Uvodnik

(Pr)osudite sami

 

Diktator amater

 

Milovan Brkić

 

 

Manuel Norijega bio je general i vojni diktator Paname od 1983. do 1989. godine.

Norijega je bio saradnik CIA. Vlast je preuzeo 1983. i bio jedan od najvažnijih američkih saveznika, sve do američke invazije Paname 1989. godine kada su ga se Sjedinjene Države odrekle zbog optužbi za trgovinu drogom i pranje novca. Norijega je potom zarobljen i prebačen u SAD.

Suđeno mu je 1992, a svoju kaznu je odležao 2007. godine. SAD su ga isporučile Francuskoj 27. aprila 2010. godine da bi mu se i tamo sudilo za pranje novca.

Na suđenju je Vlada SAD priznala da je od CIA Norijega dobio 380.000, a ne 10 miliona dolara, koliko je on tvrdio.

Diktatori, uči nas istorija, uglavnom završe na vešalima, poput Sadama Huseina, ili u zatvoru, poput Norijege. A svi diktatori koje na vlast dovede Vlada SAD obavezno dožive zlu sudbinu.

Srpski predsednik koji poslednje tri godine pokušava da izigrava Gospodara Srbije, smešan je i svom okruženju i onima čije interese on, kako stalno ponavlja, promoviše.

Da je Boris Tadić - koji poslednje dve godine pokušava da uvede ličnu vlast u Srbiji, da uruši sve institucije, ograniči slobodu medija - čist amater, svedoči njegovo saplitanje na svakom koraku. Njemu je, nema sumnje, pošlo za rukom da Srbiju opljačka za najmanje dve milijarde evra i stavi ih na svoj konto, što nije originalno i odlika je mnogih kratkoročnih diktatura. Sve ostalo što ostaje iza njega biće samo tragovi njegovog saplitanja i puta koji je vodio njegovom brzom kraju.

Istorija uči da svi diktatori nastaju i opstaju zahvaljujući finansijskoj i vojnoj pomoći iz Vašingtona! Diktatori u Aziji se oslanjaju na odlučnu podršku armije i policije, a na neki način i siromašnih slojeva kojima nude koliko-toliko socijalne pravde.

Isto kao i Norijega, i srpski predsednik je sebe precenio. Uveren da se opljačkanim novcem može sve učiniti, on je sa svojim momcima pokušao da utiče i na ishod predsedničkih izbora u SAD, pomažući ogromnim svotama novca izborni štab Baraka Obame, preko senatora Roda Blagojevića, kome se uporno sudi pred federalnim sudom u Čikagu. Nije ni slutio da će poražena senatorka Hilari Klinton postati državni sekretar za spoljne poslove i danas rukovoditi spoljnom politikom SAD i odlučivati o sudbini mnogih naroda, pa i diktatora.

Srpski predsednik je mrtvo puvalo, koje nema nikakvu uporišnu tačku u armiji, policiji i službama bezbednosti, bez obzira na to što je uveren da mu ključni ljudi iz ovih militantnih službi jedu iz ruke.

I dok iz Vašingtona poručuju da mora da ode sa vlasti brzinom koliko ga noge nose, Boris Tadić šalje poruke administraciji Baraka Obame da će im ljubiti skute i ispuniti svaku želju. Učiniće čuda neviđena! Bio je spreman i na to da sa Bojkom Borisovim, bugarskim premijerom, spreči izgradnju "Južnog toka", da objavi, takoreći, rat Ruskoj Federaciji, iako ona još na neki način stoji iza interesa srpske države.

Čovek čija je sudbina već odlučena još paradira Srbijom, smeje se kao lud, obećava, preti, grli i ljubaka koga stigne.

Žao mi je čoveka koga poznajem od mladosti. Nisam ni slutio da će postati životinjski pohlepan, da će opljačkati Srbiju za dve milijarde, da će svoje pederske strasti podići na pijedestal najviših vrednosti i sve svoje dečkiće promovisati u ministre, doministre, ambasadore, direktore...

Zar je sa njima hteo da postane diktator i svu vlast uzme u svoje ruke?