Zadnja strana

 

Živu me pojedoše

 

Piše: Jelena Trivan,

  potpredsednica

 

Evo šta novine pišu o meni: da sam portparolka Demokratske stranke sa silikonima u ustima, da mi je muž Dragan Trivan kontroverzni biznismen, da sam ćerka profesora kragujevačkog Pravnog fakulteta Branislava Markovića koji je uzimao mito od studenata pa je od odgovornosti oslobođen zbog političkih veza i nije stradao u aferi "Indeks", da nosim sat marke "Hopard hepi dajmond" koji košta 8.000 evra, da sam najstrašnija kalaštura, i tako dalje, znači, sve same gadosti i da te Bog sačuva...

Ali, nikome, baš nikome, nije palo na pamet da sam ja žrtva jedne političke ideje, da ne mogu ni na ulicu da izađem a da me neki pas ne ujede! Evo, kao funkcionerka Demokratske stranke ne mogu da tužim grad Beograd i dobijem milionsku odštetu što su me onomad izujedali psi lutalice, čitav čopor, i to u centru glavnog grada!

Ali, ima tu stvari za koje se vredi žrtvovati. Evo, kao u Bibliji, zapisano je da sam za potpredsednicu stranke izabrana punih dvanaest dana pre zasedanja Skupštine stranke! Nisam ja tamo neki Vuk Jeremić! Na taj način sam postala neka vrsta starozavetnog funkcionera, izabrana od Svevišnjeg da raspolažem istinom jedinom, i da je širim među članstvom, narodnim poslanicima, ali i po narodu gde treba!

Evo, ima izvesno vreme kako stalno propovedam da je nama najbolje da uvedemo taj dvopartijski sistem, da mi lepo podelimo vlast sa ono drugom velikom strankom i da svi ostali nestanu! Šta će nama neki marginalci, davno sam ja to rekla. Ne kažem, bilo je kad su nam trebali da zatisnemo da izvinete rupe u koaliciji, ali sad... Ma, ne dolazi u obzir!

I da se mi razumemo, nemoj neko da je rekao da je predsednik Tadić za bilo šta u ovoj zemlji odgovoran! Jer to stvarno nema smisla šta se tom čoveku radi, a on se trudi na sve strane da stigne i da bude na svakom mestu, ako baš hoćete i epski da se izrazim: on je spreman i na strašnom mestu postojati!

Dalje, želim da kažem da je sve ono što mi je pre izvesnog vremena u jednoj TV-emisiji rekao narodni poslanik Velimir Ilić, a rekao je svašta ružno, izazvalo određene reakcije u narodu, pa je odmah jedan ekstremista (a videćemo mi ubrzo i ko je taj) napisao na jednom internet blogu doslovno sledeće:

"...Taj skot je bre bruka za ceo srbski rod!"

E, videćemo mi ko je ovde skot, poštuje li se ovde pravna država i da li je pravilno reći "srbski" ili "srpski"! A primenićemo sve poluge vlasti da se taj pisac privede zakonu!

A što Dinkić pljuje po Tadiću i to ćemo da vidimo, čekaj samo da krene predizborna kampanja, jedva čekam, sve ću da kažem! Jer je Boris Tadić pobedio na predsedničkim izborima 2004. i 2008. zahvaljujući svom ugledu i rezultatima, a ne zato što je Dinkić narodu obećao besplatne akcije od hiljadu evra! Sram te bilo ministre Dinkiću, da ti nije nas ne bi ni bio tu gde si, te u tom smislu ukloni se iz politike!

Želim još da kažem i da sam napadana svakodnevno, ne samo od čopora pasa lutalica nego i od naroda sa svih mogućih javnih pričaonica. Ali, ima ih i koji me brane, pa ih molim ovom prilikom da me više ne brane jer to onda ovako izgleda kad se stave u moju odbranu: "...Mislim da ste bezobrazni, i pretenciozni, žena je poprilično ružna pa verovatno ima potrebu da skrene pažnju na sebe!"

Dakle, ako može bez tih primedbi na moj izgled, ja se trudim da ostavim kod građana jedan drugi utisak, ali vidim da ni to ne ide. Stvarno ne mogu da razumem šta još treba da uradim a da se nekome dopadnem? Uostalom, nisam ja izabrana da se dopadam narodu, nego predsedniku Tadiću lično, te u tom smislu i delujem.

Molim i da se razumemo oko slučaja Vuka Jeremića i kako sam ja njega pobedila dvanaest biblijskih dana pre njegovog potopa u stranci... Dakle, to je tako odlučeno, ja sa tim nemam ništa i nema potrebe da se meni šalje čopor pasa da me opet izujeda, jer, što reče jednom naš predsednik Tadić, "nije krivica na Vuku Jeremiću, ja sam tu odluku doneo kod mene u kabinetu!"

Isto tako hoću da kažem da je završena i mrtva trka između mene i moje stranačke koleginice Nade Kolundžije, te je u tom smislu nepobitno utvrđeno da je njen jezik duži, ali da su moja usta veća, pa se bolje čujem. Ona je prihvatila ovu stručnu ekspertizu u kabinetu predsednika Tadića, tako da ubuduće neće biti nikakvih dilema oko toga čija je zadnja.

Čitam i dalje svu štampu, nekad je stvarno već smešno da me komentarišu rečima: "Njena slika govori više nego hiljadu reči...", ali i to je sve deo našeg političkog zanata i ja sam skoro navikla da sam usamljena u stavu i mišljenju, kao ono kad sam rekla da neki tamo Vladimir Cvijan nije bio jedan od najbližih saradnika predsednika Tadića, nego da je bio neki spoljni momak koji ga je napustio i otišao u cinkaroše.

Onda piše jedna kritičarka moga dela (likom se nije bavila) da je baš strašno što sam se ravno 16 puta oglušila o zahteve one Šabićeve kancelarije za dostupnost informacija ili tako nešto, pa kaže: "...mislim, koja je to sila, bokte, ignorantska, nemam reči, i sad će ta persona da brani žene, Cigane, pedere i koga već treba, oće malo sutra, meseca limburga!"

Eto, tako naš narod, a ti vidi gospođo Trivan pa se sad snađi. Spremam se ja da Tadiću sve kažem šta mi se radi i dokle to misli tako. A probala sam da malo idemo preko tužilaštva, da malo istražimo taj ekstremizam koji ja trpim, ali ja očito nisam Brankica Stanković da mi svake godine okače po jednu kolajnu oko vrata za hrabrost, doprinos hrabrosti, hrabrom doprinosu i slično, i još da mi odrede 24 h fizičko-tehničko obezbeđenje! Nego sam ja "Trivanka" koja ima muža rmpaliju i krimosa koji će da zgazi svakoga ko me mrko pogleda. U tom smislu, ja nisam shvaćena, jer postoji verovanje u narodu da uživam punu zaštitu svoga integriteta. Ali, kao što svi znamo to nije tačno, jer gde je bila moja zaštita kad me ovi Đilasovi kerovi lutalice zamalo rastrgoše na komade kao Prokletu Jerinu. Sećam se, usred one traume, piše meni jedan anonimni građanin, kaže, gospođo Trivan, ne napadaju oni dobre ljude, nešto su oni gadno videli u vama, namerno neću da kažem: na vama.

I kako poštena političarka da živi na ovom mestu i u ovom trenutku? Ili da se ja lepo strpim - jer psi laju, a koalicije prolaze?