Mreža

Elektroprivreda Srbije: Svaki evro ostaje u krugu "porodice" 

Mala složna mafilija

Kako je direktor EPS-a Dragomir Marković formirao interesnu mrežu u kojoj ceo sistem zavisi od malog broja ljudi i funkcioniše u njihovu korist

Milica Grabež

 

U vezi sa konsultantom za brojila, Elektroprivreda Srbija (EPS) je preko Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) dobila kredit od 80 miliona EUR. Pošto su u pitanju sredstva međunarodnih institucija, ne primenjuje se Zakon o javnim nabavkama, nego procedure EBRD banke.

Kao prvi korak potrebno je izabrati konsultanta čiji je budžet dva miliona EUR. Pored ostalih, prijavile su se firme Vatenfal i CESI. Konsultant je važan, jer on može presudno da utiče na uslove koje će morati da ispunjava ponuđač. Vatenfal Europa je bivša istočnonemačka elektroprivreda koju je kupio švedski Vatenfal i imaju firmu registrovanu u Beogradu. Ta domaća firma je pod punom kontrolom direktora EPS-a Dragomira Markovića koji je tamo zaposlio nekoliko svojih ljudi od poverenja. Direktor firme Udo Gade je prijatelj sa Markovićem, koji je bio nezvanični konsultant te firme za ovo tržište.

CESI je italijanska firma koja godinama sarađuje sa firmama Vlade Šekrevskog i Ljube Miškina Dekotra, SEEK, Terratrade. Šekrevski je jedna od tri struje koje su lobirale da se Marković postavi za direktora EPS-a. Ovde se ne radi o formalnopravnoj ispravnosti tendera, već o tome da je dogovoreno da ga dobije CESI.

Znači, budžet je bio dva miliona EUR, Vatenfal je ponudio 1,99 milion EUR, a CESI 1,89 miliona i posao je dobio - CESI. Upada u oči da je razlika između prvoplasiranog i drugoplasiranog tačno 100.000 EUR, jer je nemoguće da se tako nešto dogodi slučajno. Isto tako, Vatenfal je u svojoj ponudi napravio neke neobične greške koje nisu uobičajene za firmu tog renomea, tako da je i u tehničkoj evaluaciji dobio manje poena od CESI-ja. Inače, Vatenfal ima odlične reference, pa i u EPS-u, gde je konsultant Evropskoj agenciji za rekonstrukciju. Evaluaciju je radila grupa Markovićevih odabranih ljudi, na čelu sa predsednikom komisije Slobodankom Krčevinac (ranije je bila zadužena za finansije u NIS-u, a sada je izvršni direktor EPS-a za strateško planiranje, drugarica Tadićeve savetnice Biserke Drinjaković, dok joj je tast bio član Upravnog odbora Ekonomskog instituta - kada su vlasnici bili Danko Đunić i Aleksandar Vlahović).

Tu je i Dušan Živković, koji se preko tasta, bliskog sa Goranom Pitićem (Dankov kadar) koji je savetnik u Sosiete ženeral banci, izborio za položaj u EPS-u.

Još jedna slučajnost. U EBRD je glavni za ovaj kredit Jan Braun (Ian Brown), koji je nekoliko godina pre ove pozicije bio u Evropskoj agenciji za rekonstrukciju (EAR) u Beogradu, gde se upoznao i zbližio sa direktorom Markovićem jer je EPS imao velike donacije od EAR-a. EPS se EAR-u više puta zahvalio na podršci i 2003. mu dodelio specijalnu povelju EAR-u kao znak zahvalnosti. EAR je jedini koji je dobio tu povelju. Međutim, prethodne, 2010. godine, povodom dana EPS-a, Jan Braun dobija povelju Đorđe Stanojević, koja se daje pojedincima i organizacijama za izuzetan doprinos... Jan Braun je bio jedan sasvim običan službenik EAR-a, bez uticaja na privlačenje sredstava u EPS. Ali je sada bitan jer je jedan od važnih ljudi u procesu, pa mu se dodeljuje povelja... Jan Braun je 2005. poništio jedan tender EAR-a za konsultanta za restrukturiranje, jer ga njegov favorit nije prošao.

Strateški tenderi

Tenderi za strateške projekte Kolubara B3 i TENTB vode se u uskom krugu ljudi. Te projekte je, dok je bio direktor strategije EPS-a, vodio sadašnji generalni direktor Marković. Kada je pre skoro dve godine postao generalni nije imenovao direktora strategije, već i sada radi i taj posao. Posao je zatvoren u uskom krugu ljudi. Tu su Aleksandar Jakovljević (direktor sektora u Direkciji za strategiju; preko supruge koja je nekada radila u EPS-u i koja je promenila dosta direktorskih mesta posle toga, a u drugim firmama, blizak je sa Aleksandrom Vlahovićem, što je i razlog da se u dokumentaciji jednog od ponuđača tendera za restrukturiranje EPS-a pojavilo i ime Vlahovića, sa kojim uređuje sva važna pitanja), Predrag Sekeljić,  koji je direktor projekta, i Nebojša Griška, zamenik direktora projekta. Ostali se uključuju sporadično i nemaju uvid u celinu ideje.

Iz činjenice da je Šekrevski podizvođač favoritima na oba tendera, veruje se da će oni biti u korist EPS-a i Srbije...

