Tragom vesti

Kragujevačka vlast na čelu sa Veroljubom Stevanovićem davi grad na Lepenici 

 

Jeste li mi rod, siročići mali?

 

   Kragujevac je u haosu. Gradska vlast otima atraktivne lokacije za gradnju, mafija reketira gazdu Gnezda špijuna, a iz vitrine je izvađena prašnjava plaketa Grada bezbednosti dodeljena Kragujevcu. Slovenački Merkator je propao. Kragujevac je bankrotirao i materijalno i moralno

 

Miodrag Milojević

 

Blatara u Kragujevcu, to je kuća Đure Jakšića. Otkad se zna - spomenik kulture, decenijama pod zaštitom države. Zidovi su se ljuštili, blato otpadalo, krov se krivio, ispadale su krive pregrade od drveta, kao kad zemlja izbacuje kostur dopola zakopane životinje, pa bela, kriva rebra svetle na suncu. Pacovi su potkopavali, izvlačili kamen po kamen.

Pravda je spora ali dostižna. Nedavno je utvrđeno da je to ruglo grada, nije nikakav spomenik kulture. Nije ni prava kuća Đure Jakšića, nego se Đura potucao po Kragujevcu od gaze do gazdarice. Nije nosilac ni stanarskog prava, nego je stanovao kao podstanar.

Da bi bili uverljiviji, pronašli su pravu kuću Đure Jakšića. - Šta će u Kragujevcu? Neka ide svojoj kući, ženi i deci.

- Jeste li mi rod, siročići mali...

Đura Jakšić ovih dana ode iz Kragujevca. Proteran, nije imao prijavu prebivališta.

Radi se o tome da se kuća nalazi na atraktivnoj lokaciji, da su se uticajni ljudi nameračili na lokaciju idealnu za stambeno-poslovni prostor. Ekspresno je nadležna institucija saopštila: nije spomenik kulture. Kad nije, zašto uopšte visi tabla na kojoj piše da je u toj kući živeo Đura Jakšić, te i te godine? Kuća odjednom postade opasnost za prolaznike. Brzo je postavljena ograda da neko ne strada.

Pešaci, krećite se drugom stranom ulice! Ovo nije ta kuća za koju smo decenijama mislili da jeste. Đura Jakšić nas je obmanuo.

Ako koza laže, ne laže rog: - Nek podnese posedovni list i dokaže da je vlasnik kuće!

Kakav spomenik kulture, ta kuća je puna pacova! Koliko je poznato, pacovi ne šire kulturu, pre su izvor zaraze.

Pre kućom bandera, nategnuta telefonska žica. Na banderi čekaju ptice.

- Ćiju-ći, ćiju-ći - Đuro, idi kući! Đuro, idi kući!

- Jeste li mi rod, siročići mali? - Nisi nam ni rod, ni pomozi bog!

- Ana toči, Ana služi - a za kućom srce tuži...

Decenijama su učitelji dovodili đake, pokazivali kuću u kojoj je živeo Đura Jakšić! Imali su šta i da vide.

 

Mafija ne vodi parnicu

 

Gnezdo špijuna - originalan naziv za kafanu, restoran, za kojim bi se okrenuo svaki prolaznik. Naziv pivnice u Kragujevcu napisan je na engleskom tako da građani prolaze nezainteresovano. Pored naslova koji iritira, pažnju privlači izgled zgrade išarane lakiranim drvetom. Vlasnik pivnice slikan je za novine, pokazao je originalnost. Otvorio evropsku pivnicu usred Kragujevca. Usred sveta!

Pivnicu Gnezdo špijuna pohodili su pravi špijuni, nedavno se saznalo za dvostruki život vlasnika pivnice. Uspešan sugrađanin ali šikaniran, iznerviran.

Desilo se ono što ne treba, beogradizacija pivnice Špijunsko gnezdo u Kragujevcu.

Beograđane Aleksandra Ćatića, 44 godina, Sašu Neškovića, 47 godina, i Matu Trlaju, 54 godina, uhapsila je kragujevačka policija. Postoji osnovana sumnja da je tročlana banda u dužem periodu pretila vlasniku pivnice N. Z. i nanosila mu telesne povrede, da bi sve to kulminiralo 30. jula kada su pokušali da preotmu celu pivnicu.

