Kontrastav

Kako se "balkanska zver" uopšte našla iza italijanskih rešetaka

Ima li Srba izvan kaveza

  Tamo gde je elitna liga po kvalitetu iza najzaostalijih zemalja, gde su izjednačeni korupcija i regularnost takmičenja, gde kadrovskoj strukturi i fudbalskim radnicima i funkcionerima najviše pristaje uniforma zebre, gde razni "menadžeri" postaju vlasnici fudbalskog roblja još dok piški u pelene

Miroslav Vislavski

 

Ko su vinovnici najnovijeg pucanja fudbala u Srbiji? Da li su huligani uzročnici najnovijeg zla s kojim se susreće fudbal ili su oni posledica samoživog, uspavanog i uljuljkanog u kolevci vlasti, državnog i fudbalskog rukovodstva. Kakva je šteta po državu, a kakva po fudbal od cirkusa koji je priređen u Đenovi? U kakvoj su vezi događaji u Đenovi s onima koji su prethodili par dana na beogradskim ulicama, kada su se ponosili prkosni pederi pod zaštitom svojih patrona i partnera iz srpske vlade? Da li je reč o fašističkoj gamadi, kako ekstremne pojedince kvalifikuje jedan od prvaka petooktobarske prevare Nenad Čanak, ili je reč o poslednjim pokušajima odbrane ljudske i nacionalne časti i dostojanstva?

Razumni i pristojni ljudi teško shvataju i još teže pravdaju postupke "balkanske zveri", kako je italijanska javnost nazvala predvodnika "bunta u Đenovi". Oni to ne čine i ne pokušavaju. Jednako se groze njihovih postupaka, kao što pojedine političke protuve na "slučaju Đenova" uzimaju poene larmajući i "najenergičnije osuđujući" divljanje nabildovanih i tetoviranih likova koji zastrašujuće deluju u snu, a kamoli u kavezu stadiona iz kojeg su bezuspešno pokušavali da izađu. Slike sa ekrana koje prikazuju razjarenost maskiranog navijačkog vođe ovih dana zamenjuje izobličeno lice i larmanje nekadašnjeg autonomaša kome je Đenova dobro došla za novi rokenrol. Tako je svoje akcije nazivao Nenad Čanak u vreme kada je bio na čelu "vojvođanskog pokreta" protiv Slobodana Miloševića. Politički profiter, koji sa skromnim biračkim telom punu deceniju uživa u vlasti, najpogrdnijim imenima naziva sve one koji se nalaze kontra policije koja obezbeđuje pedere i sve koji su krenuli put Đenove da podrže svoju nacionalnu selekciju. On ne pravi izuzetke. Svi su "navijači" "klerofašistički ološ" i "fašistička gamad"! Po njemu, "neće ulica rešavati državne probleme" niti će "država dozvoliti da fašistička ološ ugrožava sistem". Zaboravio je da je on pre desetak i više godina isto tako kao što to čine i oni koji se protive naturanju pederastije većini građana Srbije, koji u tome ne vide šta je to čini ponosnom, udarao po loncima i šerpama, duvajući u pištaljke i u ono što su mu njegovi prijatelji na čelu sa kumom Miodragom Kostićem i pobratimom Nenadom Opačićem obezbeđivali da bi bio u kondiciji. Javno je poručivao Slobodanu Miloševiću da će ga obesiti na Terazijama... I nikom ništa! Ko je to još mogao da kaže, a da nije imao "razumevanje" i bio u vezi sa onima koji su Petog oktobra, predvođeni Lukićem, prešli "na stranu Vilotića", kako bi to Radovan Treći u liku Zorana Radmilovića rekao za one koji su izdali.