Zanimljivo bi bilo da se vidi koliko je novca uplaćeno iz EPS-a i firmi koje je EPS osnovao (naročito TENT i Kostolac) firmama koje kontroliše Šekrevski, ili je sa njima u konzorcijumu. To su Decotra (Italija), Dekotra (Srbija), SEEK (Srbija), Rafako d.o.o. (Srbija)... Interesantno je da se u nekim slučajevima (Kostolac u 2010) te firme (Dekotra) pojavljuju kao podizvođači svetskim firmama. Dekotra je firma sa par zaposlenih i nije očigledna neka njena opravdana uloga u poslu. Navodno je Dekotra angažovana na zahtev EPS-a (?!), kako bi poboljšala kvalitet posla. Ako je neka firma podizvođač neke druge firme, onda se prilikom plaćanja plaća nosiocu posla, a on svojim podizvođačima. U ovom slučaju, međutim, EPS je direktno plaćao Dekotri (podizvođač)...

Sve firme Šekrevskog bile su u nezavidnoj finansijskoj situaciji, ali u poslednjih godinu dana dobijaju mnogo posla... Bazna firma Šekrevskog je Terratrade (MB 07469888), koja i sada služi za trgovinu, a Decotra (Italija) je do 2000. bila u vlasništvu Ljube Miškina, koji je nekada radio u CESI, kada Šekrevski ulazi u vlasništvo (to se može videti i na www.decotra.it o vlasništvu i vezama sa CESI). Decotra pravi firmu Dekotra inženjering (MB 17486861, www.dekotra.rs) i SEEK (MB 17419536, www.seec-bg.com), i manjinski je vlasnik firme Rafako (MB 20320524). Firme Dekotra, Terratrade i SEEK su na istoj adresi - Mekenzijeva 53 u Beogradu. Tu su i kao vlasnici Toplifikacije u Loznici, u kojoj izgleda deo vlasništva ima i mađarski energetski tajkun Laslo Kapolji.

Znači, ako se malo pogleda statistika, ispada da niti jedan značajniji posao u EPS-u ne može da se dobije mimo Šekrevskog, koji pored Markovića, koji mu je bitan za strateške projekte i konsultantske usluge, kontroliše i Petra Kneževića (DS, direktor TENT-a) i Dragana Jovanovića (SPS, direktor Kostolca i 1996-2000. direktor TENT-a) - čime kontroliše sve investicione pare u EPS-u i većinu "remontnih" para. Kontakt sa Jovanovićem i Kneževićem napravio je Slobodan Babić, bivši generalni direktor EPS-a, koji je tada radio u Dekotri. Kada bi TENT dostavio, na primer, spisak 10 najvećih partnera u revitalizaciji bloka A6, koji je koštao 110 miliona EUR i završen je 2010, lako bi se pokazalo gde je sve Šekrevski uključen.

Dolazak Markovića na čelo EPS

Markovića, koji je želeo da postane direktor EPS-a još od 2000. kada je konkurisao za to mesto,  godine 2009. na čelo EPS-a dovelo je više struja:

1. Šekrevski preko svojih DS/SPS veza, od kojih je najznačajnije porodično druženje sa Dankom Đunićem (obojica imaju stan u Vuljameniju kod Atine), kao i porodično druženje sa Šaperom (često ih viđaju u Maderi i Franšu... Šekrevski tvrdi da je dobar i sa Tadićem i sa šefom njegovog kabineta, ali to treba uzeti sa rezervom pošto je poznato da neretko laže);

2. Rade Simović iz srpske dijaspore u Kanadi, koji je 2000. godine na zahtev Labusa doveden kao "pomoć Kanade Srbiji" i bio savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike 2000-2004, gde je bezuspešno pokušavao da napravi Zakon o energetici (koncept je bio razbijanje EPS-a i njegova privatizacija). Simović je bio privatno blizak sa Đinđićem, a sada je blizak sa Labusom i Tadićem. Tokom 2008. i 2009. intenzivno lobira za Markovića. Simović je malih intelektualnih mogućnosti, služio je za podsmeh, ali zahvaljujući vezama sa Tadićem, pretpostavlja se da je bio najveća podrška i presudan za Markovićevo imenovanje. Program restrukturiranja EPS-a, štampan na 30 strana u listu KWh po imenovanju Markovića, njegovo je delo (taj program prethodno je dostavljen Tadićevim savetnicima kao predizborni Markovićev program). Simović je po postavljanju Markovića doveden za specijalnog savetnika, koji je navodno radio bez para (ali je plaćan od strane konsultanata koji su radili za EPS i koje je on birao). Zvanično napušta tu funkciju 1. aprila 2010. godine, pošto je završio posao, a u suštini zato što su postojale dve struje za dobijanje tendera za restrukturiranje EPS-a, vrednog osam miliona evra - jedna on sa kanadskom ekipom koju je gurao i gde je podizvođač bio jedan raniji zvaničnik Ministarstva energetike, neka druga firma koja je bila i referenca Ace Vlahovića, i treća firma koju je gurao Šekrevski... Nisu mogli da se dogovore, pa je tender poništen.

 

 

 

 

 

Nije se talasalo

 

Zanimljivo je da je Marković navodno u vreme 5. oktobra bio član DS-a. Ali, on je pre toga bio direktor TENT B, koji pravi 25 odsto srpske struje, a to mesto je mogao da drži isključivo kao član SPS-a ili JUL-a, tim pre što je tada direktor celog TENT-a bio Dragan Jovanović, jastreb SPS-a, poslanik SPS-a 2004-2007. i sada direktor Kostolca. Kada je DSS 2004. godine došao na vlast, njemu su se navodno dokumenta zaturila da bi se ponovo učlanio u DS par dana pred imenovanje, a to brzometno učlanjenje (urađeno tiho da se o tome ne bi talasalo) završio mu je Mihajlo Gavrić, koji je Markovićev komšija (članovi istog opštinskog odbora), i koji je za to nagrađen mestom člana UO EPS-a iz reda zaposlenih u firmi...