Pomenuta grupa kriminalaca je od vlasnika pivnice već uspela da iznudi, zahvaljujući stalnim pritiscima, više od dvesta hiljada evra.

Budimo objektivni. Policija ne navodi o kom vremenskom intervalu je reč, ali koja pivnica može zaraditi dvesta hiljada evra ukoliko se vlasnik dodatno nije bavio još nekim poslom? Makar u pivnici sedeli sve sami lokatori, što danonoćno loču pivo i spavaju za stolom.

Šta se dogodilo? Klasična kriminalna priča. Vlasnik pivnice N. Z. je od uhapšenih pozajmio izvesnu količinu novca uz kamatu, ali pošto nije mogao da ispoštuje ugovorene rokove, osnovica duga sa kamatama vrtoglavo je rasla. Kad u dužem periodu dug nije otplatio, došlo je vreme da trojica kriminalaca preuzmu svoje, znači celu pivnicu. Vlasnik je dužan koliko je težak. Dokumentacija je unapred pripremljena. Potrebno je samo da vlasnik stavi svoj potpis da im prepisuje preduzeće, zbog čega ih je prijavio policiji. Dvadesetak specijalaca upalo je u lokal, odmah pošto je N. Z. predao prethodno obeležene novčanice.

Ovde se mora stati. Vlasnik predaje kompletan lokal sa inventarom. Kad gubi ceo lokal, šta će mu novac? Ili vlasnik plaća što se oslobodio lokala? 

Kad neobavešten čitalac pročita tekst pisan u policiji, steći će utisak kako taj vlasnik restorana ponekad ima a nekad nema mašte. Imao je mašte kad je svom restoranu dao ime, nije imao mašte da pretpostavi od koga pozajmljuje novac. Crno-belo prikazivanje pokazuje na jednoj strani trojicu opasnih kriminalaca - na drugoj poštenog i naivnog preduzetnika.

To su priče za malu decu. Kako su se privatnik iz Kragujevca i beogradski mafijaši upoznali? Da li su se upoznali u biblioteci, u vozu ili sasvim slučajno na autobuskoj stanici? Oni su se lažno predstavili tako što su ga obmanuli, on nije znao da su kriminalci. Da li je vlasnik znao od koga uzima novac? Da bi se uzeo novac potrebno je poverenje, znači da su izvesno vreme bili bliski. Preokret nastupa onog trenutka kada su  kriminalci svom prijatelju okrenuli leđa.

U gradu je cenjen kao uspešan ugostitelj, sa lakšim ili malo težim telesnim povredama. Kad je povređen, tad je na kućnom lečenju tako da niko u gradu ne zna za povrede.

Zašto vlasnik slučaj nije odmah prijavio policiji? Pravovremenom prijavom uštedeo bi dvesta hiljada evra, a to nije malo. Jedno krivično delo je iznuda, drugo zelenašenje. Kad je o zelenašenju reč, za to su potrebne dve strane. Davanje, dobrovoljno uzimanje para pod kamatu, krivična su dela.

Završilo se kako se završilo. Iznuđivači su iza rešetaka, vlasnik pivnice će, u svom Špijunskom gnezdu, nastaviti borbu protiv špijuna.

Neobavešten građanin prolazi pored Špijunskog gnezda. Osuđuje kriminalce koji su nasrnuli na jednog časnog, poštenog čoveka koji prodaje pivo i uz pivo mleko.

Šta ćeš mafijašima? Nisu te oni bili po ušima da uzmeš pozajmicu. A mafija ko mafija. Mafija ne vodi parnicu, kao što reče jedan bivši ministar.

 

Stranačko plivanje

 

Grad Kragujevac u svojim vitrinama već nekoliko godina drži plaketu Grada bezbednosti. Niko ne zna da objasni zašto je gradskim čelnicima dodeljeno ovo priznanje, ne znaju ni oni sami. Kada je Zapad delio priznanja poslušnim gradonačelnicima - privilegije, emocije, simpatije - podršku je uživao bivši  gradonačelnik Zrenjanina. Pored njega se nije moglo, ali hartija trpi sve. Trebalo je i Kragujevac utešiti nekom nagradom.

