Kriminal

Ministarstvo odbrane Srbije po mnogo čemu je i samo of šor kompanija sa upravom u Vašingtonu i kasom na Kipru

 

Gruvaju kao iz topova jedino kad se prejedu

 

Međusobno povezani rodbinskim, kumovskim, partijskim i poslovnim vezama, "svestrani stručnjaci i eksperti" iz Ministarstva odbrane na impresivan su način, u veoma kratkom roku i uz "zakonitu" pljačku, u potpunosti uništili odbrambeni sistem, Vojsku i odbrambenu industriju Srbije predstavljajući sve to kao veliki uspeh značajan i za globalnu svetsku bezbednost

 

Pukovnik Milan Jovanović

 

Povodom višemesečnog pisanja Tabloida o nezapamćenim "zakonitim" pljačkama ministra odbrane Dragana Šutanovca i njegovih saradnika u Ministarstvu odbrane, u čuvenom Sektoru za materijalne resurse (SMR) i Upravi za snabdevanje (Usn) ponovo je na pomolu sukob interesa i koncepcija. Gotovo svi iz Ministarstva, a izvan struktura SMR-Usn verovali su da će nadležni organi MO u skladu sa svojim nadležnostima i zakonskim ovlašćenjima preduzeti adekvatne mere u sprečavanju organizovanog kriminala pod svojim okriljem. Od toga, međutim, za sada ništa.

Umesto da dođe do smena i stavljanja lisica na ruke najodgovornijima iz pomenutih sektora MO, sam ministar Dragan Šutanovac, sa najbližim saradnikom za bezbednosna pitanja (direktorom Vojno-bezbednosne agencije Svetkom Kovačem), koristeći sadašnju situaciju u zemlji, a sve u ime reforme, demokratizacije i evropeizacije i pod plaštom obračuna sa huliganima, navijačima i ostalim "klerofašistima", obilato podržan od Zapada, metodama sitnih koraka pretva Srbiju u zemlju obespravljenih, zastrašenih i gladnih ljudi. Bez velike pompe sve to trpaju pod tepih, istovremeno spremajući i pakujući slučaj tako da se kola slome na sitnim ribama, "neprijateljskim elementima" i "stranim doušnicima".

 

Afere nemoguće pobrojati

 

U poslednjih nekoliko godina svakodnevno su na svetlo dana izbijale razne nepravilnosti iz delokruga rada Ministarstva odbrane. Tamo gotovo da nema "sfere" iz oblasti života i rada pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u kojoj nije zabeleženo delovanja organizovanog kriminala, a u kojoj su istovremeno organi gonjenja, tužilaštva i sudstva - išta preduzeli.

Za samog ministra, inspekcijske i bezbednosne organe, VBA i njenog direktora Svetka Kovača problem nisu mito, korupcija i organizovani kriminal koji vlada u Ministarstvu odbrane, nije to ni neprijateljsko urušavanje vojske, odbrambenog sistema i odbrambene industrije Srbije. Za njih je najveći problem - ko je taj što Tabloidu dostavlja neoborive i apsolutno pouzdane informacije, podatke i dokumentaciju o organizovanom kriminalu u MO!

A toga je bilo za stotine doživotnih robija: afera pancir, afera satelit, afera stanovi, afera Cepotin, afera Pohulek, afera Janković, farmakologija, javne nesuglasice između Ministarstva i Generalštaba, besramno nepoštovanje zakona i uredaba, protekcija u zapošljavanju i dovođenje civilnih lica koja su radila u inostranim ambasadama na mesta koja su izuzetno veoma osetljiva (savetnik, pomoćnik ministra odbrane...) itd. Tu je i stavljanje bezbednosnih snaga, materijalno-finansijskih i drugih vojno-inspekcijskih organa pod ličnu nadležnost, uticaj i kontrolu, favorizovanje pojedinih kompanija, poslovanje preko sopstvenih of-šor kompanija, uzimanje mita, odlivanje podataka i akata označenih kao državna tajna ili strogo poverljivo, nezakonito pribavljanje stanova, zloupotrebe u oblasti rešavanja statusnih pitanja kao što su penzije i invalidnine i svesno ugrožavanje egzistencije vojnih penzionera i članova njihovih porodica, zloupotrebe u vojnom zdravstvu, potpisivanje nepotrebnih ugovora za vojnu opremu, dovođenje stranih visokih oficira za savetnike, smeštaj oficira NATO u isti objekat sa personalom Ministarstva odbrane (na primer, na istom spratu na kojem je i ministar odbrane) itd.

