Ekskluzivno

FSB upozorava: Ruski čekisti odlučili su da upozoravaju i kažnjavaju građane koji bi u budućnosti mogli da naprave neki prestup

 

Kazna bez zločina

 

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev odobrio je amandmane na Zakon o Federalnoj službi bezbednosti (FSB) i Kodeks o administrativnim prekršajima (KoAP). Zvanično je objavljeno da amandmani daju šira ovlašćenja radnicima FSB-a "u sferi prevencije prekršaja". Ali, nisu svi Rusi dočekali ovu činjenicu aplauzom. Situaciju analizira naš dopisnik

 

Viktor Hlistun

 

Kada Služba državne bezbednosti (danas FSB, nekad je to bio KGB) dobije dopunska ovlašćenja, onda će se svaki stariji Rus setiti staljinističkog vremena. Tada je NKVD mogao bez suda i zvanične istrage da, po nalogu Berije ili Staljina, strelja neprijatelja ili da ga pošalje u Sibir. Tako daleko današnje vlasti, ovoga puta, nisu otišle.

Radi se o tome da FSB, saglasno novom zakonu, dobija mogućnost da građaninu Rusije zvanično izrekne opomenu u roku od deset dana nakon što primi o tom građaninu informacije koje ukazuju na to da ima uslova da ovaj izvrši kakav prestup. Drugi momenat: ako se osoba ne pridržava propisa ili ometa FSB u ispunjavanju svojih službenih dužnosti, mogu ga zadržati (čitaj: izolovati, staviti u istražni pritvor, na pr.) do 15 dana. To se naziva administrativnom odgovornošću, a samo delo - administrativnim prestupom. Umesto stavljanja u pritvor na 15 dana, građanin može biti kažnjen i novčano: od 500 do 1.000 rubalja (12-25 evra). Kazna za odgovorna lica (rukovodioce) veća je, od 1.000 do 3.000 rubalja, a pravna lica (vlasnici preduzeća itd.) biće kažnjena kaznom od 10.000 do 50.000 rubalja (oko 1.300 evra).

Prihvaćeni dokument pominje i neke odgovornosti. Ali, one nisu sasvim razumljive običnom čoveku. Na primer, kazna ne može biti primenjena ako radnici FSB-a sa građaninom rade preventivno. Šta u ovom slučaju znači "prevencija"? Pitanje ostaje otvoreno.

Nejasno je, takođe, da li će kažnjavati građane kojima je zvanično uručeno tzv. "upozorenje o izvršenju, od strane fizičkog lica, akcija koje su stvorile uslove za izvršenje prestupa". O čemu je tu reč? Istina, na upozorenje se, ako neko s njim nije saglasan, može žaliti sudu. To je, naravno, dobro, ali objavljivanje tekstova upozorenja u masovnim medijima kategorički je zabranjeno. Nema u novom zakonu ni reči o odgovornosti građana za neispunjavanje zahteva zvaničnog upozorenja, niti o pozivu lica u organe bezbednosti radi davanja zvaničnog upozorenja.

 

Što je magla gušća, to je bolje FSB-u

 

Iskreno govoreći, sve ispravke zakona su urađene u pravom ruskom maniru: niko jasno ne zna za šta mogu da ga upozore i opomenu, zbog čega da ga ostave 15 dana u istražnom pritvoru ili da ga oglobe. Kao i mnogi drugi ruski zakoni, i ovaj ima "rupe" za činovnike, ovoga puta za službenike FSB. Lako je okriviti čoveka da "stvara uslove za izvršenje prestupa". Ako ste kupili, na primer, pakovanje šalitre, da bi u svom vrtu nađubrili zemljište, za lokalnog čekistu to može da bude sumnjivo: možda ćete tu šalitru iskoristiti za pravljenje bombi?! Naravno, malo preterujem, ali samo zato da bih istakao osnovnu ideju: novi zakon ne ukazuje na konkretna dela za koja čoveka mogu da upozore ili kazne.

Tu nekonkretnost zakona su primetili mnogi, čak i sam predsednik Dmitrij Medvedev. Odmah posle odobravanja zakona, on je to shvatio i poručio šefu FSB Aleksandru Bortnikovu da na zasedanju Društvenog saveta pri FSB razmotre projekte dokumenata o načinu na koji će služba da objavi zvanično upozorenje. Predsednik je, takođe, istakao da upozorenje mora da bude obrazloženo, kao i da treba da uključuje i listu konkretnih akcija građana zbog kojih se izriče.