Ko se čemu opirao

Dakle, kada je poput besnog vepra narogušen urlao u studiju uticajnih televizija, nipodaštavajući pravo neke druge manjinske grupe da voli fudbal, a ne osobe istog pola, Čanak je osuo arsenal uvreda na račun fudbala i onih koji danas čine najveću i najupadljiviju populaciju na stadionima. A kada je jedan od uključenih gledalaca obraćajući se voditeljki konstatovao da je u studio dovela "kretene" momentalno je bio isključen! Čanak može da vređa hiljade onih koji su deo fudbalskog folklora, makar bili i agresivniji - onakvi kakav je bio i sam njihov kritičar sa svojom "uglednom i slobodarskom" infrastrukturom revolucionara Petog oktobra 2000. godine. A kada se na njegov račun, i najviše zbog njegovih kvalifikacija, posegne za "neprimerenom rečju", to se smatra skandaloznim primitivlukom gledaoca koji je pozvan da glasa za utisak nedelje. Očigledno je da ni Čanak, ni njegovi koalicioni partneri, ni njihove televizije nisu svesni da je na sceni bunt kome je uporište u navijačkim grupama. Ako je pre deset godina bio uokviren u montiranom i od stranih službi plaćenom Otporu iz koga su se izlegli razni likovi savremene srpske političke pozornice, zašto danas u prodatoj i rasturenoj zemlji ne bi mogli neki novi "otpori" da se organizuju pa makar i na stadionskim tribinama. Umesto crne zastave sa pesnicom Hitlerjugenta, momci sa stadionskih tribina razvijaju zastavu borbe protiv okoštale vlasti i despotskog jarma. Ako su oni autentični izraz socijalnog siromaštva i besperspektivnosti preostale mlade populacije, kako ih doživljavaju oni koji se ne slažu sa kvalifikacijom da je reč o teledirigovanim huliganima koji razbijaju i ruše sve pred sobom, onda je to možda šansa i milionskom sastavu besposlenih ili najamnih radnika i poniženih penzionera.

Znaju svi petooktobarski revolucionari da revolucija nije jeftina i da je prava prilika kada se pune džepovi i gradi pozicija za buduću vlast. Zato bez posebnog pokrića optužuju nezadovoljnu mladost da je finansirana od kriminalaca, narko bosova ili fudbalske mafije. Ako u tome ima trunke istine, po čemu je to prljaviji novac od onog koji nam je zemlju rasturio i doveo nesposobnjakoviće na čelo gradilišta gde se projektuje demokratska država. S jedne strane, nesposobnjakoviće, a s druge, virtuoze i mađioničare za punjenje svojih bankovnih računa i sopstvenih džepova pod plaštom pljačkaške demokratije.

Desetog oktobra, kada je "uspešno protekla Parada ponosa", upućena je jasna poruka vlastima i njenim pionima. Tom prilikom su nagovešteni mogući događaji u budućnosti i dalja radikalizacija građanskog nezadovoljstva. Zato su neredi u Đenovi dobro došli vlastima da satanizuju onih 6.000 protestanata protiv parade pedera.

Dešavanja i haos u Đenovi, čini se, treba posmatrati, pre svega, kao obest onih koji su se namerili da se u Fudbalskom savezu Srbije naprave promene i da Tomislav Karadžić kao najodgovorniji za novo posrnuće srpskog fudbala siđe sa scene zajedno sa svojim satelitima u rukovodstvu ove organizacije. Takođe, razvoj događaja na ulicama Đenove pre utakmice, posebno scene sa Vladimirom Stojkovićem ukazuju na to da su razni ugledni "menadžeri" i "gazde" upleli svoje prste u "zaštitu svojih interesa". U tom pogledu je načinjena šteta i nacionalnom timu, Savezu, a ponajviše demonizovanoj Srbiji. Strašno je što zbog nekoliko desetina "strastvenika" surovog izgleda, ispašta i dalje se kompromituje srpski narod. Da li će neko ikad razuveriti veliki broj malih Italijančića tokom njihovog sazrevanja da Srbi nisu tako strašan narod kakvi su oni koji su se predstavili kao Srbi u kavezu. I ne samo mališane na stadionu... Jer užasne scene "junaka" u kavezu  danima se okreću na svim nacionalnim i komercijalnim televizijama u svetu. Propaganda kaže da su to Srbi!

Ima onih koji radi odbrane počinilaca i pravdanja nereda posežu za iskustvima Engleza koji su bili najagresivnija i najsurovija navijačka populacija na svetu. Pojednostavljeno, možda imaju pravo. U suštini, ne treba da porede startnu poziciju Engleza i Srba u minule dve decenije... Kome nije jasno o čemu je reč, ne treba ni objašnjavati.

