Druga strana

 

Miris pobune u vazduhu

 

Ko su ti ljudi

 

   Narodu se smrkava pred očima. Uskoro u crnilu mraka neće razaznavati ni žutu, ni plavu, ni crvenu boju

 

Ivan Molotok

 

 

Bivajući godinama, mesecima, svakodnevno, iz sata u sat, svedokom gluposti i bizarnosti, prevrtljivosti i pokvarenosti, podlosti i spletkarenja, fantastičnih slavopojki i katastrofalnih rezultata ljudi iz vlasti kojima smo, u ne tako dalekoj prošlosti, davali svoj glas, makar i sistemom eliminacije, kad se bira najmanje loš, čovek se upita nije li stvarno žrtva neke teške psihijatrijske bolesti kad olako prihvata da je to uopšte moguće, da je, štaviše, surovo realno, toliko realno da je realno postalo i direktnom njegovom zaslugom -  aktivnim političkim zalaganjem ili makar samo glasačkim listićem.

 

Ko su, zapravo, ti ljudi za koje smo, ili dobar deo nas, pre samo nekoliko godina nekako mislili da im poveravamo istorijsku misiju, ili da to čini neko drugi u naše ime, koja treba svima nama da doslovno spasava živote, a dobili smo beskrupulozne muljatore, spletkaroške parazite i najbednije moguće lopove koji bi ti i suzu iz oka ukrali za neku ličnu korist ili da ti iz čiste pakosti učine neko zlo.

 

Ko su, zapravo, ti ljudi koji nas, s našim overenim izbornim punomoćjima u džepovima, iz zadovoljstva gađaju vlastitim izmetom, a pri tom insistiraju da u tome uživamo kao da nas opslužuju šampitama ili kavijarom. Kakva nas je to teška bolest slomila kad posle svega što nas je snašlo, i svih koji su nas terorisali i ubijali - počev od ratnih huškača, ratova i ratnih profitera, istorijski rekordne hiperinflacije, stotina hiljada poginulih, obogaljenih i "samo" izbeglih, zemljotresa, poplava, suša, bombardovanja, državnog i korporativnog terorizma, običnih uličara i mondijalnih kriminalaca, kidnapera i snajperista, privatizatora i agencijaša - dakle posle svih i svega što bi i žabu krastaču dresiralo kako da se brani i odbrani, ili barem pobegne glavom bez obzira, mi ponovo, o svom trošku i vlastitim izborom, imamo nad sobom istovetnu bulumentu sastavljenu ne od četiri nego od četiristo jahača apokalipse, smrti, propasti, bolesti, gladi, beznađa. Ko su, zapravo, ti ljudi koji de facto, ali i de iure, uspevaju da nam prodaju muda za bubrege, ne samo verujući nego i znajući da ćemo to da kupimo bez sumnje i pogovora. Ko su ti ljudi koji, za razliku od nas samih, i posle svega što nam je žiletima otvaralo oči a kundacima mozak, znaju ko smo i kakvi smo i šta sve mogu sadistički a nekažnjeno da nam rade i da za to još očekuju basnoslovnu naknadu.       

 

Postoji u istoriji socijalne komunikacije i ljudske civilizacije uopšte bezbroj primera čitavih epoha, pokreta, događanja, društvenih grupa ili pojedinaca, koji su se u različitim okolnostima i različitim posmatračima predstavljali svojim različitim licima. Nekad se to nazivalo mimikrijom, nekad kameleonstvom, nekad istorijskom prevarom, nekad običnom skromnošću a nekad nužnošću. Nekad je to bilo deo velikog istorijskog projekta, a nekad čista koincidencija.

 

Više kao asocijacija nego kao ilustracija, sledi pogled jednog ruskog autora, nekadašnjeg visokoetabliranog pripadnika tajnih službi, na sličnosti, čak i identičnosti dvaju ljutih istorijskih protivnika - fašizma i komunizma i njihovih nosilaca Hitlera i Staljina.  

 

- I Знамето на Хитлер е червено.Hitlerova i Staljinova zastava su crvene boje.

- Hitler je vladao u ime radničke klase, a i stranka mu je u nazivu imala pridev - radnička. Staljin je takođe vladao u ime radničke klase, a njegov sistem vlasti zvanično se zvao - diktatura proletarijata.

- I Hitler i Staljin mrzeli su demokratiju i borili su se protiv nje.

- I Hitler i Staljin su gradili socijalizam. I jedan i drugi smatrali su da je jedino njihov socijalizam ispravan, a svi drugi "socijalizmi" su ili devijacije ili degeneracije.

- I Hitler i Staljin su bespoštedno ubijali sve članove partije koji su izražavali sumnju u ispravnost tog "jedinog puta".

- Hitler je pravio četvorogodišnje planove, Staljin petogodišnje.

- Kad je Hitlerova partija došla na vlast, sve ostale su zabranjene. Isto važi i za Staljina.  

- I kod Hitlera i kod Staljina partija je iznad države, a državom upravljaju partijski lideri.

