Zadnja strana

 

Limario i cinkario

 

Piše: Ljubiša Buha,

  ubica-pokajnik

 

 

Pao sam, batice, ko niko moj! Nekad sam bio ubica, a sad sam cinkaroš! Svojim blindiranim autom ovih dana ubio sam jubilarnu žrtvu. Ne da mi se da živim mirno ko svaki cinkaroš...

Ali, težak je, batice, moj život bio...

Završio sam ti ja, batice, neku večernju školu za autolimara pa sam onako nešto razmišljao: šta ću ja da stružem te limove po Surčinu, da prepravljam kradene automobile, da mi popuju neki autoelektričari i autolakireri, pa ti onda krenem na više obrazovanje. Završim ti ja onda kurs za aviolimara! E, reko', Čume, sad ćeš da letiš džabe preko JAT-a! I taman sam se nešto zaposlio na aerodromu, ali je život, moj batice, krenuo drugim smerom...

Ali, povredio sam nogu u jednoj saobraćajki pa su mi dušmani po Surčinu vikali iza leđa: "...Što nisi glavu, mamu ti j..."

Krenuo veliki pos'o, kako da odbijem: 'ajde Čume kokni onu barabu, 'ajde likvidiraj onu p... I sve tako do jednog broja koga ne mogu ni da se setim, nešto me pamćenje izdalo.

Naravno, batice, redovno sam bio na vezi, radio sam za pokojnog Badžu (Radovana Stojčića, zamenika ministra policije), za pokojnog Vlaju (Milorada Vlahovića, načelnika krimpolicije Beograd), za pokojnog Simketa... U našem svetu, batice, brzo se postaje pokojnik, ili pokajnik, bez obzira na to na kojoj si strani ulice. Bio sam, batice, i pored malog Marka...

Srećom, došla demokratija, batice, uzeše me ljudi pod ruku, pokojni Đinđić i ekipa, rekoše mi: 'ajde, Čume, brate, upristoji se malo, vidi se na šta ličiš, mračan si, bre, mnogo, što si obesio tu nosinu, na šta ti liči ta kretenska frizura, ipak si ti čovek biznismen, ispravi se, veži kravatu, reži vizitkartu, a mi ćemo da te predstavimo kao uspešnog poslovnog čoveka! Gospodin Buha! Preduzetnik do jaja! A tek ime firme, batice, skroz stransko - Defence road!

Kupio ja, batice, one mašine što spreda melju stari asfalt, a otpozadi seru novi, ali skupo u tri p... materine! Batice, najskuplja skalamerija u Evropi, nema šanse da je neko osim mene ima! A ondašnji šef svega, Đinđić, kaže meni, evo sad ćemo da uzmemo one strašne pare za gradnju autoputa, uradi dobro pos'o i dobar si onoliko... Računam, batice, da isplatim mašine (krvavo sam ih stek'o), da namirim barabe okolo, da podmažem i tu vladu i koga god treba, i da mi ostane jedno dvaes' miliona...

Mislio sam da se ja lepo odreknem moje prošlosti, da krenem u jedan novi život, računam, nikad ja neću zaraditi k'o kriminalac i ubica koliko mogu da zaradim od ovakve države. Posle sam ja skontao zašto ovi školovani šmekeri k'o papagaji ponavljaju da niko nije jači od države. I nije, batice! Nema toga ko je veća lopina od nje!

Ali, opet radnja krene naopako... Čuli ovi manijaci sa Surčina kako će Čume da lapi neke velike pare, da posluje sa državom, pa ti krenu na mene svi: i Legija, i Spasojević, i svi, batice, koliko god ih ima! Kivni, bre, na mene što ću da budem gazda, svoj čovek, preduzetnik a ne kokošar i limar iz Limunovog komšiluka!

Roknu oni meni preduzeće, ode moj Defence road u tri lepe materine, metnu mi eksploziv i sve ode u k...

Eeee, onda je meni puklo, samo sam ček'o priliku. Kad su pali i Legija i Kum i Šiptar i svi redom, kad su roknuli Đinđića, pala na mene sumnja (a ja ništa, brate, nisam im'o osim biznisa sa Đikijem), i jedva me nekako unaprede u zaštićenog svedoka. 'Ajde, i to je nešto. Znači, brate, da mi veruju! Jer, ruku na srce, zašto bih ja bio zaštićen, ako nisam od poverenja našim vlastima?