Sada, usuđujem se da kažem, u FSB-u vredno rade na dopunama novog zakona, kako bi počeli da vrše pritisak na građane po punom programu. Niko se i ne nada da će razradu čekista o "konkretnim akcijama građana" za koje će ih pozivati na odgovornost - građani i videti. Tajni dokument će verovatno nazvati instrukcijom za interno korišćenje i počeće da ga primenjuju u potpunosti. Upravo taj trenutak brine mnoge Ruse, podseća ih na vreme Staljina i Berije. Upravo tako je nazvao novi zakon opunomoćeni predstavnik za prava čoveka Vladimir Lukin, još dok je zakon bio na razmatranju u Dumi. A član vladajuće partije Jedinstvena Rusija Aleksandar Gurov je, takođe prilikom razmatranja zakona, izrekao mišljenje da će nove mere čekisti koristiti u odnosima sa stvaralačkom elitom zemlje koja kritikuje vlast. Ipak, u svojim daljim izlaganjima, i deputat A. Gurov je našao pozitivne momente u novom zakonu o FSB. Ali, pre nego što o njima nešto napišem, opisaću vam reakcije uglednih Rusa o novom zakonu.

 

Šta čeka Ruse

 

Boris Strugacki:

- Iskreno govoreći, nisam shvatio kome je i zašto potreban ovaj čudni zakon. Može se pomisliti da FSB do juče nije imala ni prava, ni mogućnosti da pozove sumnjivog čoveka na razgovor i da ga upozori na njegovu nepotpunu saradnju. Slična praksa postojala je kod nas još u vreme Andropova - tada se to zvalo preventivni razgovor, i često je imalo volšebno dejstvo na disidente početnike, a nije zahtevalo nikakve pravne osnove. Uopšte ne vidim šta FSB-u smeta da slično radi i danas.

Ipak, jasno je šta smeta. Pojavila se potreba da se potpuno, kako izgleda, nevinim (ja bih rekao prirodnim) akcijama kompetentnih organa, da stroga pravna osnova. Zar se nadamo da ćemo na takav način pretvoriti Rusiju u strogo pravno orijentisanu državu? Da ćemo učiniti društvo slobodnim, tako što ćemo tačno odrediti dužinu lanca na koje ćemo privezati društvo? Ono što nije zabranjeno, to je dozvoljeno. Odlično! Evropa! Ali, pritom su zabranjeni: kritička istupanja protiv vlade: sva mišljenja i komentari koji nisu u skladu sa zvaničnim: bilo kakve sumnje u ispravnost postojećeg stanja stvari. Sve to se naziva (može ga sud nazvati) ekstremizmom i može biti kažnjeno po svim pravilima pravne nauke. Ranije se to zvalo antisovjetskim i potpadalo je pod članove 58, 70 i 190 Krivičnog zakona. Danas, kao da nam je postalo neprijatno da živimo bez tog proverenog sistema.

 

Vasilij Zvjagincev:

- Mislim da tekst Zakona nije toliko opasnost za slobodu, koliko je reč o, grubo govoreći, beznačajnom dokumentu. Ako se upozorenje smatra prevencijom, onda zašto praviti ograde. Prevencija nije ništa drugo do prevencija. U mom posleratnom detinjstvu, milicioneri su se samo time i bavili - hodali su od jutra do večeri po našim dvorištima i pričali maloletnim prestupnicima i njihovim roditeljima zbog čega i na koliko vremena neko može da zaradi zatvor, ako ne prestane da se junači i vlada se kao huligan.

- Nepokoravanje zakonskom zahtevu radnika FSB-a povlači razrezivanje globe do 1.000 rubalja i zatvor do 15 dana. Gospodo, kako kažu u Odesi, smejem vam se. Da li je zbog ovakve gluposti trebalo sve ovo raditi? Bilo koji policijski narednik i pored tog zakona imao pravo da razreže i veću globu, i da vas na duži rok smesti u pritvor.

- Ipak, javlja mi se jedna interesantna misao. Mogao bi neki radnik FSB-a da dođe kod poznatog doktora nauka i kaže mu: Znaš, momak, ako i dalje budeš američkim grinpisovcima davao podatke o našim brodovima na atomski pogon, možeš dospeti u zatvor na duži rok, ukoliko malo bolje ne razmisliš o tome šta radiš. Čovek bi ni za šta dobio 15 godina. U SAD, za slične stvari, dobija se i više. Toliko o humanizmu i demokratiji.

