Na licu mesta

Novi Sad: Fenomen Visoke poslovne škole strukovnih studija

 

Što se, jadan, ne rodih u Loznici

 

   Zemljački lobi, dobri komšijski odnosi i poznanstva kontroverznih biznismena recept su za dugogodišnji uspeh Radovana Tomića, direktora Visoke poslovne škole u Novom Sadu

 

Igor Milanović

 

Radovan Tomić je višegodišnji direktor Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu i to uz obilnu pomoć zavičajne mafije. Tomić je rodom iz Loznice, gde ima i kuću od 800 kvm sa bazenom, a iz istog mesta su i njegovi najvažniji i najodaniji saborci.

Najvažniji saveznik je predsednik Saveta škole Goran Vasić, Lozničanin, sada direktor Novosadskog sajma. Sekretar škole Zoran Lazić takođe je iz Loznice, kao i doskorašnji predsednik Saveta škole Novica Pavlović, a odatle potiče i šef računovodstva Dragana Bojić.

Iz Loznice su i članovi Saveta škole, Ilija Šuka i Vladimir Krstić. Šuka je od svog zemljaka, direktora Tomića, dobio stan u Miše Dimitrijevića 28, koji je platila škola. Krstić je prošao nešto bolje: njegov stan na Sunčanom keju 33 isto je platila škola, ali mu je prvi komšija direktor Tomić.

Sam direktor nije maltretirao školu da mu plaća stan u beogradskom Bulevaru oslobođenja 164, jer je izdašni donator bio kontroverzni novosadski biznismen Vojislav Gajić, čiji sin, zauzvrat, sve ispite u pomenutoj školi polaže sa čistim desetkama. Jedan drugi stan, onaj u beogradskoj ulici Cara Nikolaja 79 Tomić je na ćerkino ime kupio preko Inter-progres-inženjeringa i tu nije pitao za cenu, budući da mu je komšija niko drugi do ministar prosvete Žarko Obradović.

Kada se sve te komšijske i zavičajne veze lepo uvežu, mahinacije ne mogu da omanu. Ipak, zlu ne trebalo, direktor Tomić je za potrebe dobijanja akreditacije od Ministarstva prosvete angažovao profesora sa beogradskog Ekonomskog fakulteta Gojka Rikalovića. Pomenuti profesor je ne samo protivzakonito honorarni predavač na Višoj školi u Novom Sadu već je za potrebe škole radio elaborat za akreditaciju koji je zatim ocenjivao kao član komisije Ministarstva prosvete. Usput, Rikalović za istu tu školu piše i planove i programe i to za debele honorare, kao da škola nema sopstvene kadrove sposobne da ovo odrade.

Za svoje radnike Bobana Vesina i Branku Paunović, direktor Tomić je išao toliko daleko da je izdao lažnu potvrdu kojom su oni prevarili banku da bi dobili kredit. Oboje su u trenutku podizanja kredita bili u radnom odnosu na određeno, ali im je Tomić oboma izdao potvrdu kojom ih je proglasio zaposlenima na neodređeno. U oba slučaja pokrenuti su istražni postupci koji još uvek nisu okončani.

Pošto je sve svoje zemljake i ostale poslušnike udomio, a sam se naselio tik do ministra, Tomić je odlučio da poradi i malo na sopstvenim prinadležnostima. Njegovo delovanje nikako nije ostalo neprimećeno, posebno u onom delu javnosti koji je za tako nešto službeno zainteresovan. I to čak na međunarodnom planu.

Nacionalni centralni biro Interpola Beograd tako je 10. avgusta ove godine Policijskoj upravi Novi Sad prosledio odgovor Interpola Podgorice na njihove upite. Iz pomenutog dopisa proizilazi da Tomić od 2004. u Herceg Novom poseduje stan površine 57 kvm upisan na drugo lice.

Svoje stanove i kuće Tomić je opremio najprobranijim nameštajem iz Eurosalona i to pomoću lažnih faktura na ime škole, a za potrebe navodnog renoviranja školske zgrade. Kada je Anica Kangrga otkrila ove mahinacije i sa njima suočila direktora, dobila je momentalni otkaz i najurena iz računovodstva. Sada sve školske tendere vodi Mirko Popović, koji je za svoje ćutanje od škole dobio stan.

Za vreme višegodišnjeg Tomićevog direktorovanja školu je napustilo ukupno 27 zaposlenih. Pravi egzodus.

Direktor Tomić tvrdi da je alergičan na prašinu pa se zato "na ovu glad" svake druge godine izdvaja više od 30.000 evra za kupovinu sve većeg i skupljeg službenog automobila. Na službena putovanja po belom svetu on, međutim, ne ide skupim službenim kolima, ali zato obavezno ide u pratnji cele porodice. Dok za ženu Dragicu još i može da se nađe nekakvo opravdanje, budući da je i sama nastavnik u istoj školi, za ćerke se izdaju falsifikovana uverenja da su studenti škole koji putuju u edukativne svrhe. Pri tome jedna ćerka je vlasnica preduzeća koje tesno sarađuje sa privatnom školom Doba iz Maribora, na koju po Tomićevom naređenju profesori upućuju svoje studente.