Zašto je to tako? Izvor Tabloida iz MO to tumači, pre svega, najbanalnijom i najprizemnijom mogućom logikom tipa "ko je lud da seče granu na kojoj sedi" (jer, u našim uslovima, malo li je generalska penzija, direktorska plata, more privilegija, odani saradnici, ćerka zaposlena u kabinetu predsednika države...), koja je ispred svakog morala, zakona i patriotizma. A takva logika moguća je u državi u kojoj su do početka devedesetih prošlog veka na ceni bili kursisti Kumrovačke škole, a koje su danas mehanički zamenili "patrioti" "specijalizovani" u oblasti "bezbednosti", sa završenim kursevima u SAD, gde su dobili "diplome" iz oblasti sprovođenja zakona (Law Enforcement), iz oblasti sigurnosnih pitanja i nadzora (Security Issues and Oversight), kao i diplome "prestižnog" američko-nemačkog Maršal centra za bezbednosne studije u Garmiš-Partenkirhenu. Tako su, poput Šutanovca, komični kursisti postali svestrani stručnjaci i najveći eksperti...

Međusobno povezani rodbinskim, kumovskim, partijskim i poslovnim vezama, a po nalogu spolja, takvi "svestrani stručnjaci i eksperti" su na impresivan način, u veoma kratkom roku i uz "zakonitu" pljačku, u potpunosti uništili odbrambeni sistem Srbije, Vojsku Srbije i odbrambenu industriju Srbije predstavljajući sve to kao veliki uspeh značajan i za globalnu svetsku bezbednost.

Kulminacija raspada odbrambenog sistema zemlje počela je kada je ministar odbrane Dragan Šutanovac za svog pomoćnika za materijalne resurse, iz Jugoimporta SDPR, tzv. "integratora za odbrambenu industriju" doveo svoga kuma Iliju Pilipovića, koji se tamo "specijalizovao" za odnose sa američkim i zapadnoevropskim tržištem. Tada su, zarad ličnih interesa i benefita samo jedne firme u Srbiji - Jugoimporta SDPR i njegovih za te potrebe formiranih satelita (Buleta, CPR Impexa, Evaca, Gima), stvoreni prvi zakonski uslovi za neviđenju pljačku i rasturanje Vojske Srbije i celokupnog odbrambenog sistema Srbije.

Pre dvadeset pet meseci Vlada Srbije je donela Uredbu o sredstvima posebne namene, koju je potpisao zamenik predsednika vlade Ivica Dačić (vidi okvir), a koja je direktno, zbog ozakonjenja "tajnih", odnosno "poverljivih nabavki" i sredstava koja se tim i takvim nabavkama nabavljaju, omogućila delovanje organizovanog kriminala na "zakonitoj" osnovi u Ministarstvu odbrane Srbije, i to u sprezi trojice drugara (ministar odbrane Dragan Šutanovac, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse i ministrov kum Ilija Pilipović i direktor Jugoimporta SDPR Stevan Nikčević). Za te i takve poslove, ozakonjene pomenutom uredbom, formirali su (na svoja imena, imena svojih najbližih ili imena saradnika) of šor kompanije i ostvarili saradnju sa nekoliko privilegovanih kompanija ("komisionara"), kao što su CPR Impex, Bulet, GIM, Evaco, Megalink, i uslužnih kompanija kao što su MDI Podgorica, Centuri Arms Inc iz Amerike, Alan iz Hrvatske i drugi.

 

Sve za jednu, jedna za sve

 

Jednim potezom većina firmi i preduzeća, koji su se bavili izvozom i uvozom naoružanja i vojne opreme, ostavljeni su bez mogućnosti da rade taj isti posao, osuđeni su na propast, na gašenje i otpuštanje radne snage.

