Pomozite!

Kopaonik: Kako se kompanija MK obračunava sa ljudima

 

Povrh svega bomba

 

   Šta se dešava kad pojedine institucije u državi ne vode računa o svojim građanima, i ne žele da reše zajednički egzistencijalni problem 50-60 porodica, nego ih prepuste moćnicima da se pojedinačno obračunavaju sa njima

 

...

 

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, Generalexport je na Kopaoniku (zemljište Opštine Raška) za potrebe razvoja i promocije turizma napravio stambene objekte za potrebe smeštaja radnika-kadrova iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije. Većina njih je u godinama koje su dolazile oformila porodice i odlučila da trajno živi i radi na Kopaoniku. Značajna stvar u svemu tome bili su i stanovi koji su nam bili dodeljeni na korišćenje, u kojima i sad živi jedan deo nas, a jedan deo je novi vlasnik, MK, uz primenu sile izbacio na ulicu. Takvo ponašanje MK Group, kao i nekih prethodnih rukovodećih struktura Internationala CG, nateralo nas je da pokrenemo sudske sporove. U toku su sporovi kod Opštinskog suda u Raški i Vrhovnog suda u Beogradu.

Tokom 2005. tadašnje rukovodstvo Internationala CG, "pravnog naslednika Generalexporta" (vodi se spor), 31. oktobra je dalo nalog svim stanarima da se u roku od osam dana isele na sneg. Za sve protekle godine stanovanja stanari nisu dobijali inače obavezne ugovore o zakupu, već su usmenom odlukom direktora dobijali ključeve od stana. Zaposleni su plaćali režije za dobijene stanove i omogućavali poslodavcu da mu budu na raspolaganju 24 h dnevno, jer je priroda posla tako zahtevala. Posle tog prvog i naglog pritiska da se svi stanari isele, bilo je očigledno da se tadašnjem rukovodstvu mnogo žurilo.

To rukovodstvo je na proleće sledeće godine smenjeno odlukom Vlade Srbije, a postavljeno je novo, koje je prihvatilo inicijativu radnika i sindikata, i prosledilo zahtev upravnom odboru i skupštini kompanije o pravu preče kupovine tih stanova. UO i skupština su doneli odluku o pravu preče kupovine uz obrazloženje da se radi o rešavanju socijalnog statusa velikog broja porodica, i takve odluke su prosleđene Agenciji za privatizaciju. Uz ove odluke i zahtev, Agenciji je predat i nalaz-procena vrednosti predmetnih nekretnina urađen u Gradskom zavodu za veštačenje Grada Beograda.

Posle više od godinu dana i obimne prepiske, Agencija za privatizaciju je donela negativno rešenje na zahtev, uz obrazloženje da se umanjuje vrednost prodajne imovine, da bi zatim umanjila prodajnu cenu imovine za 50 odsto i raskomadala deo imovine. Postoje i indicije da je sa novim vlasnikom ugovoreno da će se cena umanjiti za još 50 odsto, ako svi objekti dobiju "četiri zvezdice", ali ako je to tako onda i to mora da bude sastavni deo kupoprodajnog ugovora.

 

Birajte način za izbacivanje

 

Učešće ovih stambenih objekata u ukupnoj površini "predmeta prodaje" je 6,5 odsto, a prodajna cena ukupne površine od 53.647,90 kvm posle drugog kruga je 22.904.876,58 evra, što govori da je prodajna cena većinskog poslovnog prostora 426,94 evra/kvm, a procenjena vrednost Gradskog zavoda za veštačenje Beograda stambenog prostora 680 evra/kvm, koju smo mi stanari bili spremni da platimo pre nego što su objekti prodati i da na taj način rešimo naš egzistencijalni problem. MK Group je 29. maja 2010. radila procenu vrednosti istih stanova, i tadašnja cena je bila 300 evra/kvm.

Godine 2009. MK kupuje objekte na Kopaoniku, pa i te stambene objekte u kojima živimo mi radnici, od kojih većina vodi sudske sporove. Budući kupac je od Agencije obavešten o sporovima koji se vode za stambene objekte, pa je zbog toga i u kupoprodajnom ugovoru budući kupac obavezan "da ne menja namenu stanova obeleženih kao zgrade sa stanovima identifikovane pod brojem... koje koriste sadašnji korisnici u roku od tri godine u kontinuitetu, počevši od dana ispunjenja..." Datum potpisivanja kupoprodajnog ugovora je 1. jun 2009, a prve godine MK je na silu izbacio stanare iz 14 stanova, iako je, kako je gore navedeno, sve pod sudskim sporom.

Od tada počinju problemi stanara, na koje se vrši kontinuirani pritisak da se isele, da potpišu ugovore u kojima je čak preciziran i zakup stambenog prostora u iznosu od pet evra/kvm (zamolili smo MK da nas ne uslovljavaju ugovorom o zakupu, jer nam potpisom ugovora mnogo slabe poziciju u sudskom sporu, što je u početku bilo dogovoreno, ali je kasnije ta reč pogažena), da se presele u drugi stan, i sve to uz pretnje da će biti raspoređeni na lošija radna mesta, da će im smanjiti platu, da će ostati bez posla, da će nas izbaciti na ovaj ili onaj način itd.