Vidim ja, okupili oni sve ljude od poverenja: mene, Bagzija, Vukojevića, Đuru Mutavog, Nenada Šarea... Svi smo mesari, batice.

Znači, vidim ja, batice, to je jedna situacija i da ću ja tu biti glavni. Pitale me naše vlasti - 'oćeš li ti, gospodine Čume, da mi tebe lepo sklonimo negde, da ti promenimo lični opis,  nama si važan, da ne lutaš okolo, da nam ne napraviš štetu, mnogo znaš a to nije dobro...

Rek'o sam da ja ne mogu k'o pacov da se krijem, ako neko 'oće da me ubije - neka me ubije, ako neko 'oće da me zaštiti kao svedoka i kao cinkaroša - neka me štiti, ali da menjam facu ili ime, ili da bežim, nema šansi, brate!

I tako ti oni pristanu, daju mi sve živo, da radim biznis, da poslujem, da se vozim... Mislim, batice, jeste da me murija čuva, ali i oni meni idu na k... i ja njima. Znači, nema tu sreće, nikome nije dobro, nešto mora da se tu menja, a ne znam šta.

A sve mi je gore, ja nisam naučio da živim sa murijom, ja sam, brate, celog života radio protiv zakona i protiv murije, i kako sad ja da živim s njima, kad me prate na svakom koraku, čak i kad idem da se olakšam. Bio  sam u šemi samo s glavnim murijašima, s njima sam se talio, njima sam cinkario svoje kumove. Običnu muriju sam maršir'o. Sećam se jednog kljuna, inspektora batice, iz Novog Sada, nekog Filipaša, njega sam polomio ko p.... Njegovi šefovi mi, batice, čestitali...

I sad sam doš'o do razloga što vozim auto k'o avion, nervozan sam, ne mogu nikoga da podnesem... Prob'o sam da radim opet ovaj pos'o s asfaltiranjem autoputeva, ali pala, batice, država u bedak, neće niko kintu da joj da, nema šansi, ovima vani više niko ne veruje, mnogo su se brate ugradili, mnogo... Rusi ih ne j... Pazi, brate, svi su ih odj... Evo, sutra da me puste, da mi kažu, brate, kume, slobodan si čovek, pobili smo tvoje dušmane, ti si zadužio nas, mi smo tebi pošteno odradili, radi pos'o, živi, ali ja ne bih znao kuda dalje. Mislim, nema perspektive. A drugo, ovde je postalo tesno... Nema mesta, batice, ni na putu ni na robiji, nigde nema mesta!

Ovde, bre, nema gde pošten biznismen, poput mene, batice, ni džip da parkira. Došlo je dotle da se sudaramo mi viđeniji ljudi po Novom Beogradu, da potežemo utoke jedni na druge!

Je li to život, je li to biznis, je li to ona zaštita što je država obećala jer sam dobro i detaljno cinkario?! A mučio sam se, batice, danima da naučim šta treba na sudu da kažem. Nisam ti ja, batice, toliko pamtljiv, mor'o sam da dam sve od sebe...

Znači, nisam zadovoljan. 'Oću nešto da menjam, ali ne znam šta. Vidim i ja da bi država nešto tu da ispoštuje zakon, onako kao malo da narod vidi da je sve po propisu, ali ni njima ne ide.

Ako ja, batice, ovako nervozan nekoga udarim na putu pri nekoj brzini, nije bitno, je li u redu sad da ja platim pogrebne troškove čoveku, je li u redu da me strpaju u CZ da me j... i Kurta i Murta, da me jaše ko stigne i da ne mogu da dišem u onoj bedi sa petnaes' ljudi u sobi gde ima jedan čučavac?

Nije, batice, nije u redu. Zadužio sam ja ovaj režim, platio sam svakome, nikome dužan ost'o nisam, kupio sam fakultet da se ljudi školuju kad ja nisam mog'o, renovir'o sam bolnice po Srbiji, sve na vreme platio radnike i materijal, i sad neko oće da me j... Brate, bolje da me ubiju oma, nego da ovako živim.

A teraće me da živim, trebam ja njima! Biće opet, 'ajde, gospodine Čume, da budeš malo gospodin Buha, preduzetnik i čovek od poverenja, da se malo isprsiš i platiš neku investiciju! Ali, nema šansi da ću moći... I ja sam u k... isto kao i ekonomija. Znači, totalno! Bolje, batice, da sam limario, nego što sam cinkario... Ajd' u zdravlje, ide stražar...