Pre mesec dana se saznalo zašto je Kragujevac grad bezbednosti. U jezeru u Šumaricama izvađen i spasen utopljenik, i to na dubini od četiri metra. Učinile su to spasilačke ekipe koje u gradu bezbednosti vode brigu o svim kupačima.

Pojavila se, jednovremeno, u nekoliko listova, slika spasilaca. Najstarijeg po činu odmah prozvaše i  "kraljem jezera". Kragujevac ima dve nedeljne novine. Na naslovnim stranama - slika jezera.

Međutim, pravi spasilac je pripadnik Žandarmerije sa sedištem u Kraljevu, on je zaronio više puta i izvadio dečaka. Spasioci, prozvani "kaljevima", i oni su nešto pokušavali, u granicama mogućnosti.

Bio je to dan opšte euforije, slavio se kraj školske godine i ujedno pobeda srpske fudbalske reprezentacije nad Nemačkom. Bilo je mnogo radosti i alkohola.

Ko zna šta se dogodilo? Verovatno se postavilo pitanje šta pripadnik Žandarmerije traži među kupačima,  bez opreme i u kupaćim gaćama, bez obzira na to što jezero nema nudističku plažu.

Pravom spasiocu je bilo neprijatno, povukao se, novine ne mogu bez fotografije. Objavljene su slike spasilaca sa jezera, iako oni ništa nisu učinili. Osim što su pokušali sa reanimacijom i veštačkim disanjem.

Evo pravog spasioca opet među kupačima, njega opet niko ne poznaje. Dečak je zaronio deset metara od obale, voda ga je povukla još nekoliko metara. U novinama piše da žandarm Slobodan Mikić ima 34 godine iako izgleda nešto stariji. Ili je Mikić skroman ili je, mada je to neverovatno, zbog podviga koji je načinio imao problema na poslu. - Zaronio sam, možda peti put, dohvatio za nogu. Odmah sam ga poneo, da mi ne pobegne.

Odbio je plaketu Večernjih novosti. Prepustio je drugom da ga ne zamara put do Beograda, gde bi se opet, na trenutak, našao u gužvi i centru pažnje. Kad to prođe, svi te odmah zaborave ako nisi iz njihove stranke.

Nije član nijedne stranke, ni Verkove Koalicije za Kragujevac. Još gore je što je Mikić raseljeno lice sa Kosova, odrastao pored Belog Drima. Kosovare bije loš glas da Kragujevčanima otimaju posao; sada se pojavio još jedan, jedan koji otima hleb spasiocima.

Posle tog događaja sa srećnim ishodom, što je neverovatno kada se zna da ronioci sa opremom mesecima pretražuju jezero da pronađu utopljenika, počela je euforija bezbednosti. Pojavili su se novi spasioci, članovi Verkove stranke koji dobro stranački plivaju.

Na jezeru je još dvadesetak stranački podobnih ljudi, u kupaćim gaćama. Jedan iznajmljuje čamac. Jedan je zadužen za pedaline. Jedan raznosi ležaljke po jezeru. Ostali zijaju, sunčaju se i šetaju pored vode. To su  neraspoređeni članovi stranke koji vole leto, Verka, sunce i vodu. Njihove zasluge su dvostruke. Prvu privilegiju stekli su kao članovi i aktivisti Srpskog pokreta obnove. Druga zasluga im je što su napustili Vuka Draškovića, stali uz Verka. Ljudi sa takvim zaslugama imaju pravo na plaćeni odmor u letnjim mesecima.

Ovog leta kupača je izuzetno malo. Broj spasilaca se povećava. Izbrojano je šest metalnih osmatračnica. Grad bezbednosti mora da se dokaže. Jeste se žandarm na plaži pojavio slučajno, akcija koju je izveo pokazuje da ništa ne treba prepuštati slučaju. Nije slučajno plaketa bezbednosti došla u prave ruke. Zaposliti još desetak aktivista sa liste čekanja!