Između 70 i 80 odsto poslova koje su obavljale te firme, ovom Uredbom je prebačeno na jednu jedinu - Jugoimport SDPR. Da namere nisu čiste pa ni normalne (a o sposobnostima i mogućnostima kompanije da se i ne govori) moguće je uveriti se i iz novinskih izveštaja o troškovima na ime reprezentacije javnih preduzeća u 2007. ili 2008. godini. Samo iz "javnih" informacija vidi se da je tzv. integrator odbrambene industrije Jugoimport SDPR na ime troškova "reprezentacije" (da li toliko uopšte može da se poloče i pojede) potrošio preko 56.000.000 USD (slovima: pedeset šest miliona američkih dolara). Iz navedene cifre da se zaključiti da su čelni ljudi iz "integratora odbrambene industrije" bez prekida krkali i lokali celu godinu, ili 365 dana, ili 8.760 sati, trošeći pri tom svakodnevno 153.424,65 USD, ili svakog sata 6.392,69 USD, što po prosečnom srednjem kursu NBS u zadnjih desetak dana iznosi oko 485.845 dinara.

Očigledno je šta ova ilustracija ilustruje. Jasno je i da se iza ovih ogromnih brojki krije čist kriminal. Nije bitno ni koje je kriminal vrste, da li se radi o mitu i korupciji ili su se preko "lokanja i krkanja" finansirale političke stranke, partijski i drugi izbori. Pametnima je jasno i ko uopšte i sa kakvim motivima može da bude autor jedne ovakve uredbe.

Omogućiti, dati jednoj takvoj firmi neprikosnoveno pravo da preuzme promet većine "vojnih stvari" na sebe, da proizvodi, koncipira, usvaja, planira i oprema Vojsku Srbije, a ostalima ne dozvoljavati da rade te i takve poslove bez obzira na višegodišnje (često i višedecenijsko) iskustvo, sa otškolovanim specijalizovanim kadrovima, stručnjacima, uspostavljenim poslovno-tehničkim vezama, uključujući i one na privatnom planu, eksplicitno govori o kakvom je ovde "zakonitom" kriminalu reč.

Broj firmi koji se bavio ovakvim poslovima, prometom i uslugama u oblasti vojne opreme i naoružanja, bio je veći od 100, a sad to "iz nekih razloga" radi jedna firma preko svojih of šor kompanija, za te i takve stvari namenski formiranih kompanija, bez iskusnih i obučenih kadrova i bez nužnih veza i kontakata koji se stvaraju godinama. Da li je to posao za organe gonjenja, tužilaštva ili sudske, ili barem za antimonopolsku komisiju i agenciju koja se bavi ovakvim poslovima - pitanje je koje mora da bude postavljeno. Mora da se zna ko je odgovoran za nepotreban zakup satelita, nepotrebnu nabavku neadekvatne i neupotrebljive telekomunikacione opreme i sve ostalo što je nepotrebno i basnoslovno skupo, ali je zato i provizija basnoslovna.

Dok propagira državu bez vojske i mogućnosti odbrane, ministar brine o nekoliko svojih kafića u elitnim delovima Beograda i stotinama hektara poljoprivrednog zemljišta i klanicama u Crepaji i drugim mestima Vojvodine. Bilo mu dozvoljeno, a on uljudno prihvatio. Sramno i strašno!

 

 

 

Privatna borba

 

Konačno, daleko od svakog finansijskog i trgovačkog konteksta, postavlja se sada već samo retoričko pitanje - zašto i najmanje lovačko društvo u Srbiji danas (na sreću građana Srbije) ima veću vatrenu moć, borbenu spremnost i obučenije je od bilo koje regularne vojne grupacije u Šutanovčevom sistemu odbrane. Ceo odbrambeni sistem, odbrambena industrija, vojni instituti, remontni zavodi, kao i celokupan vojno-zdravstveni i socijalno-penzioni sistem uništeni su i stavljeni u funkciju isključivo ličnih interesa, radi abnormalnog ličnog bogaćenja.

 

 

 

 

 

 

Iz Uredbe koja je "ozakonila" organizovani kriminal

 

 

Član 1.

Ovom uredbom bliže se određuju sredstva posebne namene poverljivog karaktera (u daljem tekstu: sredstva posebne namene) u ministarstvu nadležnom za poslove odbrane (u daljem tekstu: Ministarstvo) i u Vojsci Srbije i propisuje način i postupak nabavke i otuđenja tih sredstava.