MK se obratila i Opštini Raška sa zahtevom da nas stanare isele. Opština je donela rešenje kojim se taj zahtev odbija.

Kulminaciju pritisaka doživljavamo 19. novembra 2009. kad se pretnje da ćemo biti na silu izbačeni i ostvaruju. Uz podršku privatnog obezbeđenja i uz klasičnu primenu sile, obija se dvanaest stanova, tako da radnici ostaju van objekata i uz upotrebu sile im se ne dozvoljava ulazak u stanove. Onemogućava im se normalno funkcionisanje i život, ne mogu da dođu ni do svojih osnovnih ličnih stvari (garderobe, sredstava za higijenu itd.)

 

Cilj ostvaren, ljudi više nema

 

U tim trenucima je veoma malo nedostajalo da dođe do većih ekscesa i povreda, jer su oštećeni stanari pokušali sami da reše novonastali problem, ali su se ipak obratili policiji i tražili zaštitu od klasične primene sile i kršenja Ustava, dok su sudski sporovi u toku i dok se ne okončaju. Na našu žalost, nismo imali punu podršku lokalne policije, o čemu smo obavestili regionalni MUP u Kraljevu. Posebno nas je uznemirio slučaj pronalaska prave bombe u kesi sa lutkama u hodniku jedne od zgrada. Na sreću, pronašle su ih žene koje su čistile hodnik, a da su ih našla deca, cela ova priča bi po nas stanare, a i većinu običnih ljudi imala sasvim drugi, i ne više bitan tok, dok bi za MK to bio samo jedan detalj u ostvarivanju njihovog cilja. Takav slučaj je takođe prijavljen policiji i policija je bila na licu mesta. Međutim, tužilac iz Kraljeva Majda Rakić smatrala je da nasilnom provalom u stanove nije povređen zakon, da ne postoji primena sile, da nema osnova da reaguje policija i spreči provale u stanove i da ne postoji osnov za krivične prijave odgovornim iz MK !? (A čak je i Ustavom zagarantovana nepovredivost stana!).

Posle ovih dešavanja, sud je doneo privremenu meru u korist stanara, ali nijedna do danas nije praktično sprovedena! Tako je MK ostvario svoj cilj, jer stanarima nije omogućeno da se vrate u posed stanova dok se ne okončaju sudski sporovi.

Stanari, radnici, građani Srbije nisu zaštićeni od samovlašća i pitaju se da li postoji način da budu zaštićeni. Ovo je bila neravnopravna borba, jer u ovakvim uslovima drugačiji ishod nije ni mogao biti. A MK je pokazao svoje pravo lice i bez imalo morala i ljudskosti nastavio da i dalje vrši pritiske i iseljava stanare, jer im je ponašanje pojedinih državnih institucija dalo legitimitet i omogućilo takvo ponašanje.

 

U potpisu 22 ugroženih stanara

 

 

 

 

U nadi je spas

 

Stanari se nadaju da se možda i Kompanija MK okrene u pozitivnom pravcu i dobrim gestom u vezi sa stanovima podrži izjavu predsednika Tadića i "pomogne Srbiju". Ovaj korak bi praktično ostavio u životu 50-60 porodica. Stanari predlažu da MK ove stanove proda njima, stanarima, po dvostruko višoj ceni od veštačene, koju su oni dobili 29. maja 2010. i koja iznosi 300 evra/kvm. Tako MK ne bi bila na gubitku, stanari bi ostvarili svoja prava i ostali u stanovima i izbegli bi se sudski troškovi.

 

Loše ide na loše

 

Stanje na Kopaoniku nije sjajno, imali smo jednu od najneuspešnijih zimskih sezona, a ovakav trend se preneo i na letnju sezonu. Veliki broj zaposlenih je po veoma lošim uslovima uzeo otpremninu i otišao u najvećem broju slučajeva na ulicu (prosečna otpremnina vredi koliko 1-2 kvm prodajne cene MK nekretnine na Kopaoniku). Tako je MK rešila svoj problem prebacivši ga na državu.

 

 

 

 

Ne interesuje ih

 

Postoje indicije da je MK prvi ulaz u spornom stambenom objektu već prodao, pa sad pod izgovorom renoviranja, dodatno vrši pritisak da se stanari iz tog ulaza isele, jer ih država za prethodne radnje nije sankcionisala. U toku avgusta u ovom ulazu od ukupno 12 stanova, pod pritiskom je iseljeno 10, a iz preostala dva stanari su izbačeni na silu, na pisani nalog predsednika UO Nikole Avrama. Pri tom, sud jedini ima ovlašćenje da daje ovakve naloge!

Očigledno je da MK postepeno i uz ucene i primenu sile čisti jedan po jedan deo objekta, što traje već više od godinu dana, i da će se završiti ne kad sud donese presudu, već kad MK iseli sve stanare iz svih objekata. Na ovakvo ponašanje MK, u par navrata reagovao je i sindikat i tražio zaštitu prava stanara, definisanih kupoprodajnim Ugovorom.

Izjave zvaničnika iz MK da njih ne interesuje šta je njima država prodala (da li je to ukradeno ili sporno), već da je to njihovo, govori da će oni učiniti sve da ostvare svoj cilj bez obzira na zakon, a da ih niko u tome za sada ne sprečava.