Neka šetaju pored vode, neka se rashlađuju.

 

Put u bankrot

 

Kud vodi ovaj put? Ne znam, pokretne stepenice vode u bankrot.

Krila slovenačke Rode podrezana u Kragujevcu. Sve govori, sve kazuje - samo u Kragujevcu. Roda se nudi po gradu. Na šta je spala slovenačka Roda.

Nina Milanović, direktor kragujevačke Narodne biblioteke, izjavila je da ni lokacija ni ponuda Merkatora ne zadovoljavaju. Ne može se tu tražiti rešenje za izmeštanje biblioteke.

Šta ovo znači? Znači da je Merkator propao u Kragujevcu, da se supermoderni tržni centar pretvara u biblioteku. To se nigde u svetu, pa ni u Srbiji ne dešava - da se poslovni centar ustupi knjigama, uglavnom onima za školsku lektiru. Knjige ne donose profit, kapitalizam traži profit. Koliko mi je poznato, knjige, uključujući i kapitalna dela, nisu za poslovne ljude.

 Naravno, u pitanju je ogroman prostor, biblioteci bi bio dovoljan samo jedan deo. Ali sve govori da taj prostor stoji neiskorišćen, da je Kragujevac materijalno krahirao kao Dolina gladi.

Gradski čelnici, koji su Slovence namamili u Kragujevac, u velikoj su neprilici. Da bi se opravdali pred investitorom, guraju mu u naručje biblioteku. Međutim, direktorka to ne prihvata. Slovenci su birali lokaciju u Kragujevcu. Izabrali su mesto bivše šarene pijace, u centru grada, upravo zato što su građani navikli na ovaj prostor. Kragujevac je pre dolaska Merkatora imao tržni centar Metro, sagrađen na poljani van grada, koji je kao prvi sebi prokrčio put. Slovenci su to znali, ali su računali na atraktivnost lokacije. To što se prostor nudi biblioteci govori koliko je sati - Slovenci su napravili promašenu investiciju. Roda centar ima nekoliko kafana. Ima stolova. Koje bi, prema planu, zauzeli đaci i studenti. Učiti, učiti i samo učiti...

- Za sve neuspehe krivi su novinari. Mene lično novinari ne zanimaju, nego pretnje: - To nema veze sa novinarstvom, to je bezobrazluk. Koji mora biti sankcionisan. Stići ću ih ja, iako su promenili adrese. Mi bar ovde znamo gde živite, mislim, kada bi bilo potrebno da kažemo sudu gde ste - izjavio je Nebojša Vasiljević. Prvo ide rečenica koja najavljuje kućnu posetu, posle mala ograda, kao, radi suda. Stići ću ih ja, to može značiti svašta, znači metak, a ne znači ništa.

- Ja vrlo dobro znam gde se novinarka kreće, znam koliko je obaveštena, jer su mi o tome govorili svi ljudi od kojih je tražila informacije - izjavio je gradonačelnik Stevanović.

Znači, zna kuda se kreće. To može značiti svašta, pored ostalog zasedu. Može, a ne mora. Gde si pošla sa cvetom u kosi?

- Bespovratni kredit, bespovratni kredit, bes-po-vra-tni kredit!

Rade Ćup neće da odbije. Platio je u Kragujevcu hiljadu evra mito, dobio je dvadeset hiljada evra, bespovratni kredit. Kredit je dobio za neku namenu, za pokretanje proizvodnje, ispalo je za farmu ovaca.

Rade Ćup nema nikakvu farmu, ovce su postojale samo na papiru.

Nije Rade ništa krio. Nudio je i Žikincu - daj hiljadu evra, dobijaš dvadeset hiljada evra kredita. Bespovratni kredit.

Automehaničar, u kanalu briše ruke masnom krpom, kaže: - Šta država ima s tim? Bespovratni kredit se ne kontroliše, jer je bespovratni.

Što je Rade Ćup kupio na ime dizanja nepostojeće farme, to je bilo novo, odmah je prodao. Po nečijoj dostavi, počeše kontrole.