Na nabavku sredstava posebne namene ne primenjuju se propisi kojima se uređuju javne nabavke.

Član 3.

Sredstva posebne namene, u smislu ove uredbe, jesu nepokretne i pokretne stvari posebne namene u svojini Republike Srbije, koje se u Ministarstvu koriste za vojne potrebe, potrebe odbrane, potrebe Vojno-bezbednosne agencije i Vojno-obaveštajne agencije i poverljivog su karaktera.

Član 4.

Nepokretne stvari posebne namene, u smislu ove uredbe, jesu: zemljište; zgrade (službene, poslovne i druge zgrade); službene prostorije; magacini, skladišta i garaže; montažni, pokretni, privremeni i drugi građevinski objekti; podzemni i nadzemni objekti sa pratećom infrastrukturom; druge nepokretne stvari koje se nalaze u vojnom krugu a koje koriste organizacione jedinice Ministarstva i Vojske Srbije, čija nadležnost, organizacija i postupanje ima bezbednosni ili poverljiv karakter.

Član 5.

Pokretne stvari posebne namene, u smislu ove uredbe, jesu:

1) naoružanje i vojna oprema i roba dvostruke namene, određeni Odlukom o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme... i Odlukom o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene...

2) neborbena vozila koja su proizvedena prema specijalnim vojnim zahtevima ili koja su namenjena za izvršavanje borbenih zadataka za podršku borbenim dejstvima i za obuku za izvršavanje borbenih zadataka;

3) stvari određene propisima kojima su uređene službe bezbednosti Republike Srbije, a koje se koriste za nadzor, osmatranje, praćenje i prismotru lica, odnosno dokumentovanje, nadzor nad poštanskim pošiljkama i drugim sredstvima opštenja, kao i informacioni sistemi, telekomunikaciona sredstva, sistemi za prenos podataka, oprema koja se koristi u obavljanju operativnih i funkcionalnih zadataka i sredstva za zaštitu informacija od odliva tehničkim kanalima;

4) alati, pribori, uređaji, delovi, sklopovi i specijalna maziva i tečnosti za funkcionisanje i održavanje pokretnih stvari posebne namene iz tač. 1), 2) i 3) ovog člana.

Pod stvarima iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se i druge pokretne stvari posebne namene koje se po svojoj nameni, karakteristikama i svojstvima mogu upodobiti sa stvarima navedenim u stavu 1. ovog člana.

Član 6.

Nabavka sredstava posebne namene vrši se na osnovu plana nabavki sredstava posebne namene koji donosi ministar nadležan za poslove odbrane (u daljem tekstu: ministar), u skladu sa planom izvršenja budžeta Ministarstva za budžetsku godinu za koju se plan donosi.

Na osnovu odobrenih sredstava, direktor Vojnobezbednosne agencije i direktor Vojnoobaveštajne agencije predlažu planove nabavki sredstava posebne namene za potrebe tih agencija, koje donosi ministar.

Član 7.

Nabavku sredstava posebne namene prema planu iz člana 6. ove uredbe sprovodi komisija koju obrazuje ministar ili lice koje on ovlasti.

Komisija iz stava 1. ovog člana ima neparan broj članova, od kojih je obavezno jedan član iz sastava organizacione jedinice koja je nosilac izvršenja plana, jedan diplomirani ekonomista i jedan diplomirani pravnik.

Član 8.

Sredstva posebne namene iz člana 5. ove uredbe nabavljaju se prikupljanjem pismenih ponuda, odnosno neposrednom pogodbom, na način koji obezbeđuje ekonomičnost i efikasnost upotrebe budžetskih sredstava uz primenu propisanih mera zaštite tajnih podataka odbrane.

Nabavka iz stava 1. ovog člana obuhvata nabavku dobara, izvođenje radova i vršenje usluga u vezi sa korišćenjem, upravljanjem i održavanjem sredstava posebne namene.

Usluge iz stava 2. ovog člana obuhvataju i istraživanje, razvoj, transfer tehnologije, modifikaciju, modernizaciju, adaptaciju, remont, održavanje i obuku operatera za korišćenje pokretnih stvari posebne namene.

Član 10.