 

 

Andrej Lazarčuk:

- To je odlična ilustracija za poslovicu "Tresla se gora, rodio se miš". Zaista, kakav užas: radnici FSB-a su konačno dobili prava koja su imali milicioneri! Oni sada mogu, umesto da se odmah bave delom, da prvo upozore. I za nepoštovanje upozorenja da naplate kaznu. Generalno govoreći: "Mama, mi smo u paklu! Mi smo u paklu, mama!" A ako ozbiljno govorimo, vrednost tih korekcija je nikakva, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što ni milicija tu mogućnost koju ima, da prvo upozori, ne koristi, jer građani upozorenja ignorišu. Tako će biti i u ovom slučaju.

 

Dmitrij Gluhovski:

- FSB deluje u stilu modne fantastike zvanom "retrofuturizam", koji podrazumeva uspešno kombinovanje stilskih atributa iz daleke prošlosti i nove tehnologije budućnosti. Sa pretpostavkom nevinosti (dok se ne dokaže krivica) u našoj zemlji je tradicionalno bilo teškoća: uvek je bilo ljudi koji su imali pravo da odlučuju ko je nevin, a ko je kriv, ne trudeći se da traže dokaze. Čak i smrtna kazna, ne govoreći o logorima, u prvim danima SSSR-a se često primenjivala preventivno, jednostavno zato da se ne bi gomilali neki problemi. Sada smo došli na takav stepen moralno-etičkog razvoja i u takav stadijum naučno-tehničkog progresa, da otkrivanje budućih prestupnika i njihovo privlačenje avansom, za račun budućih prestupa, sada mora da se utvrdi zakonom. Zato što na drugi način borba protiv terorista i pobunjenika više nikako ne bi dala rezultate. Zato se treba ponositi FSB-om, jer je to prva na svetu policija budućnosti. Sastavljena od bezgrešnih i nepristrasnih sudija, na koje ne utiču ovozemaljski problemi i interesi, taj legion anđela koji kažnjavaju biće sposoban da bezgrešno otkrije budućeg prestupnika i jednim vaspitnim razgovorom, jednim ledenim pogledom spreči prestup u samoj zamisli.

Ulazimo u novi, srećan život. Živećemo u svetu bez zatvora i popravnih kolonija, u svetu bez nasilja i suza. U svetu u kome neće biti ni jednog jedinog prestupa, zato što će svi oni biti sasečeni u korenu. Ali, to se neće desiti odmah. Potrebno je da progres učini još jedan iskorak napred. Zajedno sa FSB-om i Državnom dumom, maštam o tome da Federalna služba bezbednosti što pre nauči da čita naše misli. Tada će oni, to jest mi, konačno osećati savršenu, autentičnu, konačnu bezbednost.

I najvećim đavolskim prestupnicima treba poslati ovu, ruskom čoveku čudnu pretpostavku nevinosti.

 

Predsednik je uvek u pravu

 

Kada su deputati shvatili da ispravke kojima se proširuju ovlašćenja čekista odobrava sam predsednik, njihovo mišljenje se promenilo. Po mišljenju inicijatora ovih amandmana, na taj način će biti ubrzano stvaranje "institucije mera specijalne prevencije, koje primenjuju organi FSB-a u borbi protiv terorizma i ekstremističkog delovanja". Neki deputati su jasno izjavili da je "bolje sprečiti prestup, nego kažnjavati kada se prestup učini". Narodni poslanik Aleksandar Moskalec nije video ništa negativno u proširenju ovlašćenja FSB-a. "To može da govori samo o jednom - o preuzimanju odgovornosti za unutrašnji društveni poredak i državnu bezbednost zemlje", izjavio je.

Član Duminog komiteta za bezbednost Aleksandar Gurov nazvao je inicijativu vlade "efektom Đulijani". "Svojevremeno je gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani sličnim preventivnim merama smanjio broj prestupa u gradu", sa odobravanjem je objasnio deputat. Što se tiče položaja sredstava masovne komunikacije, Gurov ih je smirio rečima:

- Sredstva masovne komunikacije ne dotiče ovaj zakon. Dokument govori o pojedinačnom čoveku, koji svojim delovanjem može da dovede do prestupa. Novinar, pisac ili umetnik koji svojim autorskim delom proizvede ekstremističku situaciju, biće opomenut od radnika FSB-a.

