Prevare

Prevaranti: kako izbeći bandite koji se uvek nađu kad su vam najmanje potrebni

 

Skotovi među nama

 

Ovo je priča o običnom, mirnom čoveku. Vuk Jovanović je diplomirani ekonomista, živi u Vrdniku, podno Fruške gore.

 

A. Nađ

 

Gospodin Jovanović je u ovom izletničkom mestu, još poznatijem i po terminalnoj vodi i lečilištu, odlučio da podigne zgradu sa više stanova, jer takva je potreba ove izletničke varoši. Arhitekta Snežana Erdeljac je napravila projekat i odredila marku betona mb 250 za završnu ploču.

Gospodin Jovanović je angažovao najbolje majstore da podignu ploču od 200 kvadrata.

Sve je nagoveštavalo da će se trud neimara isplatiti. Kao i investitoru Vuku Jovanoviću. Ali... Vuk  naručuje od preduzeća iz Rume, koje se bavi prodajom šljunka i peska, čiji je vlasnik Lazar Ušljebrka, izbeglica iz Dalmacije, da mu u kamionu-mešalici dopremi beton za ploču.

Goran Ušljebrka, vlasnikov sin, pristao je da donese ugovor o zaključenju ovog posla, koji je odštampan u njegovoj kancelariji, u kojem piše da marka betona -  mb 250 (odnos cementa, vode i šljunka), da donese kocku - uzorak kvaliteta, i da Jovanović donese fiskalni račun.

Da bi Jovanović  bio siguran da će to uraditi, odlazi kod njega u Rumu da preuzme papire, ali mu ovaj saopštava da mora da izvrši jos neku isporuku beton-mase i da će papire doneti u Vrdnik.

Beton je firma gospodina Lazara Ušljebrke isporučila Vuku Jovanoviću, on je uz pismenu priznanicu platio uslugu, ali je Ušljebrka zaboravio ugovor, račun, kao i kocku kojom se garantuje kvalitet betona. Njegov vozač je potpisao priznanicu o količini isporučenog betona i primljenom novcu.  I Jovanovićev komšija Vasilije Simić, viši inspektor policije iz Novog Sada u penziji, pismeno potvrđuje da je firma Rapid iz Rume isporučila beton za ploču.

Onda su došle i prve kiše, i ispostavilo se da je isporučeni beton bio najlošijeg kvaliteta, i svi stanovi, koje je g. Jovanović prodao strancima, napunjeni su vodom. Vuk se, potom, bezuspešno obraća Ušljebrki da mu naknadi štetu, jer je on tužen od vlasnika stanova, ali sve je uzalud. Jovanović piše predstavke tržišnoj inspekciji, i Ušljebrka menja taktiku. Sada tvrdi da beton nikada nije isporučio. Postoje, naravno, svedoci, priznanica.

Ali, varajući građane i podmićujući glavne budže u Rumi, Ušljebrka je izbeglički status iskoristio da stekne ogromno bogatstvo, zakidajući na kvalitetu betona. U sređenim državama zbog ovakvih prevara ide se na višedecenijsku robiju.

Lazar Ušljebrka ima pare. On može za šaku evra da kupi sve koji nešto znače u Rumi. Vuk Jovanović moraće na sudu da dokazuje da ga je izbeglica iz Dalmacije prevario, kao i mnoge druge. Da smo pravna država, do suda ne bi ni došlo. Inspektor bi se pojavio na vratima njegove firme, stavio bi katanac, policija bi ga odvela u pritvor, a stotine kuća, sagrađenih od njegovog betona, ne bi bile čardaci ni na nebu ni na zemlju, koji bi bili poplavljeni prvim kišama, ili srušene i malim zemljotresom.

Ova priča, dakle, ukazuje na prevarante koji stotinama ljudi, nekažnjeno, uništavaju živote i imovinu. Lazar Ušljebrka iz Rume jedan je od tih skotova.