Nemojte da prihvatite, molim vas

 Nastavlja se sa taktikom kompromitovanja Radomira Antića i optužuje se kao nemoralan što traži zaštitu svojih prava i interesa pred sudom. Kao da Karadžić to ne bi činio da je na mestu Antića. Uostalom, zanimljivo bi bilo razotkriti tajnu nastanka poslovne imperije predsednika FSS. Tada bi moralisanje na račun bivšeg selektora srpske reprezentacije koji se drznuo da traži ono što mu po ugovoru pripada, a što mu nije dozvolio da odradi niko drugi do Tomislav Karadžić poprimilo stvarnu težinu optužbi. Demagoška podmetačina da Antića interesuje samo novac preobrazila bi se u istinu da svako ko drži do ponosa i dostojanstva svoje ličnosti ne beži sa megdana. Naprotiv! Prema tome: zašto bi bio greh Radomira Antića da se bori za svoje narušeno pravo i interes kada je izbacio i poslednji argument svevišnjem predsedniku za svoju smenu, pristajući na korekciju ugovora.

Interesantna je i manipulacija javnošću da je Tomislav Karadžić ponudio ostavku na mesto predsednika FSS. Kome on to nudi ostavku? Onima koje je izabrao!? Pa logičan je negativan odgovor rukovodstva koje mu se podalo i koje je, navodno, "zanemelo na iznenadnu ponudu koju je saopštio predsednik"!

Ako je svestan sopstvene odgovornosti i spreman da je snosi, kako je to javno saopštio kada je pokrenuo kampanju u Johanesburgu protiv Radomira Antića, nema "nuđenja" ostavke. Ona se neopozivo i bezuslovno podnosi. Podnosi se fudbalskoj javnosti koja to od njega zahteva. Potvrđeno je to već onda kada se prenemagao i kolebao koji potez da povuče u "slučaju selektor", sa početkom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Celokupna javnost se protivila smeni Antića, na čelu sa igračima reprezentacije i publikom na stadionu, koju nisu činili "huligani", već zreli navijači. To su potvrdila i ispitivanja javnog mnjenja. Ali on je tada govorio da neće navijači voditi politiku i odlučivati o njegovom statusu, već je to stvar organa FSS! Njegov drug Boris danas kaže da huliganstvo neće nadvladati državu, koja će biti u Evropskoj uniji 2014 - ako na izborima poverenje dobije Demokratska stranka!?

Možda se i Tomislav Karadžić sprema za novi mandat uprkos tome što je povukao mnoge loše poteze. Najodgovorniji je što nećemo biti na predstojećem Evropskom prvenstvu, što nemamo leka za nasilje na stadionima i van njihovih tribina u kojima su akteri sa tribina, što nam je elitna liga po kvalitetu iza najzaostalijih zemalja, što su korupcija i regularnost takmičenja u odnosu znaka jednakosti, što je kadrovska struktura i profil fudbalskih radnika i funkcionera takav da bi im najbolje pristajala uniforma koja asocira na zebre, što razni menadžeri i "menadžeri" postaju vlasnici fudbalskog roblja još dok piški u pelene, što se poboljšanje i obnova fudbalske infrastrukture "ostvaruje" po Dinkićevom modelu - lipši magarče do zelene trave.

 

 

 

 

Kuda idu kola

 

U nastaloj situaciji fudbalsko rukovodstvo izbegava da se suoči sa sopstvenom odgovornošću. Tomislav Karadžić i njegovo podaničko društvo očigledno nije sagledalo uzroke koji radikalizuju prilike. Stvari su se zakomplikovale sve zbog sujete Karadžića i nekontrolisanog uzimanja prava da po modelu despota vlada srpskim fudbalom. Zaista je povlačio katastrofalne poteze u "slučaju selektor" i uz to manipulisao organizacijom i javnošću. Pouzdao se u podršku državnih organa i državnih činovnika, u jedan broj korumpiranih novinara i medija koji primaju donaciju Saveza ili nekih "nevladinih organizacija", a kola mu idu u kontrasmeru. I umesto da se povuče, on svojim prisustvom produbljuje agoniju i srlja u propast povlačeći sa sobom ono malo preostalog kredibiliteta koji nosi fudbal u državi koja je posrnula na svim poljima i njenim segmentima.