Rade Ćup pronađe jednu dotrajalu zgradu bez prozora, objekat propale Zemljoradničke zadruge. Kao, to je farma koju je pokrenuo. Ovce će pokupiti po selima, dovesti kamionom, koliko da se napravi farma od 50 ovaca, dva-tri dana, dok traje kontrola. Posle će ovce natrag u kamion, vratiće ih prijateljima. Vremena su teška. Kad su teška, treba širiti prijateljstva na sve strane. Po gradu i po selima.

Počeše problemi. Rade Ćup je dao hiljadu maraka, misli sve je rešeno. Sestra iz Nemačke pomaže koliko može. U Nemačkoj, ni tamo prilike nisu sjajne. Rade Ćup prodaje parče po parče nasleđene zemlje. Sve do praga. I kuća će na doboš.

Žikinac reče: - Otac mu, Iva Ćup, nije bio kriminalac. Bio je čovek klikeraš, ali neradnik.

Prosu se prerađeno ulje, Žikinac poče priču o Radetu Ćupu.

- Bio je najbolji limar, autolimar - majstor se čudio.

- Ovo će da bude majstor, ovi drugi, piši propalo, sve invalidi.

Kod majstora Dragana Šaška, u automehaničarskoj radnji, pričalo se da ima majstor, autolimar, boli glava.

Rade Ćup kao limar, bolji je od drugih, a isto je plaćen. Težak, dosadan posao koji je Ćup brzo savladao. Ćup odmah poče da otvara i krpi rezervoare. Otvori ga, pa ga zatvori, zavari, podeli na dva dela, jedan za gorivo, drugi je za drogu. Izglača, izglanca i ofarba.

Za drogu je Rade Ćup platio debelo. Uhvaćeni su i izdani on i Sava sa trinaest kilograma droge. Rade Ćup odležao sedam godina u Zabeli. Za obijanje prodavnice, pre toga, pet godina. Sad je započeo novi život, agrobiznis, bespovratni kredit. To ga je zavelo. Bespovratni, znači ne vraća se, znači poklon od države.

Žikinac nije uzeo. Mogao je da pozajmi ali obazriv je. Gleda ko nudi. Rade Ćup uvek padne, pre ili kasnije.

Kad se desilo sa drogom, Rade i Sava Droga bili su samo sporedni nosači, treća ili peta ruka. Žrtvovani su kao sporedni igrači, sestra iz Nemačke hitno poslala advokatu deset hiljada evra.

Sad su mu uzeli celo imanje. Ćup je računao - to je bespovratni kredit. Bespovratni - sama ti reč kaže, to se ne vraća. Pa? Ne vraća se. Kad se ne vraća šta ih se tiče namena, kako će Rade Ćup potrošiti dvadeset hiljada evra?

Da prepravlja rezervoare, da crta i šparta pregrade po njima - Rade Ćup je majstor, nije majstor nego majstorčina!

Mogao je da bude. I bio bi, samo da je hteo.

U Kragujevcu ponekad čekaju na autoputu ispred semafora. Nedaleko od tržnog centra Roda. Dobro je kad stoje pored tržnog centra. Ali sada, kad se tržni centar otvori za sve građane, kad postane biblioteka, da vidimo hoće li tada stajati?

 

 

 

 

 

Na jezeru je još dvadesetak stranački podobnih ljudi, u kupaćim gaćama. Jedan iznajmljuje čamac. Jedan je zadužen za pedaline. Jedan raznosi ležaljke po jezeru. Ostali zijaju, sunčaju se i šetaju pored vode. To su neraspoređeni članovi stranke koji vole leto, Verka, sunce i vodu.

 

 

 

Kad je o zelenašenju reč, za to su potrebne dve strane. Davanje, dobrovoljno uzimanje para pod kamatu, krivična su dela.

 

 

Merkator je propao u Kragujevcu. Supermoderni tržni centar pretvara se u biblioteku. To se nigde u svetu, pa ni u Srbiji ne dešava - da se poslovni centar ustupi knjigama, uglavnom onima za školsku lektiru. Knjige ne donose profit, kapitalizam traži profit.