Gurov je zaboravio da napomene da se u jednoj belešci koja pojašnjava novi zakon pominju i sredstva masovne komunikacije. "Ona sredstva masovne komunikacije, kako štampana, tako i elektronska, koja otvoreno doprinose stvaranju negativnih procesa u duhovnoj sferi, podržavaju kult individualizma i nasilja, šire nepoverenje u sposobnost države da zaštiti svoje građane, faktički uključuju omladinu u ekstremističku delatnost."

Ovu belešku komentariše sekretar Saveza novinara Rusije Mihail Fedotov:

- Sve ovo ugrožava slobode medija i pogubno je za nadu u nekakvu demokratizaciju. Novi zakon ima za cilj ograničavanje slobode sredstava masovnih komunikacija. S obzirom na činjenicu da se Rusija nalazi na 174. mestu liste zemalja sa slobodnim masovnim medijima, dokument će još više sniziti položaj zemlje na ovoj listi. Uskoro ćemo stati rame uz rame sa Severnom Korejom.

Nemam ništa ovome da dodam.

 

 

 

 

 

Kako bi to Marks?

 

Mihail Uspenski:

- Ruski pisac Saltikov-Šćedrin je još u pretprošlom veku govorio da žandarmi čitaju umove i duše. Oni, to jest organi, čija se suština u savremenom društvu apsolutno ne menja, staraće se o našim namerama. A naučnofantastični film na tu temu je već snimljen po priči Filipa Dika, zove se "Posebno mišljenje". U tom filmu vidovnjaci predviđaju prestupe, a policija shodno tome preventivno deluje. Tako da su pomenute mere, kao što se može videti, po svojoj suštini u domenu fantastike. Šta su to preventivni razgovori u SSSR-u, moja generacija još uvek dobro pamti. Obično su ih pratili neizbežni pokušaji vrbovanja - to je bilo svetinja.

Ovaj zakon će nas osramotiti pred celim svetom. Ali organi koji, kako je govorio Solženjicin, sami sebe nazivaju tom skarednom rečju, ne razmišljaju o tome da u ljudima nema više nekadašnjeg straha, jer se danas ljudi najviše od svega plaše da ne ostanu bez svog novca. Za poštovanje ovog zakona moraće da se ili potkupljuju ljudi, ili da se oni dovedu u materijalnu zavisnost - da se isteruju s posla, da im se zatvaraju bankovni računi. Ono što je nekad bila tragedija, sada će se ponoviti kao farsa - po učenju Karla Marksa. Ništa, osim nepotrebnih skandala, ovaj zakon neće izazvati. Poslednji skandal sa špijunima pohvatanim u SAD pokazao je degradaciju ruskih organa. Ništa strašno neće se desiti, ali biće odvratno.

 

 

 

 

Zavisi od pristupa

 

Sergej Lukjanjenko:

- Kada je reč o izmenama zakona, tu se govori o upozoravanju lica koje nije učinilo prestup, ali svojim akcijama stvara uslove za njegovo izvršenje. Na primer, načelnik protivpožarne zaštite, čije akcije mogu dovesti do požara i pogibije ljudi, dobija to upozorenje. Ili, osoba koja ima uvid u državne tajne, dobija upozorenje ako se pojavi opasnost da se te tajne saznaju. I tako dalje. Institut upozoravanja je priznat i postoji u toj ili drugoj formi u celom svetu kao mera administrativnog delovanja. Ako iskazano upozorenje doprinese tome da osoba ne izvrši prestup, nego da ostane građanin koji se vlada po zakonu, to će biti važna demokratska tekovina i omogućiće zaštitu ličnih prava i sloboda svakog građanina.

 

 

 

 

Rizik ličnih računa

 

Marija Galina: - Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj bi akcije "fizičkog lica" koje ne sledi pravni okvir, tražile nekakve korekcije od strane organa državne bezbednosti. Odnosno, mogu, naravno, ali te situacije se nalaze u domenu fantastike. Čini mi se da formulacija "akcije, koje stvaraju uslove za izvršenje prestupa" dopušta previše slobodno tumačenje i otvara mogućnost za zloupotrebe i svođenje ličnih računa.