Korupcija

Sindrom "Šutanovac": politika i biznis, braća i stričevi

 

A onda su ribe navalile na Gorana

 

Preduzeće brata od strica Dragana Šutanovca, Gorana, pokazuje kako se bavljenje privatnim biznisom u Srbiji isplati tek kada vam neki rođak zajaše na vlast

 

Igor Milanović  

 

Goraprom internacional (baš tako sa c, a ne sa t kao što bi pismeni Englez napisao) je društvo s ograničenom odgovornošću iz Beograda prijavljeno na adresi Ozrenska 95. Vlasnik je izvesni Goran Šutanovac, matični broj 0607962710036 koji je kao osnivački kapital uložio 2.154,62 evra u kešu.

Goran je brat od strica mnogo poznatijeg Dragana Šutanovca, ministra vojnog koji bi da ukine srpsku vojsku i da je podredi onima što su nas pre samo jednu deceniju bombardovali. Dragan je rodom iz Brusa odakle je dobauljao do Beograda gde mu je otac pošteno za hleb zarađivao u preduzeću Trudbenik. Za oko mu je tada zapala Marija Ilić, ravnogruda ćerka narodnog pevača Miroslava Ilića koju je oženio, kako pričaju zajednički prijatelji, tek pošto mu je plaćeno 100.000 rajhsmaraka. Tačno onoliko na koliko su Nemci u Drugom svetskom ratu ucenili glave Draže Mihailovića i Josipa Broza Tita. I njih bi Dragan oženio da mu je toliko plaćeno.

Manje značajni i još manje poznati brat Goran sve te godine je tavorio kao vlasnik i direktor jednog beznačajnog preduzeća za uvoz i prodaju ribe. U 2006. Goraprom je imao četiri zaposlena, poslovni prihod od 52.617.000 dinara i dobitak od mizernih 108.000 dinara. I to za celu godinu!

U 2007. preduzeće je imalo već  pet zaposlenih, prihod od 104.528.000 dinara i dobit od zanemarljivih od 342.000 dinara. Godinu  dana je Goran Šutanovac, dakle, rmbačio da bi zaradio jedva 5.000 evra. Čuvajući kapute na jednom koncertu Miroslava Ilića zaradio bi više para.

Ali, Goranu nije bilo teško da radi, jer je imao viziju uspeha firme. I uspeh je došao, istina ne putem vrednog rada, ali je došao.

Goranov batica Dragan Šutanovac 2008. postaje ministar u republičkoj vladi. To je prelomni trenutak i za Goraprom, jer kako bi srpska privreda smela da zaobiđe firmu brata prvog vojnika Srbije i jednog od istaknutih kadrova Demokratske stranke. Te godine broj zaposlenih raste na šest radnika, poslovni prihod na 198.919.000 dinara (skok od oko 90 odsto u odnosu na prethodnu godinu), a prihod na neverovatnih 13.173.000 (nekih četrdeset puta više u odnosu na vreme kada Dragan još nije bio ministar).

U čemu je tajna meteorskog uspona preduzeća Gora prom? Verovatno i u tome što carinici stoje mirno kada u Srbiju ulaze kamioni ove firme koje ne smeju ni da pogledaju, a kamoli da kontrolišu. Inspekciji isto tako nije dozvoljen pristup robi koja se uvozi, pa tako niko sa sigurnošću ne zna šta se prevozi u hladnjačama Gora proma. Uz sve to, Goran Šutanovac štedi i cicijaši na svakom koraku. Radnicima po nekoliko meseci ne isplaćuje zarade, a vozači na dužim putovanjima ne mogu ni da iznajme sobu u hotelu, već se odmaraju u kabini u kojoj nema ni ležaja.

Da bi porodici Šutanovac pomogla da se još više obogati, Republika Srbija im je omogućila korišćenje skoro beskamatnog kredita iz sopstvenog fonda za razvoj, od čega je Goran u Belanovici kupio hladnjaču koju je platio daleko manje od onoga što je prikazao u svojim poslovnim papirima.

Politika se isplati, i to ne samo za same političare već i za članove njihovih porodica kako one najrođenije, tako i one malo dalje. Neka narod slobodno nastavi da gladuje uz utešno saznanje da su bar članovi plemena Šutanovac dobro zbrinuti.