzeta kao nesumnjivo tačna. Čovek lepo kaže da je poštovao ograničenje, da je vozio svojom trakom i da ništa nije kriv... Kraj priče, srećan ti put!

Bilo bi odlično da je istraga imala samo ove probleme. Ali... Na pola sata od mesta događaja nema benzinske pumpe na kojoj su poslednji put stajali Toše, Ljilja i Đorđe. No, neka se pumpa nekako i pronađe, nameće se odmah drugo pitanje. Kad se već desila saobraćajka, nejasno je zašto niko nije zvao hitnu pomoć? Na mesto događaja su prvi stigli vatrogasci, a hitna pomoć nije ni došla. Kad su kasnije ipak došli i konstatovali da Proeskom nema pomoći, apsolutno je nelogično da su ga transportovali u bolnicu u Novoj Gradiški. Ta bolnica uopšte nema odeljenje patologije. Ima ga Slavonski Brod. Ali tamo ga nisu odneli. Da li neko danas može javno da saopšti kako se zove osoba koja je konstatovala smrt Tošeta Proeskog? Zašto su ga u 9.15 sati doneli u bolnicu u Novoj Gradiški, uradili obdukciju nabrzinu i već u 12 sati preneli u kapelu? Zašto nisu sačekali nikog iz Makedonije, od njegove porodice, da ga identifikuje i potom da ga pripreme za hitni transport u Makedoniju? Da li se danas zna ko je uradio i potpisao obdukcioni nalaz i da li je tačno da ga je potpisala doktorica koja uopšte nije radila ovaj postupak?

Odgovori se i dalje čekaju.

 

 

 

 

Zvanični manipulatori

 

Na Facebook profilu fantoma "Emil Emil-Emil" možete čitati detalje o ovoj nesreći. Momak se ne identifikuje. Sebe predstavlja kao saobraćajnog eksperta. Iz njegovog ekspertskog izveštaja na fb-profilu čitaju se veoma precizni detalji kako se nesreća dogodila, postavio je i više slika i prikaza. Obratili smo mu se, ali nije hteo da kaže svoje ime i prezime, tek na profilu između ostalog saznajemo da je vatreni zagovornik političke ideje SDSM-a, koju u Makedoniji vodi Branko Crvenkovski. Na listingu, među 1.800 prijatelja ovog "eksperta" iščitavamo vodeća imena SDSM-a, što znači da je momak samo portparol ove manipulacije, još jedne u nizu ove političke stranke.

 

 

 

Zajednički živi svetac

 

Tošetovi fanovi i dalje posećuju njegovo počivalište u Kruševu, a odskora posećuju i njegov manastir Sveto Preobraženje. Pravoslavnim vernicima malo je neprijatno kad malo bolje pogledaju manastir pa im više liči na katoličko nego na pravoslavno svetilište. Druga neprijatnost je što manastir još uvek nije osvešten, a mogao je to biti još u temeljima. Nezgoda je u tome što se Tošetov manastir izdiže na temeljima srpskog manastira iz 12. veka. To Tošetu nikada nije bilo bitno, jer bio voljen i od pravoslavaca Srba i Makedonaca i od katolika. Problem je višedecenijski sukob SPC i MPC čiji se kraj ne nazire, pa su uvređeni makedonski popovi zasad odlučili da ne osveštaju ovaj božji hram. Dok se drukčije ne naredi. Do tog dana će Tošeta katolici slaviti kao svog budućeg sveca. Nije bio njihove vere, ali je stekao velike simpatije u Vatikanu. Zbog svog dela se dvaput sastao sa Papom Jovanom Pavlom II. Na svom poslednjem velikom koncertu u Skoplju, jedan katolički red ga je odlikovao statuom "Majka Tereza", slaveći ga kao svog živog sveca, zbog neumornog humanitarnog rada i ogromne harizme.

 

 

 

 

 

Jedan od mozgova kriminalnog švercersko-finansijske elite Taki Fiti danas je čuvar "trezora" Fondacije "Toše Proeski".

 

 

 

Glavni menadžer Fondacije je Slave(n) Risteski, nekadašnji drvoseča, polupismen, ne daje izjave, ne slika se, ne daje intervjue, izbegava televizije.