Verovali ili ne

Jagodina-Svilajnac-Kragujevac: potera za višim tužiocem

 

Opštepoznati anonimac

 

Aleksandar Petrović, viši tužilac u Kragujevcu, po potrebi postaje i lice u bekstvu, slobodno vreme prekraćuje izradom mrtvačkih sanduka, a od monstruozne rođake svoje supruge ne želi da zaštiti ni trinaestomesečno dete. Prava slika i prilika reformisanih tužilaca

 

Igor Milanović

 

Aleksandar Petrović rođen je u Svilajncu, gde je još uvek uredno prijavljen. Tamo je bio opštinski javni tužilac, a danas je na mestu višeg tužioca u Kragujevcu. U karijeri je promenio nekoliko tužilaštava iz Šumadije i Pomoravlja, ostavivši svugde svoj neizbrisivi trag.

Tužilac Petrović, koji je u privatnom životu dobar prijatelj dvojice Dragana iz vrha Demokratske stranke, Šutanovca i Đilasa, poznat je po brojnim hobijima. Jedan od njih je da tuži svakoga ko se usudi da pomene njegovo ime. U ovom trenutku na sudovima ima petnaestak tužbi i zahteva za odštetu podnetih od strane građanina Aleksandra Petrovića, a otkucanih od strane pisara zaposlenih kod tužioca Aleksandra Petrovića.

U svim odštetnim zahtevima tužilac Petrović tražio je pola miliona dinara, na koliko je sam procenjivao svoju čast i duševni bol koji su mu naneli tuženi. U svim slučajevima u kojima su tužene bile velike medijske kuće bliske režimu, presuđivano je u korist tužioca Petrovića, pa zli jezici po Svilajncu tvrde da mu aktuelna vlast na ovaj način plaća usluge iz prošlih vremena.

 

Odaće ga sanduci

 

Tužilac Petrović, tada još na službovanju u Svilajncu, bio je jedan od prvih koji je krenuo u obračun sa u opoziciju odbeglim Dobrivojem Budimirovićem, popularnim Bidžom, dugogodišnjim gradonačelnikom Svilajnca. Protiv Bidže, tužilac Petrović podigao je šest optužnica i sve su odbačene.

Važna je dobra volja, a ne krajnji ishod, rezonuju žuti vladari, pa odlučuju da svog vernog saradnika nagrade, i u finansijskom smislu i napretkom u službi. Pored Petrovića, avanzovao je i tadašnji okružni tužilac iz Jagodine Goran Busarčević, danas u Apelacionom tužilaštvu, koji je u svom zahtevu za sprovođenje istrage od 4. decembra 2009. tražio i određivanje pritvora za Bidžu. Ni od zahteva za pritvor, kao ni od same optužnice, nikada nije bilo ništa.

Busarčevića i Petrovića dobro upućeni dovode u vezu i povodom još jednog slučaja: misterioznog prepravka izveštaja o radu Petrovića, kada je preko noći broj odbačenih optužnica ovog tužioca smanjen sa 78 na 38, što mu je pomoglo da bude reizabran i postavljen na mesto višeg tužioca u Kragujevcu.

Čak i kada se desi da sistem pogreši pa odbije neku od privatnih tužbi, isti svom vernom saradniku pruža zaštitu od plaćanja sudskih troškova. Tako, po potrebi, od višeg tužioca Petrovića postaje lice u bekstvu, kao što je bio slučaj posle presude Osnovnog suda u Jagodini K. 347/10 od 11. februara 2010. godine. Trik, koji je poznat Petroviću, sastoji se u tome da posle nastupanja zastarelosti troškovi padaju na teret sudskog budžeta, a ne stranke koja je izgubila spor. Trebalo je, dakle, samo sačekati zastarelost i dotle odugovlačiti sa prijemom pomenute presude.