- I Hitler i Staljin su od svojih partijskih kongresa pravili istorijske "spektakle".

- Glavni državni praznici su kod Hitlera bili 1. maj i 8-9. novembar, a kod Staljina 1. maj i 7-8. novembar.

- Hitler je gajio svoj partijski podmladak, hitlerjugend - mlade hitlerovce. Staljin je takođe gajio svoj podmladak, komsomolce - mlade staljiniste.

- I Hitler i Staljin su se zvanično "titulisali" istom titulom: vođa = firer.

- I Hitler i Staljin su voleli grandiozne građevinske objekte. Hitler je počeo da gradi u Berlinu najveću zgradu na svetu, zgradu Skupštine, čija je samo kupola trebalo da ima 250 metara u prečniku, a glavna sala trebalo je da primi Главната зала е трябвало да събира 150-180 хиляди човека.trebalo je da primi 150.000-180.000 ljudi. Staljin je u Moskvi počeo da gradi takođe najveću zgradu na svetu - Dom Sovjeta. Njegova glavna sala je trebalo da bude manja, ali je ceo objekat mnogo veći. Сграда, висока 400 метра, е нещо като постамент, над който се издига стометрова статуя на Ленин.Sama zgrada je trebalo da bude 400 metara visoka, i da posluži kao postament za više od sto metara visoku Lenjinovu statuu. Ukupna visina objekta, dakle, 500 metara. Работата по проектите на Дома за събрания в Берлин и Двореца на Съветите в Москва е протичала едновременно.Radovi u Berlinu i Moskvi počeli su - istovremeno.

- Za Nemce je Hitler bio stranac. Rođen je u Austriji i gotovo do trenutka preuzimanja vlasti nije imao nemačko državljanstvo. Za Ruse je Gruzin Staljin takođe bio stranac, čak nije bio ni Sloven.

- Izuzetno Izuzetnoretko, Staljin je primao strane goste u svom kremaljskom stanu koji je bio veoma skroman: jednostavan sto, ormar, krevet od gvožđa, vojničko ćebe. Hitler je naredio da se objave fotografije njegovog "prebivališta" sa - Светът останал поразен от скромната обстановка: обикновена маса, шкаф, железен креват, войнишко одеало.jednostavnim stolom, ormarom, krevetom od gvožđa i vojničkim ćebetom. Samo što je Staljinovo sivo ćebe imalo crne, a Само дето сивото одеало на Сталин е на черни райета, а хитлеровото - на бели.Hitlerovo - bele pruge.

- I Hitler i Staljin su na naskrivenim mestima napravili udobne, dobro zaštićene tvrđave-rezidencije, koje nisu nimalo ličile na pustinjačke kelije.

- Hitlerova "miljenica" Heli Raubal bila je 19 godina mlađa od njega. Любимата жена на Сталин, Надежда Алилуева, е била 22 години по-млада от него.Staljinova supruga Nadežda Alilujeva bila je 22 godine mlađa od njega. Heli je izvršila samoubistvo, Nadežda - takođe. Heli se ubila Hitlerovim pištoljem, Nadežda Staljinovim. Oba samoubistva su tajanstvena. Postoje ozbiljne verzije da je jednu ubio Hitler, drugu Staljin.

- I Hitler i Staljin govorili su jedno a radili drugo.

- Hitler je počeo vladavinu pod sloganom "Nemačka želi mir" i odmah osvojio pola Evrope. Staljin se borio za "kolektivnu bezbednost" u Evropi, "ne žaleći ni snage ni sredstva", i u to ime - osvojio pola Evrope.

- Hitler je imao Gestapo, Staljin NKVD.

- Hitler je imao Aušvic, Buhenvald, Dahau. Сталин - Гулаг.Staljin je imao Gulag.

- Hitler je ljude uništavao u milionima. И Сталин с милиони.Kao i Staljin.

- Ni Hitler ni Staljin nisu voleli da se kite ordenjem.

- I Хитлер е носил полувоенно униформа без опознавателни знаци.Hitler i Staljin (sve do Staljingradske bitke) nosili su skromne poluvojne uniforme bez identifikacionih oznaka.

- I Staljin i Hitler nosili su brkove, koji su kao simboli epohe ušli u "istoriju".

- Hitler je ostao u istoriji kao vrhovno zlo, a Staljin kao borac za a Staljin kao mir i napredak. Svet mrzi Hitlera, sa Staljinom saosećaju… itd.

 

Ako naravoučenije nije sasvim očigledno, vredi ponoviti. Naši demokrati, sa velikim ili malim početnim slovom, svejedno, ogrezli su u nacionalnom, ekonomskom i uopšte istorijskom crnilu koje ne mogu da prekriju ni najgušće maskirne žute, plave ili crvene boje. Pitanje je da li je za to već kasno, ali ako nije moraju pod hitno da se presvlače u nešto što narod može da podnese. U ovakvom mraku koji narodu pada na oči, morali bi da blješte kao Duh Sveti da bi ih se uopšte videlo a ne zgazilo kao vaške.