Odluku o dodeli ugovora o nabavci donosi ministar ili lice koje on ovlasti, na osnovu izveštaja komisije i predloga odluke o najpovoljnijem ponuđaču.

Na osnovu odluke o dodeli ugovora iz stava 1. ovog člana, ugovor o nabavci sredstava posebne namene zaključuje rukovodilac organizacione jedinice u Ministarstvu u okviru koje se obavljaju poslovi nabavke.

Član 11.

Nabavka naoružanja i vojne opreme u zemlji vrši se u skladu sa propisima o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, a u inostranstvu samo kada nije moguće izvršiti nabavku u zemlji.

Nabavke naoružanja i vojne opreme u inostranstvu vrše se od proizvođača ili pravnog lica osnovanog i registrovanog za ove poslove od strane nadležnog državnog organa zemlje isporučioca.

Član 12.

Istraživanje tržišta naoružanja i vojne opreme u inostranstvu, privremeni uvoz i izvoz pokretnih stvari posebne namene, spoljnotrgovinsko poslovanje koji su predmet posebnih ugovora o vojnoj i vojno-tehničkoj saradnji sa vladama i ministarstvima drugih zemalja, realizaciju donacija iz inostranstva, zaključivanje spoljnotrgovinskog ugovora kao i poslove spoljnotrgovinskog prometa, koji se odnose na nabavke složenih borbenih sistema i pripadajućih usluga i nabavke i prodaje koje su odlukom ministra određene kao državna tajna i kao strogo poverljive, obavlja u svoje ime a za račun Ministarstva javno preduzeće koje je osnovano za obavljanje te delatnosti kao delatnosti od opšteg interesa (u daljem tekstu: javno preduzeće) (misli se na Jugoimport SDPR, prim. prir.).

Javnom preduzeću na ime naknade za obavljeni posao nabavke složenih borbenih sistema i pripadajućih usluga i nabavke i prodaje koje su odlukom ministra određene kao državna tajna i kao strogo poverljive, pripada komisiona provizija u visini do 1,5 % od vrednosti realizovanog posla.

Za izvršenje ostalih spoljnotrgovinskih poslova iz stava 1. ovog člana javnom preduzeću pripada naknada stvarnih troškova.

Poslovi spoljnotrgovinskog prometa koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana mogu se poveriti i drugim licima registrovanim za poslove spoljnotrgovinskog prometa naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, u skladu sa zakonom.

Član 14.

Sredstva posebne namene mogu se otuđiti kada odlukom nadležnog organa budu oglašena suvišnim, zastarelim, nepodobnim ili kada su rashodovana, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Član 15.

Otuđenje naoružanja i vojne opreme u zemlji može se vršiti samo pravnim licima registrovanim za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u zemlji ili državnim organima i pravnim licima koja su ovlašćena za držanje i korišćenje oružja za službene potrebe i vršenje svoje delatnosti.

Otuđenje naoružanja i vojne opreme u inostranstvo, vrši se u postupku izbora komisionara, koji u svoje ime a za račun Ministarstva zaključuje ugovor sa stranim pravnim licem.

Odredba stava 2. ovog člana ne odnosi se na prodaju naoružanja i vojne opreme iz člana 12. stav 1. ove uredbe.

Član 16.

Postupak otuđenja pokretnih stvari posebne namene sprovodi komisija koju obrazuje ministar ili lice koje on ovlasti.

Osnovni kriterijum za prodaju pokretnih stvari posebne namene, uz ostale jednake uslove, je najviša ponuđena cena.

Odluku o otuđenju pokretnih stvari posebne namene donosi ministar ili lice koje on ovlasti.

Član 18.

Postupci nabavke i otuđenja započeti pre stupanja na snagu ove uredbe za koje nije doneta odluka o nabavci, odnosno otuđenju, okončaće se u skladu sa ovom uredbom.

Član 19.

Za sprovođenje ove uredbe ministar će doneti posebne propise kojima će bliže urediti način sprovođenja nabavki, otuđenja i vođenja evidencije o nabavkama.

Član 20.

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o pokretnim stvarima za posebne namene ("Službeni list SCG", broj 28/05) i Uredba o vrstama stvari koje se mogu pribavljati ili otuđivati neposrednom pogodbom ("Službeni list SRJ", br. 12/94 i 11/97).