Telefaksom, upravnica pošte 35210 Svilajnac Živadinka Janković 6. aprila 2010. izveštava sud u Jagodini da pošiljka ne može da bude uručena, jer "korisnik Petrović Aleksandar radi u sudu u Kragujevcu kao sudija (?!), a majka odbija prijem iste". Dana 30. aprila 2010. sudija Nataša Savić-Zarkov traži od upravnice pošte ponovnu dostavu i napominje: "Ukoliko primalac ili odrasli član domaćinstva odbije da primi pismeno dostavljač će zabeležiti na dostavnici dan, čas i ... pismeno će ostaviti tom licu". Od tog momenta, u kući više nema ni majke Aleksandra Petrovića.

Juna 2010. Osnovni sud u Jagodini se dosetio da zatraži asistenciju policijske stanice u Svilajncu radi pronalaženja odbeglog Aleksandra Petrovića, koji je i dalje uredno dolazio na posao u tužilaštvo u Kragujevcu. Komandir stanice Dejan Mikić 4. jula 2010. izveštava sud "da su policijski službenici PS Svilajnac u više navrata u popodnevnim i prepodnevnim časovima pokušali da pronađu lice Petrović Aleksandra iz Svilajnca u Ul. 7. jula bb/4 radi uručenja presude, gde tom prilikom isti nije pronađen". Glavni inspektor Mikić napominje da u stanu nije zatečen nijedan odrasli član Petrovićevog domaćinstva.

Nikome od mudrih jagodinskih sudija nije ni palo na pamet da bi dostava presude u ovom slučaju, kada primalac nije na adresi na kojoj je prijavljen, mogla da se obavi i putem njenog isticanja na oglasnoj tabli suda. Što da siromašnog građanina Petrovića bacaju u trošak plaćanjem sudskih dažbina za spor koji je izgubio?

Da bi cela ujdurma bila još smešnija trebalo bi znati da je celom Svilajncu, a i okolini, dobro poznato gde tužilac Petrović može da bude pronađen skoro svakog poslepodneva. On, pošto završi svoje tužilačke i ostale obaveze u Kragujevcu, dolazi u radnju pogrebne opreme koju u centru Svilajnca drži njegova supruga i tamo se zanima zakivanjem mrtvačkih sanduka.

 

Zlostavljanje deteta

 

Supruga tužioca Petrovića je značajna osoba u jednom slučaju iz 2007. i 2008. godine kada je njen muž iz samo njemu znanih razloga odbio da podigne optužnicu protiv izvesne gospođe Bunčić, iako su postojali osnovana sumnja i čitav niz dokaza (između ostalih i pet lekarskih izveštaja) da je teško zlostavljala svoje trinaestomesečno dete.

Radnica Centra za socijalnu i dečiju zaštitu, koja je htela da ostane anonimna plašeći se da bi monstrum (kako ju je sama nazvala) mogao da uništi njen život, o svemu pismeno obaveštava okružnog javnog tužioca. U svom dopisu ona ga moli da odmah izvrši uvid u spise predmeta KTR 400/07 i 313/08 i objašnjava da je opštinski tužilac Petrović predmet arhivirao jer je osumnjičena Bunčićka prijateljica njegove žene. Naši izvori, međutim, gospođe Bunčić i Petrović dovode u familijarnu vezu, dok se sa socijalnom radnicom slažu u tome da je Bunčićka Petrovićima ranije pozajmljivala pare.

Anonimna socijalna radnica obaveštava okružnog tužioca i da je Bunčićka svojoj bebi nanosila teške telesne povrede po celom telu, sa prelomima ruke, i da ju je gušila navlačeći joj plastičnu navlaku na glavicu, zbog čega je Centar podneo zahtev za oduzimanje starateljstva majci. Tim povodom Centar je urgirao kod tužioca Petrovića da požuri sa obradom predmeta, kako bi mogao da bude zaključen i u Centru za socijalnu i dečiju zaštitu. Umesto toga, Petrović odbija svaku dalju saradnju sa radnicima Centra koje 1. decembra 2008. i izbacuje iz svoje kancelarije.

Srećna je država koja za višeg tužioca ima humanistu kao što je Aleksandar Petrović.

 

 

 

 

 

 

Čitav Svilajnac zna gde je moguće, i to skoro svakog poslepodneva, pronaći čoveka za kojim država trajno bezuspešno traga.